Pređi na sadržaj

Dornije Do D

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dornije Do D
Hidroavion Dornije Do D
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1924.
Uveden u upotrebu1926.
Povučen iz upotrebe1938. i 1939.
Statusneoperativan
Prvi korisnikJugoslovensko pomorsko vazduhoplovstvo
Broj primeraka29
Dužina13,45
Razmah krila19,60
Visina5,00
Površina krila62,40
Prazan2.520
Normalna poletna3.520
Maks. masa pri uzletanju3.920 kg
Maks. spoljni teret300 kg
Klipno-elisni motor1 h BMW VI
Snaga1 x (500/600KS) ili 367/441 kW
Brzina krstarenja170 km/h
Maks. brzina na Hopt194 km/h
Taktički radijus kretanja1.000 km
Plafon leta4.500 m
Brzina penjanja110 m/min

Dornije Do D (nem. Dornier Do D) je borbeni hidroavion sa plovcima, spadao je u klasu hidroavion bombarder-torpedni avion. Napravljen u Nemačkoj za potrebe Jugoslovenskog pomorskog vazduhoplovstva u firmi Dornije na bazi putničkog aviona Dornije Merkur. Avion je prvi put poleteo 1924. godine.[1]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Dornier Do-D Jugoslovenskog Pomorskog vazduhoplovstva

Firma Dornije je 1921. godine izbacila na tržište avion Dornije Komet koji je uspeo da se nametne u civilnom putničkom saobraćaju tako da je za kratko vreme održavao nekoliko vazdušnih linija u Evropi. Avion je usavršavan i nakon Komet III, 1925. godine, konstruisan je novi putnički avion oznake Merkur, koji je poleteo 10. februara 1925. godine. Ubrzo zatim je usledila nova izmena koja je dobila oznaku Merkur II. Razlika između ova dva aviona je bila u tome što je Merkur imao motor BMW 600 KS bez reduktora a Merkur II imao motor BMW 500 KS sa reduktorom. Oba aviona su mogla da prevezu 6 do 8 putnika i imao je 2 člana posade.

Tokom 1924. godine, inženjer i osnivač fabrike Dornije, Dr. inž. Kloud Dornije[2], dobija poziv iz Japana da konstruiše novi torpedni avion koji bi se, u dve verzije kopnenoj (sa točkovima) i mornaričkoj (sa plovcima), proizvodio u fabrici Kavasaki iz Kobea. Da bi skratio vreme potrebno za projektovanje nove letelice Dornije je iskoristio planove aviona familije Komet i Merkur, tako da su prototipovi, pokretani motorom Rolls-Royce Eagle IX 360KS, bili spremni za ispitivanje već u oktobru mesecu iste godine. Prototip kopnenog torpednog bombardera dobija oznaku Do C, dok prototip hidroaviona dobija oznaku Do D. Već sledeće godine prototipovi učestvuju na ispitivanju Japanske mornarice i uprkos tome što su jedini uspeli da ispune veoma rigorozne zahteve, firma Kavasaki ne dobija ugovor.

Sličan avion, sa pojačanim motorom (BMW VI 5,5 snage 500KS) je ponuđen Jugoslovenskom pomorskom vazduhoplovstvu koje je naručilo 24 aviona Dornije Do-D. Ukupno je napravljeno 29 ovih aviona 24 za Jugoslaviju, 1 za Japan, 3 za Lufthansu, a jedan je uništen u toku ispitivanja.[3][4][5]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Dornije Do D je bio jednomotorni visokokrilac sa plovcima potpuno metalne konstrukcije. Imao je posadu od 4 člana.

Trup aviona je bio četvrtastog poprečnog preseka koji se sužavao prema repu, a sa unutrašnje strane bio je ojačan rebrima, a obloga je bila od ravnog aluminijumskog lima (ojačana uzdužnim ukrućenjima). Za delove koji su trpeli najveće opterećene korišten je čelik dok su ostali delovi bili izrađeni od aluminijuma. Zbog sprečavanja korozije, korištena je nova visoko legirana vrsta čelika, dok su delovi od aluminijuma dobili zaštitni premaz od laka. Sa leve strane su postojala vrata za ulazak u trup aviona a sa obe strane trupa se nalazio po jedan prozor. Unutrašnjost trupa je bila neopremljena, postavljena su samo dva sedišta za smeštaj mehaničara i radio operatera. Kokpit pilota su bili smešteni u otvorenim kabinama, koje su se nalazile jedna pored druge, na gornjoj strani trupa ispod krila. Vidljivost pilota je bila ograničena velikim krilom, plovcima i motorom. Iza pilota takođe u otvorenoj kabini prema repu bio je smešten osmatrač-strelac koji je bio naoružan sa dvocevnim pomičnim mitraljezom Darne kalibra 7,7 mm. Na donjoj strani repnog dela trupa takođe se nalazio otvor kroz koji se mogao isturiti mitraljez za zaštitu donje zadnje sfere aviona. Do otvorenih pilotskih i osmatračkih kabina se dolazilo kroz trup aviona.

Pogonska grupa: Dvanaesto cilindrični vodom hlađeni motor (BMW VI snage 500/600KS) V rasporeda je bio postaljvljen u nosu aviona na koji je bila pričvršćena dvokraka ili četvorokraka drvena elisa fiksnog koraka. Hladnjaci za vodu četvrtastog oblika nalazili su se sa obe strane aviona ispod krila.

Krila su pravougaonog oblika sa zaobljenim krajevima, aluminijumske noseće konstrukcije obložene talasastim aluminijumskim limom. Krilo je snažnim vezama (baldahinom) bilo pričvršćeno za trup a sa svake strane imalo je po par upornica koje su se oslanjale na noge plovaka. Krila su bila velike površine što je obezbeđivalo stabilnost u letu i dobro planiranje (let bez motora).

Stajni trap: Plovci su bili izrađeni takođe od duraluminijuma sa nepropusnim pregradama i otvorima na gornjoj površini za pregled i ispumpavanje vode. Nosači plovaka su bili obloženi duraluminijumskim limom tako da su posade aviona, avion popularno zvali u „gaćama“ u ovim oblogama su bili smešteni dodatni rezervoari za gorivo zapremine 185 litara.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Avion Dornije Merkur na osnovu koga je napravljen hidroavion Dornije Do-D
Naoružanje aviona: Dornije Do D
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 1 nazad, Darne (Darne)
Broj metaka 1.500
Kalibar 7,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe 1 h torpedo 530mm /1 h klasična bomba 250 kg/2 h dubinske bombe 150 kg
Ukupna masa 300 kg
Broj tačaka za podvešavanje 2
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avioni Dornije Do D koje je kupila Lufthansa su služili za obuku i trenažu pilota hidroaviona iako su ovi avioni bili prevashodno namenjeni vojnoj upotrebi. Lufthansa je u to vreme širila mrežu svojih linija u koje su bile uključene i prekomorske linije na kojima su se koristili veliki hidroavioni marke Dornije. Primena ovih aviona za obuku i trenažu pilota je bila sigurno iz ekonomskih razloga.[6]

Korišćenje Dornije Do D u Pomorskom vazduhoplovstvu Kraljevine Jugoslavije[uredi | uredi izvor]

Suočena sa visokim troškovima izgradnje ratne mornarice i vremenskim periodom koji je potreban za to, i istovremeno nužnost zaštite priobalja jer Italija nije bila baš miroljubivi sused, moralo se u Jugoslaviji na brzinu nešto preduzeti. Odlučeno je da se ide na jačanje pomorskog vazduhoplovstva kao jeftinijeg načina odbrane. Činjenica je bila, da je do tog trenutka u sastavu PV imalo samo hidroavione koji su mogli da bombarduju, ali ne i torpeduju protivničke brodove. Stoga je MVM (Ministarstvo Vojske i Mornarice), 1926. godine, naručilo 10 letelica Dornije tipa Do D, i jedan Do Wаl, koji stižu već iste godine. Od prototipa su se razlikovali po novom jačem motoru BMW VI sa 600 KS. U PV letelice dobijaju brojeve od 201 do 210. Prva dva aviona su preletela iz Fridrihshafena do Kumbora a ostali su došli železnicom u delovima pa su montirani u pomorskoj radionici. Od pristiglih i montiranih aviona je odmah formirana operativna jedinica 20. hidroeskadrila za torpedovanje. Ovi hidroavioni su koristili torpeda kalibra 530 mm, a jugoslovenska mornarica je raspolagala samo torpedima koja su nasleđena od Austrougarske 1921. godine, kalibra 450 mm. Da bi se obavila ispitivanja i taktičko tehnička obuka posada, pozajmljena su torpeda od Francuza i u toku proleća i leta 1927. godine obavljena su prva ispitivanja. Rezultati torpedovanja nisu bili zadovoljavajući jer je torpedo bilo preteško za ovaj avion tako da mu je bilo potrebno jako puno vremena da sa tim teretom postigne optimalnu visinu za lansiranje torpeda. Tako da je druga serija ovih aviona isporučenih 1929. godine bila bez funkcije torpedovanja tj. bili su klasični bombarderi-izviđači.

Pored ovoga, na samom početku službe ovih letelica pokazali su se i neki veoma ozbiljni nedostaci. Naime, i pored veoma robustnog izgleda, stajni trap je bio veoma osetljiv na tvrđa i sletanja po malo jačem moru a plovci su propuštali vodu. Osim toga naši letači su se žalili i na slab motor, loše manevarske sposobnosti za vojni avion, zbog koga je letelica imala relativno dugačak zalet opterećena ubojnim sredstvima. Da su ove kritike bile opravdane, stoji i dokaz da je do naručivanja druge serije (1929. godine), 5 hidroaviona ovog tipa bilo uništeno u raznim udesima (uglavnom zbog loma stajnog trapa).

Ovi avioni su u jugoslovenskom pomorskom vazduhoplovstvu službovali do leta 1939. godine kada su povučeni iz upotrebe. Pored borbene upotrebe ovi avioni su korišćeni i za aerofoto snimanje kao i za spasilačke aktivnosti.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dornije Do D[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 12. 05. 2014. g. Pristupljeno 09. 05. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  2. ^ About Dornier www.dornierseaplane.com.
  3. ^ Petrović, Ognjan M. (2/2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)". Let - Flight 2: pp. 21-84. ISSN 1450-684X
  4. ^ Isaić & Frka 2010.
  5. ^ Dornier Museum Friedrichshafen (((en))). www.dorniermuseum.de.
  6. ^ Dornier Do D. www.histaviation.com.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. str. 604—613. 
  • Isaić, Vladimir (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918—1941. (prvi dio) (na jeziku: (jezik: hrvatski)). Danijel Frka. Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. 
  • Kolo, Aleksandar (1991). „Dejstva Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslovenske mornarice”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 24 — 29. ISSN 1450-6068. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dornije Do D na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дорније_Do_D&oldid=27557947”