Dmitrij Pavlovič
| Dmitrij Pavlovič | |
|---|---|
 Dmitrij Pavlovič | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 18. septembar 1891. |
| Mesto rođenja | Moskva, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 5. mart 1942. (50 god.) |
| Mesto smrti | Davos, Švajcarska |
Veliki knez Dimitrij Pavlovič (rus. Великий Князь Дмитрий Павлович; Moskva, 18. septembar 1891 − Davos, 5. mart 1942) bio je ruski plemić; sin velikog kneza Pavela Aleksandroviča i unuk ruskog cara Aleksandra II.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Detinjstvo mu je obeležila rana smrt majke, Aleksandre Georgijevne, i očeva ženidba sa običnom građankom Olgom Karnovič, zbog čega je izgubio položaj na dvoru a oduzeto mu je i starateljstvo nad decom. Njega i stariju sestra Mariju Pavlovnu, sa kojom je ostao blizak sve do smrti, othranio je ujak, veliki knez Sergej Aleksandrovič, a nakon njegovog ubistva 1905. godine, brigu o Dmitriju je preuzeo car Nikolaj II, te je živeo u Aleksandrovom dvoru gotovo kao usvojeni sin carskog para.
Završio je oficirsku konjičku školu, da bi potom služio u konjičkom puku Njegovog Veličanstva. Predstavljao je Rusiju u konjičkim disciplinama na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912.[1] Kao bliski rođak cara zauzimao je visoku poziciju na dvoru, ali ga je vojnička karijera sve manje zanimala a odavao se sve više boemskom životu. Bio je veoma blizak prijatelj Feliksa Jusupova, kome je pomogao da ubije Grigorija Raspućina, mistika koji je imao veliki uticaj na carsku porodicu.[2]
Prognan je na ratni front u Persiju, a potom je pred begom od Oktobarske revolucije emigrirao u Englesku, da bi se nastanio u Pariz tokom 1920-ih. U Parizu je imao kratkotrajnu i intenzivnu ljubavnu aferu sa modnom kreatorkom Koko Šanel.[3] Jedno vreme je živeo u SAD. Oženio se sa Amerikankom Odri Emeri, bogatom naslednicom, sa kojom je dobio sina, pre nego što se razveo 1937. godine.[4]
Kao najmlađi veliki knez Rusije koji je preživeo boljševičku revoluciju bio je uticajna osoba u ruskim emigrantskim krugovima, ali nije značanije učestvovao u politici. Podržao je proglašenje Kirila Vladimiroviča za imperatora sveruskog u izgnanstvu. Početkom Drugog svetskog rata njegovo zdravlje je već bilo narušeno, te je umro od tuberkuloze u pedesetoj godini u Davosu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Joseph Howard Tyson (2. 1. 2015). Fifty-Seven Years of Russian Madness. iUniverse. str. 160—. ISBN 978-1-4917-4629-5.
- ^ Leon Trotsky (1. 7. 2008). History of the Russian Revolution. Haymarket Books. str. 56—. ISBN 978-1-60846-050-2.
- ^ Isabella Alston (1. 8. 2014). Coco Chanel. TAJ Books International. str. 76—. ISBN 978-1-84406-382-6.
- ^ Michelle Adams (11. 8. 2008). Boone Hall Plantation. Arcadia Publishing. str. 151—. ISBN 978-1-4396-2268-1.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
