Disnomija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Disnomija
SinonimiDysnomia, Anomic aphasia, Nominal aphasia
Difuzioni tenzorski snimak mozga pokazuje desni i levi lučni fascikulus (označeno na slici sa Raf i Laf). Takođe su prikazani desni i levi gornji uzdužni fascikulus (označeno na slici sa Rslf i Lslf), i žuljevito telo (Ta). Poznato je da oštećenje levog lučnog fascikulusa (Laf) izaziva disnomiju.
Specijalnostineurologija

Disnomija je izražena poteškoća u pamćenju imena ili prisećanja reči potrebnih za usmeni ili pisani jezik, koja može biti stečena ili nasleđena (kao hronično stanje, smetnja u učenju.[1] Stečena disnomija nastaju kod Alchajmerove bolesti, nakon traume mozga, nakon nezgode ili moždanog udara, neželjenih dejstava određenih lekova ili su rezultat starenja.

Simptomi disnomije nisu jasni jer se preklapaju sa simptomima drugih uobičajenih poremećaja učenja i razvoja. Dijagnoza i lečenje disnomije nisu ni dobro proučeni niti dobro istraženi. To može biti zato što ljudi koji pate od ovog problema sa pronalaženjem reči obično ne traže medicinsku pomoć.[2]

Lekari koriste neuropsihološke testove da bi dijagnostikovali ovo stanje.

Sinonimi[uredi | uredi izvor]

Disnomija - Anomija[3] - Pronalaženje reči - Preuzimanje reči

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Disnomija je problem u pronalaženju reči.[4] Ljudi sa disnomijom često imaju problem sa slušnim pamćenjem. Ne mogu da zapamte ono što čuju. Neki imaju problem sa pamćenjem onoga što vide ili doživljavaju. Disnomija je teškoća ili nemogućnost da se iz sećanja izvuče tačna reč kada je to potrebno. Disnomija može uticati na govorne veštine, sposobnosti pisanja ili oboje.[5]

Kako i normalni pojedinci povremeno imaju problema sa pamćenjem reči, sisnomija postaje medicinsko stanje samo kada problemi sa opozivom ometaju svakodnevni život.

Disnomija se može razviti zbog traume mozga ili može biti posledica smetnja u učenju. Disnomija od moždanog udara ili povreda glave će se često smanjiti ili nestati s vremenom. Smetnje u učenju, međutim, ne mogu se izlečiti.

Pacijenti mogu poboljšati svoje životne veštine koristeći strategije suočavanja. Anomija zbog jednostavnosti je teži slučaj disnomije gde osoba ima ozbiljne probleme sa pamćenjem reči ili imena.

Ljudi sa disnomijom će verovatno zameniti i najjednostavnije reči stvarima. Na primer, „Gde je stvar koja je upravo bila na stvari?“ Ljudi sa disnomijom će takođe verovatno tražiti od vas da ponovite ono što ste rekli kako bi imali više vremena da to obrade i da daju odgovor ili koriste pauze tokom razgovora. Ove pauze su posebno problematične za ljude u Sjedinjenim Američkim Državama i mnogim drugim zemljama jer su pauze neuobičajene kada govore. Nasuprot tome, u Japanu bi se to verovatno smatralo normalnim. Pored toga, deca ponekad koriste drugu reč sa bliskim značenjem kao što je viljuška za kašiku ili mačka za psa.

Govor je normalna asocijativna aktivnost koja neprestano teče. Međutim, za disnomike je to kognitivni zadatak koji zahteva mnogo resursa. To im oduzima svu pažnju i trud i zato ne mogu da pričaju i nešto drugo u isto vreme

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Disnomija narušava sposobnost pojedinca da se seti reči, imena ili predmeta. Normalne osobe često imaju poteškoća da se sete reči, što se često naziva „fenomen vrha jezika“, ali je disnomija teža i ometa svakodnevni život.

Osoba sa disnomijom pokazuje normalan govor, ali imaju ozbiljne poteškoće u prisećanju reči, imena ili predmeta potrebnih za usmenu ili pismenu komunikaciju.[6]

Osobe sa disnomijom pokazuju poteškoće pronalaženju reči, koje karakterišu;

  • pauze u pronalaženju reči,
  • obilaženje reči,
  • pogrešan izbor reči,
  • zamena reči sinonimoma
  • pokušajem da izraze svoje misli bez upotrebe reči koju imaju poteškoća u pronalaženju,
  • poteškoće u imenovanju objekata,
  • poteškoće u prepoznavanje objekata po imenu.[7]

Kako disnomija može da se opiše i kao kratkoročni problem u prisećanju reči ili imena, ovaj termin se koristi da označi simptom, a ne stanje. U tom smisli disnomija može biti simptom intoksikacije alkoholom, niskog šećera u krvi, potresa mozga, neravnoteže tečnosti/elektrolita, nedostataka u ishrani, hipertermije, hipotermije, hipoksemije i drugih stanja i bolesti.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Problem sa pronalaženjem reči možda neće biti jako izražen u početku. Simptomi disnomije mogu početi da se izražavaju malo kasnije u životu kada nesposobnost osobe da se seti jednostavnih reči ometa njen porodični i radni život. Ovu smetnju u učenju karakterišu simptomi koji odražavaju poteškoće u verbalnom i pismenom izražavanju.

Glavni simptomi disnomije su:[2]

  • Osobe koje pate od disnomije nisu u stanju da se sete i pravilno speluju reči.
  • Teško im je da koriste uobičajene sinonime za jednostavne reči. Ponekad se teško prisećaju imena porodice i bliskih prijatelja. Iako je problem pronalaženja reči izuzetno čest, neće svi pacijenti sa ovim teškoćama u učenju nužno imati problem sa prisećanjem imena.
  • Teško razumeti koncepte i principe koje zdravi ljudi mogu lako da shvate.
  • Smetnja u učenju postaje izuzetno izražena kada pacijenti moraju da se pojave na testovima. Oni ili ostavljaju test nepotpunim ili im treba mnogo vremena da ga završe.
  • Zamena jednostavnih reči rečima koje nemaju logičan smisao. Pacijenti mogu čak koristiti običan besmislen žargon. Ovaj simptom se primećuje u uznapredovaloj fazi poremećaja.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza i lečenje disnomije nisu ni dobro proučeni niti dobro istraženi. To je verovatno zato što ljudi koji pate od ovog problema sa pronalaženjem reči obično ne traže medicinsku pomoć.[2]

Dijagnoza disnomije je izuzetno teška jer simptomi mogu biti uzrokovani i teškim povredama ili traumom mozga. Simptomi se takođe mogu pripisati razvojnom problemu mozga koji dovodi do smetnji u učenju.

Simptomi disnomije koji se javljaju ili usled slučajne povrede glave ili moždanog udara obično nestaju sami nakon određenog vremenskog perioda. Međutim, ako ovaj problem sa pronalaženjem reči i govorom i dalje dugo traje, neurolozi će možda morati da sprovode različite neuropsihološke testove za efikasnu dijagnozu disnomije.[2]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lekari obično preporučuju različite tretmane na osnovu uzroka disnomije. Disnomiju uzrokovanu traumom mozga, uključujući povredu ili moždani udar, često leči logoped koristeći vežbe za poboljšanje pamćenja. Za slučajeve traume mozga, lekari preporučuju da jezička terapija počne što je pre moguće i da bude prilagođena individualnim potrebama pacijenta.[2]

Lečenje je teže kada je disnomija uzrokovana problemima u razvoju. Pošto oblast mozga koja se bavi pamćenjem reči nije u potpunosti razvijena, trenutno ne postoji način da se izazove razvoj ili ubrza njegov proces. Kod dece sa disnomijom, stanje se može smanjiti ili nestati kako dete raste.

Za osobe sa disnomijom savladavanje veštine cirkumlokucije postaje izuzetno važno. Zaobilaženje je čin opisivanja mnogih karakteristika objekta, događaja ili radnje bez izgovaranja tačne reči za predmet, događaj ili radnju. Kada su u gubitku u vezi sa nameravanom rečju, često će je opisati da bi preneli svoju poruku koja će obično ukazivati na stvarnu reč koju traže. Na primer, ako osoba sa poteškoćama u pronalaženju reči ne može da se seti reči ptica, mogla bi da kaže: „To je stvar koja leti. Znate, oni žive u gnezdima i polažu jaja; mnogo pevaju, kako se zove ta stvar?“

Okruženje može biti korisno jer može pomoći osobi da smisli reč koja nedostaje. Takođe pomaže i u održavanju toka razgovora, jer svaki put kada prekine razgovor, okruženje mu pomaže da smisli neku reč.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dronkers, N.F.; Baldo, J.V. (2009), Language: Aphasia, Elsevier, str. 343—348, Pristupljeno 2024-01-24 
  2. ^ a b v g d „Dysnomia: Top 5 Symptoms”. Newsmax (na jeziku: engleski). 2011-01-31. Pristupljeno 2022-03-03. 
  3. ^ Goldstein, Sam; Naglieri, Jack A., ur. (2011), Anomia (na jeziku: engleski), Springer US, str. 104—104, ISBN 978-0-387-77579-1, doi:10.1007/978-0-387-79061-9_4835, Pristupljeno 2022-03-03 
  4. ^ Swanberg, Margaret M.; Nasreddine, Ziad S.; Mendez, Mario F.; Cummings, Jeffrey L. (2007), Speech and Language, Elsevier, str. 79—98, Pristupljeno 2024-01-24 
  5. ^ Lorwatanapongsa, Preeya (2005). „Naming disorders anomic aphasia”. Journal of the Medical Association of Thailand = Chotmaihet Thangphaet. 88 Suppl 4: S369—372. ISSN 0125-2208. PMID 16623057. 
  6. ^ Thomas, C. L. (Ed.). (1997). Taber’s encyclopedic medical dictionary. Philadelphia: F. A. Davis Company.
  7. ^ Goodwin, D. M. (1989). A dictionary of neuropsychology. New York: Springer-Verlag.Google Scholar

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дисномија&oldid=27442325”