Pređi na sadržaj

Devore

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zeleni pliš dizajniran devore tehnikom

Devore je tehnika dorade tkanine koja se posebno koristi na plišu. Podrazumeva upotrebu materijala izrađenog od mešovitih vlakana koji se podvrgava hemijskom procesu rastvaranja celuloznih vlakana kako bi se stvorio poluproziran detalj na čvršće tkanom materijalu. Ista tehnika se može primeniti i na drugim tkaninama.[1]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Izraz devore dolazi od francuskog glagola dévorer, što doslovno znači proždirati.[2][3] U engleskom jeziku ova tehnika naziva se još i burnout (sagorevanje).

Istorija[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je devore tehnika poreklom iz Francuske, verovatno kao jeftinija alternativa čipki, koja bi se mogla stvoriti upotrebom kaustične paste na tkanini.[2] Komercijalni hemijski proces koji se primenjuje na odeći razvijen je u Lionu, na prelazu iz 19. u 20. vek.[4]

Tehnika je bila naročito popularna 20-ih godina. Najčešće se koristila na tkaninama od kojih su se izrađivale večernje haljine i marame. Baršunom obrađenim devore tehnikom tapacirani su delovi edvardijanskog nameštaja, poput ležaljki i trpezarijskih stolica. Devore je postao simbol 20-ih godina i Art-Dekoa, umetnost koja je izdržala test vremena i do danas se može videti na kućnom posuđu.[5]

Ponovo je oživela 80-ih i 90-ih. Engleski modni dizajner Džasper Konran (Jasper Conran) često ju je koristio za dizajniranje pozorišnih kostima, kao i kod odeće za večernji izlazak. Dizajnerka Džordžina von Etzdorf (Georgina von Etzdorf)devore tkanine primenjivala je na šalovima.[2][6][7][8]

Oživljavanje 90-ih[uredi | uredi izvor]

Džasper Konran zaslužan je za povratak devorea na modne piste i njegovu popularizaciju. Devore tkanine prvi put je predstavio 1989. a zatim ga je, tokom devedesetih, koristio u svojoj glavnoj modnoj liniji. Tehniku je usavršio na pozorišnim i baletskim kostimima.[4][9]

Konranovi najsloženiji devore modni komadi (koji su tokom procesa izrade pečeni u pećnici) oduzimali su mnogo vremena za proizvodnju i bili su skupi.[4]

Džorgina von Etzdorf se primarno fokusirala na stvaranje slikarskih efekata na tkanini i 1981. osnovala radionicu za štampanje na tekstilu. Zaslužna za popularizaciju plišane marame, eksperimentisala je sa štampom na plišu od 1985. Devore je uvela u asortiman 1993. godine.[10]

Metod[uredi | uredi izvor]

Devore tehnika koristi tkanine izrađene kombinacijom vlakna na bazi proteina (poput svile) sa vlaknima na bazi celuloze (kakvi su su viskoza, tj. rajon ili pamuk). Da bi se stvorio dezen na tkaninu se, na mestu željenog uzorka, nanosi hemijski gel koji sadrži natrijum bisulfat. Natrijum bisulfat rastvara ("sagoreva") vlakna na bazi celuloze, dok na vlakna na bazi proteina, na koja hemikalija nema uticaj. Hemijski gel se može nanositi štampanjem ili ručnim slikanjem na tkanini.[1]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Singer, Margo (2007). Textile Surface Decoration: Silk and Velvet. University of Pennsylvania Press. str. 35. ISBN 9780812220001. 
  2. ^ a b v Swift, Dionne. „Exploring Devoré...”. textilearts.net. Textile Arts. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. Pristupljeno 7. 7. 2014. 
  3. ^ Fogg, Marnie (2009). 1980s Fashion Print. London: Anova Books (Batsford). str. 13. ISBN 978-19063-8841-6. 
  4. ^ a b v Hume, Marian (11. 2. 1993). „Fashion: Mr Contran's fin de siecle: Severity, thy name was Jasper: Now he who cleaved to chaste lines and plain black has taken to more exotic stuff. Marion Hume applauds .”. The Independent. Pristupljeno 8. 7. 2014. 
  5. ^ Jane, Emma (3. 1. 2019). „A brief history of velvet”. SOHO HOME. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  6. ^ Brennan, Mary (10. 3. 1994). „All hands to tutu”. Herald Scotland. Pristupljeno 7. 7. 2014. 
  7. ^ Roffey, Monique (8. 7. 1994). „In thing: Georgina von Etzdorf scarves”. The Independent. Pristupljeno 7. 7. 2014. 
  8. ^ „Georgina von Etzdorf: 25 years of sensuous textiles”. manchestergalleries.org. Manchester Art Gallery. Pristupljeno 8. 7. 2014. 
  9. ^ Bintley, David. „Recapturing a Dream: David Bintley on Tombeaux”. Birmingham Royal Ballet. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. Pristupljeno 8. 7. 2014. 
  10. ^ Jackson, Lesley (8. 2. 2007). Twentieth Century Pattern Design. Princeton Architectural Press. str. 209—11. ISBN 978-1568987125. Pristupljeno 8. 7. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деворе&oldid=26865193”