Pređi na sadržaj

Demografija Novog Zelanda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Novi Zeland ima oko 4,4 miliona žitelja.[1] Novi Zeland je većim delom urbana zemlja, sa 72 procenta stanovništva u jednoj od 16 gradskih zona, i 53 procenta u jednom od četiri najveća grada Oklandu, Krajstčerču, Velingtonu i Hamiltonu.[2] Gradovi Novog Zelanda su često visoko rangirani u istraživanjima o kvalitetu života. Okland se, po istraživanju konsultantske kuće Merser za 2010. godinu, nalazi na četvrtom mestu po kvalitetu života i standartu a Velington na dvanaestom mestu.[3]

Očekivana životna dob na Novom Zelandu 2008. je bila 82,4 godine za žene i 78,4 za muškarce.[4] Očekivana životna dob pri rođenju će po predviđanju biti povećana na 85 godina do 2050. godine a mortalitet novorođenčadi će opasti.[5] Očekuje se da 2050. godine Novi Zeland dostigne 5,3 miliona stanovnika a da prosečna starost bude povećana sa 36 na 43 godine, i da procenat starijih od 60 godina bude povećan sa 18 na 29 procenata.[5]

Etnička pripadnost i imigracija[uredi | uredi izvor]

Gustina naseljenosti 2006.
  Manje od jedne osobe po kilometru kvadratnom
  1 ili više osoba po kilometru kvadratnom
  10 ili više osoba po kilometru kvadratnom
  250 ili više osoba po kilometru kvadratnom
  1000 ili više osoba po kilometru kvadratnom
  4000 ili više osoba po kilometru kvadratnom
Etnički sasatav Novog Zelanda (1991—2006)[6]
Godina 1991. 1996. 2001. 2006.
Evropljani 2 783 028 (83,2%) 2 879 085 (83,1%) 2 871 432 (80,1%) 2 997 051 (77,6%)
Maori 434 847 (13,0%) 523 374 (15,1%) 526 281 (14,7%) 565 329 (14,6%)
Tihookeanski narodi 167 070 (5,0%) 202 233 (5,8%) 231 798 (6,5%) 265 974 (6,9%)
Azijati 99 759 (3,0%) 173 502 (5,0%) 238 176 (6,6%) 354 549 (9,2%)
drugi 6 597 (0,2%) 15 804 (0,5%) 24 885 (0,7%) 36 237 (0,9%)
ukupno 3 345 741 3 466 515 3 586 641 3 860 163

Na popisu 2006. godine, 67,6% stanovništva se izjasnilo kao Evropljani a 14,6% kao Maori.[7] Druge važnije etničke grupe su Azijati (9,2%) i Pacifički narodi (6,9%) dok se 11,1% izjasnilo kao Novozelanđani a 1% je pripadalo nekoj drugoj etničkoj grupi.[8][9] Rezultati su dosta različiti u odnosu na raniji period, na popisu 1961. 92% se izjasnilo kao Evropljani a 7% kao Maori, dok su azijske i pacifičke manjine činile preostalih 1%.[10] Iako je zvaničan termin za stanovnika Novog Zelanda „Novozelanđanin“ (engl. New Zealander) neformalno se koristi izraz „Kivi“, kako međunarodno, tako i od strane lokalaca.[11] Maorska reč Pākehā označava Novozelanđane evropskog porekla, mada ova reč nije prihvaćena od strane svih,[12][13] a neki Maori je koriste za sve nepolinežane na Novom Zelandu.[14]

Etnički sastav Na popisu 2006. godine, 67,6% stanovništva se izjasnilo kao Evropljani a 14,6% kao Maori.[7] Druge važnije etničke grupe su Azijati (9,2%) i Pacifički narodi (6,9%) dok se 11,1% izjasnilo kao Novozelanđani a 1% je pripadalo nekoj drugoj etničkoj grupi.[8][9]

Maori su bili prvi ljudi na Novom Zelandu, a za njima su usledili prvi evropski doseljenici. Nakon perioda kolonizacije imigranti su bili uglavnom iz Britanije, Irske i Australije, zbog restriktivne politike slične politici Bele Australije.[15] Osim njih postojao je značajan broj imigranata Holanđana, Dalmatinaca[16] (koje su lokalni Maori nazivali Tarara zbog brzog govora[17][18]), Italijana i Nemaca kao i drugih evropskih imigranata koji su dolazili iz drugih kolonija u Australiji, Severnoj i Južnoj Americi i Južnoj Africi.[19] Nakon Velike depresije promenjena je imigraciona politika što je dovelo do promene etničkog sastava. U periodu 2009. – 2010. određeno je da se izda 45–50.000 trajnih boravišnih dozvola, što je nešto više od jednog novog imigranta na svakih 100 stanovnika.[20] Ukupno je 23% stanovnika Novog Zelanda rođena u drugoj državi i većina njih živi u regionu Oklanda.[21] Većina je došla iz Ujedinjenog Kraljevstva i Irske (29%) ubrzano se povećava broj imigranata iz Istočne Azije, ponajviše iz Kine ali i iz Koreje, Tajvana, Japana i Hongkonga.[22] Broj stranih studenata je tako povećan nakon 1990-ih i u 2002. godini 20.000 njih je studiralo na visokoškolskim ustanovama Novog Zelanda.[23]

Jezik[uredi | uredi izvor]

Engleski je dominantan jezik, i njime se služi 98% stanovništva.[24] Novozelandska varijanta engleskog je najsličnija australijskoj varijanti engleskog jezika i strancima je teško da razlikuju ova dva akcenta.[25] Najprepoznatljivija odlika novozelandskog engleskog je promena kratkih prednjih vokala - tvrdo „i“ koje zvuči kao glas šva (kao npr. „a“ u reči about), kratko „e“ koje zvuči kao kratko „i“ i kratko „a“ koje zvuči kao standardno kratko „e“.[26] Stoga strancima reči „bad“, „dead“, „fish“ i „chips“ zvuče kao „bed“, „did“, „fush“ i „chups“.

Nakon Drugog svetskog rata Maori su obeshrabrivani da koriste svoj jezik u školama i na radnim mestima i on je kao jezik zajednice opstajao samo u zabačenim krajevima. U skorije vreme nastupio je proces revitalizacije,[27][28] maorski je proglašen za zvanični jezik 1987.[29] i govori ga 4,1% stanovnika.[24] Danas postoje škole na maorskom kao i dva kanala Maorske televizije.[30] Mnoga mesta imaju dvostruke nazive, na maorskom i engleskom. Posle engleskog i maorskog najrasprostranjeniji je samoanski koji sa po više od 40.000 ljudi prate francuski, hindi, jue i severni kineski.[24][31] Novozelandski znakovni jezik koristi oko 28.000 ljudi i postao je zvaničan jezik 2006. godine.[32]

Obrazovanje i veroispovest[uredi | uredi izvor]

Dominantne religije, anglikanizam i presbiterijanizam su rezultat naseljavanja Severnog ostrva od strane Engleza i Južnog ostrva od strane Škota.

Osnovno i srednje obrazovanje je obavezno za decu do 6 do 16 godina, dok većina u školu kreće sa 5 godina.[33] Postoji 13 razreda a javne škole su besplatne. Novi Zeland ima stopu pismenosti odraslih od 99 procenata, dok polovina stanovništva od 15 do 29 godina ima neki vid višeg obrazovanja.[33] Postoji pet tipova visokoškolskih ustanova, univerziteti, koledži, politehničke škole, specijalistički koledži i „vanange“[34] (maorski univerziteti) kao i privatne visokoškolske obrazovne ustanove.[35] Fakultetsku diplomu ima 14,2 procenata stanovništva, 30,4 procenata ima neku vrstu višeg obrazovanja a 22,4 procenta nema nikakvo zvanje.[36]

Hrišćanstvo je glavna religija na Novom Zelandu. prema popisu 2006. 55,6 procenata stanovništva se izjasnilo kao Hrišćani, 34,7 procenata se izjasnilo da nema veroispovest a oko 4 procenta se izjasnilo prema nekoj drugoj religiji.[37] Glavni hrišćanske denominacije su anglikanizam, katolicizam, prezbiterijanizam i metodizam. Takođe postoji značajan broj pentekostalaca, baptista i pripadnika Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana kao i maroske crkve „Ratana“. Manjinske veroispovesti po popisu su hinduizam, budizam i islam.[31][38]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Estimated resident population of New Zealand”. Statistics New Zealand. Arhivirano iz originala 24. 7. 2011. g. Pristupljeno 30. 1. 2011.  The population clock updates every 10 minutes.
  2. ^ „Subnational population estimates at 30. jun 2009”. Statistics New Zealand. 30. 6. 2007. Arhivirano iz originala 25. 08. 2011. g. Pristupljeno 30. 4. 2010. 
  3. ^ „Mercer 2010 Quality of Living survey highlights – Global”. Mercer. maj 2010. Pristupljeno 30. 4. 2010. 
  4. ^ „Commentary”. Births and Deaths: decembar 2009 quarter. Statistics New Zealand. Pristupljeno 27. 4. 2010. 
  5. ^ a b Department of Economic and Social Affairs Population Division (2009). „World Population Prospects” (PDF). 2008 revision. United Nations. Pristupljeno 29. 8. 2009. 
  6. ^ „Ethnic composition of the population - Social Report 2010”. Pristupljeno 1. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. март 2012)
  7. ^ а б „Ethnic groups in New Zealand”. 2006 Census QuickStats National highlights. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 23. 11. 2017. г. Приступљено 18. 1. 2011. 
  8. ^ а б „Cultural diversity”. 2006 Census QuickStats National highlights. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 25. 05. 2010. г. Приступљено 30. 4. 2010. 
  9. ^ а б „Māori Ethnic Population / Te Momo Iwi Māori”. QuickStats About Māori, Census 2006. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 25. 5. 2010. г. Приступљено 30. 4. 2010. 
  10. ^ Collins, Simon (октобар 2010). „Ethnic mix changing rapidly”. New Zealand Herald. 
  11. ^ Callister, Paul (2004). „Seeking an Ethnic Identity: Is "New Zealander" a Valid Ethnic Category?” (PDF). New Zealand Population Review. 30 (1&2): 5—22. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 05. 2011. г. Приступљено 09. 03. 2012. 
  12. ^ Misa, Tapu (8. 3. 2006). „Ethnic Census status tells the whole truth”. New Zealand Herald. 
  13. ^ „Draft Report of a Review of the Official Ethnicity Statistical Standard: Proposals to Address the ‘New Zealander’ Response Issue”. Statistics New Zealand. април 2009. Архивирано из оригинала 13. 11. 2010. г. Приступљено 18. 1. 2011. 
  14. ^ Ranford, Jodie. „'Pakeha', Its Origin and Meaning”. Māori News. Архивирано из оригинала 07. 04. 2011. г. Приступљено 20. 2. 2008. 
  15. ^ Socidad Peruana de Medicina Intensiva (SOPEMI) (2000). Trends in international migration: continuous reporting system on migration. Organisation for Economic Co-operation and Development. стр. 276—278. 
  16. ^ Walrond, Carl (21. 9. 2007). „Dalmatians”. Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand. Приступљено 30. 4. 2010. 
  17. ^ „Upoznajte Maore koji se prezivaju na -ić”. Архивирано из оригинала 5. 1. 2012. г. Приступљено 9. 3. 2012. 
  18. ^ Božić-Vrbančić 2008
  19. ^ „New Zealand Peoples”. Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand. Приступљено 30. 4. 2010. 
  20. ^ „International Migration Outlook – New Zealand 2009/10” (PDF). New Zealand Department of Labour. 2010. стр. 2. ISSN 1179-5085. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 5. 2011. г. Приступљено 16. 4. 2011. 
  21. ^ „QuickStats About Culture and Identity: Birthplace and people born overseas”. Statistics New Zealand. март 2006. Архивирано из оригинала 17. 5. 2011. г. Приступљено 19. 1. 2011. 
  22. ^ For the percentages: „QuickStats About Culture and Identity – Birthplace and people born overseas”. 2006 Census. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 17. 5. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2010. 
  23. ^ Butcher, Andrew; McGrath, Terry (2004). „International Students in New Zealand: Needs and Responses” (PDF). International Education Journal. 5 (4). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 03. 2012. г. Приступљено 09. 03. 2012. 
  24. ^ а б в „QuickStats About Culture and Identity: Languages spoken”. Statistics New Zealand. март 2006. Приступљено 20. 2. 2008. 
  25. ^ Hay, Maclagan & Gordon 2008, стр. 14.
  26. ^ * Bauer, L.; Warren, P.; Bardsley, D.; Kennedy, M.; Major, G. (2007). „New Zealand English”. Journal of the International Phonetic Association. 37 (1): 97—102. doi:10.1017/S0025100306002830. 
  27. ^ „Māori Language Week – Te Wiki o Te Reo Maori”. Ministry for Culture and Heritage. Приступљено фебруар 2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  28. ^ Squires, Nick (мај 2005). „British influence ebbs as New Zealand takes to talking Māori”. The Telegraph. Great Britain. 
  29. ^ „Waitangi Tribunal claim – Māori Language Week”. Ministry for Culture and Heritage. јул 2010. Приступљено 19. 1. 2011. 
  30. ^ „Māori Television Launches 100 percent Māori Language Channel”. Māori Television. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2010. 
  31. ^ а б „2006 Census Data – QuickStats About Culture and Identity – Tables”. 2006 Census. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2010.  In tables 28 (Religious Affiliation) and 19 (Languages Spoken by Ethnic Group)
  32. ^ „New Zealand Sign Language Act 2006 No 18 (as at 30. јун 2008), Public Act – New Zealand Legislation”. Приступљено 29. 11. 2011. . Legislation.govt.nz (2008-06-30)
  33. ^ а б Dench, Olivia (јул 2010). „Education Statistics of New Zealand: 2009”. Education Counts. Приступљено 19. 1. 2011. 
  34. ^ „Education Act 1989 No 80 (as at 01. фебруар 2011), Public Act. Part 14: Establishment and disestablishment of tertiary institutions, Section 62: Establishment of institutions”. Education Act 1989 No 80. New Zealand Parliamentary Counsel Office/Te Tari Tohutohu Pāremata. 1. 2. 2011. Приступљено 15. 8. 2011. 
  35. ^ „Studying in New Zealand: Tertiary education”. New Zealand Qualifications Authority. Приступљено 15. 8. 2011. 
  36. ^ „Educational attainment of the population”. Education Counts. 2006. Архивирано из оригинала (xls) 11. 5. 2011. г. Приступљено 21. 2. 2008. 
  37. ^ „QuickStats About Culture and Identity: Religious affiliation”. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 3. 4. 2013. г. Приступљено 20. 1. 2011. 
  38. ^ „Quick Stats About culture and Identity— 2006 Census” (PDF). Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 28. 9. 2007. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Демографија Новог Зеланда на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Демографија_Новог_Зеланда&oldid=27725493”