Dijana

„Diana” preusmerava ovde. Za tvrđavu u Srbiji, pogledajte Tvrđava Diana.

Klasična rimska statua Dijane

Dijana i košuta (rimski mozaik iz muzeja Bardo)

Dijana je kći Jupitera i Latone, sestra bliznakinja sa Apolonom. Dijana je boginja lova i zaštitnica sela kod Rimljana i Latina, uopšte. Kod Grka identifikuje se sa Artemidom. Po legendi, naredivši joj da se nikad ne uda, otac joj je dao strele i nimfe kao pratilje i načinio je kraljicom šuma. Ona je naredila psima da rastrgnu lovca Akteona koji ju je zatekao na kupanju. Zavolela je pastira Endimiona.

Dijana je bila večita devica boginja lova, povezana s divljim životinjama i šumama. Kasnije je postala boginja Meseca, istisnuvši boginju Lunu, i bila je simbol čednosti. Hrastovi lugovi su joj posebno bili posvećeni. Slavljena je zbog svoje snage, atletske gracioznosti, lepote i lovačke veštine. Ona je činila trojstvo s dva druga rimska božanstva: Egerijom vodenom nimfom, njenom pratiljom i pomoćnicom, i Virbijem, bogom šuma.

Dijana je obožavana u hramu na brdu Aventin i u gradu Efesu, gde se nalazio Artemidin hram, jedno od sedam svetskih čuda. Sem ovog Dijana je imala još nekoliko bogomolja širom Rima, a većina su bila u blizini jezera Nemi, pošto su ljudi verovali da ona živi u šumi blizu jezera. Izgleda da je njen kult nastao u Ariciji, gde je ostao njen sveštenik, Rex Nemorensis. Svetilište Dijane u gradu Ariciji bilo je naročito poštovano i oko tog hrama Latini su se okupljali i stvorili Latinski savez koji je jedno vreme ratovao sa Rimom.

Rimljani su slavili Dijanu na svom festivalu Nemoralia, koji se održavao u Nemiju. Kada se Rimsko carstvo proširilo, festival je postao poznat iu drugim regionima. Slavlje je trajalotri dana i noći, a ljudi su davali različite darove boginji. Poklonici su boginji ostavljali simbole na svetim i divljim mestima. Kada je počela hristijanizacija Rima, Dijana nije nestala kao druga božanstva. Ostala je obožavana boginja za seljačke zajednice i obične ljude. Kasnije je postala važna figura paganizma i boginja Vike. Čak i danas, Diana je i dalje prisutna u paganskim religijama.

Dijanu su mnogo poštovali niži slojevi građana i robovi; robovi su dobijali azil u njenim hramovima. Slavljena je na svečanosti 13. avgusta, kada joj je kralj Servije Tulije, i sam rođen kao rob, posvetio hram na Aventinu.

Dijana se obično na slikama prikazuje sa jelenom. To je zbog toga što je bila zaštitnica lova, a i zato što se pričalo da je jednog čoveka, koji je video kako se kupa, pretvorila u jelena.

Ime Diana potiče verovatno od latinskog dius - pobožan, ili protoitalijanskog divi, što znači božanski, nebeski.

Rimski pesnik Nemezijan je u 3. veku p. n. e. zapisao tipičan opis Dijane: Nosila je luk i tobolac pun zlatnih strela, nosila je zlatni ogrtač, ljubičaste poluduboke čizme i kaiš sa kopčom od dragulja i imala je skupljenu kosu.

U 1. veku p. n. e. ona je prikazana na rimskom novčiću denarijusu, gde je sa jedne strane predstavljena sa kratkom frizurom, a na aversu u njenom trostrukom obliku.

Dijana danas

Dijana je ostala važan lik u nekim savremenim mitologijama. Kod masona smatra se simbolom imaginacije, osećajnosti i kreativnog ludila pesnika i umetnika. Oni koji veruju da su preistorijski ljudi živeli u matrijarhatu smatraju da je Dijana bila majka boginja koja je slavljena u to vreme, a još uvek je obožavaju žene koje pripadaju kultu „Dijaničkih čarobnica“.

Spoljašnje veze

• Slika Predeo s Dijanom i Kalisto
• Slika Dijana i nimfe