Državni praznici u Francuskoj

Dan muzike u Buisonu, Francuska 2005. godine

U Francuskoj postoji 11. državnih praznika definisanih zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Francuskoj. U ovaj broj se ne računaju praznici koji se proslavljaju u Mozelu, Donjoj Rajni, Gornjoj Rajni, Gvadelupeu, Martiniku, Valis i futuni, Francuskoj Gvajani, Reinionu, Majotu i Francuskoj Polineziji.

„1. maj” je u Francuskoj prazik rada i jedini je plaćeni neradni dan. Ostali državni praznici nisu nužno neradni, osim ako nije drugačije predviđeno kolektivnim ugovorima koji se primenjuju u kompanijama.

Istorija

Ilustracija pada Bastilje koji se danas proslavlja kao Dan Bastilje.

Neradni plaćeni dani bili su jako popularni u Francuskoj. U 17. veku bilo ih je deset. To su bili većinom verski praznici koji su služili da označe važan dan u godini. Na samom kraju Francuske revolucije državni neradni dani su porasli na 53.

Naziv državni praznik pojavljuje se prvi put u 9. veku i služi kako bi obuhvatio državne i verske praznike. Zbog velike liste praznika, broj verskih praznika smanjen je na četiri (Božić, Svi sveti, Velika Gospojina i Vaznesenje).

Zakonski praznici postaju radni dani (osim u Alzasu i Mozelu i osim 1. maja u celoj Francuskoj). Ako osoba radi tokom državnog praznika, dolazi do novčane nadoknade jedino ako je predviđeno kolektivnim ugovorom.

Sledeći državni praznici su predviđeni zakonom:

• 14. jul postaje praznik po zakonu od 6. jula 1880. godine. Tog dana se obeležava Dan Bastilje, godišnjica pada Bastilje 14. jula 1789. godine, prekretnica Francuske revolucije, kao i Festival federacije, koja je slavila jedinstvo francuskog naroda 14. jula 1790. godine.

• Uskrs i Pedesetnica postaju praznici 8. marta 1886. godine. Uskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka.

• 11. novembar postaje praznik po zakonu od 24. oktobra 1922. godine. Tog dana je potpisano primirje sa Nemačkom tokom Prvog svetskog rata.

• 1. maj postaje praznik po zakonu od 30. aprila 1947. godine.

Praznici

Državni praznici

• 1. januar: Nova godina: neradni državni praznik od 23. marta 1810. godine.
• 1. maj: praznik rada: neradni plaćeni dan od 23. aprila 1919. godine. Radnici su plaćeni 8. sati.
• 8. maj: dan Pobede.
• 14. jul: Dan Bastilje: Nacionalni francuski dan: Francuski državni dan je godišnjica pada Bastilje 14. jula 1789. godine, prekretnica Francuske revolucije,kao i Festival federacije koja je slavila jedinstvo francuskog naroda 14. jula 1790. godine.
• 11. novembar: Primirje s Nemačkom.

Katolički praznici

Spasovdan, praznik Velika Gospojina, Dan svih svetih i Božić postaju državni praznici tek od 19. aprila 1802. godine. Zakonom 8. marta 1886. dodaje se Uskršnji ponedeljak i Duhovi.

• Uskršnji ponedeljak: 23. ili 26. aprila. Vaskršnji ponedeljak je prema vizantijskom obredu prvi dan Svetle nedelje, a analogno prema kalendaru zapadnih hrišćana, drugi dan u sedmici nakon Vaskrsa, budući da im je uskrsna nedelja prvi dan. Vakršnji ponedeljak se ubraja u pokretne praznike.

• Spasovdan: 40. dana nakon Uskrsa. Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dan nakon Vaskrsa.

• Duhovi: 50. dana nakon Uskrsa hrišćanski je praznik kojim se proslavlja silazak svetog Duha na apostole u Jerusalimu, 50 dana nakon Hristovog Vaskrsenja.

• Velika Gospojina: 15. avgust. Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica, je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i, prema crkvenom predanju, dan kada se ona vaznela na nebesa i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“.

• Svi sveti: 1. novembar: hrišćanski praznik, kada se slave svi sveci, kako oni koje je crkva službeno proglasila svetima, tako i oni za koje se veruje da su sveti.

• Božić: 25. decembar : hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Uglavnom se proslavlja 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok kod crkava koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić se obeležava 7. januara (tj. 25. decembra po starom kalendaru).

Praznici po regionu

Alzas

• Veliki petak: dva dana pra Božića.
• Stefan Prvomučenik: 26. decembar.

Gvadelup

• Časni post: Ovaj post naziva se Velikim, i zbog posebne važnosti i zbog svoje dužine. Sastoji se od Svete četrdesetnice i Velike sedmice.
• Dan ukidanja ropstva (22 dana nakon Čiste srede).

Francuska Gvajana

• Dan ukidanja ropstva.

Nova Kaledonija

• Praznik građana.

Francuska Polinezija

• Dolazak Evanđelja.
• Praznik oslobođenja.

Sen Bartelemi

• Dan ukidanja ropstva.

Valis i Futuna

• Proslava teritorije.
• Sveti Petar Šanel.

Vanzakonski odmori po mesecima

Januar

• 22. januar: francusko - nemački dan.

Februar

• 14. februar: Dan zaljubljenih: Dan Svetog Valentina, poznatiji kao Dan zaljubljenih, u zapadnoj varijanti i Valentinovo, praznik je koji se proslavlja 14. februara svake godine. Posredno ili neposredno ga obeležava veliki broj ljudi širom sveta, iako je ovaj dan obično radan.

Mart

• Prva nedelja marta: Bakin dan
• 8. mart: Međunarodni dan žena: Međunarodni dan žena ili, kolokvijalno, 8. mart, dan je posvećen ženama i slavi se svake godine 8. marta. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

April

• 24. april: Komemoracija Genocida nad Jermenima: u jermenskoj istoriografiji poznat i kao Veliki zločin, predstavlja sistematsko i kontinuirano etničko čišćenje, proterivanje i masovna ubistva izvršena nad pripadnicima jermenskog naroda na području Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rata, izvršena po nalogu tadašnjih osmanskih vlasti.

Maj

• 9. maj: Dan Evrope: 9. maja 1950. godine, Robert Šuman je predstavio svoj predlog kreiranja organizovane Evrope. Ovaj predlog, poznatiji kao „Šumanova deklaracija“ (Schuman declaration), smatra se početkom kreacije onoga što je danas poznato kao Evropska unija jer je uvod u Montansku uniju.
• Zadnja nedelja maja meseca : Majčin dan : Dan majki je proslava u čast majki, majčinstva, majčinih veza sa decom, kao i uticaj majke u društvu.

Jun

• Treća nedelja juna : Dan očeva.
• 21. jun: dan muzike.
• 24. jun: Ivanjdan.

Septembar

• 23. septembar: Dan gastronomije

Oktobar

• 31. oktobar: Noć Veštica: svetkovina je koja se obeležava 31. oktobra, noć uoči praznika Svih svetih prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Predstavlja početak trodnevnog obeležavanja „Allhallowtide”, vreme u liturgijskoj godini posvećeno sećanju na mrtve, uključujući svece, mučenike i sve vernike.

Novembar

• 5. novembar: Svetski dan prava deteta.

Tabela praznika

Datum	Srpski naziv	Francuski naziv	Napomena
1. januar	Novogodišnji Dan	Nouvel an / Jour de l’an
pokretni	Veliki petak	Vendredi saint	Petak pre Uskršnje nedelje. Veliki Petak hrišćanski je praznik, koji je prema hrišćanskoj religiji obeležen stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.
pokretni	Uskršnji ponedeljak	Lundi de Paques	Ponedeljak posle Uskršnje nedelje (jedan dan posle Uskršnje nedelje) dan nakon Vaskrsa i u mnogim zemljama, kao i u Srbiji se slavi kao državni praznik. Vaskršnji ponedeljak je prema vizantijskom obredu prvi dan Svetle nedelje, a analogno prema kalendaru zapadnih hrišćana, drugi dan u sedmici nakon Vaskrsa, budući da im je uskrsna nedelja prvi dan. Vakršnji ponedeljak se ubraja u pokretne praznike.
1. maj	Dan rada	Fête de travail
8. maj	Dan pobede	Fête de la Victoire	Kraj Drugog svetskog rata
pokretni	Spasovdan	Ascension	Četvrtak, 39 dana posle uskršnje nedelje. Spasovdan je hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dan nakon Vaskrsa. Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom.
pokretni	Duhovski ponedeljak	Lundi de Pentecôte	Ponedeljak posle Duhova (50 dana posle Uskrsa).
14. jul	Dan Bastilje	Fête nationale	Francuski nacionalni dan.
15. avgust	Velika Gospojina	Assomption
1. novembar	Dan svih svetih	Toussaint	Hrišćanski praznik, kada se slave svi sveci, kako oni koje je crkva službeno proglasila svetima, tako i oni za koje se veruje da su sveti.
11. novembar	Dan primirja	Armistice de 1918	Kraj Prvog svetskog rata
25. decembar	Božić	Noël	Hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Galerija

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Literatura

• Petite histoire de nos Fêtes en France (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020. 
• Le Grand Livre de Noel - Pamela Westland (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020. 
• Fêtes du monde - Colette Gouvion (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020. 
• 116e Congrès national des sociétés savantes. Section histoire moderne (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020. 
• 14 Juillet - Éric Vuillard (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020. 
• Le mythe du 14 juillet, ou La méprise de la Bastille (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020. 
• La Saint-Napoléon : Quand le 14 juillet se fêtait le 15 août (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020.