Pređi na sadržaj

Deir el Medina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ostaci naselja: Unesko je Deir el Medinu ubrojao u Svetsku baštinu[1]
Statua iz grobnice Ka i Merit (stanovnika Deir el Medine) izložena u Muzeju u Torinu

Deir el Medina (arap. دير المدينة) je staroegipatsko selo u kom su živeli majstori i umetnici koji su podizali grobnice u Dolini kraljeva tokom osamneste, devetneste i dvadesete dinastije Novog carstva (oko 1550—1080. p. n. e.).[2] Naselje je tada bilo poznato pod nazivom Set maat, odnosno "Mesto istine" i ljudi koji su živeli tu su se zvali "Sluge u mestu istine".[3] Tokom hrišćanskog perioda, hram boginje Hator koji se nalazio na ovom mestu je pretvoren u crkvu i odatle dolazi arapsko ime ovog naselja - Deir el Medina ili "manastir grada".[4]

Dok je Hauard Karter istraživao novootkrivenu Tutankamonovu grobnicu 1922. godine, Deir el Medinu počinje da iskopava tim koji je vodio Bernard Brujer.[5] Kada su arheolozi i egiptolozi krenuli da istražuju ovo mesto nisu mogli da očekuju da će se u Deir el Medini nalaziti najbolje dokumentovani opisi života običnih ljudi u antičkom svetu. Više od 400 godina života radnika je zabeleženo u različitim dokumentima i nema drugog nalazišta gde se organizacija, društvene interakcije i uslovi za život i rad mogu tako detaljno istraživati.[6]

Lokalitet se nalazi na zapadnoj obali Nila, prekoputa današnjeg Luksora.[7] Selo je podignuto u prirodnom amfiteatru nedaleko od Doline kraljeva koja se nalazi severno od njega, pogrebnih hramova istočno i jugoistočno i Doline kraljica koja se nalazi zapadno.[8] Deir el Medina je verovatno podignuta kao odvojeno naselje od Tebe kako bi se čuvale tajne koje su znali radnici koji su gradili u Dolini kraljeva, poput toga gde se nalazi koja grobnica.[9]

Istorija iskopavanja[uredi | uredi izvor]

Scena iz grobnice stanovnika Deir el Medine na kojoj je prikazan bog Ra kako ubija Apepa.

Mnogi papirusi su otkriveni tokom 1840-ih godina u blizini sela, ali tokom 19. veka su se pronalazili samo pojedinačni predmeti. Prva ozbiljna arheološka iskopavanja na ovom mestu su vršena između 1905. i 1909. godine kada je otkriven veliki broj ostraka. Francuski tim kojim je rukovodio Bernard Brujer je iskopao ceo lokalitet, uključujući i selo, deponiju i groblje, između 1922. i 1951. godine. Na žalost, danas se smatra da je zbog nedostatka nadgledanja skoro pola pronađenih papirusa ukradeno bez znanja vlasti i rukovodilaca iskopavanja o njihovom nestanku.[10] U blizini sela je pronađeno oko pet hiljada primeraka ostrake na kojima su zabeležene informacije o radovima i trgovini, ali i religiji i književnosti.[11] Jaroslav Černi koji je radio sa Bruvijerom je tokom više od 50 godina, sve do njegove smrti 1970. godine, istraživao ovo mesto i otkrio je brojna imena ljudi koji su tu živeli i to kako su njihovi životi izgledali.[12]

Selo[uredi | uredi izvor]

Grobnica jednog radnika

Najraniji ostaci u selu su iz perioda vladavine Tutmosa I (oko 1506—1493. p. n. e.), a poslednji su iz Ramezidskog perida.[13] Kada je naselje bilo na svom vrhuncu, ukupno je bilo 68 kuća koje su prekrivale površinu od oko 5.600 m².[14] Naselje je takođe imalo i uzak put koji je išao kroz centar sela, a moguće je da je bio i pokriven kako bi stanovnici tokom dana bili zaštićeni od Sunca.[5] Kuće su bile različitih veličina, ali prosečna veličina je bila oko 70 m². Zidovi su bili od ćerpića, a osnova od kamena. Na zidove se nanosilo blato, a potom su farbani u belo. Na ulazima u kuće su se nalazula drvena vrata, a moguće je da je na njima bilo urezano ime osobe koja je stanovala tu.[15] Kuće su se sastojale od četiri do pet soba: ulaza, glavne sove, dve manje sobe, kuhinje sa podrumom i stepeništa koje je vodilo na krov. Zbog Sunca, prozori su se podizali malo više nego što je to bilo uobičajno.[2] Glavna prostorija je imala osnovu sa stepenicama od ćerpića koja se možda koristila kao kućno svetilište ili krevet.[2] Skoro sve kuće su imale niše u zidovima u kojima su se nalazili mali oltari sa statuama.[16] Budući da su u selu boravili iskusni majstori koji su podizali kraljrvske grobnice, oni su svoje znanje primenjivali i prilikom podizanja vlastitih grobnica. Njihove grobnice su imale malu uklesanu kapelu i prateće objekte sa piramideom, a unutrašnjost je bila oslikana.[17]

Veruje se da zbog lokacije nije bilo prijatno živeti u Deir el Medini. Selo je podignuto u dolini usred pustinje i bilo okruženo zidom što znači da vetrovi i povetarci nisu bili česti, a da je okolna pustinja reflektovala Sunce i samim tim podizala temperaturu u naselju.[7] Selo je napušteno oko 1110—1080. godine pre nove ere tokom vladavine Ramzesa XI (poslednjeg vladara čija je grobnica podignuta u Dolini kraljeva) zbog rizika poput pljačkaša grobnica, libijskih napadača i građanskog rata.[18] Tokom ptolemejskog perioda je ovde podignut hram boginji Hator, na mestu gde se pre nalazilo svetilište ove boginja.[19]

Istorijski izvori iz Deir el Medine[uredi | uredi izvor]

Fragment reljefa iz grobnice u Deir el Medini izložen u Londonu

Tekstovi koji su pronađeni u Deir el Medini su jedinstveni, jer ne nude opise velikih istorijskih događaja, nego svakodnevnog života stanovnika.[20] Pisma koja su pronađena govore o društvenim odmosima i porodičnom životu stanovnika. Sačuvani su i dokumenti transakcija koji nude jedinstveni uvid u cene i razmenu u starom Egiptu, pravni tekstovi, a pronađeni su i zapisi čini.[10] Mnogi primeri najpoznatijih dela staroegipatske književnosti su pronađeni u Deir el Medini,[21] a prevodi hiljada papirusa i ostraka još nisu objavljeni.[22]

Život u selu[uredi | uredi izvor]

Scena iz grobnice Senđema na kojoj je prikazano obrađivanje zemlja

U selu je živela mešovita populacija egipćana, nubijaca i azijata koji su radili kao zanatlije, iskusni majstori i umetnici u Dolini kraljeva i okolnim hramovima.[23] Radnici su bili podeljeni u dve grupe, levu i desnu, koje su radile na suprotnim stranama zidova grobnica i po jedan čovek je nadgledao radove grupe.[2]

Sarkofag iz 18. dinastije koji je pripadao Nubnenu iz Deir el Medine

Pošto je glavni bunar bio na trideset minuta šetnje od sela, postojali su posebni radnici koji su donosili vodu i time snabdevali selo. Kada su radili na podizanju grobnice, radnici su noćili u kampu koji se nalazio u blizini Pogrebnog hrama Hatšepsut. Pronađeni istorijski izvori svedoče da su se radnicima donosili kuvani obroci iz sela.[5]

Na osnovu uporedne analize prihoda i cena, današnji istraživači su došli do zaključka da bi se radnici mogli smatrati pripadnicima srednje klase. Kao državni radnici bili su isplaćivani robom, ali mnogi su imali i po dva posla.[24] Tokom velikih festivala kao što je heb sed radnicima je deljena dodatna hrana i piće kako bi mogli da uživaju u proslavi.[25]

Radnu nedelju je činilo osam radnih dana nakon kojih su imali pravo na dva slobodna dana. Ipak, postojala je mogućnost da radnik uzme šest dana slobodno tokom meseca u slučaju da je bolestan ili ima porodični razlog za to, a postojali su i ređi razlozi poput toga da vesla sa ženom ili da je mamuran.[26] Naravno, broj radnih dana je varirao, ali zabeleženo je da su radnici iz Deir el Medine tokom vladavine Merneptaha imali više od trećine godine slobodno.[27] Tokom slobodnih dana radnici su mogli da rade na svojim grobnicama i budući da su bili najbolji u starom Egiptu, njihove grobnice su među najboljima u Tebanskoj nekropoli.[26] Ipak, poslovi u Deir el Medini su se prenosili sa kolena na koleno i roditelji su obučavali decu da ih naslede.[28]

Prikaz iz grobnice Senđema na kom se vidi ljudi kako žnju

Radnici su takođe bili i obrazovani i veliki deo populacije, uključujući i žene, je mogao da čita i piše.[29] Pronađeni su primerci ljubavnih pesama koje opisuju prijateljstva između različitih polova, a i to da su i žene i muškarci pili alkohol u društvenim prilikama.[30] Brakovi običnih ljudi u starom Egiptu su bili monogami, ali ne zna se mnogo o ceremoniji sklapanja braka.[31] Brakovi su imali društvenu funkciju i vilo je uobičajno da porodica ima čak šest ili sedam deteta, a neki su imali i po deset.[32] Međutim, brakovi nisu bili trajni i postoje pisani izvori o razvodima i ponovnim udajama. Postoji pisani izvor da je žena, Merimat, tražila razvod zbog načina na koji se ponašala njena svekrve. Robinje su takođe mogle da posluže kao surogat-majke u slučaju da muž i žena nisu mogli da naprave dete i ovim procesom su dobijale slobodu.[33]

Stanovnici Deir el Medine su mogli slobodno da se kreću unutar zidina naselja i da ga napuste, ali iz bezbednosnih razloga samo ljudi koji su morali da posete selo su mogli da uđu.[5]

Žene u naselju[uredi | uredi izvor]

Predmeti koji su pripadali radniku iz Deir el Medine

Pisani izvori iz Deir el Medine nude redak uvid u to kako su žene živele tokom Novog carstva.[34] Država je ženama darivala sluge koji su pomagali u mlevenju žita i pranju veša.[35] Žene radnika su brinule o deci i pekle hleb koji je bio glavni izvor hrane. Po zakonu, žene su imale pravo na svojinu. Imale su svoje prihode i pripadala im je trećina porodičnih prihoda - ovo bi pripadalo ženi u slučaju razvoda ili smrti muža. Ukoliko bi žena umrla prva, njeno nasleđe bi se prenosilo na decu, a ne na muža.[36][37] Pravljenje piva u Deir el Medini je obično nadgledala domaćica, iako su radnici često ovu aktivnost koristili kao izgovor da uzmu slobodne dane.[38]

Red i zakon[uredi | uredi izvor]

Radnici i njihove porodice nisu bili robovi, već slobodni građani koji su imali svoja prava. U teoriji, svaki slobodan građanin u starom Egiptu je mogao da piše veziru i da traži suđenje.[39] Deir el Medina je imala svoj sud koji se bavio civilnim i kriminalnim slučajevima, iako se najčešće bavio neisplaćivanjem radnika. Stanovnici su sami sebe zastupali i slučajevi su mogli da traju i po nekoliko godina, a jedan slučaj u koji je bio upleten načelnik "policije" je trajao čak jedanaest godina.[26] Lokalna policija, Medžaji, su bili odgovorni za čuvanje reda u selu i čuvali su kraljevske grobnice.[26]

Stanovnici Deir el Medine su se konsultovali sa prorocima oko mnogih stvari u životu, uključujući i pravdu.[40]

Medicinska briga[uredi | uredi izvor]

Veštački palac napravljen od kože i drveta kako bi olakšao hodanje amputiranom radniku

Među brojnim primercima ostrake pronađenim u Deir el Medini se nalaze i oni na kojima su ispisani medicinski tekstovi i upravo ovi tekstovi nude jedinstven uvid u medicinu tokom Novog carstva. Kao i u svim drugim egipatskim zajednicama, stanovnici su imali pristup različitim načinima rešavanja tegoba uključujući medicinske tretmane, molitve i čini.[41] Ipak, lečenje je bilo specijalizovano i tekstovi govore da je u naselju radio "lekar" koji je pregledao ljude i nudio medicinske tretmane i "šaptač škorpija" koji se bavio magijskim isceljivanjem ujeda škoripije.[42]

Magijske čini i lekovi su se često delili među radnicima, a postoje i spisi koji ukazuju na to da su se čini prenosile sa jednog radnika na drugog bez "obrazovanog" osoblja da pomogne u tom prebacivanju.[43]McDowell Pisani medicinski tekstovi su bili mnogo ređi, ali pronađeno je nekoliko medicinskih ostraka na kojima je bio ispisan recept koji je izdao lekar. Ovi dokumenti su retki zato što je lekar obično pravio sve komplikovanije lekove sam. Takođe su pronađeni dokumenti na kojima se navode sastojci za pravljenje različitih lekova.[44]

Popularna verovanja[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Egipatska religija
Irineferova stela, sluga u Mestu istine, devetnaesta dinastija. Stela je pronađena u grobnici 290 u Deir el Medini
Sto za darove Penrenua pronađen u Deir el Medini, devetnaesta dinastija

Iskopavanja koja su vršena u Deir el Medini su otkrila dosta toga o verskim običajima i kultuvima tog perioda.[40] Državni bogovi su se obožavali uz razna liččna božanstva bez ikakvog konflikta između državnih i lokalnih verskih praksi.[45]

Zajednica Deir el Medine je imala između šesnaest i osamnaest kapela, a velike su bile posvećene Hator, Ptahu i Ramzesu II. Radnici su dosta značaja davali Ptahu i Rešephu, kao i pisarima Totu i Sešat koji su bili božanstva njihovih zanata. Žene su ovožavale Hator, Tauret i Bes kada su bile trudne i Mertseger i Renenutet koje su obezbeđivali hranu i bezbednost.[46] Mertseger (Ona koja voli tišinu) je na lokalnom nivou bila značajna kao božanstvo isto koliko i sam Oziris.[46]

Nekoliko generacija stanovnici ovog naselja su imali visoko mišljenje o Amenhotepu I i njegovoj majci, kraljici Ahmoze-Nefertari, koji su bili deifikovani zaštitnici zajednice.[47] Kada je Amenhotep preminuo postao je centar pogrebnog kulta sela kao Amenhotep grada. Kada je kraljica umrla, ona je takođe deifikovana i postala Gospodarica neba i Dama zapada.[48] Svake godine se u naselju slavio "Festival Amenhotepa I" gde su starešine vršile ulogu sveštenika u ceremonijama koje su davale počast njihovim lokalnim božanstvima koja nisu obožavana nigde drugde u Egiptu.[49]

Scena iz grobnice Senđema
Mertseger, vrh brda u ogliku piramide koji nadgleda Dolinu kraljeva

Molitve su se izricale za određeno božanstvo kao votivni darovi, slučno po stilu.[50] Egipćani su na stelama ispisivali tužno kako ljudi greše i skromno prizivali boga da im oprosti i pokaže milost. Na jednom primerku iz Deir el Medine se poziva Mertseger kako bi pomogla čoveku koji je u bolu i ona se umešala.[51] Amon je bio popularno vožanstvo među siromašnima i pomagao im je, jer je bio milostiv i strpljiv. Na jednoj steli je zapisano:

[Amon] koji dolazi kada čuje glas siromašnih u nevolji, koji daje dah onom ko je bedan.. Ti si Amon, Gospodar tihih, koji dolazi kada čuje glas siromašnih, kada te pozovem tokom nevolje Ti dolaziš i spasavaš me.. I ako je sluga bio voljan da učini zlo, Gospodar je voljan da oprosti. Gospodar Tebe ne provodi ceo dan besan, Njegov bes prolazi za trenutak, nimalo ne ostaje. Njegov dah nam se vraća u milosti.. Neka tvoj ka bude daražljiv, neka oprostiš, neće se desiti opet.[52]

Tumačenje snova je bila vrlo česta aktivnost.[53] Knjiga snova je pronađena u grobnici Kenhirkhopešefovoj biblioteci i ona je već tada bila stara. Ova knjiga se koristila za tumačenje različitih vrsta snova, ali ta tumačenja nisu bila precizna i slični snovi su imali potpuno različita značenja. U brojnim slučajevima je interpretacija sna bila potpuno drugačija od onoga što je prikazano u snu, jer bi srećan san značio tugu, ukoliko je san bio o bogatstvu, to je protumačeno da će biti oskudice.

Neki od primera kako su se snovi tumačili su:

  • Ako je čovek video u snu kako umire, to je bilo dobro i značilo je da ga čeka dug život.
  • Ako je čovek video kako jede meso krokodila, to je bilo dobro i značilo je da će postati zvaničnik (poput sakupljača poreza).
  • Ako je čovek video u snu video sebe u ogledalu, to je bilo loše i značilo je da će imati nov život.
  • Ako je čovek video u snu kako otkriva svoju zadnju stranu, to je bilo loše i značilo je da ćepostati siroče.[54]

U hramu Hator nekoliko zanatljija je pravilo stele njoj u čast. Jedna takva stela je stela Nefersenut i na njoj su prikazani on i njegov sin kako kleče pred njom u ljudskom obliku i daju joj darove.[55]

Štrajkovi[uredi | uredi izvor]

Radnici su u starom Egiptu u glavnom bili dobro plaćeni, jer je isplaćivanje bilo religijska dužnost kao jed od načina održavanja maata. Ipak, bilo je trenutaka kada država nije mogla da isplati radnike i ovo je dovodilo do problema širom carstva.[56] Dolazak gvozdenog doba i kolaps carstva su doveli do ekonomske nestabilnosti.[57]

Oko 25. godine vladavine Ramzesa III, verovatno 1170. godine pre nove ere, radnici u Deir el Medini duže vreme nisu bili isplaćeni i zato su ostavili alatke i napustili posao. Ovo je bio najstariji zabeleženi radnički štrajk u istoriji. Poslali su pismo veziru u kom su se žalili na nedostatak hrane. Vođe sela su pokušali da pregovaraju sa njima, ali radnici su odbijali da se vrate na posao dok im se ne ispune zahtevi. Problem je bio u tome što su se radnici isplaćivali u pšenici i zbog kašnjenja isplate su bili gladni i primorani da sami kupuju pšenicu za ishranu. Nakon što je vlast čula za njihove probleme i obratila im se, radnici su se vratili na posao. Ali, zbog ekonomske nestabilnosti i krize u državi je došlo do još nekoliko štrajkova u Deir el Medini. Tokom jednog, kada je vođa štrajka tražio od radnika da ga prate, oni su mu odgovorili da im je bilo dosta i vratili su se na posao. Ovo nije bio poslednji štrajk, ali se isplata žitom ubrzo stabilizovala i više nije bilo štrajkova tokom Ramzesove vladavine. Međutim, zato što su vođe bile na strani vlasti, radnici im više nisu verovali i izabrali su svoje predstavnike.[58] Kasnije će biti još protesta i istorijski izbori beleže da ih je bilo tokom vladavine Ramzesa IX i Ramzesa X, nekih pedesetak godina nakon prvobitnog štrajka.[59]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Archaeologica: the world's most significant sites and cultural treasures", Aedeen Cremin. p. 384, frances lincoln. 2007. ISBN 978-0-7112-2822-1.
  2. ^ a b v g Oakes, str. 110
  3. ^ Lesko 1994, str. 7.
  4. ^ Bierbrier 1989, str. 125.
  5. ^ a b v g "Pharaoh’s Workers: How the Israelites Lived in Egypt", Leonard and Barbara Lesko, Biblical Archaeological Review, Jan/Feb 1999
  6. ^ Cambridge Ancient History. p. 380
  7. ^ a b Lesko 1994, str. 2
  8. ^ Cambridge Ancient History. p. 379
  9. ^ "Archaeologica: the world's most significant sites and cultural treasures", Aedeen Cremin, Frances Lincoln. 2007. ISBN 978-0-7112-2822-1. str. 91.
  10. ^ a b Lesko 1994, str. 8
  11. ^ "Archaeologica: the world's most significant sites and cultural treasures", Aedeen Cremin, Frances Lincoln. 2007. ISBN 978-0-7112-2822-1. стр. 91.
  12. ^ "Life of the ancient Egyptians, Eugen Strouhal, Evžen Strouhal, Werner Forman, Editorial Galaxia. 1992. ISBN 978-0-8061-2475-9. str. 187.
  13. ^ McDowell 2002, str. 21.
  14. ^ McDowell 2002, str. 9.
  15. ^ McDowell 2002, str. 11–12.
  16. ^ Paul Johnson, "The Civilization of Ancient Egypt". p. 131, Book Club Associates (org pub by Weidenfeld & Nicolson), 1978
  17. ^ Redford 2003, str. 378.
  18. ^ Bierbrier 1989, str. 119, 120.
  19. ^ McDowell 2002, str. 4.
  20. ^ Lesko, p2
  21. ^ Lesko 1994, str. 132,133.
  22. ^ McDowell 2002, str. 8.
  23. ^ Cambridge Ancient History. p. 379-380
  24. ^ Lesko, p12
  25. ^ Wilson 1997, str. 118, 222.
  26. ^ a b v g Oakes, str. 111
  27. ^ Romer, str. 48.
  28. ^ Lesko 1994, str. 22.
  29. ^ Wilson 1997, str. 72.
  30. ^ Lesko 1994, str. 34.
  31. ^ Lesko 1994, str. 35.
  32. ^ Meskell, str. 74.
  33. ^ Meskell, str. 95-98.
  34. ^ Lesko 1994, str. 28
  35. ^ Lesko 1994, str. 36.
  36. ^ Time Life (1992). p. 134-142
  37. ^ Romer
  38. ^ Wilson 1997, str. 69.
  39. ^ Lesko 1994, str. 38.
  40. ^ a b Redford 2003, str. 80.
  41. ^ McDowell 2002, str. 53.
  42. ^ Janssen, Jac. J. "Absence from Work by the Necropolis Workmen of Thebes" Studien zur Altägyptischen Kultur bd. 8 (1980). p. 127.-152
  43. ^ Lesko 1994, str. 68.
  44. ^ McDowell 2002, str. 57.
  45. ^ David 2002, str. 277.
  46. ^ a b Lesko 1994, str. 90
  47. ^ Lesko 1994, str. 7,111.
  48. ^ Tyldesley 1996, str. 62.
  49. ^ Wilson 1997, str. 118.
  50. ^ Redford 2003, str. 313.
  51. ^ Hart 1990, str. 46.
  52. ^ Lichtheim 1976, str. 105–106.
  53. ^ Romer 1988, str. 50
  54. ^ Romer, str. 68–72.
  55. ^ Oakes & Gahlin 2006, str. 176–177
  56. ^ Paul Johnson, "The Civilization of Ancient Egypt". p. 110, Book Club Associates (org pub by Weidenfeld & Nicolson), 1978
  57. ^ Wilson 1963, str. 278–279
  58. ^ Romer, str. 116–125.
  59. ^ Wilson 1963, str. 278.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Deir el Medina na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деир_ел_Медина&oldid=27825274”