Državni ruski muzej

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Državni ruski muzej
Gosudarstvennый Russkiй muzeй
Osnivanje1895.
LokacijaSankt Peterburg
 Rusija
Koordinate59° 56′ 19″ S; 30° 19′ 57″ I / 59.938742° S; 30.332383° I / 59.938742; 30.332383
AdresaTrg umetnosti

Državni ruski muzej (rus. Государственный Русский музей), do 1917. godine Ruski muzej Njegovog Imperatorskog Veličanstva Aleksandra III (rus. Русский Музей Императора Александра III), na Trgu umetnosti u Sankt Peterburgu, najveća je svetska zbirka ruske likovne umetnosti. Takođe je jedan od najvećih muzeja umetnosti na svetu sa ukupnom površinom od preko 30 hektara.[1] U 2020. godini, zbog pandemije kovida 19, privukao je samo 1.203.324 posetilaca, što je pad od 50 odsto u odnosu na 2019. godinu, ali je i dalje bio na sedmom mestu na listi najposećenijih muzeja umetnosti u svetu.[2]

Datum osnivanja međunarodnog društva „Prijatelji ruskog muzeja“ je 19. mart 1997. godine. U ovom trenutku, Društvo se sastoji od 400 ljudi, 85 firmi i organizacija. Društvo „Prijatelji ruskog muzeja“ objedinjuje one koji muzeju pružaju finansijsku, tehničku i organizacionu pomoć.

Osnivanje[uredi | uredi izvor]

Muzej je osnovan 13. aprila 1895. godine, prilikom ustoličenja cara Nikolaja II u čast njegovog oca Aleksandra III. Njegova originalna kolekcija bila je sastavljena od umetničkih dela preuzetih iz muzeja Ermitaž, Aleksandrovske palate i Carske akademije umetnosti. Vasiliju Svinjinu je dat zadatak da enterijere restruktuiše u skladu sa potrebama budućeg izlaganja. Svečano otvaranje održano je 17. marta 1898.[1]

Posle Ruske revolucije 1917. godine, mnoge privatne kolekcije su nacionalizovane i preseljene u Ruski muzej. Među njima je bio i Crni kvadrat Kazimira Maljeviča.

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Glavna zgrada muzeja je Mihailovska palata, nekadašnja neoklasična rezidencija velikog kneza Mihaila Pavloviča, podignuta 1819–1825. po projektu Karla Rosija, na Trgu umetnosti u Sankt Peterburgu. Nakon smrti velikog kneza, rezidencija je dobila ime po njegovoj ženi kao Palata velike kneginje Elene Pavlovne i postala poznata po brojnim pozorišnim predstavama i balovima.

Neke od sala palate zadržale su italijanske raskošne enterijere nekadašnje carske rezidencije.[3] Druge zgrade i lokacije, dodeljene Ruskom muzeju, uključuju Letnju palatu Petra I (1710–14) sa Letnjom baštom, Mermernu palatu grofa Orlova (1768–85), zamak Svetog Mihaila cara Pavla (1797–1801), koliba Petra Velikog i Rastrelijska Stroganovska palata na Nevskom prospektu (1752–1754).[1]

Projekat Benoa zgrade (ili Corpus Benua) razvio je 1910-1912. godine poznati ruski arhitekta Leon Benoa. Izgradnja je počela 1914. godine, ali je prekinuta zbogPrvog svetskog rata. Nakon ruske revolucije, 1919. godine završena je zgrada Benoa. Tridesetih godina 20. veka dodeljena je Ruskom muzeju.[4]

Zbirka[uredi | uredi izvor]

Danas zbirka prikazuje rusku umetnost od 10. do 21. veka, pokrivajući sve žanrove od starog ruskog ikonopisa do savremene umetnosti.[5]

Restauracija muzejske imovine[uredi | uredi izvor]

Sav proces restauracije umetničkih dela u Ruskom muzeju obavlja se u Službi za restauraciju muzejskih dragocenosti.

Potreba za uspostavljanjem posebne restauratorske radionice u Ruskom muzeju prvi put je istaknuta 1906. godine. U to vreme umetnik i restaurator A. Boravski je izradio svoj čuveni projekat za uspostavljanje restauratorske radionice u Ruskom muzeju.[6] Međutim, zbog nedostatka sredstava, nije uspeo.

1922. godine osnovana je restauratorska radionica Ruskog muzeja. Njegov prvi direktor bio je slikar-restaurator N.A. Okolovič. Restauratorska radionica se sastojala iz dva dela: glavnog, koji je radio za Muzej, i regionalnog, koji se bavio spasavanjem spomenika kulture u Petrogradu i drugim gradovima Rusije.

Konzervatorsko-restauratorsko odeljenje je 1935. godine podeljeno na laboratorije i odseke: slikarstvo, novo slikarstvo, vajarstvo, primenjeno i narodno stvaralaštvo.[7]

Tokom 1950-ih i 1960-ih osnovane su nove radionice. 1953. radionica za restauraciju grafike, 1954. za starorusko slikarstvo, 1961. za drvenu skulpturu, ukrasno rezbarstvo i nameštaj i radionica za restauraciju tekstila, 1969. za gipsanu i kamenu plastiku i 1970. za primenjenu umetnost.

Restauratorsko odeljenje trenutno čini 16 radionica (sektora) za sve vrste materijala, koji zapošljavaju 95 ljudi.[8] Odeljenje obuhvata sledeće restauratorske radionice: štafelajno slikarstvo, starorusko slikarstvo, kombinovano slikarstvo, grafika, keramika i stakleno posuđe, tekstil, metalni radovi, furnirani nameštaj, polihromna i pozlaćena rezbarija, rezbarenje ikona i drvena skulptura, ramovi za slike, gips i kamena skulptura, predmeti savremene umetnosti. U odeljenju rade umetnici najviše restauratorske kategorije. Odeljenje obuhvata sektor hemijskih i bioloških istraživanja i sektor istorije i teorije restauracije muzeja.

Odeljenje za restauraciju muzejskih dobara je 2014. godine restauriralo 4.511 eksponata, od kojih je 280 restaurirano sa posebnom složenošću. Za 77 muzejskih izložbi (izrada izveštaja o očuvanju, preventivna konzervacija i restauracija, pakovanje i raspakivanje eksponata) pripremljeno je 5.930 eksponata. Održano je 150 sednica Restauratorske komisije na kojima su razmatrana najvažnija pitanja istraživanja i načina restauracije muzejskih eksponata.[9]

Od 1. januara 2019. godine Odeljenje restauracije muzejskih imanja transformisano je u Službu restauracije muzejskih imanja.[8]

Etnografski muzej[uredi | uredi izvor]

Ruski etnografski muzej

Etnografsko odeljenje je prvobitno bilo postavljeno u zgradi koju je posebno projektovao Vladimir Svinjin 1902. godine [10]. U muzeju su se ubrzo našli pokloni koje je carska porodica primila od predstavnika naroda koji su naseljavali različite regione Ruske imperije. Dalje eksponate otkupio je Nikolaj II i drugi članovi njegove porodice, jer državno finansiranje nije bilo dovoljno za kupovinu novih eksponata. Etnografsko odeljenje je 1934. godine dobilo status samostalnog muzeja: Ruski etnografski muzej.

Ogranak u Malagi[uredi | uredi izvor]

Grad Malaga, dom hiljada ruskih iseljenika, potpisao je ugovor o osnivanju prvog prekomorskog ogranka Državnog ruskog muzeja, koji je otvoren u martu 2015. Radovi prikazani u ogranku u Malagi kreću se od ikona inspirisanih Vizantijom do socrealizma sovjetskog doba. Oni su izloženi na 2 300 m² izložbenog prostora u La Tabakaleri, fabrici duvana iz 1920-ih.[11][12][13]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Anđeo zlatne kose (12. vek)
    Anđeo zlatne kose (12. vek)
  • Dionisije, Silazak u pakao (1495–1504)
    Dionisije, Silazak u pakao (1495–1504)
  • Simon Ušakov, Spasitelj (1658)
    Simon Ušakov, Spasitelj (1658)
  • Ivan Nikitin, Hetman (oko 1720)
    Ivan Nikitin, Hetman (oko 1720)
  • Dmitri Levicki, Portret Glafire Alimove (1776)
    Dmitri Levicki, Portret Glafire Alimove (1776)
  • Dmitri Levicki, Portret kontese Ane Voroncove (oko 1790)
    Dmitri Levicki, Portret kontese Ane Voroncove (oko 1790)
  • Karl Brulov, Poslednji dan Pompeja (1830–33)
    Karl Brulov, Poslednji dan Pompeja (1830–33)
  • Ivan Ajvazovski, Deveti talas (1850)
    Ivan Ajvazovski, Deveti talas (1850)
  • Ilja Rjepin, Kakva sloboda! (1903).
    Ilja Rjepin, Kakva sloboda! (1903).
  • Ilja Rjepin, Odgovor zaporoških Kozaka otomanskom sultanu Mehmedu IV (1880–91)
    Ilja Rjepin, Odgovor zaporoških Kozaka otomanskom sultanu Mehmedu IV (1880–91)
  • Viktor Vasnjecov, Vitez na raskršću (1882)
    Viktor Vasnjecov, Vitez na raskršću (1882)
  • Vasilij Surikov, Zauzimanje snežnog grada (1891)
    Vasilij Surikov, Zauzimanje snežnog grada (1891)
  • Isak Levitan, Jezero (1900)
    Isak Levitan, Jezero (1900)
  • Leon Bakst, Ancient Horror (1908)
    Leon Bakst, Ancient Horror (1908)
  • Valentin Serov, Portret Ide Rubenštajn (1910)
    Valentin Serov, Portret Ide Rubenštajn (1910)
  • Boris Kustodijev, Portret Šaljapina (1921)
    Boris Kustodijev, Portret Šaljapina (1921)
  • Kazimir Maljevič, Crni kvadrat (1923)
    Kazimir Maljevič, Crni kvadrat (1923)
  • Boris Kustodijev, Kupanje (1921)
    Boris Kustodijev, Kupanje (1921)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Gosudarstvennый Russkiй muzeй” [Russian Museum] (na jeziku: ruski). Culture.ru. Pristupljeno 2020-01-29. 
  2. ^ The Art Newspaper annual visitor survey, published March 30, 2020
  3. ^ Italianate opulent interiors Arhivirano 2005-02-20 na sajtu Wayback Machine, Russian Museum, Russia.
  4. ^ „Korpus Benua” [Corpus Benua] (na jeziku: ruski). Culture.ru. Arhivirano iz originala 27. 03. 2020. g. Pristupljeno 2020-01-29. 
  5. ^ „10 faktov o Russkom muzee” [10 Facts about the Russian Museum] (na jeziku: ruski). Culture.ru. Arhivirano iz originala 2020-02-08. g. Pristupljeno 2020-01-29. 
  6. ^ Makarevič, Эduard Fedorovič (2015-04-25). „Političeskaя revolюcionnostь i revolюciя hudožnikov”. Naučnыe trudы Moskovskogo gumanitarnogo universiteta. 1 (2). ISSN 2307-5937. doi:10.17805/trudy.2015.2.4 Slobodan pristup. 
  7. ^ Tereщenko, A. (2020). „Slučaйnыe nahodki iz poselka Progress”. Archaeological News. 29. ISSN 1817-6976. doi:10.31600/1817-6976-2020-29-334-339 Slobodan pristup. 
  8. ^ a b „Istoriя sozdaniя i razvitiя Službы restavracii muzeйnыh cennosteй Russkogo muzeя”. restoration.rusmuseum.ru. Pristupljeno 2021-07-23. 
  9. ^ „Otčet o rabote Otdela restavracii Russkogo muzeя za 2014 god”. restoration.rusmuseum.ru. Pristupljeno 2021-07-23. 
  10. ^ Russian Museum. Accessed 8 July 2008.
  11. ^ Pes, Javier; Rojas, Laurie (27. 5. 2014). „Russian art museum to open Spanish satellite”. The Art Newspaper. Arhivirano iz originala 15. 01. 2015. g. Pristupljeno 24. 03. 2022. 
  12. ^ „Russian museum to open €5m branch in Spain”. The Local. 
  13. ^ „Málaga branch - Russkiй muzeй”. en.rusmuseum.ru. Pristupljeno 2021-04-24. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Државни_руски_музеј&oldid=26872430”