Pređi na sadržaj

Dimitrije Milenković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dimitrije Milenković
Dimitrije Milenković
Datum rođenja(1935-10-26)26. oktobar 1935. (88 god.)
Mesto rođenjaNiš, Kraljevina SHS

Dimitrije Milenković (Niš, 26. oktobar 1935) srpski je književnik. Od 1953. objavljuje poeziju priče i eseje u značajnijim časopisima. Prevođen je na više svetskih jezika i zastupljen u brojnim antologijama mnogih zemalja Evrope.[1][2]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Dimitrije Milenković rođen je 26. oktobra 1935. u Nišu[3], u porodici poznatog niškog trgovca Dragutina Milenkovića. Osnovno školovanje zavrio je u školi „Vožd Karađorđe“‚ a srednje u gimnaziji „Stevan Sremac“ u Nišu. Na filološkom fakultetu u Beogradu diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost. Po završetku studija u Beogradu vraća se u rodni Niš gde se bavio kulturom u širokom značenju te reči. Njome se Milenković bavio kao novinar, kao kritičar i esejista, kao urednik, kao organizator i kao funkcioner. Prvo kao novinar a od 1960. i kao rukovodilac na dužnosti glavnog urednika „Glasa omladine“, urednika kulturne rubrike „Narodnih novina“, direktora izdavačke kuće „Gradina“ i upravnik Narodnog pozorišta u Nišu.[4]

Milenković je sve vreme i aktivni učesnik u mnogim kulturnim poduhvatima u Nišu, kao predsednik Odbora za međunarodnu kulturnu, prosvetnu i naučnu saradnju Skupštine grada Niša, Sekcije Udruženja književnika Srbije za Nišavski i Južnomoravski region, umetnički direktor Književne kolonije u Sićevu, dugogodišnji član Saveta i redakcije časopisa „Gradina“.

Stalni je član žirija od osnivanja Fonda „Dejan Mančić“ 2000. godine. „Međutim intimna i trajna, kako se sada pokazuje, i istinska njegova preokupacija bila je i ostala poezija“.

Živi i stvara u rodnom Nišu. U braku sa suprugom Slobodankom (Dankom) ima ćerke Tamaru i Biljanu.

Književno delo[uredi | uredi izvor]

Književna dela Dimitrija Milenkovića traju više od šest decenija, od prvih objavljenih pesama 1953. godine; „Radosti“ „Kaskade“ „Lepota“, „Pesma“. Svoju prvu samostalnu zbirku pesama, birajući samokritički sam svaku pesmu, Milenković je pripremao čitavu jednu deceniju. Bila je to „Pripitomljena svetlost“ u izdanju niškog književnog društva „Nestor Žučni“. Od tada kroz više od trideset objavljenih knjiga može da se prati kako je stvaralačka figura ovog književnika rasla smireno, dosledno i estetski osmišljeno, sve do uglednog i savremenog predstavnika srpske poezije. Za sobom ima i bogatu bibliografiju sa preko hiljadu bibliografskih jedinica, mahom književnog karaktera.[5]


Milenković raspolaže izuzetnim i dragocenim darom za pretakanje poetskih slika u misao, što je bio jedan od najznačajnijih razloga da njegova poezija više od šest decenija traje ne samo u srpskom jeziku (na kome on stvara) već i u jedanaest svetskih jezika u koje je pretočena. Njegova dela su prevođena i objavljivana u brojnim antologijama u Francuskoj, Italiji, Bugarskoj, Rusiji, Grčkoj, Hrvatskoj i mnogim drugim zemljama. U izdavačkim kućama u Nišu, Beogradu, Zagrebu, Bariju, Skoplju objavljeno je i preko trideset Milenkovićevih knjiga. Autor je više antologijskih izbora poezije, koautor Sabranih dela Branka Miljkovića i knjige njegovih ranih pesama „Pohvala svetu“.[6][7]

Milenkovićevu poeziju ponekad nije lako odgonetnuti kao i tajnu njegovog složenog pevanja, mišljenja, vibracije stiha i složenost stilskih figura što najbolje ilustruje italijanski kritičar Enriko Banjato:

Svi oni koji više decenija prate literarna događanja u Srbiji, mogli su da primete da:

Milenković i u drugoj deceniji 21. veka i dalje nastavlja da radi i pretače u tišini rodnog Niša, svoje vredno poetsko zdanje koje će nas još mnogo godina pleniti prefinjenim tkanjem misli, osećanja i mnogobrojnim vizijama.

Dela[uredi | uredi izvor]

Od 1964. do 2008. Milenković je objavio sledeće gnjige pesama;

  • „Pripitomljena svetlost“ (1964)
  • „Kopna“ (1972)
  • „Glas prijatelja“ (1974)
  • „Soneti o Naisi“ (1977)
  • „Osmeh je najdraži gost“ (1980)
  • „Srce spavača“ (1985)
  • „Potop i nebesa“ (1988)
  • „Bez Noja“ (1990)
  • „Senza Noė“ Bari, Italia (1990)
  • „Povratak u Naisu“ (1991)
  • „Sićevačke vizije“ (1995)
  • „Jezgra“ (1995)
  • „Taloženje smisla“ (1999)
  • „Ushit i san“ (2003)
  • „Iz dubokog sveta“ (2008

Milenković je objavio i sledeće antologije;

  • „Ljubavni poziv nepostojećem“ (—)
  • „Sabrana dela Branka Miljkovića” (u saradnji), „Gradina”, Niš, 1972;
  • „Pesme sa krila zore”, „Narodne novine”, Niš, 1979,
  • „Krilata zvezda“ (1981)
  • Čekam svoju zvezdu, „Stevan Sremac”, Niš, 1996, (antologija dečije poezije);
  • „Pohvala svetu”, „Gradina”, Niš, 1994, (izbor ranih pesama Branka Miljkovića),
  • „Sve što cveta”, „Prosveta”, Niš 1996, (antologija poezije za decu);
  • „Svetlost uznesenja”, Fond „Dejan Mančić”, Niš, 2008, (antologija svetske i srpske duhovne poezije).
  • „Stevan Sremac i stari Niš”, Narodna biblioteka „Stevan Sremac”, Niš 2017.[8]
  • ,,Branko Miljković - Sudbinski glas pesnika", Scero Print i Narodni muzej Niš, Niš, 2020
  • ,,Jezik bogova - Sa pesnicima vekovima", Udruženje stvaralaca Niša ,,Car Konstantin", Niš, 2022

Prevedene knjige[uredi | uredi izvor]

  • „Krilata zvezda,” „Bratstvo”, Niš, 1971;
  • „Antologija srpske dečije poezije” na bugarskom jeziku,
  • „Senza Noe”, Bari, „La Vallisa”, 1990, (izabrane pesme na italijanskom jeziku),
  • „Taloženje na smislata”, „Menora”, Skoplje, 2005

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Milenković je dobitnik brojnih nagrada i priznanja od kojih su najznačajnija;

  • Nagrada Beogradskog univerziteta za poeziju (1958)
  • Oktobarska nagrada grada Niša (1973)
  • Dve nagrade za kulturni događaj godine
  • Zlatni znak KPZ Srbije
  • Nagrada za poeziju Fonda „Dragojlo Dudić“
  • Specijalne plaketa za značajno književno stvaralaštvo italijanskih pisaca (1989)
  • Srebrna plaketa Saveza novinara Jugoslavije
  • Zlatna medalja Evropske akademije umetnosti (2004)
  • Stalni član žirija od osnivanja Fonda „Dejan Mančić“ (2000)
  • Jubilarna medalja „Car Ivan Stracimir” Opštinskog narodnog saveta grada Vidina.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Književno i dramsko stvaralaštvo, u Istorija Niša - treća knjiga, Gradina i Prosveta Niš, Niš, 1986. pp. 426-428
  2. ^ Ko je ko u Srbiji, 1991. pp. 287.
  3. ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 501. 
  4. ^ Književno i dramsko stvaralaštvo, u Istorija Niša - treća knjiga, Gradina i Prosveta Niš, Niš, 1986. pp. 426-428
  5. ^ Mirjana Mihajlović, Uzbudljivi poetski svet Dimitrija Milenkovića, Pogovor u knjizi Ushit i san Dimitrija Milenkovića, Zograf, 2003 pp. 107-116
  6. ^ Sava Penčić, Nad poezijom Dimitrija Milenkovića Predgovor u knjizi Dimitrija Milenkovića „Taloženje smisla“, Prosveta, Niš, 1998 pp. 7-18
  7. ^ Đani Salustio, Ponovo izmišljen svet, Povodom knjige „Bez Noja“ Dimitrija Milenkovića, „La Vilisa“ Bari 1991
  8. ^ Dimitrije Milenković, (2017) Stevan Sremac i stari Niš. Narodna biblioteka „Stevan Sremac“ Niš, 2017.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jelena V Cvetković, Predeo izjednačavanja jave, Predgovor u knjizi Dimitrije Milenković; „Jezgro“ Prosveta, Beograd 1995
  • Svetomir Đurović, Naisa ili koren smisla, Predgovor u knjizi Dimitrije Milenković „Povratak u Naisu“, Gradina 3-4, Niš, 1992.
  • Leksikon pisaca Jugoslavije
  • Senza Noė, Prefazione di Enrico Bagnato, Traduzione in italiano di Dragan Mraović, Tipolito vitetum Bitteto-Bari, 1990
  • „Gradina“, Časopis za književnost umetnost i kulturu, br. 3,4,5, 1992, Izdavač „Gradina“ Niš pp. 5-38
  • Evropski odjek naše intime. Susret s povodom: Dimitrije Milenković. Politaka br.32603 od 13.avgusta 2004. pp. 17, Beograd
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Димитрије_Миленковић&oldid=27773279”