Pređi na sadržaj

Derusifikacija u Ukrajini

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Derusifikacija u Ukrajini (ukr. Дерусифікація/деросіянізація в Україні) je proces uklanjanja ruskog uticaja iz zemlje Ukrajine. Derusifikacija je počela nakon raspada SSSR i intenzivirala se rušenjem spomenika Lenjinu tokom Evromajdana i daljim sistemskim procesom dekomunizacije u Ukrajini. Rusko-ukrajinski rat dao je snažan podsticaj tom procesu. Proces se manifestuje u preimenovanju toponima nazvanih po ruskim državnicima i kulturnim ličnostima, ili onih za koje se veruje da odražavaju rusizam i ruski pogled na svet, ili su na drugi način povezani sa Rusijom. Deo procesa je i demontaža objekata ruske vladavine (ploče, znakovi, spomenici, biste, panoi itd.). Od 8. aprila 2022. godine, prema anketi sociološke grupe Rating, 76% Ukrajinaca podržava inicijativu za preimenovanje ulica i drugih objekata čija se imena vezuju za Rusiju.[1][2] U martu 2023. ukrajinski parlament je zabranio toponime sa imenima vezanim za Rusiju.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Proces je započeo raspadom Sovjetskog Saveza, ali pošto je pitanje dekomunizacije bilo mnogo veći problem, derusifikacija je dobila relativno malo pažnje. Ova dva procesa su bila usko isprepletena i u početku su se odvijala uglavnom spontano i nesistematično. Kako je proces dekomunizacije u Ukrajini bio skoro završen do 2022. godine, proces derusifikacije se intenzivirao nakon ruske invazije na Ukrajinu . U selima i gradovima menjani su nazivi ulica i rušeni sovjetsko-ruski spomenici.[4] Derusifikovani su ne samo arhitektonski objekti, već i nazivi ulica vezani za Rusiju. Promene su izvršene u Lavovu, Dnjepru,[5] Kijevu[6] i Harkovu . Ivano-Frankivsk je postao prvi grad u Ukrajini koji je potpuno oslobođen ruskih imena mesta.[7]

U junu 2022. godine, grad Kijev je održao elektronske konsultacije za odabir ukrajinskih imena kojima će se preimenovati ulice i trgovi koji nose ruska imena. U konsultaciji je učestvovalo 6,5 miliona Ukrajinaca.[8]

Ministar kulture i informacione politike Oleksandar Tkačenko izjavio je da će se derusifikacija Ukrajine odvijati prirodnim putem[9] i da je „vreme da se zauvek oprosti od simbola rusko-imperijalne, sovjetske ideologije“.[10] Takođe je primetio da je Vlada Ukrajine odobrila projekat dokumenta „O izmenama i dopunama Zakona Ukrajine „O zaštiti kulturnog nasleđa“: postojaće zakonski osnov za uklanjanje spomenika kulturnog nasleđa iz Državnog registra nepokretnih spomenika Ukrajina, koja je percipirana kao simbol ruske imperijalne i sovjetske totalitarne politike i ideologije.[10]

Vremenska linija[uredi | uredi izvor]

2016[uredi | uredi izvor]

  • Vrhovna rada je 4. februara 2016. godine pokrenula aktivnu politiku dekomunizacije i derusifikacije usvajanjem Rezolucije „O preimenovanju pojediniһ naselja i okruga“, kojom je jedan broj naselja preimenovan po imenima ruskiһ državnika.[11]
  • Ministar infrastrukture Ukrajine Volodimir Omeljan je 17. oktobra 2016. dao instrukcije svom osoblju da oslobode međunarodni aerodrom Borispolj i druge aerodrome u Ukrajini ruskog jezika i komunističkih naziva. Prema rečima Omeljana, sve informacije na elektronskim bilbordima i natpisima ili najavljivane preko zvučnika moraju biti samo na ukrajinskom i engleskom jeziku. "Ovo nije samo pitanje upotrebe državnog jezika - to je pitanje samopoštovanja", rekao je ministar. [12]
  • Dana 25. oktobra 2016. godine, Regionalni savet Lavova odlučio je da iseli Ruski kulturni centar iz komunalnih prostorija i iznajmi prostorije grupama koje su učestvovale u operacijama ukrajinske vojske na istoku Ukrajine protiv proruskiһ separatista.[13][14] 13. oktobra 2018. godine u zgradi nekadašnjeg Ruskog kulturnog centra otvoren je „Dom ratnika“ – centar za učesnike i veterane rusko-ukrajinskog rata.[15]
  • Stalni komitet Gradskog veća Kijeva za kulturu, turizam i informacionu politiku odobrio je 14. decembra 2016. godine nacrt odluke „O preimenovanju avenija, bulevara, ulica, sokaka, razjašnjavanju naziva i vraćanju istorijskog imena gradu Kijevu“, koji predlaže izmenu naziva dve ulice i jednog sokaka. Promene se tiču samo pisanja sopstvenih imena. [16]

2017[uredi | uredi izvor]

  • 23. maja 2017. godine stupila su na snagu „Pravila za postavljanje reklamnih medija u gradu Kijevu“ koja je usvojilo Gradsko veće Kijeva. Od tada, sve reklame u prestonici moraju biti na ukrajinskom jeziku.[17]
  • 1. jula 2017. Gradsko veće Černovca preimenovalo je ulicu Moskovske Olimpijade u ulicu Sečevih strelaca.[18]
  • Gradsko veće Kijeva je 5. oktobra 2017. usvojilo odluku „O merama za obezbeđivanje regionalne jezičke politike u gradu Kijevu“ i utvrdilo da je u gradu Kijevu ukrajinski jezik rada, vođenja evidencije i dokumentacije svih lokalnih organima samouprave, preduzećima, ustanovama i organizacijama u komunalnoj svojini i jezikom službenih saopštenja i poruka.[19][20]
  • Oblasni savet Žitomira je 2. novembra 2017. godine usvojio odluku o derusifikaciji uslužnog sektora u regionu. U odluci „O prevazilaženju posledica sovjetske okupacije u jezičkom okruženju Žitomirske oblasti“ preporučuje se upotreba ukrajinskog kao jezika rada, vođenja evidencije i dokumentacije organa lokalne samouprave, preduzeća, ustanova i organizacija komunalnog vlasništvo. Pored toga, oglasi, znaci, posteri, posteri, obaveštenja i drugi oblici audio, foto, video reklamnih proizvoda i cene moraju biti na ukrajinskom jeziku. [21]
  • 15. novembra 2017. kao odgovor na insinuacije o mogućoj prodaji Nacionalnog Kulturnog Centra Ukrajine u Moskvi [ru], grupa poslanika Vrhovne rade zatražila je zatvaranje ruskih kulturnih centara u Ukrajini tvrdeći da su korišćeni da obezbede pravno pokriće za subverzivne aktivnosti ruskih specijalnih službi.[22]
  • Gradsko veće Čerkasa usvojilo je 12. decembra 2017. odluku „O merama za obezbeđivanje regionalne jezičke politike u gradu Čerkasu“, prema kojoj je ukrajinski jezik glavni jezik u svim sferama života u gradu. Jelovnik restorana, reklama, natpisi i posteri moraju biti na ukrajinskom jeziku.[23]
  • Dana 14. decembra 2017, Kijevsko regionalno veće podržalo je preimenovanje Perejaslav-hmeljnickog u Perejaslav.[24]

2018[uredi | uredi izvor]

  • Na sednici Gradskog veća Kropivnjickog 15. februara 2018. usvojen je nacrt odluke „O merama za obezbeđenje regionalne jezičke politike“. U odluci se navodi da na teritoriji grada svi nazivi ustanova, preduzeća, organizacija, natpisi, plakati, javna obaveštenja, oglasi moraju biti isključivo na ukrajinskom jeziku. Pored toga, svi ugostiteljski objekti moraju imati jelovnik na nacionalnom jeziku, koji su u obavezi da pre svega ponude posetiocima. Osoblje mora da komunicira sa kupcima prvenstveno na ukrajinskom i prelazi na drugi jezik samo na zahtev potrošača. [25]
  • Gradsko veće Lavova je 16. februara 2018. usvojilo rezoluciju „ O regulisanju jezika službe građanima u sferi pružanja usluga, trgovine i pružanja informacija o robi i uslugama u gradu Lavovu“. Rezolucijom se preporučuje ugostiteljskim i uslužnim ustanovama da pružaju usluge na ukrajinskom i engleskom jeziku. Dokument takođe utvrđuje da svi znakovi, posteri, plakati, obaveštenja i cene u Lavovu moraju biti na državnom jeziku.[26]
  • Gradsko veće Kijeva odlučilo je 22. februara 2018. da derusifikuje nazive devet ulica i sokaka u Kijevu.[27]
  • Ustavni sud Ukrajine je 28. februara 2018. doneo odluku u vezi sa neustavnošću Zakona Kolesničenko-Kivalov iz 2012. godine, čime ga je praktično poništio.[28] Zakon je priznao ruski i druge manjinske jezike kao regionalne jezike Ukrajine, čime je dozvoljena njihova upotreba u sudovima, školama i drugim državnim institucijama u oblastima Ukrajine gde nacionalne manjine prelaze 10% stanovništva.[29]
  • Oblasni savet Nikolajeva odbacio je 12. aprila 2018. predlog za ukidanje statusa ruskog jezika kao regionalnog jezika, dodeljenog u skladu sa ukinutim Zakonom Kolesničenko-Kivalov, koji je nedavno poništio Ustavni sud. [30]
  • Gradsko veće Odese je 25. aprila 2018. godine većinom od 50 od 53 člana odlučilo da ne menja svoju uredbu o primeni Zakona o jeziku Kivalov-Kolesničenko, uprkos činjenici da je ovaj zakon nedavno poništen od strane Ustavni sud. [31]
  • Predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao je 31. maja 2018. Ukaz „O hitnim merama za jačanje državnog statusa ukrajinskog jezika i unapređenje stvaranja jedinstvenog kulturnog prostora Ukrajine“. Uredba ima za cilj da obezbedi poštovanje ustavnih garancija u vezi sa sveobuhvatnim razvojem i funkcionisanjem ukrajinskog jezika kao državnog jezika u svim sferama javnog života na celoj teritoriji Ukrajine, jačajući njegovu konsolidujuću ulogu u ukrajinskom društvu kao sredstva za jačanje državnog jedinstva, vodeći računa o potrebi zaštite nacionalnog jezičkog i kulturno-lingvističkog informacionog prostora, podržavanje razvoja nacionalne kulture, podsticanje procesa njene integracije u evropski i svetski kulturni prostor.[32]
  • Dana 4. oktobra 2018. godine, 261 poslanik Vrhovne rade glasao je za nacrt zakona o podršci funkcionisanju ukrajinskog jezika kao državnog (br. 5670-d). Priprema nacrta zakona za drugo predstavljanje zakona trajala je oko četiri meseca. Za to vreme, Komitet Vrhovne Rade za kulturu i duhovnost razradio je više od dve hiljade amandmana koje su stizali od narodnih poslanika. [33]
  • Gradski savet Kijeva je 6. decembra 2018. preimenovao Novorosijski trg u Černigovsku, a Tolstojevu u Ulicu Vladimira Beca. [34] Istog dana, poslanici harkovskog regionalnog saveta glasali su za poništavanje odluke o dodeli regionalnog statusa ruskom jeziku. [35]

2019[uredi | uredi izvor]

  • Vrhovna rada je 25. aprila 2019. usvojila u drugom čitanju zakon o podršci funkcionisanju ukrajinskog jezika kao državnog.[36]
  • Okružni upravni sud u Dnjepropetrovsku poništio je 6. maja 2019. odluku da se ruskom jeziku u gradu Dnjepru dodeli status regionalnog jezika.[37]
  • Vrhovna rada Ukrajine odbacila je 14. maja 2019. nacrte rezolucija kojima je blokirano potpisivanje ranije usvojenog zakona o funkcionisanju ukrajinskog jezika kao državnog. Predsednik Vrhovne rade Andrij Parubij potpisao je zakon o funkcionisanju ukrajinskog jezika kao državnog.[38]
  • Predsednik Petro Porošenko je 15. maja 2019. potpisao Zakon o podršci funkcionisanju ukrajinskog jezika kao državnog,[39] a narednog dana zakon je objavio <i id="mwwg">Глас Украјине</i> . Zakon stupa na snagu za 2 meseca od dana objavljivanja.[40]
  • Okružni administrativni sud Donjecka je 7. juna 2019. poništio odluku da se ruskom jeziku u Donjeckoj oblasti dodeli status regionalnog jezika. Podnosilac predstavke je poznati borac za prava Ukrajinaca u Ukrajini, vanredni profesor na odseku za programiranje Lavovskog nacionalnog univerziteta Ivana Franka, Svjatoslav Litinski.[41]
  • Razni seoski saveti Luganske oblasti poništili su odluku da ruskom jeziku daju status regionalnog: 26. septembra 2019. godine, Golubivski seoski savet; 1. oktobra 2019. selo Novovodjansk; 3. oktobra 2019. Bogojavljenski seoski savet; 4. novembra 2019. seosko veće Makejev; 7. novembra 2019. seoski savet Novomikilsk; 21. novembra 2019. seoski savet Mihaila.[42]
  • Vrhovna rada je 30. oktobra 2019. godine vratila istorijsko ime Perejaslav gradu Perejaslav-Hmeljnicki. Ovo je urađeno na zahtev Gradskog veća.[43]

2020[uredi | uredi izvor]

  • Kabinet ministara Ukrajine usvojio je 9. oktobra 2020. Rezoluciju „O preimenovanju određenih teritorija i objekata Fonda rezervata prirode“.[44]
  • Okružni upravni sud u Zaporožju je 23. oktobra 2020. godine poništio odluku da se ruskom jeziku u gradu Zaporožju dodeli status regionalnog jezika.[45]
  • Okružni upravni sud u Odesi je 4. decembra 2020. poništio odluku da se ruskom jeziku u Odeskoj oblasti dodeli status regionalnog jezika.[46]

2022[uredi | uredi izvor]

  • U opštini Ivano-Frankivsk 13. aprila 2022. godine preimenovano je 37 ulica povezani, sa Rusijom.[47]
  • 26. aprila 2022. godine u Kijevu je demontirana bronzana skulptura sovjetskog luka prijateljstva naroda grupe Ukrajinaca i Rusa. Zanimljivo je da je glava skulpture, koja je simbolizovala Rusa, otpala.[48]
  • U Černigovu je 21. aprila 2022. uništen spomenik Zoji Kosmodemjanskoj, a 9 dana kasnije spomenik Puškinu.
  • Tokom sastanka 16. juna, radna grupa Ministarstva prosvete i nauke Ukrajine odlučila je, u vezi sa invazijom Ruske Federacije na Ukrajinu, da ukloni više od 40 dela sovjetskih i ruskih autora iz školskih udžbenika.[49]
  • Spomenik osnivačima Odese, poznat i kao spomenik carici Katarini Velikoj Ruske imperije i njenim bliskim saradnicima uklonjen je 28. decembra 2022.[50][51][52]

2023[uredi | uredi izvor]

  • Ukrajinski parlament je 21. marta 2023. zabranio toponime sa imenima vezanim za Rusiju.[3] U obrazloženju zakona navedeno je da je to „zabrana davanja geografskih imena objekata koji veličaju, ovekovečavaju, promovišu ili simbolizuju okupatorsku državu“.[3]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „76% of Ukrainians support renaming streets and other objects related to Russia”. Nikopol.City (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 2022-04-26. g. Pristupljeno 2022-04-22. 
  2. ^ „Eighth National Poll: Ukraine in War Conditions (April 6, 2022)” (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 16. 4. 2022. g. Pristupljeno 26. 4. 2022. 
  3. ^ a b v „Geographical names associated with Russia have been banned in Ukraine”. uk [Lb.ua] (na jeziku: Ukrainian). 22. 3. 2023. Pristupljeno 22. 3. 2023. 
  4. ^ „Derusification of consciousness or Ukrainian narration of urban space”. Іstorična pravda. Arhivirano iz originala 2022-04-22. g. Pristupljeno 2022-04-22. 
  5. ^ „In the Dnipro, about 30 streets were renamed, the names of which were associated with Russia”. www.ukrinform.ua (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 2022-04-21. g. Pristupljeno 2022-04-22. 
  6. ^ „"The derussification of the Kyiv metro is part of the resistance": an interview with a historian about the new names of stations” (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 2022-04-26. g. Pristupljeno 2022-04-26. 
  7. ^ „Without Marshal Zhukov and Moscow streets. A new wave of decommunization and derussification has begun in Ukraine.”. nv.ua (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 2022-04-22. g. Pristupljeno 2022-04-22. 
  8. ^ „Ponad 6,5 mіlьйonіv golosіv gromadяni Ukraїni vіddali v reйtingovomu elektronnomu golosuvannі щodo pereйmenuvanь mіsьkih ob'єktіv, nazvi яkih pov'яzanі z rosійsьkoю federacією ta її satelіtami”. KYIV CITY COUNCIL (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-06-22. 
  9. ^ „The derussification of Ukraine will take place naturally – Tkachenko”. www.ukrinform.ua (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 2022-04-22. g. Pristupljeno 2022-04-26. 
  10. ^ a b „Time to say goodbye”. nv.ua (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-12-30. 
  11. ^ „Pro pereйmenuvannя okremih naselenih punktіv ta raйonіv” [On renaming of certain settlements and districts]. Ofіcійniй vebportal parlamentu Ukraїni (na jeziku: ukrajinski). 2. 4. 2016. Pristupljeno 2022-11-20. 
  12. ^ „Aeroporti Ukraїni derusifіkuюtь” [UKRAINE'S AIRPORTS ARE DE-RUSSIFIED]. umoloda.kyiv.ua (na jeziku: ukrajinski). 17. 10. 2016. Pristupljeno 2022-11-20. 
  13. ^ Prychid, Viktoria (27. 10. 2016). „Controversy surrounds Russian cultural center”. DW (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-20. 
  14. ^ „Rosійsьkiй kulьturniй centr u Lьvovі zobov'яzali zvіlьniti primіщennя” [The Russian Cultural Center in Lviv was ordered to vacate its premises]. ZAXID.NET (na jeziku: ukrajinski). 9. 11. 2016. Pristupljeno 2022-11-20. 
  15. ^ „Lьvіvsьka oblasna rada” ["Warrior's House" was solemnly opened in Lviv on Korolenko St.]. lvivoblrada.gov.ua. Pristupljeno 2022-11-20. 
  16. ^ „U Kiєvі derusifіkuюtь dvі vulicі і odin provulok” [In Kyiv, two streets and one alley are de-Russified]. Zerkalo nedeli | Dzerkalo tižnя | Mirror Weekly. 14. 12. 2016. Pristupljeno 2022-11-20. 
  17. ^ „Nabulo činnostі rіšennя Kiїvradi pro ukraїnomovnu reklamu v stolicі” [The decision of the Kyiv City Council on Ukrainian-language advertising in the capital came into force]. Portal movnoї polіtiki (na jeziku: ukrajinski). 2017-05-23. Pristupljeno 2022-11-20. 
  18. ^ „Vulicю Moskovsьkoї Olіmpіadi pereйmenuvali” [Moscow Olympics street was renamed] (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-11-20. 
  19. ^ „Zahodi щodo zabezpečennя regіonalьnoї movnoї polіtiki v mіstі Kiєvі. Іnfografіka” [Measures to ensure the regional language policy in the city of Kyiv. Infographics]. www.ukrinform.ua (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-11-20. 
  20. ^ „Novini - Desnяnsьka raйonna v mіstі Kiєvі deržavna admіnіstracія” [Measures to ensure the regional language policy in the city of Kyiv]. desn.kyivcity.gov.ua. Pristupljeno 2022-11-20. 
  21. ^ „Žitomirsьka oblasna rada priйnяla rіšennя pro derusifіkacію sferi...” [The Zhytomyr Regional Council adopted a decision on the de-Russification of the service sector in the region]. Portal movnoї polіtiki (na jeziku: ukrajinski). 2017-11-21. Pristupljeno 2022-11-20. 
  22. ^ „Gruppa nardepov hočet zakrыtь rossiйskie kulьturnыe centrы” [A group of people's deputies wants to close Russian cultural centers]. Petr i Mazepa (na jeziku: ruski). 15. 11. 2017. Pristupljeno 2022-11-20. 
  23. ^ „Restorani і magazini u Čerkasah maюtь pereйti na ukraїnsьku movu” [Restaurants and shops in Cherkasy should switch to the Ukrainian language]. Portal movnoї polіtiki (na jeziku: ukrajinski). 2017-12-29. Pristupljeno 2022-11-20. 
  24. ^ „Kiїvsьka oblrada pіdtrimala pereйmenuvannя Pereяslava-Hmelьnicьkogo” [The Kyiv Regional Council supported the renaming of Pereyaslav-Khmelnytskyi]. LB.ua. 14. 12. 2017. Pristupljeno 2022-11-20. 
  25. ^ „U Kropivnicьkomu zobov'яzali robiti reklamu ukraїnsьkoю” [Kropyvnytskyi obliged to advertise in Ukrainian]. language-policy.info. 16. 2. 2018. Arhivirano iz originala 24. 2. 2018. g. Pristupljeno 2022-11-26. 
  26. ^ „U Lьvovі zobov'яzali pіdpriєmcіv vesti dіяlьnіstь ukraїnsьkoю movoю” [In Lviv, entrepreneurs were obliged to conduct their activities in the Ukrainian language]. language-policy.info. 16. 2. 2018. Arhivirano iz originala 24. 2. 2018. g. 
  27. ^ „Kiїvrada progolosuvala za derusifіkacію nazv dev'яti vulicь і provulkіv” [Kyiv City Council voted to de-Russify the names of nine streets and alleys]. language-policy.info. 22. 2. 2018. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. 
  28. ^ „KSU viznav nekonstitucійnim movniй zakon Kіvalova- Kolesnіčenka” [The KSU recognized the Kivalov-Kolesnichenko language law as unconstitutional]. www.ukrinform.ua (na jeziku: ukrajinski). 29. 11. 2022. Pristupljeno 2022-11-28. 
  29. ^ Reznik, Vladislava (2018). „Language Policy in Independent Ukraine: A Battle for National and Linguistic Empowerment”. Language Planning in the Post-Communist Era. Cham: Springer International Publishing. str. 179. ISBN 978-3-319-70925-3. doi:10.1007/978-3-319-70926-0_7. 
  30. ^ „Mikolaїvsьka oblrada ne zmogla zabrati u rosійsьkoї movi status regіonalьnoї” [The Mykolaiv regional council could not take away the status of a regional language from the Russian language]. language-policy.info. 12. 4. 2018. Arhivirano iz originala 20. 4. 2018. g. 
  31. ^ „Truhanov može vidihnuti: "ukraїnіzacія" Odesьkoї mіsьkradi provalilasя” [Trukhanov can breathe a sigh of relief: the "Ukrainization" of the Odesa City Council has failed]. www.ukrinform.ua (na jeziku: ukrajinski). 25. 4. 2018. Pristupljeno 2022-11-28. 
  32. ^ „Prezident pіdpisav Ukaz «Pro nevіdkladnі zahodi щodo zmіcnennя deržavnogo statusu ukraїnsьkoї movi ta spriяnnя stvorennю єdinogo kulьturnogo prostoru Ukraїni»” [The President signed the Decree "On urgent measures to strengthen the state status of the Ukrainian language and promote the creation of a unified cultural space of Ukraine"]. www.president.gov.ua. 31. 5. 2018. Arhivirano iz originala 4. 6. 2018. g. 
  33. ^ „Deputati pіdtrimali v peršomu čitannі gromadsьkiй zakonoproekt pro movu (№5670-d)” [Deputies supported the public bill on language (No. 5670-d) in the first reading]. language-policy.info. 4. 10. 2018. Arhivirano iz originala 7. 10. 2018. g. 
  34. ^ „Щe rяd stoličnih vulicь ta provulkіv otrimali novі nazv” [A NUMBER OF OTHER METROPOLITAN STREETS AND ALLEYS RECEIVED NEW NAMES]. KYIV CITY COUNCIL (na jeziku: ukrajinski). 2018-12-06. Pristupljeno 2022-11-28. 
  35. ^ „U Harkіvsьkій oblastі z rosійsьkoї movi znяli status regіonalьnoї” [In the Kharkiv region, the status of the regional language was removed from the Russian language]. ua.korrespondent.net (na jeziku: ruski). 13. 12. 2018. Pristupljeno 2022-11-28. 
  36. ^ Pavlo, Vološin (2019-04-25). „Verhovna Rada uhvalila zakon "Pro zabezpečennя funkcіonuvannя ukraїnsьkoї movi яk deržavnoї"” [The Verkhovna Rada adopted the law "On ensuring the functioning of the Ukrainian language as a state language"]. Nacіonalьniй Promisloviй Portal (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-11-28. 
  37. ^ „Lьvіv'яnin u sudі domіgsя skasuvannя regіonalьnoї movi v Dnіprі” [In court, a native of Lviv succeeded in canceling the regional language in Dnipro]. portal.lviv.ua (na jeziku: ukrajinski). 6. 5. 2019. Pristupljeno 2022-11-28. 
  38. ^ „Parubій pіdpisav movniй zakon” [Parubiy signed the language law]. espreso.tv (na jeziku: ukrajinski). 14. 5. 2019. Pristupljeno 2022-11-28. 
  39. ^ „Porošenko pіdpisav zakon pro movu - Novinarnя” [Poroshenko signed the law on language]. novynarnia.com (na jeziku: ukrajinski). 2019-05-15. Pristupljeno 2022-11-28. 
  40. ^ „«Golos Ukraїni» opublіkuvav movniй zakon”. Radіo Svoboda (na jeziku: ukrajinski). "Voice of Ukraine" published the language law. 16. 5. 2019. Pristupljeno 2022-11-29. 
  41. ^ „Lьvіv'яnin u sudі domіgsя skasuvannя regіonalьnoї movi v Donecьkій oblastі” [A man from Lviv won the court to cancel the regional language in the Donetsk region]. portal.lviv.ua (na jeziku: ukrajinski). 7. 6. 2019. Pristupljeno 2022-11-29. 
  42. ^ „U prokuraturі rozpovіli, de na teritorії Lugansьkoї oblastі rosійsьka mova vtratila status regіonalьnoї” [The prosecutor's office said where on the territory of the Luhansk region the Russian language lost its status as a regional language]. Radіo Svoboda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-11-29. 
  43. ^ UІNP (30. 10. 2019). „Verhovna Rada pereйmenuvala mіsto Pereяslav-Hmelьnicьkiй” [The Verkhovna Rada renamed the city Pereyaslav-Khmelnytskyi]. UІNP (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-11-29. 
  44. ^ „Urяd «dekomunіzuvav» nizku teritorій і ob'єktіv prirodno-zapovіdnogo fondu”. www.ukrinform.ua (na jeziku: ukrajinski). The government "decommunized" a number of territories and objects of the nature reserve fund. Pristupljeno 2022-11-29. 
  45. ^ „U Zaporіžžі sud skasuvav rіšennя pro nadannя rosійsьkій statusu regіonalьnoї” [In Zaporizhzhia, the court overturned the decision to grant Russian regional status]. www.ukrinform.ua (na jeziku: ukrajinski). 6. 11. 2020. Pristupljeno 2022-11-29. 
  46. ^ Svoboda, Radіo (5. 12. 2020). „V Odesі sud viznav nečinnim rіšennя pro nadannя rosійsьkій movі statusu regіonalьnoї” [In Odesa, the court invalidated the decision to grant the Russian language the status of a regional language]. Radіo Svoboda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-11-29. 
  47. ^ „Derussification: 37 streets in the Ivano-Frankivsk Hromada were renamed”. pobudovano.com.ua (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 2022-04-26. g. Pristupljeno 2022-04-26. 
  48. ^ „Obezgolovlena «radяnщina». Яk prohoditь demontaž monumenta «vozz'єdnannя Rosії ta Ukraїni» v Kiєvі - foto”. nv.ua (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 2022-04-26. g. Pristupljeno 2022-04-26. 
  49. ^ „Getь z klasu! Zі škіlьnoї programi vilučatь bіlьše 40 tvorіv Puškіna, Tolstogo, Bulgakova ta іnših rosійsьkih і radяnsьkih avtorіv”. nv.ua (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-06-17. 
  50. ^ Ilona Yakimyuk (28. 12. 2022). „Monument to Catherine II is being dismantled in Odesa”. Suspilne (na jeziku: Ukrainian). Pristupljeno 28. 12. 2022. Maria Kabashi (28. 12. 2022). „Odessa city authorities have confirmed the dismantling of the monument to Catherine”. Zhyttia ("Life") (na jeziku: Ukrainian). Pristupljeno 28. 12. 2022. 
  51. ^ desk, The Kyiv Independent news (2022-12-28). „Odesa begins dismantling monument to Russian empress.”. The Kyiv Independent. Pristupljeno 2022-12-29. 
  52. ^ Svoboda, Radіo (29. 12. 2022). „V Odesі pіzno vvečerі počali demontaž pam'яtnika Katerinі II”. Radіo Svoboda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-12-29. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дерусификација_у_Украјини&oldid=27731324”