Državna regulacija
Državna regulacija je skup zakonskih propisa kojima se utvrđuju uslovi za obavljanje privredne djelatnosti. Istovremeno, propis se može odnositi na uslove za ulazak u djelatnost, na utvrđivanje prodajnih cena, na zaštitu zaposlenih ili potrošača itd.
Regulacija banaka[uredi | uredi izvor]
S obzirom na obim poslova koje obavljaju, rizike koje preuzimaju tokom svog poslovanja i njihov značaj za privredu, sasvim prirodno, poslovne banke su jedna od najregulisanijih finansijskih institucija, a bankarstvo je i najregulisanija delatnost od svih privrednih subjekata.Banke imaju posebno mesto u privrednom sistemu i zato država nastoji da spreči njihovo eventualno nerazumno ponašanje, kojim bi se bavile previše rizičnim aktivnostima. Naime, država je zainteresovana da zaštiti finansijski sistem od nestabilnosti i zainteresovana je za dobrobit svojih građana.[1] Banke su regulisane iz prostog razloga što je, posmatrano kroz istoriju, kombinacija kredita finansiranih depozitima uvek dovodila do bankarske panike. Naime, ako bankarski sistem postane nesolventan, nastaju potencijalno visoki troškovi, jer poverioci postaju nesolventni i gube se informacije o zajmoprimcima. Nesolventnost bankarskog sistema je rezultat bankarske panike, događaja kada veliki broj štediša masovno povlači svoje depozite iz banke. Pošto je banka ta sredstva već uložila u dugoročne kredite, koji nisu toliko likvidni, nije u mogućnosti da odmah isplati depozite i dolazi u tešku situaciju da traži pomoć države ili propadne. Zbog toga je bankarska regulativa jedan od najvažnijih aspekata u bankarskom sektoru.[2]
Razlozi za regulaciju banaka[uredi | uredi izvor]
„Slobodna konkurencija“ znači „slobodna da propadne“, barem kada je bankarski sektor u pitanju. Pošto neuspeh bilo koje finansijske institucije dovodi do sloma poverenja javnosti u sistem, potencijalni sukob nastaje između dva cilja regulacije: konkurencije i efikasnosti i bezbednosti i stabilnosti sistema. Regulatorni organi pokušavaju da izbalansiraju ove ciljeve izdavanjem niza regulatornih mera za kontrolu banaka i drugih finansijskih institucija.[3] U bankarskom sektoru postoji jaka tržišna konkurencija, što čini još veći pritisak na banke da ostvare bolje rezultate. Bez prudencijalne kontrole i nadzora banaka i drugih finansijskih institucija, deregulacija u sferi bankarstva i finansija mogla bi dovesti do sistemske bankarske i finansijske krize. Sistemski rizik u bankarstvu predstavlja opasnost od prelivanja gubitaka sa jedne banke na ceo bankarski sektor, ili šire, iz jedne zemlje u druge zemlje sveta. Naime, bankrotstvo veće banke može dovesti do lančane reakcije i šoka i poljuljanja čitavog finansijskog i bankarskog sistema. Istovremeno, postoji opasnost da se kriza bankarskog sistema prenese i na realni sektor privrede.
Dakle, kada se banka loše vodi i njeno finansijsko stanje je ozbiljno narušeno, ona mora da plati cenu propasti, tj. regulatori ne bi trebalo da pokušavaju da je spasu.[4] Međutim, to treba shvatiti relativno, jer regulatori odmah reaguju ako se radi o velikoj i uticajnoj banci, čiji bi kolaps mogao dovesti do sistemske bankarske krize. U tom smislu formulisana je parola „prevelika da bi propala“, što znači da pojedine srednje i velike banke namerno ulaze u moralni hazard, odnosno preuzimaju veće rizike u svom poslovanju jer su uverene da će u slučaju propasti država stati u njihovu odbranu.[5] Jednostavno, suviše su velike da bi propale, one predstavljaju važnu kariku u globalnom bankarskom sistemu. Zbog toga postoji prudencijalni nadzor banaka i redovno operativno praćenje njihovog poslovanja od strane posebnih državnih institucija, kako bi se banke ponašale u skladu sa pravilima i sprečile preuzimanje prevelikih rizika.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Goran Petrevski, Upravuvanje so bankite, Ekonomski fakultet, Skopje, 2008, str. 48.
- ^ Gary Corton, „Bank regulation when ’banks’ and ‘banking’ are not the same“, Oxford review of economic policy, Vol. 10, No. 4.
- ^ Burton Lombra, „Free to compete means free to fail“, vo: The Financial System and the economy - principles of money and banking, 2006.
- ^ Goran Petrevski, Upravuvanje so bankite, Skopje 2008, str. 51.
- ^ Milutin Ćirović, Bankarstvo, Beograd, 2001, str. 364.
