Dimitrije Jurjevič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dimitrije Jurjevič
Veliki knez moskovski i vladimirski

Dmitrij Jurijevič Šemjka (početak 15. veka - 17. jul 1453) - veliki knez moskovski[1], i knez Uglicki, knez Galicki; sin velikog kneza moskovskog Jurija Dmitrijeviča i kneginje Anastasije Jurjevne, ćerke poslednjeg velikog kneza Smolenska Jurija Svjatoslaviča, jednog od glavnih učesnika dinastičkog rata druge četvrtine 15. veka. U hronikama se Dmitrij Jurjevič pominje od 1433. godine[traži se izvor] Tačan datum rođenja je nepoznat, u literaturi postoje naznake različitih godina.

1433-1434 podržao je oca u odbrani prava na velikokneževski presto[2]. 1434. godine, zajedno sa bratom Dmitrijem Crvenim, obezbedio je zauzimanje moskovskog prestola Vasilija II Vasiljeviča. Prema nekim podacima, između 1436. i 1445. bio je, zajedno sa Vasilijem Vasiljevičem, jedan od velikih knezova-savladara u Rusiji[3]. Od sredine 40-ih godina 15. veka borio se protiv Vasilija II, pokušao je da organizuje odbranu od Tatara koje je Vasilij doveo u Moskovsku Rusiju 1445. neko vreme je zauzimao presto velikog vojvode u Moskvi. Bio je priznat kao veliki knez Novgorodske republike do svoje smrti 1453. godine. Otrovan je u Velikom Novgorodu po naređenju Vasilija II.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mihail Hmirov u „Azbučnom spisku ruskih vladara i najistaknutijih ličnosti njihove krvi“ navodi da je Dmitrij Jurjevič „rođen u Zvenigorodu oko 1403. godine“[4]. Aleksandar Zimin beleži da je knez Dmitrij 1425. godine „ u dobi od 20-24 godine”. Valentin Janin veruje da je 1453. Dmitrij Jurjevič „najverovatnije“ imao oko 45 godina. Andrej Ekzempljarski navodi godinu rođenja kao 1420.[5] Prema Aleksandru Bobrovu, je rođen „najverovatnije oko 1413”. Jurij Dmitrijevič se oženio Anastasijom Jurjevnom 1400. godine, a 11. jula 1422. umrla je kneginja Anastasija.

Poreklo imena[uredi | uredi izvor]

Knez Jurij je sina nazvao po imenu Dmitrij, kao i njegovog mlađeg brata Dmitrija, verovatno u čast njihovog dede, velikog kneza Dmitrija Donskog. Prema jednoj verziji, nadimak Šemjka, kako je primetio A. A. Zimin, „najverovatnije potiče od tatarsko-mongolskog šemja, što znači ukrasiti, ukras“. Prema drugoj verziji, Šemjka je skraćenica od Šemjaka, odnosno sposoban da ispruži vrat, moćnik[6].

Vladavina[uredi | uredi izvor]

Nakon smrti njegovog brata kneza Vasilija I od Moskve 1425. godine, on i njegov desetogodišnji nećak Vasilij II počeli su da se bore oko prava na presto, što je izazvalo Moskovski rat za nasleđe (1425–1453). Povremeno, Dimitrije je dva puta uspeo da bude priznat kao Veliki knez Moskve (1445 i 1446–1447).

Uzroci moskovskog rata za nasleđe vođenog u drugoj četvrtini 15. veka i dalje su sporni. Ne mali deo udela u tome je i volja Dmitrija Donskog, koja je bila u suprotnosti sa dinastičkim običajem Rjurikida po kome je presto prelazio sa starijeg brata na mlađeg (agnatsko starešinstvo), a ne sa oca na sina (prvorođenje). Testament je predviđao stupanje na vlast njegovog sina Vasilija I, što je još uvek bilo u skladu sa tradicijom bočnog nasledstva pošto je Vasilije bio najstariji u njegovoj generaciji.

U slučaju da Vasilij I u trenutku smrti nema preživelog sina, njegov brat, drugi Dmitrijev sin, Jurij Zvenigorodski, trebalo je da nasledi mesto velikog kneza u Moskvi. Međutim, nakon smrti Vasilija I, Jurij je odbio da dođe u Moskvu i zakune se na vernost svom nećaku Vasiliju II, i sam je preuzeo presto u skladu sa svojim pravom prema dugotrajnom običaju bočnog nasleđivanja. (Tvrdio je da je to bilo predviđeno u Dmitrijevom testamentu – ali je to ignorisalo odredbu koja je poništila Jurijevo nasledstvo u slučaju da Vasilij I rodi sina). Jurijev sin, Dmitrij Šemjka, aktivno je učestvovao u svim očevim upadima protiv Moskve, koji su kulminirali Jurijevim zauzećem Moskve i stupanja na dužnost velikog kneza 1433. Jurij Zvenigorodski je umro u Moskvi 1434. godine.

Nakon Jurijeve smrti, Dmitrij je nastavio da insistira na pretenzijama svoje grane na veliki kneževski presto, i retko je bio u miru sa Vasilijem II. U početku su Dmitrij i njegov mlađi brat Dmitrij Krasni sklopili savez sa Vasilijem protiv svog starijeg brata Vasilija Kosoja, koji se proglasio velikim knezom. Uspeli su da oteraju Kosoja iz Moskve i nagrađeni su gradovima Uglič i Ržev. Sledeće godine Šemjka je došao u Moskvu da pozove Vasilija II na svoje predstojeće venčanje sa jaroslavskom princezom, ali je optužen da je stao na stranu Kosoja i zarobljen. Oslobođen je uoči odlučujućeg sukoba između Vasilija II i Vasilija Kosoja. Ova akcija Vasilija II bila je uspešna - Šemjka i njegovi ljudi nisu pomogli Vasiliju Kosoju i tako je on potpuno poražen u bici na reci Čerioha 1436. godine, zarobljen i oslepljen. Ubrzo nakon toga, Šemjka je sklopio sporazum sa Vasilijem II, priznavši ga za svog suzerena („starijeg brata“). Sledeće godine ga je poslao Vasilij II da protera prognanog kana Zlatne Horde Uluga Muhameda, ali je poražen u bici kod Beljeva. Kada je Ulugh Muhamed zauzvrat opseo Moskvu 1439. godine, Dmitrij nije poslao svoje trupe na Vasilija i samo je posredovanje igumana Trojice-Sergijeve lavre uspelo da spreči novi građanski rat između rođaka.

Njih dvojica su održavali nelagodan mir veći deo naredne decenije sve do 1445. godine, kada je Vasilija II zarobio Olug Muhamed nakon što su moskovske snage bile iznenađene tatarskim knezom izvan Suzdalja, Šemjka je zauzeo Moskvu, da bi nedavno pušteni Vasilij bio oslepljen i sebe proglasio velikim knezom Vladimira. Mogao je to zahtevati po pravu bočnog nasleđa pošto je njegov otac sedeo na prestolu. Šemjkin nedostatak podrške među moskovskim bojarima primorao ga je, međutim, da napusti grad i uputi se ka Čuhlomskom jezeru. Dimitrije je nastavio je da insistira na velikom kneževskom prestolu.

Uprkos nekoliko mirovnih sporazuma, Šemjka je nastavio da kuje zaveru protiv svog rođaka. Pretrpeo je niz poraza 1450. i 1452. koji su ga primorali da potraži utočište u Velikom Novgorodu. Tamo je 17. jula 1453. bio otrovan tako što su njegovog kuvara potkupili Vasilijevi agenti. Oduševljen vestima, Vasilij II je nagradio vesnika koji mu je prvi doneo poruku o Šemjkinoj smrti. Nikolaj Karamzin je napisao u svojoj istoriji da je veliki knez pokazao „nepristojnu radost“ na vest o preranoj smrti svog rivala[7].

Prema hroničnim izvorima, Šemjka je sahranjen u crkvi Svetog Đorđa u manastiru Jurijev južno od Novgoroda, međutim, arheološka istraživanja 20. veka na nekropolu Saborne crkve Svete mudrosti u Novgorodskom Kremlju sugerišu da je knez je zapravo tamo sahranjen i njegov grob je od najmanje 1616. pogrešno identifikovan kao grob kneza Fjodora Jaroslaviča (umro 1233)[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Aleksandr Aleksandrovič Zimin”. annales.info. Pristupljeno 2023-09-21. 
  2. ^ „Юriй Zvenigorodskiй - velikiй knяzь Moskovskiй”. www.kkovalev.ru. Pristupljeno 2023-09-21. 
  3. ^ Lurʹe, Âkov Solomonovič (1994). Dve istorii Rusi XV veka: rannie i pozdnie, nezavisimye i oficial′nye letopisi ob obrazovanii Moskovskogo gosudarstva. Collection historique de l'Institut d'études slaves. Sankt-Peterburg Paris: Dmitrij Bulanin Institut d'études slaves. ISBN 978-5-86007-007-3. 
  4. ^ „NЭB - Nacionalьnaя эlektronnaя biblioteka”. rusneb.ru - Nacionalьnaя эlektronnaя biblioteka (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-09-22. 
  5. ^ Panasюk, Яrina (2020-10-05). „Harakteristika эpidemiologičeskoй situacii po COVID-19 v Nižegorodskoй oblasti v period s 26 fevralя 2020 po 22 iюlя 2020 goda”. dx.doi.org. Pristupljeno 2023-09-22. 
  6. ^ Borisov, N. S. Ivan. Molodaя gvardiя. 2006. str. 644 s. ISBN 523502950X. 
  7. ^ Yanin, Valentin L. (1990). „The Archaeology of Novgorod”. Scientific American. 262 (2): 84—91. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican0290-84. 
  8. ^ Steele, Robert (2009). The Russian Garland of Fairy Tales (na jeziku: engleski). BiblioBazaar. ISBN 978-1-110-89519-9. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Димитрије_Јурјевич&oldid=26867534”