Dejan Radonjić

Dejan Radonjić
Lični podaci
Puno ime	Dejan Radonjić
Nadimak	Radonja
Datum rođenja	(1970-02-02)2. februar 1970.
Mesto rođenja	Podgorica, SR Crna Gora, SFR Jugoslavija
Državljanstvo	Crna Gora
Informacije o karijeri
Pro karijera	1990—2004. (igračka) 2004—danas (trenerska)
Pozicija	plejmejker
Seniorska karijera
Godine	Klub
1990—1991. 1991—1993. 1993—1994. 1995—1997. 1997—1998. 1998—2002. 2002—2004.	Lovćen Budućnost Profikolor Lovćen FMP Železnik Budućnost Vojvodina
Trenerska karijera
2004—2013. 2013—2017. 2018—2020. 2020—2022. 2022—2023. 2023—	Budućnost Crvena zvezda Bajern Minhen Crvena zvezda Panatinaikos Bahčešehir
Nagrade
Trener godine u ABA 2013/14 Trener godine u ABA 2014/15

Dejan Radonjić (Podgorica, 2. februar 1970) bivši je jugoslovenski i crnogorski košarkaš, a sadašnji košarkaški trener. Trenutno je glavni trener Bahčešehira.

Radonjić je igrao na poziciji plejmejkera, ali je prvenstveno bio dobar strelac, pri čemu ga je odlikovao odličan šut za tri poena. Tokom karijere je dva navrata nastupao za Lovćen i Budućnost, a pored toga branio je i boje Profikolora, FMP Železnika i Vojvodine. U periodu od 1998. do 2002. bio je član „zlatne generacije“ Budućnosti koja je tada osvojila tri prvenstva SR Jugoslavije, kao i jedan kup, dok je na međunarodnoj sceni dva puta igrala u Evroligi.

Kao trener najuspešniji je u istoriji Crvene zvezde. Takođe, rekorder je po ukupnom broju pobeda u Jadranskoj ligi, predvodeći ekipe Budućnosti i Crvene zvezde.

Igračka karijera

Ponikao je u redovima podgoričke Budućnosti, za čiji je prvi tim debitovao sa samo 17 godina. Usledila je selidba u Lovćen, gde je proveo sezonu 1990/91, nakon čega se ponovo vratio u svoj matični klub. Dve sezone je bio plejmejker Budućnosti, a zatim je pojačao Profikolor u sezoni 1993/94. Dres Lovćena ponovo je nosio od 1995. do 1997. godine. U sezoni 1996/97. bio je jedan od najboljih igrača tadašnje Vinston JUBA lige. Sa indeksom korisnosti 17,2 bio je sedmi igrač ligaškog dela šampionata. Beležio je 19,1 poen i četiri asistencije po utakmici po čemu je bio šesti strelac i treći asistent vrlo kvalitetnog prvenstva SR Jugoslavije.

Narednu sezonu 1997/98. proveo je u FMP Železniku, protiv koga je Crvena zvezda tada osvojila svoju 15. šampionsku titulu sa 3-1 u pobedama u finalnoj seriji doigravanja. Usledio je povratak u Podgoricu, gde je od 1998. do 2002. godine ponovo nastupao za Budućnost u vreme najbolje generacije u istoriji kluba. Osvojili su tri titule šampiona Jugoslavije 1999, 2000. i 2001. godine i jedan Kup 2001. godine uz plasman među 16 najboljih u Evroligi i polufinale Kupa Saporte. Radonjić je u sezoni 1999/00. bio šesti na listi najboljih šutera za dva poena u domaćem šampionatu sa 70,6% i sedmi trojkaš lige sa procentom od 49,3%. Igračku karijeru je završio u dresu Vojvodine, za koju je nastupao od 2002. do 2004. godine.

Trenerska karijera

Budućnost

Nakon završetka igračke karijere Radonjić se vraća u Podgoricu, u svoju Budućnost gde je u početku bio pomoćni trener da bi 13. juna 2005. godine bio zvanično promovisan u prvog trenera. U sezoni 2005/06. Budućnost je zbog slabijeg rezultata prethodne sezone igrala samo domaću Prvu ligu a trenerski debi Radonjić je imao 16. oktobra 2005. u prvom kolu kada je Budućnost dočekala ekipu kraljevačke Sloge i pobedila 67:57. Dobrim igrama u Prvoj ligi, a potom i Superligi, Budućnost je brzo izborila povratak u Jadransku ligu. Već u sezoni 2006/07. Radonjić je izborio odlično 5. mesto na Jadranu, sa skorom 16-10. Te sezone Budućnost osvaja prvu titulu prvaka Crne Gore, kao i nacionalni Kup, čime započinje svoju dominaciju (6 uzastopnih titula i kupova).

U sezoni 2007/08. Budućnost je opet zauzela 5. mesto u Jadranskoj ligi, sa skorom 15-11. Takođe, učestvovali su u nikad masovnijem ULEB kupu, zajedno sa još 53 ekipe! Prvu fazu su prošli sa skorom 7-3, ali je eliminacionoj fazi (Top 32) Hemofarm bio uspešniji u dvomeču. U sezoni 2008/09. Jadranske lige, Budućnost je opet imala skor 15-11, ali je to ovaj put bilo dovoljno za 6. mesto. U Evrokupu su ispali u prvoj fazi, sa skorom 1-5. Neverovatnu konstantnost u rezultatima Budućnost je potvrdila i u sezoni 2009/10: opet su imali skor 15-11 u Jadranskoj ligi i opet su zauzeli 5. mesto. U sezoni 2010/11. klub je opet imao skor 15-11, samo što je ovaj put to bilo dovoljno za 4. mesto i plasman na fajnal for u Ljubljani. Tamo su poraženi od Partizana u polufinalu. U Evrokupu su ispali u prvoj fazi, sa skorom 3-3.

Sezona 2011/12. je bila vrlo uspešna za Budućnost: u ABA ligi su ponovo zauzeli 4. mesto, ovaj put sa skorom 18-8. Na fajnal foru u Tel Avivu nisu imali velike šanse, tako da su ispali u polufinalu od Makabija. U Evrokupu su prošli prvu fazu sa skorom 3-3, pa potom i Top 16 fazu sa istim skorom, da bi u četvrtfinalnom dvomeču bolja bila Valensija. U sezoni 2012/13. (do odlaska u Zvezdu), Budućnost je zauzela 5. mesto u ABA ligi sa skorom 16-10. U Evrokupu su prošli prvu fazu sa skorom 4-2, potom i Top 16 fazu sa skorom 3-3, da bi ponovo bili eliminisani u četvrtfinalu, ovaj put od Lokomotive Kuban (ekipe koja je osvojila ovo takmičenje).

U Crnoj Gori pod dirigentskom palicom Radonjića periodu od 2006. do 2012. Budućnost je osvojila 6 duplih kruna (prvenstvo i kup), dva puta je stigla do četvrtfinala Evrokupa a isto toliko puta i do fajnal-fora Jadranske lige u kojoj su beleženi konstantno dobri rezultati uz skor od 110 pobeda na 182 odigrana meča i plasmane između četvrte i šeste pozicije.

Crvena zvezda

U aprilu 2013. Radonjić je postavljen za trenera Crvene zvezde. U toj sezoni je izborio prvo finale ABA lige u istoriji kluba, koje je Zvezdi donelo i učešće u Evroligi posle pauze od 13 godina.

U sezoni 2013/14. sa crveno-belima osvaja Kup Radivoja Koraća uz dobre igre i četiri pobede u Evroligi, a kasnije i plasman u polufinale Evrokupa. Osvojeno je i prvo mesto u ligaškom delu ABA lige zbog čega je Radonjić dobio priznanje za najboljeg trenera sezone. Međutim u polufinalu ABA lige crveno-beli su poraženi od Cibone i tako ostali bez plasmana u Evroligu. Ipak kasnijim odustajanjem Cibone zbog finansijskih problema ekipa je dobila novu priliku za učešće u najkvalitetnijem klupskom takmičenju na Starom kontinentu i pored senzacionalnog poraza od zagrebačkog kluba u polufinalnom meču u beogradskoj Areni. Na kraju sezone je doživljen neuspeh i u Prvenstvu Srbije pošto je ekipa izgubila u finalnoj seriji plejofa od Partizana.

Dejan Radonjić sa celim timom Crvene zvezde 2014. godine

U sezoni 2014/15. Radonjić je vodio Zvezdu do najvećeg uspeha u istoriji kluba. Osvojena su tri trofeja – titule prvaka Srbije i ABA lige, kao i Kup Radivoja Koraća uz plasman u TOP 16 fazu Evrolige. Po prvi put je osvojeno regionalno takmičenje, a domaća titula nakon duge pauze, a u Evroligi je zabeleženo čak 10 pobeda, u prvoj fazi osvojeno visoko drugo mesto u grupi sa pozitivnim skorom 6-4, što nijedan srpski klub pre toga nije ostvario u ovom formatu takmičenja. Serija trijumfa trajala je u ABA ligi do postavljanja rekorda od 20 pobeda. Zvezda je postavila i rekord ligaškog dela sa skorom 24-2, a Radonjić je dobio priznanje za najboljeg trenera regionalnog takmičenja. Na kraju je ukupno zabeležena 61 pobeda i postavljen još jedan klupski rekord. Uz sve to klub je imao najveću posetu u elitnom takmičenju i afirmisao brojne igrače, koji su poput Nikole Kalinića doneli rekordnu zaradu od transfera, dok je Boban Marjanović kao najbolji centar Evrolige direktno otišao u NBA ligu.

U sezoni 2015/16. Zvezda je posrtala sa brojnim novajlijama u timu uz mnogobrojne povrede važnih igrača. Skorcanitis, Mekel i Tompson morali su da odu, jer se nisu pokazali u pravom svetlu uz sporazumni raskid sa tek pristiglim povratnikom Vilijamsom, dok su tokom sezone dovođeni Miler, Štimac, Micić i Kinsi, pa je trebalo vremena da se tim uhoda i dođe do prepoznatljive igre. U Evroligi je ponovo izboren plasman u TOP 16 fazu. Crvena zvezda je u toj sezoni stigla do TOP 8 Evrolige, gde je posle tri utakmice eliminisana od budućeg šampiona Evrope – CSKA iz Moskve. U domaćem prvenstvu i ABA ligi crveno-beli su odbranili titule.

U sezoni 2016/17. su osvojena sva tri domaća trofeja, šampionat Srbije, ABA liga i Kup Radivoja Koraća. U Evroligi klub je zabeležio sedam uzastopnih pobeda u novom formatu Evrolige. Redom su pred crveno-belima padali poslednja tri šampiona Evrope – Makabi, Real Madrid, CSKA, a zatim i Žalgiris, Fenerbahče, Baskonija, Panatinaikos… Olimpijakos je ostao jedini tim kojeg Radonjić nije uspeo da savlada. Ipak novo učešće u Top8 Evrolige nije izboreno, Zvezda je sa skorom 16-14 završila na 9. mestu, iza Darušafake koja je imala isti skor.

U julu 2017, Radonjić je objavio da napušta mesto trenera Crvene zvezde.

Bajern Minhen

Radonjić je 2. aprila 2018. godine postavljen za trenera Bajern Minhena, a na klupi je zamenio Aleksandra Đorđevića koji je prethodno smenjen. Bajern je sa Radonjićem na klupi uspeo da na kraju sezone 2017/18. osvoji titulu prvaka Nemačke i tako obezbedi povratak u Evroligu. Nakon toga je klub odlučio da iskoristi opciju iz ugovora i produži saradnju sa Radonjićem na još godinu dana. U sezoni 2018/19. Radonjić sa Bajernom u Evroligi završava na 11. mestu, uz skor od 14 pobeda i 16 poraza. U Kupu Nemačke je eliminisan već u četvrtfinalu od Albe, ali je zato na kraju sezone odbranio titulu prvaka Nemačke. Prethodno je 14. maja 2019. produžio ugovor sa Bajernom na još godinu dana. Ipak nije ostao do kraja ugovora jer je smenjen 7. januara 2020. godine. U momentu otkaza, Radonjić je u nemačkom prvenstvu zabeležio 14 pobeda iz 14 mečeva, ali u Evroligi je klub imao skor od 6 pobeda i 11 poraza uz tri uzastopna poraza od Barselone, Žalgirisa i Crvene zvezde od koje je poražen sa čak 30 poena razlike.

Povratak u Zvezdu

Dana 25. decembra 2020. godine po drugi put u karijeri je postavljen za trenera Crvene zvezde.

Panatinaikos

Dana 30. juna 2022. potpisao je dvogodišnji ugovor sa Panatinaikosom. Posle lošeg učinka, rezultata i neuspeha u plej-ofu Evrolige treću godinu zaredom, 21. februara je otpušten iz Panatinaikosa.

Bahčešehir

Dana 27. decembra 2023. potpisao je ugovor sa Bahčešehirom.

Reprezentacija

Na klupi reprezentacije Crne Gore tri godine bio je pomoćnik Duška Vujoševića, da bi 2011. od njega preuzeo mesto selektora. Tu se nije zadržao dugo i podneo je ostavku nakon neuspeha na Evropskom prvenstvu te godine na kom je crnogorski nacionalni tim takmičenje završio u prvoj grupnoj fazi sa samo jednom pobedom. Predvodio je i mladu reprezentativnu selekciju Crne Gore.

Uspesi

Kao igrač

Klupski

• Budućnost:
  • Prvenstvo SR Jugoslavije (3): 1998/99, 1999/00, 2000/01.
  • Kup SR Jugoslavije (1): 2000/01.

Kao trener

Klupski

• Budućnost:
  • Prvenstvo Crne Gore (6): 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12.
  • Kup Crne Gore (6): 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012.
• Crvena zvezda:
  • Prvenstvo Srbije (5): 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2020/21, 2021/22.
  • Jadranska liga (5): 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2020/21, 2021/22.
  • Kup Radivoja Koraća (5): 2014, 2015, 2017, 2021, 2022.
• Bajern Minhen:
  • Prvenstvo Nemačke (2): 2017/18, 2018/19.

Pojedinačni

• Trener sezone Jadranske lige (2): 2013/14, 2014/15.

Spoljašnje veze

• Podaci o treneru na sajtu KK Crvena zvezda
• Na današnji dan rođen Dejan Radonjić