Dion Hrizostom

Dion Hrizostom
Lični podaci
Datum rođenja	oko 40 n.e.
Mesto rođenja	Bursa,
Datum smrti	oko 120 n.e.

Dion Hrizostom (Zlatoust) (grč. Διων Χρυσοστομος; oko 40, Prusa, Rimsko carstvo (danas Bursa, Turska - oko 120.) - starorimski (grčkog porekla) besednik, pisac i istoričar.

Biografija

Dion je rodom iz grada Prusa, koji se nalazi na obali Propontide, u rimskoj provinciji Bitiniji. Poticao je iz plemenite i bogate bitinijske porodice i stekao je dobro retoričko i filozofsko obrazovanje.

Živeo je u Rimu (pod carevima iz kuće Flavijeva), ali ga je Domicijan proterao iz političkih razloga, i zabranio mu da živi u Rimu i Bitiniji. Tokom svog četrnaestogodišnjeg izgnanstva, Dion je vodio tipičan način života lutajućeg kinika - zarađivao je dnevnim radom i propovedao među siromašnima. U svojim lutanjima Dion je stigao do Skitije. Najvažniji izvor o drevnoj istoriji zemalja Uliča i Tiverca je Boristenski govor Diona 82. godine.

Dion se vratio u Rim za vreme vladavine cara Nerve. Kasnije je uživao naklonost careva Nerve i Trajana kao teoretičar autokratije.

Dion je bio veoma popularan nekoliko vekova. Tako je neoplatoničar Sinesije Kirejski je za svog budućeg sina sastavio traktat „Dion Zlatoust, ili O životu po njegovom modelu“, u kojem veliča Diona kao pravog filozofa, besednika i mentora u postizanju najviše istine. Filostrat je takođe pohvalno govorio o Dionu.

Književna delatnost

Dionov omiljeni žanr bio je dijatriba – cinični filozofski monolog sa elementima dijaloga sa zamišljenim protivnikom. Dionovi govori obično imaju za cilj hvaljenje prirode i vrline, koje on shvata u stoičko-ciničnom duhu. Oni su ispunjeni biografskim momentima i opštim filozofskim argumentima koji su razumljivi prosečnom slušaocu. Ukupno je sačuvano oko 80 govora, koji se smatraju primerima perioda „druge sofistike“ (helensko preporod 1.-2. veka nove ere). Njihove glavne teme su etički problemi, društvena i politička pitanja i filozofsko rezonovanje.

Dionovi govori iz vremena izgnanstva čuvaju se posebno strogo u žanru dijatribe. Kasnije, po povratku u Bitiniju i, posebno, u Rim, oštrina se ublažava, govori postaju duži i elegantniji. Logiku argumenata zamenjuje emocionalnost. Međutim, govori zadržavaju takve karakteristike dijatribe kao što su sloboda kompozicije i sloboda izbora tema.

Dionovi govori su važan izvor o istoriji Rimskog carstva u 1. i 2. veku. Takozvani „boristenitski govor“ sadrži podatke o istoriji severnog crnomorskog regiona.

Pogled na svet

Dion, koji se smatra izuzetnim predstavnikom druge sofističke škole, blizak je po svojim filozofskim pogledima i stoicima i kinicima. Dakle, Dion je klasifikovan ili kao „kinizujući stoik” (A.F. Losev), ili kao „stoicirajući cinik” (I.M. Nahov).

U Dionovim govorima, ideja prave lepote povezana je sa moralnim savršenstvom. Zanimljivo je da je, poput Platona, lepota oličena u mladalačkom izgledu. Pristalica autokratije, Dion se protivi tiraniji, koja, po njegovom mišljenju, uništava lepotu i vrlinu. Razgovori o divnom pesniku i filozofu neodvojivi su od napada na drevne i nove tiranine. Dionu je važan ideal slobodnog građanina, čije reči ne odstupaju od njegovih misli, koji prosvećuje građane ne očekujući nagradu.

Razumno govoreći protiv ropstva, Dion slobodu definiše kao znanje o onome što je dozvoljeno, a ropstvo, shodno tome, kao neznanje o tome.

Dion je verovao da su Trojanci pobedili u Trojanskom ratu. Ova verzija postoji i među nekim savremenim naučnicima. Na primer, A. Beljakov i O. Matvejčev u svojoj knjizi razmatraju različite tačke gledišta, pozivajući se na niz savremenih podataka.