Pređi na sadržaj

Dragon 2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
SpaceX Dragon 2 kapsula
Kapusla Dragon 2 stoji na bini unutar sedišta kompanije Spejs eks u Hotornu (Kalifornija), nakon predstavljanja javnosti
Kapusla Dragon 2 stoji na bini unutar sedišta kompanije Spejs eks u Hotornu (Kalifornija), nakon predstavljanja javnosti.
Opis
UlogaDostavljanje ljudi i tereta u NZO (komercijalna upotreba)
i dostavljanje posade na MSS za vladu SAD;
kolonizacija svemira (planirano)
Posada7 (maks. kapacitet)
Raketa-nosačFalkon 9 v1.1, Falkon Hevi
Dimenzije
Visina6,1 m[1]
Prečnik3,7 m[1]
Ugao stranica15 stepeni
Zapremina10 m3 presurizovano[2]
14 m3 nepresurizovano[2]
Masaoko 4.200 kg
Korisni teretna MSS 3.310 kg. Na Zemlju može vratiti do 2.500 kg[3]
Ostalo
Izdržljivost1 sedmica do 2 godine[2]
Povratak pri3,5 G[4][5]
Motori8 x Super Drako u četiri kućišta za prekid lansiranja i sletanje
i 12 manevarskih Drako reaktivnih motora
GorivoNTO/MMH[6]

Dragon 2 je druga verzija kapsule Dragon koju pravi kompanija Spejs eks, biće sertifikovana za prevoz astronauta u svemir, i uz to će biti prva svemirska letelica koja će moći mekano da sleti na kopno po završetku misije.[7] Kapsula će biti opremljena sa osam bočno montiranih pogonskih motora koji će moći da se koriste kao sistem za udaljavanje od rakete-nosača u hitnim slučajevima (engl. Launch Abort System), ili će moći da se koristi za meko sletanje po završetku misije, mogućnost koju do sada nije posedovala nijedna svemirska letelica sa ljudskom posadom. Pored toga, kapsula će biti opremljena većim prozorima, nogicama za sletanje koje se izvlače iz donjeg dela kapsule, najnovijim računarima i avionikom, i novom generacijom solarnih panela za napajanje. Sve to spakovano je u kapsulu izmenjenog oblika u odnosu na prvu generaciju, koja uspešno leti u svemir i dostavlja opremu, naučne eksperimente, hranu i druge namirnice posadi na MSS od 2012. godine.[8]

Kapsula je javnosti predstavljena 29. maja 2014. godine, mada je prethodno najavljivano da će biti predstavljena 2013. godine.[9] Prvi let kapsule planiran je za maj 2017. godine, dok će se prvi let sa ljudskom posadom dogoditi krajem 2017. Test sistema za udaljavanje kapsule od rakete-nosača u hitnim slučajevima trebalo je da se dogodi tokom 2014. godine, ali je odložen i trebalo bi da se obavi posle februara 2015.[10][11][12][13] Test je uspešno sproveden 6. maja 2015. godine.

Agencija NASA je sa kompanijom Spejs eks potpisala ugovor za najmanje šest letova do MSS sa ljudskom posadom. U aprilu 2016. potpisan je i prvi ugovor za let kapsule Dragon 2 na površinu Marsa. Let će biti sproveden 2018. godine raketom Falkon Hevi, a misija će imati naziv Red Dragon. Misiju će sprovesti kompanija Spejs eks, dok će NASA samo obezbediti tehničku podršku po potrebi i staviti na raspolaganje svoju Mrežu dubokog svemira u zamenu za podatke koje će Dragon 2 prikupiti pri sletanju na crvenu planetu.[14][15]

Istorija razvoja[uredi | uredi izvor]

Tokom razvoja, verzija kapsule Dragon namenjena za prevoz ljudske posade u svemir imala je radni naziv Dragon Rajder (engl. DragonRider).[16] Od samog začetka projekta cilj je bio da se u orbitu može dostaviti sedam astronauta ili kombinacija astronauta i korisnog tereta (opreme, namirnica i drugo).[17][18] Takođe, letelica će moći automatski da se spoji sa MSS u orbiti, uz mogućnost prebacivanja na ručne komande ukoliko nešto pođe po zlu (sistem sličan sistemu KURS koji koriste ruska letelica Sojuz i brod za snabdevanje Progres), i planirano je da kapsula za pristajanje koristi novorazvijeni sistem za spajanje agencije NASA – NASA Docking System (NDS).[19][20] Kod tipičnih misija Dragon Rajder bi sa stanicom bio spojen u periodu od šest meseci, odnosno 180 dana (koliko u proseku traje jedna ekspedicija na MSS), ali je kapsula projektovana da može da bude spojena i do 210 dana sa MSS, kao što je slučaj sa ruskom letelicom Sojuz.[21][22][23]

Maketa Dragon Rajdera 2012. godine. U ovo vreme dizajn kapsule još nije bio finalizovan. (ispred kapsule govori administrator agencije NASA, bivši astronaut Čarli Bolden)

Već u prvim projektima kapsule, koji su javnosti predstavljeni 2010. godine, kompanija Spejs eks se opredelila za upotrebu bočno montiranih raketnih motora koji će služiti kao sistem za udaljavanje od rakete-nosača u hitnim slučajevima, i tvrdila je da to rešenje ima nekoliko prednosti u odnosu na raketne tornjeve koji su ugrađivani u skoro sve svemirske letelice sa ljudskom posadom još od kraja 1960-ih (uz izuzetak kapsula projekta Džemini, koje su koristile dva izbaciva sedišta za evakuaciju astronauta).[24][25][26] U te prednosti spadaju: mogućnost da se posada sigurno udalji od rakete-nosača sve od poletanja sa lansirne rampe pa do ulaska u orbitu (za razliku od raketnih tornjeva koji se odvajaju na određenoj visini), višekratno korišćenje ovog sistema (jer se, ukoliko se ne upotrebi, može iskoristiti pri sledećem poletanju), smanjeni rizik po posadu jer se tokom poletanja događa jedno odvajanje stepena manje, i možda najvažniji razlog – jer se ovi motori mogu koristiti prilikom povratka na Zemlju za meko (kontrolisano) sletanje na kopno, umesto sletanja u okean padobranima. Cilj inženjera je da se kapsula pri povratku u atmosferu spusti sa preciznošću sličnom sletanju helikoptera (greškom manjom do jednog metra).[27] I pored ovog sistema, iz predostrožnosti, biće zadržani i padobrani, u slučaju da raketni motori otkažu, tako da će kapsula moći da sleti i na „tradicionalan“ način.[27]

Firma Paragon Space Development Corporation od 2011. godine zajedno sa kompanijom Spejs eks radi na razvoju sistema za održavanje uslova za život unutar kapsule.[28] Spejs eks je 2012. bila u pregovorima sa kompanijom Orbital Outfitters o izradi svemirskog odela koje će astronauti nositi tokom lansiranja i sletanja.[29]

Na konferenciji za novinare agencije NASA, 18. maja 2012. godine, kompanija Spejs eks je objavila da je ciljana cena za let kapsule Dragon sa ljudskom posadom 160 miliona $, ili 20 miliona po sedištu ukoliko bi se lansiralo sedam astronauta, što je ujedno i maksimum, ukoliko bi NASA potpisala ugovor za četiri leta godišnje.[30] Radi poređenja, agencija NASA je Rusiji 2014. godine plaćala 76 miliona $ po sedištu za letove svojih astronauta letelicom Sojuz do MSS.[31]

NASA je 2014. godine izabrala kapsulu Dragon, pored kapsule CST-100 koju razvija Boing, za prevoz svojih astronauta do MSS od 2017. godine. Spejs eks planira da za lasniranje kapsule koristi sopstvenu raketu Falkon 9.[32][33]

Kompanija Spejs eks je 2. februara 2015. godine na društvenim mrežama objavila fotografiju kapsule Dragon koja će se koristiti za testiranje sistema za udaljavanje od rakete-nosača, i u opisu je navedeno da će kapsula „uskoro“ biti transportovana do SC Kenedi, gde će se test i spovesti.[34][35] U novembru iste godine agencija NASA naručila je prvi let sa ljudskom posadom koji će se sprovesti kapsulom Dragon 2 krajem 2017. godine. U kapsuli će biti četiri astronauta i do 100 kilograma presurizovanog tereta. Članovi posade neće biti samo astronauti agencije NASA, već i ostalih svemirskih agencija koje su učestvovale u izgradnji MSS.[36] Posadu letelice činiće i makar jedan ruski kosmonaut, tako da će posade biti mešovite kao što je to slučaj sa letelicom Sojuz. Ovo je neophodno jer prema ugovoru MSS na stanici mora u svakom trenutku biti po jedan kosmonaut i astronaut (iz agencija Roskosmos i NASA) kako bi stanica bila operativna.[37] Krajem jula 2016. NASA je naručila i drugi let sa ljudskom posadom do MSS.[38][37]

Tehničke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Kapsulu Dragon V2 karakterišu sledeće odlike:[10][11]

  • Višekratna upotreba – kapsula se može upotrebiti više puta, uz minimalno održavanje između dva leta u svemir, čime se značajno smanjuje cena lasniranja po sedištu. Kompanija Spejs eks predviđa da je moguće da jedna kapsula u svemir leti i do deset puta pre nego što bude neophodno da se uradi značajniji servis svih sistema.
  • Veliki kapacitet – kapsula može da primi sedam astronauta, ili kombinaciju astronauta i opreme. Agencija NASA će najverovatnije koristiti konfiguraciju sa četiri astronauta i određenom količinom korisnog tereta za snabdevanje stanice. To znači da će od ulaska u upotrebu komercijalnih kapsula posada stanice biti uvećana sa šest na sedam stalnih članova, a možda i više. Poređenja radi, kapsule projekta Apolo, kao i sadašnje letelice Sojuz primaju samo tri člana posade.
  • Sletanje – mogućnost sletanja upotrebom raketnih motora za precizno sletanje bilo gde na svetu, uz preciznost helikoptera. Uz to, kapsula poseduje i rezervni sistem za sletanje, padobrane, koji se takođe mogu koristiti za sletanje u okean, pa čak i za sletanje na kopno u vanrednim okolnostima, pri čemu bi posada prošla bez povreda (inženjeri su takvo sletanje uporedili sa sletanjem kapsule Sojuz),[39] ali bi oštećenja na kapsuli bila veća tako da ne bi mogla ponovo da se koristi. Kapsula poseduje i četiri nogice za sletanje koje su tokom misije u skupljenom položaju, a pred sletanje se izvlače.
Kapsula Dragon V2 za prevoz astronauta do MSS, sa mogunošću mekog sletanja raketnim motorima.
  • Motori – osam bočno montiranih Super Drako raketnih motora, raspoređenih po dva u četiri ojačana kućišta, i svaki od ovih motora proizvodi 71 kN potiska, ukupno 568 kN.
  • prvi u potpunosti „odštampan“ raketni motor – Super Drako. Komora za sagorevanje ovog raketnog motora je odštampana od Inconel-a, superlegure nikla i gvožđa. Parovi motora su montirani u ojačana kućišta kako bi se u slučaju eksplozije motora ograničila oštećenja na kapsuli.
  • Pristajanje – mogućnost automatskog spajanja sa svemirskom stanicom. Prva generacija kapsule Dragon koristila je pristup kod kojeg je kapsula prilazila do udaljenosti od desetak metara od stanice, a zatim bi je astronauti uhvatili robotskom rukom i spojili je sa stanicom. U slučaju kapsule sa ljudskom posadom neophodno je da postoji mogućnost upravljanja letelicom, pored mogućnosti da se automatski spoji sa stanicom.
  • Solarne ćelije – Dragon V2 biće opremljen solarnim ćelijama najnovije generacije, koje će biti postavljene po spoljnoj površini nepresurizovanog dela na kojem se kapusla nalazi pri poletanju i u orbiti. Za razliku od ćelija montiranih na prethodnoj generaciji kapsule, ove će biti fiksne, i neće moći da se rotiraju kako bi uvek bile uperene ka Sunčevim zracima. To će biti nadoknađeno njihovom većom efikasnošću i korišćenjem efikasnijih baterija.
  • Rezervoari – kapsula koristi sferične titanijumske rezervoare izrađene u kombinaciji sa komppozitnim materijalima i ugljeničnim vlaknima. U ovim rezervoarima pod velikim pritiskom se skladišti helijum koji pokreće reaktivne pogone dok se kapsula nalazi u orbiti, kao i gorivo i oksidans za Drako raketne motore.
  • Toplotni štit – unapređena treća generacija PICA-X toplotnog štita, koji je izdržljiviji od prethodnih generacija i može se koristiti više puta.
  • Komande – kapsulom se upravlja preko kontrolnog panela koji se spušta ka astronautu, i čiji interfejs podseća na tablet uređaje. Astronaut u svakom trenutku može preuzeti kontrolu nad letelicom, ukoliko zakaže automatski sistem za pristajanje.
  • Dizajn enterijera – sedišta za astronaute obložena su Alkantara kožom; tabla sa instrumentima je minimalističkog dizajna sa malim brojem prekidača i tri velika ekrana osetljiva na dodir.[40]
  • poklopac nosa kapsule koji se može višekratno koristiti, i koji se otvara kada je kapsula u orbiti i ostaje otvoren dok je spojena sa MSS, a zatim se pri povratku kroz atmosferu zatvara kako bi zaštitio mehanizam za pristajanje od ekstremnih temperatura.[12]

Sistem za sletanje projektuje se tako da može podržati tri scenarija pri sletanju:

  • sletanje uz pomoć raketnih motora,
  • sletanje padobranima, kao što su to činile prethodne američke kapsule sa ljudskom posadom,
  • sletanje padobranima, uz paljenje raketnih motora pred samo sletanje, princip sličan onom koji trenutno koristi kapsula Sojuz.

Padobrani kapsule su u potpunosti redizajnirani u odnosu na padobrane koji se koriste na prethodnoj verziji kapsule, jer je potrebno da se padobrani uspešno otvore u različitim fazama leta, čak i ukoliko dođe do odvajanja kapsule na lansirnoj rampi (raketni motori kapsule će se aktivirati i udaljiti posadu od rakete-nosača, ali samo do određene visine gde se padobrani moraju otvoriti i spustiti kapsulu na tlo).[39]

Ispitivanje[uredi | uredi izvor]

Kompanija Spejs eks ima u planu da sprovede ukupno četiri testa kapsule, među kojima su test odvajanja od rakete sa lansirne rampe, test odvajanja od rakete u letu (pri maksimalnom aerodinamičkom pritisku), zatim sledi orbitalni test kapsule bez ljudske posade do Međunarodne svemirske stanice, i na kraju let do MSS sa ljudskom posadom u trajanju od 14 dana koji je trenutno planiran za 2017. godinu.

Do novembra 2015. raketni motori Super Drako prošli su 27 ciklusa testova, tokom kojih je Spejs eks usavršio njihov dizajn.[41]

Prvi test[uredi | uredi izvor]

Prvi test u maju 2015. godine.
Test lebdenja u novembru 2015.

U avgustu 2014. godine objavljeno je da će prvi test kapsule – odvajanje od rakete-nosača sa lansirne rampe – biti sproveden na Floridi, sa lansirne rampe 40 VB Kejp Kanaveral, koju je kompanija Spejs eks iznajmila od ARV. U to vreme test je zakazan za početak maja 2015. godine, a kasnije je potvrđeno da se neće desiti pre 5. maja.[42][43][44][45] Iako se za ovaj test koristi kapsula spremna za orbitalni let, zajedno sa adapterom kojim je povezana na RN Falkon 9, test je sproveden tako što je ceo „stek“ (Dragon i adapter) montiran na posebno konstruisanu strukturu koja je simulirala gornji stepen RN Falkon. Unutar kapsule nalazila se specijalna lutka koja se koristi za ispitivanje sudara u automobilskoj industiji, čiji je zadatak bio da prikupi podatke o ubrzanju i silama koje bi pri ovakvom scenariju iskusili astronauti. Inženjeri su lutku nazvali „Baster“. Na ostalih šest sedišta u kapsuli nalazili su se tegovi koji su simulirali masu ostalih članova posade, kako bi test bio što sličniji pravom lansiranju.[42][43][39] Svrha testa bila je da se dokaže da kapsula poseduje dovoljno potiska, impulsa i kontrole da u slučaju nužde može posadu da odvoji od rakete i bezbedno je prizemlji van zone opasnosti.

Test je uspešno sproveden 6. maja 2015. godine u 13.00 UTC. Osam Super Drako raketnih motora upalilo se na 5,5 sekundi, kapsula se odvojila od adaptera, zarotirala se, nakon čega su otvoreni prvi padobrani za stabilizaciju. Ubrzo zatim otvoreni su i glavni padobrani (tri identična padobrana), i kapsula se lagano spustila u okean oko 1.200 m od lansirne rampe. Inženjeri kompanije Spejs eks će u saradnji sa kolegama iz agencije NASA prikupiti sve podatke i detaljno ih analizirati, nakon čega će moći da odrede tačan datum za naredni test.[46][47][48][49] Video prvog testa na sajtu Jutub.

Drugi test[uredi | uredi izvor]

Spejs eks je 24. novembra 2015. sproveo test „lebdenja” kapsule u svom postrojenju za razvoj blizu Makgregora (Teksas). U video snimku koji je kompanija objavila vidi se kapsula u vazduhu, okačena na sajlu velikog krana. Osam raketnih motora kapsule je upaljeno, i ona je lebdela u mestu tokom narednih 5 sekundi. Motori su proizvodili taman toliko potiska da kompenzuju gravitaciju Zemlje. Dva dana ranije motori su samo na kratko upaljeni kako bi se potvrdila njihova ispravnost za test koji je usledio.[50][51] Video testa na sajtu Jutub.

Treći i četvrti test[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Ilon Mask predstavlja kapsulu javnosti
    Ilon Mask predstavlja kapsulu javnosti
  • Astronaut ispred panela sa komandama
    Astronaut ispred panela sa komandama
  • Enterijer kapsule Dragon V2
    Enterijer kapsule Dragon V2
  • Sletanje na Mars (umetničko viđenje)
    Sletanje na Mars
    (umetničko viđenje)
  • Maketa kapsule u muzeju Newseum u Vašingtonu
    Maketa kapsule u muzeju Newseum u Vašingtonu

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „SpaceX Brochure – 2008” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 20. 3. 2012. g. Pristupljeno 9. 12. 2010. 
  2. ^ a b v „DragonLab datasheet” (PDF). Hawthorne, California: SpaceX. 8. 9. 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 1. 2011. g. Pristupljeno 19. 10. 2010. 
  3. ^ „"The ISS CRS contract (signed December 23, 2008)"” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 02. 2017. g. Pristupljeno 17. 01. 2015. 
  4. ^ Bowersox, Ken (25. 1. 2011). „SpaceX Today” (PDF). SpaceX. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 4. 2012. g. Pristupljeno 13. 10. 2011. 
  5. ^ Musk, Elon (17. 7. 2009). „COTS Status Update & Crew Capabilities” (PDF). SpaceX. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 12. 2010. g. Pristupljeno 16. 4. 2012. 
  6. ^ „The Annual Compendium of Commercial Space Transportation: 2012” (PDF). Federal Aviation Administration. februar 2012. Pristupljeno 8. 2. 2013. 
  7. ^ Gwynne Shotwell (21. 3. 2014). Broadcast 2212: Special Edition, interview with Gwynne Shotwell (audio file). The Space Show. Korisna informacija se nalazi na: 24:05–24:45 and 28:15–28:35. ISBN 2212. Arhivirano iz originala (mp3) 22. 3. 2014. g. Pristupljeno 22. 3. 2014. „'we call it v2 for Dragon. That is the primary vehicle for crew, and we will retrofit it back to cargo.'” 
  8. ^ Clark, Stephen (9. 10. 2014). „NASA clears commercial crew contractors to resume work”. Spaceflight Now. Pristupljeno 10. 10. 2014. „'a highly-modified second-generation Dragon capsule fitted with myriad upgrades and changes -- including new rocket thrusters, computers, a different outer mold line, and redesigned solar arrays -- from the company's Dragon cargo delivery vehicle already flying to the space station.'” 
  9. ^ Kramer, Miriam (28. 3. 2013). „SpaceX's Dragon Capsule 2.0 Looks Like 'Alien Spaceship,' Elon Musk Says”. Space.com. Pristupljeno 30. 3. 2013. 
  10. ^ a b Norris, Guy (30. 5. 2014). „SpaceX Unveils ‘Step Change’ Dragon ‘V2’”. Aviation Week. Arhivirano iz originala 31. 05. 2014. g. Pristupljeno 30. 5. 2014. 
  11. ^ a b Kramer, Miriam (30. 5. 2014). „SpaceX Unveils Dragon V2 Spaceship, a Manned Space Taxi for Astronauts — Meet Dragon V2: SpaceX's Manned Space Taxi for Astronaut Trips”. space.com. Pristupljeno 30. 5. 2014. 
  12. ^ a b Bergin, Chris (30. 5. 2014). „SpaceX lifts the lid on the Dragon V2 crew spacecraft”. NASAspaceflight.com. Pristupljeno 30. 5. 2014. 
  13. ^ Kramer, Miriam (27. 1. 2015). „Private Space Taxis on Track to Fly in 2017”. Scientific American. Pristupljeno 27. 1. 2015. 
  14. ^ Bergin, Chris. „SpaceX plans to debut Red Dragon with 2018 Mars mission”. Nasaspaceflight. Pristupljeno 28. 4. 2016. 
  15. ^ Blau, Patrick. „Red Dragon to become Trailblazer for Crewed Mars Exploration”. Spaceflight101. Pristupljeno 28. 4. 2016. 
  16. ^ „Final Environmental Assessment for Issuing an Experimental Permit to SpaceX for Operation of the DragonFly Vehicle at the McGregor Test Site, McGregor, Texas” (PDF). faa.gov. Federal Aviation Administration. str. 2—3. Pristupljeno 22. 8. 2014. 
  17. ^ „Q+A: SpaceX Engineer Garrett Reisman on Building the World's Safest Spacecraft”. PopSci. 13. 4. 2012. Pristupljeno 15. 4. 2012. „DragonRider, SpaceX's crew-capable variant of its Dragon capsule” 
  18. ^ „SpaceX Completes Key Milestone to Fly Astronauts to International Space Station”. SpaceX. 20. 10. 2011. Arhivirano iz originala 3. 5. 2012. g. Pristupljeno 9. 5. 2012. 
  19. ^ „Dragon Overview”. SpaceX. Arhivirano iz originala 05. 04. 2013. g. Pristupljeno 16. 4. 2012. 
  20. ^ Parma, George (20. 3. 2011). „Overview of the NASA Docking System and the International Docking System Standard” (PDF). NASA. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 10. 2011. g. Pristupljeno 30. 3. 2012. „iLIDS was later renamed the NASA Docking System (NDS), and will be NASA’s implementation of an IDSS compatible docking system for all future US vehicles” 
  21. ^ Bayt, Rob (26. 7. 2011). „Commercial Crew Program: Key Driving Requirements Walkthrough”. NASA. Arhivirano iz originala 28. 3. 2012. g. Pristupljeno 27. 7. 2011. 
  22. ^ Oberg, Jim (28. 3. 2007). „Space station trip will push the envelope”. MSNBC. Pristupljeno 9. 5. 2012. 
  23. ^ Bolden, Charles (9. 5. 2012). „2012-05-09_NASA_Response” (PDF). NASA. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 02. 2013. g. Pristupljeno 20. 6. 2012. 
  24. ^ "Encyclopedia Astronautica: Gemini Ejection". Astronautix.com. Pristupljeno 24 January 2013.
  25. ^ Chow, Denise (18. 4. 2011). „Private Spaceship Builders Split Nearly $270 Million in NASA Funds”. New York: Space.com. Arhivirano iz originala 31. 12. 2011. g. Pristupljeno 18. 12. 2011. 
  26. ^ "Spaceship teams seek more funding" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. decembar 2010). MSNBC Cosmic Log. 10 December 2010. Pristupljeno 14 December 2010.
  27. ^ a b „SpaceX Updates – Taking the next step: Commercial Crew Development Round 2”. SpaceX. 17. 1. 2010. Arhivirano iz originala 05. 04. 2020. g. Pristupljeno 17. 1. 2011. 
  28. ^ „In the news Paragon Space Development Corporation Joins SpaceX Commercial Crew Development Team”. Paragon Space Development Corporation. 16. 6. 2011. Arhivirano iz originala 7. 1. 2012. g. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  29. ^ Sofge, Eric (19. 11. 2012). „The Deep-Space Suit”. PopSci. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  30. ^ „Star Wars: The Battle to Build the Next Shuttle: Boeing, SpaceX and Sierra Nevada”. Bloomberg News. maj 2014. Korisna informacija se nalazi na: 2:05. Pristupljeno 6. 5. 2014. 
  31. ^ „SpaceX scrubs launch to ISS over rocket engine problem”. Deccan Chronicle. 19. 5. 2012. Arhivirano iz originala 23. 05. 2012. g. Pristupljeno 23. 5. 2012. 
  32. ^ „Nasa Selects Spacex To Be Part Of America’S Human Spaceflight Program | Spacex[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 15. 03. 2019. g. Pristupljeno 17. 01. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  33. ^ Norris, Guy. "Why NASA Rejected Sierra Nevada's Commercial Crew Vehicle" Aviation Week & Space Technology, 11 October 2014. Accessed: 13 October 2014. Archived on 13 October 2014
  34. ^ „America’s next gen crewed spacecraft is almost ready for a test flight. Pad abort vehicle shipping to Florida shortly“, Fejsbuk
  35. ^ „America’s next gen crewed spacecraft is almost ready for a test flight. Pad abort vehicle shipping to FL shortly“, Tviter
  36. ^ „NASA Orders SpaceX Crew Mission to International Space Station”. NASA. 20. 11. 2015. Pristupljeno 23. 11. 2015. 
  37. ^ a b Harwood, William. „NASA orders second SpaceX crew ferry ship”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 30. 7. 2016. 
  38. ^ Northon, Karen. „NASA Orders Second SpaceX Crew Mission to International Space Station”. NASA. Pristupljeno 30. 7. 2016. 
  39. ^ a b v Bergin, Chris (28. 8. 2014). „Dragon V2 will initially rely on parachute landings”. NASAspaceflight.com. Pristupljeno 29. 8. 2014. 
  40. ^ „Step Inside Crew Dragon: SpaceX Reveals Interior of Crewed Space Capsule”. Space.com. 11. 9. 2015. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  41. ^ Siceloff, Steven (10. 11. 2015). „Crew Dragon Propulsion System Completes Development Testing” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  42. ^ a b Bergin, Chris (3. 4. 2015). „SpaceX preparing for a busy season of missions and test milestones”. NASASpaceFlight.com. Pristupljeno 4. 4. 2015. 
  43. ^ a b Bergin, Chris (5. 3. 2015). „Commercial crew demo missions manifested for Dragon 2 and CST-100”. NASASpaceFlight. Pristupljeno 7. 3. 2015. 
  44. ^ Kremer, Ken. „SpaceX Prepares for Crucial Crew Dragon Capsule Pad Abort Test”. Universe Today. Universe Today. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  45. ^ Clark, Stephen (21. 4. 2015). „Dragon pad abort test set for early May”. Spaceflight Now. 
  46. ^ Tariq Malik. „SpaceX Tests 'Revolutionary' Dragon Launch Escape System to Save Astronauts”. Space.com. Pristupljeno 7. 5. 2015. 
  47. ^ Chris Bergin. „Dragon 2 conducts Pad Abort leap in key SpaceX test”. Nasaspaceflight.com. Pristupljeno 7. 5. 2015. 
  48. ^ Stephen Clark. „SpaceX crew capsule completes dramatic abort test”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 7. 5. 2015. 
  49. ^ Karen Northon. „SpaceX Demonstrates Astronaut Escape System for Crew Dragon Spacecraft”. NASA. Pristupljeno 7. 5. 2015. 
  50. ^ Stephanie Martin. „SpaceX Tests SuperDraco Descent Landing Capability”. NASA. Pristupljeno 23. 1. 2016. 
  51. ^ Stephen Clark. „Dragon crew capsule’s propulsive landing system tested”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 23. 1. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dragon 2 na Vikimedijinoj ostavi.

Na sajtu Jutjub:

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгон_2&oldid=26871610”