Pređi na sadržaj

Destini (modul MSS)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Laboratorija Destini (Destiny)
Ugradnja modula Destini na Međunarodnu svemirsku stanicu tokom misije spejs-šatla STS-98
Specifikacije modula
Međunarodna oznaka:2001-006B
Datum lansiranja:7. februar 2001.
Raketa-nosač:spejs-šatl Atlantis
Spojen:10. februara 2001.
Masa:14.520 kg
Dužina:8,53 m
Prečnik:4,27 m
Presurizovana zapremina:106 m³
Reference: [1]
Konfiguracija stanice

Konfiguracija MSS nakon ugradnje modula Destini


Laboratorija Destini (engl. Destiny, u prevodu Sudbina) je primarni istraživački modul američkog segmenta Međunarodne svemirske stanice (MSS).[2][3] Spojen je sa modulom Juniti i aktiviran tokom perioda od pet dana u februaru 2001. godine.[4] Destini je prva permanentna orbitalna istraživačka laboratorija koju SAD poseduje još od kada je napuštena stanica Skajlab u februaru 1974. godine.

Kompanija Boing započela je izgradnju modula mase 14,5 tona 1995. godine, koji je u to vreme predstavljao najmoderniju istraživačku laboratoriju. Modul je izrađen u Maršalovom centru za istraživanje svemira, koji se nalazi u Hantsvilu u Alabami.[2] Destini je prevezen do svemirskog centra Kenedi na Floridi 1998. godine, a zatim je u avgustu 2000. godine predat agenciji NASA za poslednje provere pred lansiranje. Modul je lansiran 7. februara 2001. godine spejs-šatlom Atlantis, misija STS-98.[4]

Astronauti u ovom modulu rade na istraživanjima i eksperimentima u raznim naučnim disciplinama. Naučnici iz celog sveta koriste podatke prikupljene iz tih istraživanja kako bi proširili saznanja iz oblasti medicine, inženjerstva, biotehnologije, fizike, nauke o materijalima i nauke o Zemlji.[3]

Struktura laboratorije[uredi | uredi izvor]

Američka laboratorija Destini izrađena je od aluminijuma, kako bi imala što manju masu, jer je svaki kilogram uštede bitan kada se neki teret lansira u orbitu (cena lansiranja jednog kilograma tereta spejs-šatlom iznosila je 2011. godine 18.000 $[5], a ako se u obzir uzmu i troškovi razvoja ta cifra se penje na 60.000 $[6]). Modul je cilindričnog oblika, dužine 8,53 i prečnika 4,27 m.[2][3] Sagrađen je iz tri cilindrične sekcije na čijim krajevima su dva kupasta poklopca na kojima se nalaze otvori kroz koje astronauti mogu ulaziti i izlaziti iz laboratorije, i pereko kojih je ona povezana sa ostatkom stanice.[2] Zadnji deo laboratorije je povezan sa prednjim delom modula Juniti, a prednji deo laboratorije je povezan sa zadnjum delom modula Harmoni.[7] Kružni prozor prečnika 510 mm nalazi se u centralnom od tri segmenta laboratorije, i okrenut je ka nadir strani stanice, kako bi astronauti kroz njega mogli da posmatraju Zemlju koja prolazi ispod njih.[3]

Robert Kurbim radi na ugradnji laboratorije Destini.

Na svakom od dva mehanizma za spajanje sa ostalim segmentima MSS, locirana na prednjoj i zadnjoj strani laboratorije, postoji poklopac. Oba poklopca su uvek otvorena, osim u hitnim slučajevima, kada se oni zatvaraju kako bi se posada izolovala od tog segmenta stanice, na primer ako dođe do curenja nekog gasa, tečnosti za rashlađivanje (amonijaka, koji je veoma otrovan), ili u najgorem scenariju – požara. Oba poklopca imaju ugrađen mali prozor u sredini kroz koji astronauti mogu videti šta se dešava sa druge strane poklopca, koji se može otvoriti sa obe strane. U januaru 2015. godine posada je morala da se evakuiše iz celog američkog segmenta MSS jer se upalio alarm koji ukazuje da je došlo do curenja amonijaka. Svi astronauti su prešli kod svojih kolega u ruski segment MSS i za sobom zatvorili poklopac. Nakon nekoliko sati kontrola misije im je javila da je alarm verovatno uzrok pokvarenog senzora, i da posada može da se vrati u američki segment, mada su prvo morali da nose zaštitne maske dok ne provere ručnim senzorima da li ima amonijaka u vazduhu.[8][9][10][11][12]

Suzan Helms posmatra Zemlju kroz prozor laboratorije Destini, tokom Ekspedicije 2 na MSS.
Kamera AgCam

Prozor na laboratoriji je prečnika 510 mm, izrađen je od najkvalitetnijeg stakla koje se koristi pri izradi teleskopa, i astronauti ga uglavnom koriste za opservaciju Zemlje.[2][3][13] Za te ospervacije astronauti koriste kamere veoma velike rezolucije, sa velikim sočivima, kako bi što bolje mogli da snime detalje promenljivih pejzaža koji se prostiru ispod stanice. Prozor poseduje poklopac koji ga štiti od udara mikrometeorida i ostalih sitnih čestica kako bi ostao neoštećen tokom operativnog veka stanice. Taj poklopac ručno otvaraju astronauti iz unutrašnjosti laboratorije Destini. Fotografije koje su snimili astronauti kroz ovaj prozor pomogle su naučnicima na Zemlji da bolje izuče poplave, lavine, požare i događaje na otvorenom okeanu, poput cvetanja planktona. Takođe, naučnicima iz celog sveta omogućeno je da izučavaju glečere, koralne grebene, velike šumske požare i širenje gradova, a sve to najbolje se vidi iz orbite, sa visine od preko 400 km.[3]

Oprema[uredi | uredi izvor]

Laboratorija Destini je na MSS stigla sa pet ugrađenih rafova u kojima su bili električni i sistemi za održavanje uslova za život, a koji astronautima obezbeđuju električnu energiju, vodu za rashlađivanje, protok vazduha, i regulaciju temperature i vlažnosti vazduha. Dodatnih sedam rafova dostavljeno je tokom misije STS-102 unutar višenamenskog logističkog modula Leonardo, i još deset rafova tokom misija koje su usledile. U laboratoriji Destini moguće je da u jednom trenutku bude operativno do 13 rafova u kojima se odvijaju različiti eksperimenti.[3] Laboratorija poseduje ukupno 24 rafa, po šest na četiri stra („zida“, mada u bestežinskom stanju ne postoji zid, pod ili plafon na koji smo navikli na Zemlji).[2]

Kao što je slučaj i kod evropskog ili japanskog modula na stanici, i rafovi u laboratoriji Destini su projektovani na osnovu međunarodnog standardnog rafa za ekspermente (engl. International Standard Payload Rack, ISPR), koji se može premeštati sa jednog mesta na drugo.[13] Napravljen od kompozitne grafitne ljuske, svaki raf ima masu od oko 540 kg, visok je 1.900 mm i širok 1.100 mm.[13] Svaki slot za rafove koji je prazan (u njega nije ugrađen raf sa eksperimentom) opremljen je posebnim zavesama, i u njega se skladište namirnice.[13]

Naučna oprema[uredi | uredi izvor]

U laboratoriji se nalazi i veliki zamrzivač (engl. Minus Eighty Degree Laboratory Freezer for ISS, MELFI), koji ne dostavljen tokom misije STS-121.[14] Koristi se za skladištenje uzoraka i agenasa koji se koriste u eksperimentima na MSS, a koji zahtevaju veoma niske temperature. U njemu se održava konstantna temperatura koja se može po potrebi regulisati na više nivoa: −80 °C, −26 °C, i +4 °C.[15]

Na veliki prozor laboratorije je trenutno ugrađena Poljoprivredna kamera (Agricultural Camera – AgCam)[16] Ova kamera snima multispektralne fotografije Zemljine površine, i nju su napravili i većim delom vremena njom operišu studenti Univerziteta Severne Dakote. Kamera snima fotografije u vidljivom i infracrvenom delu spektra oblasti prekrivenih vegetacijom, i famerima pruža uvid u stanje tla kako bi se bolje isplanirali radovi na polju. Slične usluge pruža i sistem satelita Landsat, ali je te snimke teže obraditi i nisu toliko frekventni kao snimci koje obezbeđuje AgCam.[16]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Destini odmah nakon instalacije na MSS
    Destini odmah nakon instalacije na MSS
  • Unutrađnjost nakon nekoliko godina u orbiti
    Unutrađnjost nakon nekoliko godina u orbiti
  • Unutrađnjost laboratorije noću, kada posada spava
    Unutrađnjost laboratorije noću, kada posada spava
  • Tomas Rajter radi sa zamrzivačem MELFI
    Tomas Rajter radi sa zamrzivačem MELFI
  • Astronauti „vire“ kroz prozor laboratorije
    Astronauti „vire“ kroz prozor laboratorije

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Destiny Laboratory”. NASA. 20. 9. 2018. Arhivirano iz originala 09. 07. 2007. g. Pristupljeno 19. 01. 2015. 
  2. ^ a b v g d đ Boeing (2008). „Destiny Laboratory Module”. Boeing. Pristupljeno 7. 10. 2008. 
  3. ^ a b v g d đ e NASA (2003). „U.S. Destiny Laboratory”. NASA. Arhivirano iz originala 09. 07. 2007. g. Pristupljeno 7. 10. 2008. 
  4. ^ a b NASA (2001). „STS-98”. NASA. Arhivirano iz originala 30. 08. 2013. g. Pristupljeno 7. 10. 2008. 
  5. ^ „NASA - Space Shuttle and International Space Station”. Nasa.gov. 28. 4. 2015. Arhivirano iz originala 07. 05. 2011. g. Pristupljeno 7. 8. 2010. 
  6. ^ The Rise and Fall of the Space Shuttle, Book Review: Final Countdown: NASA and the End of the Space Shuttle Program by Pat Duggins. American Scientist (PDF). 96 (5): 32. 2008 http://sciencepolicy.colorado.edu/admin/publication_files/resource-2656-2008.18.pdf.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  7. ^ NASA (2007). „PMA-3 Relocation”. NASA. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 28. 9. 2007. 
  8. ^ Chris Bergin (14. 1. 2015). „ISS ammonia leak alarm suspected as false sensor indication”. nasaspaceflight.com. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  9. ^ Pete Harding (15. 1. 2015). „ISS returning to normal following false ammonia leak alert”. nasaspaceflight.com. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  10. ^ „ASTRONAUTI SU BEZBEDNI: NASA potvrdila da nije bilo curenja amonijaka u stanici!”. Telegraf.rs/Tanjug. 14. 1. 2015. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  11. ^ „NASA nije registrovala curenje amonijaka u svemirskoj stanici”. Blic. 14. 1. 2015. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  12. ^ Mark (14. 1. 2015). „Astronauts Back in Station's U.S. Segment”. NASA. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  13. ^ a b v g Andrews Space & Technology (2001). „ISS Destiny (U.S. Laboratory Module)”. Andrews Space & Technology. Arhivirano iz originala 06. 09. 2008. g. Pristupljeno 7. 10. 2008. 
  14. ^ NASA (2008). „STS-121”. NASA. Arhivirano iz originala 09. 10. 2008. g. Pristupljeno 7. 10. 2008. 
  15. ^ NASA (2008). „Minus Eighty-Degree Laboratory Freezer for ISS (MELFI)”. NASA. Arhivirano iz originala 01. 11. 2008. g. Pristupljeno 7. 10. 2008. 
  16. ^ a b „Agricultural Camera (AgCam) factsheet”. NASA. 27. 2. 2009. Arhivirano iz originala 04. 04. 2009. g. Pristupljeno 21. 3. 2009. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Destini na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дестини_(модул_МСС)&oldid=26866369”