Dijetetska vlakna
Dijetetska vlakna su porcija hrane biljnog porekla koja se ne može potpuno razložiti posredstvom digestivnih enzima.[1] Postoje dve glavne komponente:[2]
- Rastvorna vlakna – koja se rastvaraju u vodi – lako se fermentišu u debelom crevu u gasove i fiziološki aktivne nusproizvode, kao što su kratkolančane masne kiseline koje u debelom crevu formiraju crevne bakterije.[1] Ovaj viskozni materijal se naziva prebiotičkkim vlaknima. Ona usporavaju gastrično pražnjenje što, kod ljudi, može da proizvede produženi osećaj punosti.[1]
- Nerastvorna vlakna – koja se ne rastvaraju u vodi – inertna su u pogledu digestivnih enzima u gornjem delu gastrointestinalnog trakta i pružaju osećaj uvećane mase.[1] Neke forme nerastvornih vlakana, kao što su otporni tipovi skroba, mogu da budu fermentisani u debelom crevu.[1][3][4] Ova vlakna absorbuju vodu dok se kreću kroz sistem organa za varenje, čime se olakšava pražnjenje stolice.
Dijetetska vlakna se sastoje od bezskrobnih polisaharida i drugih biljnih komponenti kao što su celuloza, otporni skrob, otporni dekstrini, inulin, lignini, hitini, pektini, beta-glukani, i oligosaharidi.[1][2]
Dijetetska vlakna mogu da deluju putem menjanja prirode sadržaja gastrointestinalnog trakta, i promene načina na koji drugi nutrijenti i hemikalije bivaju adsorbovani.[5] Neki tipovi rastvornih vlakana apsorbuju vodu i time postaju želatinozne, viskozne supstance koje mogu ili ne moraju da budu fermentisane bakterijama u digestivnom traktu. Neki tipovi nerastvornih vlakana prevashodno utiču na konzinstenciju hrane i nisu fermentisani.[6] Lignin, koji je glavna komponenta nerastvornih vlakana, može da izmeni brzinu i metabolizam rastvornih vlakana.[2] Drugi tipovi nerastvornih vlakana, naročito otporni skrob, bivaju fermentisani tako što se proizvode masne kiseline sa kratkim lancima, koje su fiziološki aktivne i stoga su zdravstveno korisne.[1][3][4]
Prehrambeni izvori dijetetskih vlakana tradicionalno su deljeni prema tome da li nude rastvorna ili nerastvorna vlakna. Biljne hrane sadrže oba tipa vlakana u različitim količinama, što proizilazi iz biljnih karakteristika viskoznosti i fermentabilnosti.[1][7] Prednosti konzumiranja vlakana zavise od tipa konzumiranih vlakana i vida koristi koje gastrointestinalni sistem može da ima od njih.[8] Punilačka vlakna – kao što su celuloza, hemiceluloza i psilijum – apsorbuju i zadržavaju vodu, čime promovišu regularnost.[9] Viskozna vlakna – kao što su beta-glikan i psilijum – zgušnjavaju fekalnu masu.[9] Fermentabilna vlakna – kao što su otporni skrob i inulin – hrane bakterije i mikrobiotu debelog creva, i bivaju metabolisana pri čemu se formiraju kratkolančane masne kiseline, koje imaju raznovrsne uloge u gastrointestinalnom zdravlju.[10][11]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž „Dietary fibre”. British Nutrition Foundation. 2018. Arhivirano iz originala 26. 07. 2018. g. Pristupljeno 26. 7. 2018.
- ^ a b v „Dietary Reference Intakes for Energy, Carbohydrate, fibre, Fat, Fatty Acids, Cholesterol, Protein, and Amino Acids (Macronutrients) (2005), Chapter 7: Dietary, Functional and Total fibre”. US Department of Agriculture, National Agricultural Library and National Academy of Sciences, Institute of Medicine, Food and Nutrition Board.
- ^ a b Lockyer, S; Nugent, A. P (2017). „Health effects of resistant starch”. Nutrition Bulletin. 42: 10—41. doi:10.1111/nbu.12244.
- ^ a b Keenan, M. J; Zhou, J; Hegsted, M; Pelkman, C; Durham, H. A; Coulon, D. B; Martin, R. J (2015). „Role of resistant starch in improving gut health, adiposity, and insulin resistance”. Advances in Nutrition. 6 (2): 198—205. PMC 4352178
. PMID 25770258. doi:10.3945/an.114.007419.
- ^ Eastwood M, Kritchevsky D (2005). „Dietary fiber: how did we get where we are?”. Annu Rev Nutr. 25: 1—8. PMID 16011456. doi:10.1146/annurev.nutr.25.121304.131658.
- ^ Anderson, J. W; Baird, P; Davis Jr, R. H; Ferreri, S; Knudtson, M; Koraym, A; Waters, V; Williams, C. L (2009). „Health benefits of dietary fiber” (Full text). Nutrition Reviews. 67 (4): 188—205. PMID 19335713. doi:10.1111/j.1753-4887.2009.00189.x.
- ^ Institute of Medicine (2001). Dietary Reference Intakes, Proposed Definition of Dietary Fiber. Washington, D.C.: Institute of Medicine Press. str. 25. ISBN 978-0-309-07564-0.
- ^ Gallaher, Daniel D. (2006). „8”. Present Knowledge in Nutrition (9 izd.). Washington, D.C.: ILSI Press. str. 102—110. ISBN 978-1-57881-199-1.
- ^ a b Institute of Medicine (2001). Dietary Reference Intakes: Proposed Definition of Dietary Fiber. Washington, D.C.: National Academy Press. str. 19. ISBN 978-0-309-07564-0.
- ^ Bedford, Andrea; Gong, Joshua (13. 9. 2017). „Implications of butyrate and its derivatives for gut health and animal production”. Animal Nutrition. 4 (2): 1—9. doi:10.1016/j.aninu.2017.08.010.
- ^ Cummings, John H. (2001). The Effect of Dietary Fiber on Fecal Weight and Composition (3 izd.). Boca Raton, Florida: CRC Press. str. 184. ISBN 978-0-8493-2387-4.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
