Doping u Rusiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sistematski doping ruskih sportista doveo je do oduzimanja 48 olimpijskih medalja iz Rusije (i ruskih pridruženih timova), što je četiri puta više od broja sledećih po veličini i više od 30% od ukupnog svetskog broja.[1] Rusija ima najviše takmičara koji su uhvaćeni da krše pravila o dopingu na Olimpijskim igrama na svetu, sa više od 150.[2]

Dopingovanje među ruskim takmičarima se razlikuje od dopinga među državljanima drugih zemalja po tome što doping nije individualan izbor, već je sponzorisan i sistematski sprovođen, pri čemu je utvrđeno da je ruska država isporučivala steroide i druge lekove sportistima. Zbog rasprostranjenog kršenja antidoping propisa, uključujući pokušaj sabotiranja tekućih istraga manipulacijom kompjuterskih podataka, Svetska antidoping agencija (WADA) je 2019. godine zabranila Ruskoj Federaciji sve veće sportske događaje, uključujući Olimpijske igre, za četiri godine.[3] Sud za sportsku arbitražu (CAS) je 2020. smanjio period zabrane na dve godine nakon žalbe Rusije. Takmičari iz Rusije u međuvremenu mogu da učestvuju na međunarodnim takmičenjima pod neutralnom zastavom i oznakom.[4]

Sovjetsko doba[uredi | uredi izvor]

Prema britanskom novinaru Endru Dženingsu, pukovnik KGB-a je izjavio da su se službenici agencije predstavljali kao antidoping autoriteti Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) kako bi potkopali doping testove i da su sovjetski takmičari „spašeni [ovim] ogromnim naporima“.[5] Što se tiče Letnjih olimpijskih igara 1980., australijska studija iz 1989. kaže: „Teško da postoji osvajač medalja na Igrama u Moskvi, a svakako ne osvajač zlatne medalje, koji nije na jednoj ili drugoj vrsti droge: obično nekoliko vrsta. Igre u Moskvi bi mogle biti i nazvanee Hemičareve igre“.

Dokumenti dobijeni 2016. otkrili su planove Sovjetskog Saveza za sistem dopinga u celoj državi u atletici u pripremi za Letnje olimpijske igre 1984. u Los Anđelesu. Datirano pre odluke zemlje da učestvuje u bojkotu Letnjih olimpijskih igara 1984. godine, dokument detaljno opisuje postojeće steroidne operacije u programu, zajedno sa predlozima za dalja poboljšanja. Saopštenje, upućeno šefu atletske discipline Sovjetskog Saveza, pripremio je dr Sergej Portugalov iz Instituta za fizičku kulturu. Portugalov je takođe bio jedna od glavnih ličnosti uključenih u implementaciju ruskog doping programa pre Letnjih olimpijskih igara 2016.

Problemi sa dopingom od 2008. do 2009. godine[uredi | uredi izvor]

Tokom 2008. godine sedam ruskih atletičara suspendovano je uoči Letnjih olimpijskih igara u Pekingu zbog manipulisanja uzorcima urina.[6]

Više ruskih biatlonaca bilo je umešano u doping prekršaje uoči Zimskih olimpijskih igara 2010.[7][8] Predsednik Međunarodne biatlonske unije Anders Beseberg rekao je: „Suočavamo se sa sistematskim dopingom u velikim razmerama u jednom od najjačih timova na svetu.

Pregledom 7.289 uzoraka krvi od 2.737 takmičara od 2001. do 2009. godine, izveštaj je pokazao da je broj sumnjivih uzoraka iz zemlje A značajno veći od drugih zemalja. Jedan od autora je rekao da je zemlja A Rusija.

Reakcija u Rusiji[uredi | uredi izvor]

U prošlosti su predsednik Rusije Vladimir Putin i drugi vladini zvaničnici izjavili da bi bilo poniženje za Rusiju ako se njenim takmičarima ne dozvoli da se takmiče na Olimpijadi pod ruskom zastavom.[9] Međutim, uprkos glasinama o suprotnom, njegov portparol Dmitrij Peskov je kasnije otkrio da se nije razgovaralo o bojkotu do objave MOK-a.[10] Nakon što je odluka MOK-a objavljena u javnosti, Ramzan Kadirov, čelnik Čečenije, najavio je da nijednom čečenskom takmičaru neće biti dozvoljeno da se takmiči pod neutralnom zastavom.[11] Putin je 6. decembra 2017. potvrdio da ruska vlada neće sprečiti nijednog od svojih takmičara da učestvuje na Igrama 2018. kao pojedinci, uprkos tome što su drugi vodeći ruski političari pozivali na bojkot.[12][13] Genadij Zjuganov, lider Komunističke partije Ruske Federacije, izneo je predlog da se navijači na Igre pošalju sa sovjetskim barjakom pobede.[14] Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov prokomentarisao je da se Sjedinjene Američke Države „plaše poštene konkurencije“,[15] potvrđujući stav Vladimira Putina da su Sjedinjene Države iskoristile svoj uticaj unutar MOK-a da „organizuju doping skandal“.[16] Prema Komsomolskoj pravdi, popularnom ruskom tabloidnom listu, 86% ruskog stanovništva se protivilo učešću na Zimskim olimpijskim igrama pod neutralnom zastavom.[17] Mnogi Rusi su verovali da MOK uzvraća Rusiji zbog njihovog diskriminatornog zakona protiv homoseksualaca koji je izazvao značajne kontroverze sa MOK-om tokom Zimskih olimpijskih igara 2014. kada su bile domaćini u Sočiju u Rusiji.[17]

Statistika[uredi | uredi izvor]

VADA objavljuje godišnje sažetke kršenja antidoping pravila (ADRV). Rusija je bila na prvom mestu u svetu po ADRV-u tokom 2013, 2014, 2015. i 2018.

Godina Rurski broj ADRV Ukupno na svetu ADRV Ruski udeo Rusija na listi po broju prekršaja Od
2013. 225 1,953 11,5% 1 15. maja 2015. godine
2014. 148 1,647 9% 1 21. februar 2016.
2015. 176 1,901 9,3% 1 31. januara 2017. godine
2016. 69 1,326 5,2% 6 31. decembar 2017.
2017. 82 1,459 5,6% 5 31. maj 2019.
2018. 144 1,640 8,7% 1 2. mart 2020.

Zbog kršenja pravila o dopingu, Rusiju su oduzete 43 olimpijske medalje – najviše od bilo koje zemlje, skoro četiri puta više od drugoplasiranog i skoro trećina globalnog ukupnog broja. Bila je vodeća zemlja po broju oduzetih medalja zbog dopinga na Zimskim olimpijskim igrama 2002. (5 medalja), Zimskim olimpijskim igrama 2006. (1 medalja), Letnjim olimpijskim igrama 2008. (14 medalja), Letnjim olimpijskim igrama 2012. (15 medalja). medalje), Zimske olimpijske igre 2014. (4 medalje) i zajednički najviše na Letnjim olimpijskim igrama 2004. (3 medalje) i Letnjim olimpijskim igrama 2016. (1 medalja). 43 oduzete medalje uključuju 12 zlatnih, 20 srebrnih i 11 bronzanih. Ovo ne uključuje druge medalje oduzete ruskim udruženim olimpijskim timovima.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Keh, Andrew; Panja, Tariq (8. 12. 2019). „Will Russia Be Thrown Out of the Olympics on Monday? A Primer”. The New York Times. Pristupljeno 9. 1. 2022. „To give some perspective, Russia has had 43 Olympic medals retroactively stripped for doping violations, which represents more than a third of the global total.” 
  2. ^ „WADA Executive Committee unanimously endorses four-year period of non-compliance for the Russian Anti-Doping Agency”. World Anti-Doping Agency. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 21. 12. 2021. g. 
  3. ^ Perrigo, Billy (9. 12. 2019). „Russia Banned From Global Sports Competitions, Including Olympics, for 4 Years For State-Sponsored Doping”. Time. Arhivirano iz originala 16. 12. 2021. g. 
  4. ^ Bachman, Rachel (17. 12. 2020). „Sports Court Cuts Russia Doping Ban in Half”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 6. 8. 2021. g. 
  5. ^ Aleksandrov, Alexei; Aleksandrov, Grebeniuk; Runets, Volodymyr (22. 7. 2020). „The 1980 Olympics Are The 'Cleanest' In History. Athletes Recall How Moscow Cheated The System.”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  6. ^ „Dobriskey slams 'Russian seven'”. 28. 11. 2008 — preko news.bbc.co.uk. 
  7. ^ „In Biathlon, Concerns About Russia's program”. The New York Times (na jeziku: engleski). 22. 2. 2010. Pristupljeno 15. 11. 2017. 
  8. ^ „Rogge's doping warning for Russia”. eurosport.com (na jeziku: engleski). 9. 2. 2010. Pristupljeno 15. 11. 2017. 
  9. ^ „Putin says US pressured IOC to ban Russia from Winter Games”. Yahoo Sports. Agence France-Presse. 19. 10. 2017. Arhivirano iz originala 6. 12. 2017. g. Pristupljeno 5. 12. 2017. 
  10. ^ Ruiz, Rebecca C.; Panja, Tariq (5. 12. 2017). „Russia Banned From Winter Olympics by I.O.C.”. The New York Times. Pristupljeno 5. 12. 2017. 
  11. ^ „Kadыrov: ni odin čečenskiй sportsmen ne budet vыstupatь pod neйtralьnыm flagom”. Championat.com (na jeziku: ruski). Pristupljeno 6. 12. 2017. 
  12. ^ „Žirinovskiй predložil otkazatьsя ot učastiя v Olimpiade-2018” (na jeziku: ruski). Interfax.ru. Pristupljeno 6. 12. 2017. 
  13. ^ „Vladimir Putin won't tell Russian athletes to boycott Winter Olympics”. CNN. 6. 12. 2017. Pristupljeno 6. 12. 2017. 
  14. ^ „Zюganov predložil otpravitь na Olimpiadu bolelьщikov so znamenem Pobedы”. mk.ru (na jeziku: ruski). 30. 1. 2018. Pristupljeno 5. 2. 2018. 
  15. ^ „US fears honest competition in energy, arms industry and sports, Lavrov warns”. TASS. 15. 1. 2018. Pristupljeno 18. 1. 2018. 
  16. ^ „Putin: Doping allegations 'US plot against Russian election'”. BBC News (na jeziku: engleski). 9. 11. 2017. Pristupljeno 18. 1. 2018. 
  17. ^ a b „Opros "KP": Stoit li sportsmenam iz Rossii ehatь na Olimpiadu pod neйtralьnыm flagom”. kp.ru (na jeziku: ruski). 20. 12. 2017. Pristupljeno 4. 2. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Допинг_у_Русији&oldid=27684403”