Dimitrije Jovčić
| Dimitrije Jovčić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. oktobar 1889. |
| Mesto rođenja | Vranje, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 16. februar 1973. (83 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, SFR Jugoslavija |
| Naučni rad | |
| Polje | Dečja hirurgija |
| Institucija | Univerzitetska dečja klinika u Beogradu |
Dimitrije Jovčić (Vranje, 1889 — Beograd, 1973) bio je prvi srpski dečji hirurg, akademik SANU, prvi upravnik dečje hirurške klinike u Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj 10 u Beogradu.[1]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Rođen je 14. oktobra 1889. godine y Vranju, od oca Manasija i majke Jelisavete, rođene Pantazis. Osnovnu školu i 6 razreda gimnazije završio je y Vranju, VII razred y Beogradu, a VIII razred y Nišu, gde je i maturirao 1908. godine. Prvo je godinu dana studirao na Tehničkom fakultetu y Beogradu, koje napušta 1909. godine nakon što se upisao na studije medicine y Parizu. Studije je prekinuo 1912. i do 1915. godine kao dobrovoljac učestvovao je u ratovima za oslobođenje Stare Srbije i Makedonije. Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata ratova obavljao je razne dužnosti y puku, divizijskom zavojištu, rezervnoj vojnoj bolnici i Sanitetskom odeljenju Vrhovne komande.[2]
Godine 1915. vratiose u Pariz, i nastavio studije medicine. Dplomirao je 1918. godine i iste godine započeo je specijalizaciju dečije hirurgije i ortopedije u Parizu, koju je završio 1921. godine. Sve vreme radio je kao asistent („fonction d’interne“), najviše kod velikog učitelja Gaston Ombredanne-a i profesora Auguste Broca, ali takođe i u velikom centru za koštano-zglobnu tuberkulozu u Berck-sur-Mer, Pas de Calais, Francuska, čiji su upravnici bili, najpre dr Victor Ménard, a potom profesor Etienne Sorrel. Jovčić je specijalizirao i y Hôpital Maritime.
Po povratku y Kraljevinu Jugoslaviju 1921. godine, Sanitetski savet priznao mu je specijalnost iz dečije hirurgije i ortopedije, i on je tako postao prvi specijalista dečije hirurgije, ne samo u Srbiji već i u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kada je 1924. godine u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu osnovano Odeljenje dečije hirurgije, prvo je vršio dužnosti zastupnika, a sledeće godine i šefa ovog odeljenja, prvog odeljenja dečije hirurgije y Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Time je on ne samo započeo stvaranje te discipline u ondašnjoj Jugoslaviji već i stvaranje prve škole dečije hirurgije i ortopedije, iz koje će izaći čitav niz specijalista, kasnijih nosilaca te nove discipline, Jugoslovenske dečije hirurgije.
Kada su na Medicinskom fakultetu u Beogradu 30-tih godina 20.veka uvideli značaj dečije hirurgije, 1933. godine dr Jovčić je bio izabran za prvog privatnog docenta dečije hirurgije i ortopedije.
Pri kraju Drugog svetskog rata dr Jovčić je stupio u jedinice NOB-a i radio je kao hirurg na Sremskom frontu. Posle rata nastavio je rad na Dečijoj hirurškoj klinici. Medicinski fakultet ga je 1946. izabrao za honorarnog nastavnika, a 1947. godine, za „nastavnika po pozivu“ i potom za vanrednog profesora dečije hirurgije i upravnika Klinike za dečiju hirurgiju, prve takve klinike y Srbiji i Jugoslaviji.
Godine 1953. izabran je za redovnog profesora dečje hirurgije i tako postao prvi redovni profesor ove hirurške specijalnosti u Jugoslaviji.[3]
Pored dužnosti na klinici, profesor Jovčić je godinama obavljao i brojne obaveze na Fakultetu, na kome je bio član i predsednik raznih fakultetskih odbora i komisija, član Saveta Medicinskog fakulteta, predsednik Odbora za centralnu biblioteku Medicinskog fakulteta, član fakultetskog Odbora za izgradnju hirurškog bloka, predsednik Komisije za polaganje specijalističkog ispita iz dečije hirurgije i član Komisije za polaganje specijalističkog ispita iz ortopedije i traumatologije.
Kao klinički profesor Jovčić je radio do 1961. godine, kada je otišao u starosnu penziju.
Delo[uredi | uredi izvor]
Naučna delatnost Dr Jovčića je svoju naučnu delatnost izneo u 107 publikacija, objavljenih u SFR Jugoslaviji, i inostranstvu (najviše u francuskoj literaturi). Svojim stručnim i naučnim radovima Jovčić je nastojao da rešava brojne probleme iz raznih oblasti dečje hirurgije i ortopedije. Iz tog njegovog rada nastao je čitav niz novih metoda, koje je najčešće razrađivao i primenjivao na svome odeljenju, težeći neprestano da ih unapredi.
Rad dr Jovčić ostao je evidentiran u svim oblastima koje su u njegovo vreme bile problem dečije i ortopedske hirurgije. On je svojim radom jednim delom produbljivao proučavanje problema kojima je bio pristupio ranije, a drugim delom je pristupao i naučnom proučavanju novih tema. Na svim istupanjima pred međunarodne stručne forume, njegov rad je bio javno prihvatan, jer je smatran za kliničar visokog ranga i naučnik suptilne kritičnosti.
Polje rada profesora Jovčića je bilo veoma široko, a u svima oblastima kojima se bavio postizao je izvrsne rezulate, komparabilne ili čak i bolje nego što su ponekad bili rezultati velikih bolnica u inostranstvu.
Oblasti u kojima se profesora Jovčić naročito isticao bile su:
- Hirurgija trbušnih organa kod dece, u kojoj jed je pre svega uveo modifikacije tehnike apendenktomije.
- Smanjenje smrtnost od pneumokoknih peritonitisa jer je pre pojave antibiotika ona dostizala 85–100%. Jovčić je bio prvi koji je u Srbiji primenio penicilin u lečenju ove bolesti.
- Radikotomija kod Litleove bolesti primenom Fersterove operacije. Zahvaljujući profesoru Jovčić i rezultatima njegovog rada i dečja hirurška klinika y Parizu počela je sa uspehom ponovnu primenu ove operacije kod Litlove bolesti.
- Posebna grupa radova iz oblasti koštano-zglobne tuberkuloze. On je, u predratnom periodu, u lečenju ove bolesti primenjivao dugotrajnu imobilizaciju, a nakon otkrića Streptomicina počeo ga je odmah primenjivati.
- U traumatologiji koštanozglobnog sistema kod dece dr Jovčić se još 1934. godine zalagao na prvom mestu za konzervativno lečenje preloma kostiju, ali je razrađivao indikacije i za operativno lečenje, sa kojim je u pojedinim slučajevima, primenom osteosinteze, uspevao da postigne odlične rezultate. Njegov stav je podržan je od strane glavnih referenata na Internacionalnom kongresu u Barseloni 1957. godine.
- Proučavanje malignih tumora creva, tankog i debelog, kostiju i drugih organa.
- Neonatalne hirurgije, tj. u operativnom lečenju različitih urođenih malformacija, zastupao je primenu što ranije, po mogućnosti neposredne operativne intervencije u cilju spasavanja života novorođenčeta.
- Hirurgije urođenih malformacija pupka, omfalocela, u koju je dr Jovčić opisoa i uveo i treći, dotle nepoznat oblik ove ozbiljne malformacije. Taj mikstni ili intermedijerni oblik, kako ga je on nazvao 1932. godine, prihvaćen je potom i od mnogih stranih autora.
- Lečenja urođenih oboljenja koštanozglobnog sistema. U ovoj oblasti Dimitrija Jovčić je uveo ortopedske korekcije tih urođenih anomalija, među kojima se posebno bavio problemom urođenog iščašenja kuka, koje je bilo jako čest u Jugoslaviji. Pored konzervativnog, ortopedskog lečenja, uveo je i artrografiju kuka. Od operativnih zahvata, prvi je u Jugoslaviji izveo acetabuloplastiku i krvavu repoziciju.
- Lečenja rahitičnih deformacija i njihove hirurške korekcije, jer se celog radnog veka sretao sa teškim rahitičnim deformacijama, naročito udova, kojih je u njegovo vreme bilo neuporedivo više nego danas zbog slabih ili nikakvih mera prevencije.
Priznanja[uredi | uredi izvor]
- 1962. — Plaketa za požrtvovan rad y Srpskom lekarskom društvu
- 1962. — Doživotni počasni predsednika Društva ortopeda i traumatologa Jugoslavije,
- 1963. — Počasnog člana Udruženje pedijatara Jugoslavije.
- 1972. — Diploma Hirurške sekcije za zasluge za razvoj Jugoslovenske dečje hirurgije.
- Počasni predsednika Hirurške, Pedijatrijske i Ortopedsko-traumatološka sekcija Srpskog lekarskog društva. Preminuo je u 83 godini života 16. februara 1973. godine.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Petković S., Dimitrije Jovčić (1889–1973). In memoriam. Glasnik SANU.Knjiga LXIX Januar–Jun 1973. godine. Srpska akademija nauka i umetnosti,Beograd 1964. 12–15.
- ^ Čolović R., „Akademik Dimitrije Jovčić (1889–1973)“, u knjizi: Hronika hirurgije u Srbiji, Prosveta, Beograd 2002, 583–584.
- ^ Ambrožić M i Kostić M. Referat o kandidatu za izbor u zvanje redovnog profesora za predmet Dečja hirurgija. Bilten Univerziteta u Beogradu 1953: 97 — 101.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Vranjanac, utemeljivač dečije hirurgije u Srbiji — OK Radio 5. 1. 2014
