Динопонера
Dinoponera pripada rodu mrava koji se mogu pronaći jedino u Južnoj Americi. Pripada podporodici Ponerinae, poznatijih kao Tokandiras ili džinovski Amazonski mravi[1] . Ovi mravi su generalno manje poznati od Paraponera clavata, metak mrava, ipak ženke Dinoponera mrava mogu da porastu 3-4 centimetara (1.2-1.6 inča) čineći ih jednim od najvećih mrava na svetu.
| Dinoponera | |
|---|---|
| |
| Dinoponera quadriceps – MHNT | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Pleme: | |
| Rod: | Dinoponera Roger, 1861
|
| Tipska vrsta | |
| Ponera grandis Guérin-Méneville, 1838
| |
| Diverzitet[2] | |
| 8 species | |
Imena[uredi | uredi izvor]
Dinoponera (Tokandiras mravi) su poznati i kao piata u mnogim Tukanskim jezicima (jezici Južne Amerike).
Vrste[uredi | uredi izvor]
- Dinoponera australis Emery, 1901
- Dinoponera hispida Lenhart, Dash & Mackay, 2013
- Dinoponera gigantea Perty, 1833
- Dinoponera longipes Emery, 1901
- Dinoponera lucida Emery, 1901
- Dinoponera mutica Emery, 1901
- Dinoponera quadriceps Kempf, 1971
- Dinoponera snellingi Lenhart, Dash & Mackay, 2013
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Dinoponera je striktno Južno Američkii rod mrava, i može se pronaći od planinskih prašuma istočnih obronaka Anda u Peru, Ekvadoru i Kolumbiji do savana i nizijskih prašuma u Brazilu, Gvajani, u južno prema Boliviji, Paragvaju i Argentini[1]. Dinoponera australis, poreklom iz Bolivije, Brazila, Paragvaja i Argentine, je najrasprostranjenija vrsta od svih Dinoponera vrsta[3].
Veličina[uredi | uredi izvor]
Dinoponera porodici pripada jedna od najvećih vrsta mrava na svetu jer primerci ženke Dinoponera gigantea mogu biti 3-4 centimetara (1.2 -1.6 inči) dužine[4]. Jasno je da je veličina ono po čemu se Dinoponera razlikuje od ostalih rodova. Jedini mravi sa radničikm uređenjem koji su približni po veličini su Paraponera clavata (metak mravi) i veći Pachycondyla mravi kao P. crassinoda, P. impressa i P. villosa.. Metak mravi se lako razlikuju po svojojoj petioli u obliku sidra i kičmi na površini trbuha, izvajanom telu i dubokim antenskim otvorima. Pachycondyla se smatra i kao sestrinski rod Dinaponeri. Pored svoje veličine, Dianponera se razlikuje od Pachycondyla po tome što ima par bočno izbočenih kelšta i dva kičmena reda na pigidijumu i hipopigidijumu[5].
Reprodukcija[uredi | uredi izvor]
Dinaponera je jedna od otprilike 10 ponerine rodova u kojima su neke vrste izgubile tipičan morfološki specijalizovan pristup kraljici u zamenu za reproduktivnog radnika poznatog kao gamergejt. Sukob oko dominacije je intenzivan u kolonijama, a mlađi radnici obično se pridružuju linearnoj hijerarhiji od jednog do pet radnika, u zavisnosti od veličine kolonije. Gamergejt ili alfa ženka je na vrhu hijerarhije. Alfa ženka se pari sa mužjacima iz drugih legala noću, na ulasku u leglo[6]. Nakon kopulacije ženka grize kroz mužjakov gaster kako bi se oslobodila i izvukla genitalnu kapsulu koja služi kao privremeni čep za spermu. nakon parenja ženka je neprimetna za druge mužjake i ostaje samostalna[7]. Gamergejt održava dominaciju sa ritualnim ponašanjem kao što je boksovanje antenama i griženje, blokiranjem ili uvijanjem i trljanjem gastera [8].
Alfa ženke mogu umazati ženku koja joj predstavlja konkurenciju sekretom iz Dufurove žlezde, čime obaveštava radnike manjeg ranga da onesposobe označenu ženku. Podređene ženke (beta, gama ili delta) mogu proizvesti neoplođena jaja ali su ona najčešće završe pojedena od strane alfa ženke u nekoj formi kraljičinog uređenja[8].
Mužjaci se rađaju tokom cele godine kod tropskih vrsta, ipak kod Dinoponera australis vrste, koja živi na umerenijem jugu, mužjaci se rađaju u periodu od Maja do Jula. Kada alfi opadne sposobnost reprodukcije ili kada umre zamenjuje je neki od visoko rangiranih radnika[9].
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Niže rangirani radnici u hijerarhiji prikupljaju hranu na tlu samostalno i ne regrutuju druge članove legla prilikom transporta hrane. Iako radnici prikupljači ne regrutuju druge članove Nascimento et al. (2012) primećena je pozitivna povratna informacija između dolazeće hrane i novih prikupljača kao i raspodela zaduženja kada se hrana donese u leglo. Niže rangirane ženke su obrađivale proteinske resurse dok su više rangirane ženke rukovale sa manjim delovima hrane i distribuirale ih larvama. Forkasije i Olivijera (2002) su primetili da Dinoponera gigantea prukuplja hranu najviše u toku ranih jutarnjih časova i podneva ali ih nisu posmatrali tokom noći. Morgan (1993) je zapazio najveću noćnu aktivnost kod Dinoponera longipes. Dinoponera quadriceps ima izražen sezonski oblik aktivnosti. Najaktivniji su u od Maja do Avgusta, kada je pri kraju kišna sezona i početak suša u semi aridnoj Katingi. Aktivnost je prilično nezavisna od temperature i mnogo više zavisi od količine plena. Ishrana kod Dinoponera gigantea kao i kod Dinoponera quadriceps sastoji se od mesa prethodno umrlih beskičmenjaka, ali ponekada uključuje i živi plen, semenke i plodove. Araújo & Rodrigues (2006) tvrde da se taksonomska različitost plena može uporediti sa ostalim tropskim ponerine vrstama, ali je plen od 2-3 centimetara optimalan kod Dinoponere. Ishrana je poprilično slična u celom rodu, nezavisno od staništa[10].
Predatori i patogeni[uredi | uredi izvor]
Uprkos svojoj veličini i jakom otrovu, Dinoponera predstavlja plen mnogim kičmenjacima i beskičmenjacima Južne Amerike. Kao i mnoge druge vrste mrava i Dinoponera može biti zaražena entomopatogenom gljivom Cordyceps.[11] Buys et al. (2010) otkriva Kapala vrstu euharidne ose koja se izleže iz larvi Dinoponera lucida.[12]
Otrov[uredi | uredi izvor]
Kako bi savladali veliki plen i zarad odbrane, radnici imaju žaoku za koju je poznato da izaziva veliki bol koji traje i do 48 sati. Limfodepatija, edem, i tahikardija kao i pojava sveže krvi na facama ljudskih žrtvi su učestali simptomi.[13] Kod nekih je kesa sa otrovom prazna. Radnici imaju 60-75 raziličitih proteinskih komponenti u otrovu. Komplikovana žlezda koja proizvodi otrov kod Dinoponera australis poseduje sličnosti sa žlezdama koje se mogu naći kod vespine vrsta osa. Sadržaj Dinoponera australis otrova je sličan onome koji se može pronaći kod Pachycondyla vrste. Zbog svojih jedinnjenja viske raznolikosti i sistematičnih efekata, otrov Dinoponere se može koristiti u farmaceutskoj industriji. Na primer, Sousa et al. (2012) studija je demonstrirala da miševi izloženi Dinoponera otrovu imaju antinociceptivni svojstva. Autori su zabeleželi da lokala populacija severo istočnog Brazila koristi osušene i usitnjene Dinoponera quadriceps mrave za lečenje problema sa ušima, a klešta živih mrava se koriste pri lečenju problem u leđima i reumatizmu[12].
Kolonije[uredi | uredi izvor]
Kolonije variraju u veličini zavisno od vrtse, ali se generalno sastoje od nešto manje od 100 jedinki. Dinoponera australis kolonije imaju u proseku po 14 radnika (u rasponu od 3-37), Dinoponera gigantea u proseku 41 radnika (raspon od 30-96), a Dinoponera quadriceps imaju najveće kolonije sa prosečnim brojem od 80 radnika (26—238).[14]
Nove kolonije nastaju procesom fisije, procesom u kojem je beta ženka oplođena u natalnom mravinjaku. Ova nova alfa ženka odlazi iz mravinjaka sa delom radnika kako bi osnovala nezavisnu koloniju, ponekad primenjujući takozvano tandemsko trčanje.[8]
Mravinjaci[uredi | uredi izvor]
Mravinjaci se sastoje od velikih odaja i tunela u zemlji sa mogućnošću zemljanih humki i mogu biti od 0.10 do 1.2 metara duboki. Mravinjaci su dublji kod Dinoponera australis i Dinoponera quadriceps nego kod Dinoponera gigantea. Monnin et al. (2003) sugeriše da su dublja gnezda verovatno adaptacija na sezonske varijacije i vlažnost. Dinoponera gigantea mravinjaci imaju do osam ulaza i ponekad mogu biti polidomna,[15] dok su kod Dinoponera longipes primećena i po 1-30 ulaza sa prosekom od 11. Blizina gnezda i prostorna distribucija zavisi od staništa. Gustina varira od 15-40 mravinjaka po hektaru do 80 mravinjaka po hektaru.Morgan (1993) je izmerio prosek rastoajanja između Dinoponera longipes mravinjaaka sa medijaom od 35 metara (br. uzoraka = 22, raspon od 14-69.5 metara). Dinoponera australis i Dinoponera gigantea najčešće prave mravinjake i podnožju drveća. Posmatranje Dinoponera quadriceps pokazuje da u suvljim Katinga i Kerado sredinama oni mravinjake prave uglavnom u podnožju drveća, dok se u Atlantskim šumama 60% mravinjaka nalazi 3 metara udaljeno od drveća.[14]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Lenhart, Dash & MacKay 2013, str. 120
- ^ Šablon:AntCat
- ^ Lenhart, Dash & MacKay 2013, str. 138
- ^ Fourcassié & Oliveira 2002, str. 2212
- ^ Lenhart, Dash & MacKay 2013, str. 127
- ^ Monnin & Peeters 1998, str. 299
- ^ Monnin & Peeters 1998, str. 303
- ^ a b v Lenhart, Dash & MacKay 2013, str. 128
- ^ Lenhart, Dash & MacKay 2013, str. 128–129
- ^ Lenhart, Dash & MacKay 2013, str. 129–130
- ^ Evans 1982, str. 53
- ^ a b Lenhart, Dash & MacKay 2013, str. 130
- ^ Haddad, Cardoso & Moraes 2005.
- ^ a b Lenhart, Dash & MacKay 2013, str. 129
- ^ Fourcassié & Oliveira 2002, str. 2214
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Araújo A, Rodrigues Z (2006). „Foraging behavior of the queenless ant Dinoponera quadriceps Santschi (Hymenoptera: Formicidae)”. Neotropical Entomology. 35 (2): 159—164. PMID 17348125. doi:10.1590/S1519-566X2006000200002
. - Buys SC, Cassaro R, Salomon D (2010). „Biological observations on Kapala Cameron 1884 (Hymenoptera Eucharitidae) in parasitic association with Dinoponera lucida Emery 1901 (Hymenoptera Formicidae) in Brazil”. Tropical Zoology. 23: 29—34.
- Chacon T (2013). „On Proto-Languages and Archaeological Cultures: pre-history and material culture in the Tukanoan Family”. Revista Brasileira de Linguística Antropológica. 5 (1): 217—245. doi:10.26512/rbla.v5i1.16548 .
- Evans HC (1982). „Entomogenous fungi in tropical forest ecosystems: An appraisal”. Ecological Entomology. 7: 47—60. S2CID 85628900. doi:10.1111/j.1365-2311.1982.tb00643.x.
- Fourcassié V, Oliveira PS (2002). „Foraging ecology of the giant Amazonian ant Dinoponera gigantea (Hymenoptera, Formicidae, Ponerinae): Activity schedule, diet and spatial foraging patterns”. Journal of Natural History. 36 (18): 2211—2227. S2CID 55782116. doi:10.1080/00222930110097149.
- Haddad Junior, Vidal; Cardoso, João Luiz Costa; Moraes, Roberto Henrique Pinto (avgust 2005). „Description of an injury in a human caused by a false tocandira (Dinoponera gigantea, Perty, 1833) with a revision on folkloric, pharmacological and clinical aspects of the giant ants of the genera Paraponera and Dinoponera (sub-family Ponerinae)”. Revista do Instituto de Medicina Tropical de São Paulo. 47 (4): 235—238. PMID 16138209. doi:10.1590/s0036-46652005000400012 .
- Lenhart P, Dash ST, MacKay WP (2013). „A revision of the giant Amazonian ants of the genus Dinoponera (Hymenoptera, Formicidae)”. Journal of Hymenoptera Research. 31: 119—164. doi:10.3897/JHR.31.4335 .
- Monnin T, Peeters C (1998). „Monogyny and regulation of worker mating in the queenless ant Dinoponera quadriceps”. Animal Behaviour. 55 (2): 299—306. PMID 9480697. S2CID 23855548. doi:10.1006/anbe.1997.0601.
- Monnin T, Ratnieks FLW, Brandão CRF (2003). „Reproductive conflict in animal societies: Hierarchy length increases with colony size in queenless ponerine ants”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 54: 71—79. S2CID 11142025. doi:10.1007/s00265-003-0600-9.
- Morgan RC (1993). „Natural history notes and husbandry of the Perúvian giant ant Dinoponera longipes (Hymenoptera: Formicidae)”. SASI-ITAG 1993 Invertebrates in Captivity Conference Proceedings. Arhivirano iz originala 2006-06-14. g. Pristupljeno 27. 8. 2007.
- Nascimento FS, Souza DISA, Tannure-Nascimento IC, Dantas JO (2012). „Social facilitation and food partitioning in the queenless ant Dinoponera quadriceps (Hymenoptera: Formicidae)”. Journal of Natural History. 46 (31–32): 31—32. S2CID 83847854. doi:10.1080/00222933.2012.700333.
- Schmidt CA, Shattuck SO (2014). „The Higher Classification of the Ant Subfamily Ponerinae (Hymenoptera: Formicidae), with a Review of Ponerine Ecology and Behavior”. Zootaxa. 3817 (1): 1—242. PMID 24943802. doi:10.11646/zootaxa.3817.1.1.
- Sousa PL, Quinet YP, Ponte EL, do Vale JF, Torres AFC, Pereira MG, Assreuy AMS (2012). „Venom's antinociceptive property in the primitive ant Dinoponera quadriceps”. Journal of Ethnoparmacology. 144 (1): 213—6. PMID 22960549. doi:10.1016/j.jep.2012.08.033.
Spoljašne veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Dinoponera na Vikimedijinoj ostavi- Tree of Life Web Project: Dinoponera Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. август 2018)
- Catalogue of Life: Dinoponera
- „Dinoponera Roger, 1861”. Integrated Taxonomic Information System.
- Animal Diversity Web: Dinoponera
