Decembar

decembar
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Decembar je poslednji ili dvanaesti mesec u godini i ima 31 dan. Početak meseca po julijanskom kalendaru počinje 14-tog dana gregorijanskog kalendara. Po Crkvenom računanju ciklusa vremena je četvrti mesec.

Decembar je dobio ime po latinskoj reči decem (što znači deset) jer je prvobitno bio deseti mesec u godini u kalendaru Romula oko 750. p. n. e. koji je počinjao u martu. Zimski dani nakon decembra nisu bili uključeni ni u jedan mesec. Kasnije su od bezmesečnog perioda stvoreni meseci januar i februar i dodati na početak kalendara, ali je decembar zadržao ime.

U Starom Rimu, kao jedna od četiri Agonalije, dan u čast Sol Indigesa održavan je 11. decembra, kao i Septimoncijum. Dies natalis (rođendan) održavan je u hramu Tere 13. decembra, Konsualija je održana 15. decembra, Saturnalija je održavana 17–23. decembra, Opikonsivija je održavana 19. decembra, Divalija je održavana 21. decembra, Larentalija je održana 1. decembra. 23, a rođendan Sol Inviktusa je održavan 25. decembra. Ovi datumi ne odgovaraju savremenom gregorijanskom kalendaru.

Anglosaksonci su decembar–januar nazivali Ġēolamonaþ (savremeni engleski: „Yule mesec“). Francuski republikanski kalendar sadržao je decembar unutar meseci Frimer i Nivo.

Poreklo reči ili etimologija

Decembar je dobio ime od latinskog (December). Mesec je nazvan po „decem” (deseti mesec) rimskog kalendara.

Decembar se kod Srba, kao i kod nekih slovenskih naroda se naziva još i božićni mesec, prosinac i koledar kao i u starosrpskom. Na staroruskom studenij, slično staroslovenskom i srpskom studen. Na slovenačkom i ukrajinskom gruden slično poljskom grudžien. Kod Hrvata i Srba se naziva prosinac, slično češkom prosinec. Na beloruskom snežanь.

Astronomija

Mesec decembar prikazan u delu Emblematica Evangelica Hansa Bola i Adrijana Kolara.

Decembar sadrži zimski solsticij na severnoj hemisferi, dan sa najmanje dnevnih sati, i letnji solsticij na južnoj hemisferi, dan sa najviše dnevnih sati (isključujući polarne regione u oba slučaja). Decembar na severnoj hemisferi je sezonski ekvivalent junu na južnoj hemisferi i obrnuto. Na severnoj hemisferi, početak astronomske zime je tradicionalno 21. decembar ili dan solsticija.

Kiše meteora koje se javljaju u decembru su Andromedidi (25. septembar – 6. decembar, vrhunac oko 9. novembra), Kanis-Minoridi (4. decembar – 15. decembar, vrhunac oko 10–11. decembra), Koma Berenisidi (12. decembar – 23. decembar, sa vrhuncem oko 16. decembra), Delta Kanceridi (14. decembra do 14. februara, glavni pljusak od 1. januara do 24. januara, vrhunac 17. januara), Geminidi (13–14. decembar), Monocerotidi (7. decembra do 20. decembra, vrhunac 9. decembra. Ovaj pljusak takođe može da počne u novembru), Fenicidi (od 29. novembra do 9. decembra, sa vrhuncem oko 5/6. decembra), Kvadrantidi (obično januarski pljusak, ali može početi i u decembru), Sigma hidridi (4–15. decembar) i Ursidi (17. do 25/26. decembra, sa vrhuncem oko 22. decembra).

Astrologija

• Znaci zodijaka za mesec decembar su Strelac (do 21. decembra) i Jarac (od 22. decembra pa nadalje).

Verski kalendari

Hrišćanski praznici

• Veliki praznici ili crveno slovo
  • 9. decembar — Sveti Alimpije Stolpnik
• Srbljak
  • 19. decembar — Sveti Nikola
• Žitije Svetih za decembar

Istorijski događaji

• 1918 — u Beogradu proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, s princem Aleksandrom I Karađorđevićem kao regentom i Beogradom kao prestonicom.
• 1963 — u Tesliću je rođen Borislav Đurđević, srpski novinar, publicista i sportski radnik.

Literatura

• Logos, Aleksandar A. (2017). Putovanje misli : uvod u potragu za istinom. Beograd. 
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Arhivirano iz originala 17. 10. 2002. g. Pristupljeno 07. 07. 2017.  with Online Calculator
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409. 
• Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2. 
• Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9. 
• Doggett, LE (1992). „Calendars”. Ur.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Arhivirano iz originala 1. 4. 2004. g. 
• Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original izd.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264. 
• „calendar”, American Heritage Dictionary (5th izd.), 2017 
• Björnsson, Árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596. 
• Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9. 
• Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2. 
• Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9. 
• Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated izd.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499. 
• Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481. 
• C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8. 
• C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2. 
• al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London. 
• Belenkiy, Ari (2002). „A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22. 
• Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill. 
• Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press. 
• Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons. 
• Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1. 
• Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd izd.). New York: Sepher-Hermon Press. 
• Poznanski, Samuel (1910). „Calendar (Jewish), Encyclopædia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124. 
• Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 izd.). Cambridge University Press. str. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0. 
• Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. str. 191—195,274—277. 
• Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers. 
• Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8. 
• Blackburn, Bonnie; et al. (1999), The Oxford Companion to the Year, Oxford: Oxford University Press .
• Brind'Amour, P. (1983), Le Calendrier Romain: Recherches Chronologiques, Ottawa 
• Fowler, W. Warde (1899), The Roman Festivals of the Period of the Republic, New York: Macmillan & Co. 
• Key, Thomas Hewitt (1875), „Calendarium”, A Dictionary of Greek and Roman Antiquities, London: John Murray, str. 223—233 .
• Lanfranchi, Thibaud (3. 10. 2013), „À Propos de la Carrière de Cn. Flavius”, Mélanges de l'École Française de Rome: Antiquité, 125 (1), doi:10.4000/mefra.1322 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mathieson, Ralph W. (2003), People, Personal Expression, and Social Relations in Late Antiquity, Vol. II, Ann Arbor: University of Michigan Press .
• Michels, Agnes Kirsopp Lake (1949), „The 'Calendar of Numa' and the Pre-Julian Calendar”, Transactions & Proceedings of the APA, Vol. 80, Philadelphia: American Philological Association, str. 320—346 .
• Michels, Agnes Kirsopp Lake (1967), The Calendar of the Roman Republic, Princeton, ISBN 9781400849789 .
• Mommsen, Theodor (1864), Dickson, William Purdie, ur., The History of Rome, Vol. I: The Period Anterior to the Abolition of the Monarchy, London: Richard Bentley . [ 1 ]
• Ovid, Fastorum Libri VI 
• Ovid (2004), Kline, Anthony S., ur., On the Roman Calendar, Poetry in Translation .
• Oxford English Dictionary, Oxford: Oxford University Press .
• Pliny, Historia Naturalis 
• Plutarch, Βίοι Παράλληλοι [Bíoi Parállēloi, Parallel Lives] 
• Plutarch (1914), „The Life of Numa”, Ur.: Perrin, Bernadotte, The Parallel Lives, Vol. I, Loeb Classical Library, Cambridge: Harvard University Press .
• Rotondi, Giovanni (1912), Leges Publicae Populi Romani, Milan: Società Editrice Libraria 
• Rüpke, Jörg (2011), Richardson, D.M.B., ur., The Roman Calendar from Numa to Constantine: Time, History, and the Fasti, Wiley, ISBN 978-0-470-65508-5 .
• Scullard, Howard Hayes (1981), Festivals and Ceremonies of the Roman Republic, Ithaca: Cornell University Press .
• Stanyan, Temple (1707), Grecian History, London: J. & R. Tonson .