Druga vlada Dimitrija Cincar-Markovića

Ministarski savet
Datum osnivanja	24. mart 1903.
Prethodne administracije	Prva vlada Dimitrija Cincar-Markovića;
Rasformirano	29. maj 1903.
Zamenjena sa administracijom	Druga vlada Jovana Avakumovića;
Sedište	Kraljevina Srbija
Predsednik Ministarskog saveta	Dimitrije Cincar-Marković;

Druga vlada Dimitrija Cincar-Markovića je bila vlada Kraljevine Srbije od 24. marta do 29. maja 1903. Vlada je trajala do majskog prevrata 29. maja/ 11. juna. Majski prevrat je bio državni udar u kom su bili ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena, kraljica Draga, čime se prekinula loza dinastije Obrenović, koja je vladala Srbijom od sredine 19. veka. To je bilo u noći između 28. maja i 29. maja 1903. godine (po starom kalendaru).

Istorija[uredi | uredi izvor]

Cincarmarkovićeva vlada trebalo je da bude samo privremena. Aleksandar nije mogao računati ni na jednu političku snagu u zemlji. Bojkotovali su ga svi stranački prvaci. Procurele vesti o kraljevim namerama da vrši izmene u Ustavu podgrejale su nezadovoljstvo naroda. Na Cveti, 20. aprila, održane su demonstracije u Beogradu na kojima su se čuli uzvici: „Dole s kraljem“, „Živeo ustav“, „Živela republika“. Vojska je izašla na ulice, ali se ponašala uzdržano pred demonstrantima što je dočekano aplauzom. Bilans demonstracija su četiri poginulih demonstranata i sedmorica ranjenih i dva ranjena žandarma i sedamnaestorica povređenih. Opozicija je pripisala žrtve kralju i kraljici, a demonstracije nazvala krvavim.

Kralj je nakon demonstracija odlučio da državnim udarom izvrši izmene ustava. Najpre je noću 6. na 7. aprila 1903. godine izdao proklamaciju kojom obustavlja Ustav iz 1901. godine, a zatim je 7. aprila vratio taj isti ustav na snagu uz izvesne izmene. Ovakav potez pravdao je potrebom da se ispravi nepravilno uvođenje Ustava iz 1901. godine u život, jer ga je Skupština koristila da dira u prava Krune. Neustavno stanje trajalo je od 11:15 časova do ponoći, kada je kralj objavio nevažećima zakone o štampi, opštinama, izboru narodnih poslanika, poslovnom redu u Narodnoj skupštini. Na snagu su vraćeni isti ti zakoni, ali iz vremena vladavine kralja Milana, odnosno pre donošenja Ustava iz 1888. godine. Razrešeni su stari senatori, a dovedena 24 novih (10 liberala, 9 naprednjaka i 5 vojnika). Nijedan radikal nije našao mesto u novoj upravi. Opozicija je uspela da navede kralja na nesmotren potez. Posle državnog udara sprovedeni su skupštinski izbori koji je trebalo da pokažu raspoloženje u narodu. Gotovo sve stranke (sem levih liberala) bojktovale su izbore. Vlada je dobila 90% glasova.

Vojska je od 1887. do 1902. godine doživela velike transformacije. Posle srpsko-bugarskog rata i reformi kralja Milana, ona jača. Vojska je devedesetih godina bila glavni oslonac dinastije, a radikali su hteli da je preuzmu. Velika prednost davana je Redovnoj vojsci, naspram Narodne koju su isticali radikali. Prvi znaci nediscipline javljaju se u periodu Namesništva, usled političkih borbi koje su se odražavale i na vojne krugove. Aleksandar je od 1893. godine kada je preuzeo vlast poklanjao dosta pažnje vojsci. Milan je tvorac brojnih reformi koje su ojačale vojnu moć Srbije. Najpre je skraćen kurs Vojne Akademije usled čega je Srbija dobila veliki broj oficira za kratko vreme. Zakonom o vojsci iz 1901. godine kralj je postao vrhovni zapovednik vojne sile preko ministra vojnog. Uredbom od 1. septembra stvoren je Viši vojni savet koji je zamenio Aktivnu komandu. Projekat ovog tela izradio je general Cincarmarković.

Majski prevrat[uredi | uredi izvor]

Na strani kralja Aleksandra nije bio izvestan broj mlađih oficira koji se usuđivao da pokaže negativan stav prema kraljevoj izabranici. Oni su 24. jula 1900. godine na kraljev poziv otišli u dvor i saopštili kralju da će mu kao oficiri ostati verni, ali da kao Srbi ne odobravaju njegovu ženidbu. Kralj im je pročitao „Pravila službe“ i rekao im da on, kao vrhovni komandant, od njih ne traži savet već da im naređuje da izvršavaju svoju dužnost. Pored mlađeg naraštaja oficira, protiv kralja su bili i oficiri iz neposredne kraljeve okoline koji su smenjeni nakon Aleksandrovog sukoba sa Milanom. Mnogi su otpušteni i penzionisani kao pristalice bivšeg kralja, jer su pokušavali da osujete njegove namere o ženidbi Dragom Mašin. Problem u vojsci činila su i unapređenja koja je delio ministar vojni. U opoziciju je prešao Petar Mišić, jedan od glavnih zaverenika, upravo zbog toga što nije dobio unapređenje koje je očekivao. Demonstracije od 5. aprila pokazale su da se kralj ne može osloniti na vojsku. Broj zaverenika u vojsci u izvorima varira između 20 i 400 ljudi.

Zavera u vojsci počela se širiti već 1901. godine kada je otkrivena lažna kraljičina trudnoća. Šire se vesti od kraljičinom bratu Nikodiju kao kandidatu za srpski presto. Dragutin Dimitrijević Apis bio je glavni među mlađim oficirima koji je pripremao prevrat . Pridobijanje pristalica u vojsci išlo je teško. Novembra 1902. godine broj pristalica je udvostručen, kada je otkazan prijem kraljevskog para u Rusiju. Apis je bio glavni zaverenik među pešadijskim oficirima, a Antonije Antić među konjičkim. Zaverenici su se povezali sa liberalnom strankom, a jedan od glavnih zaverenika bio je i Đorđe Genčić, čija je porodica decenijama bila uz Obrenoviće. Jedini razlog za vezu sa liberalima mogu biti rodbinske veze. Iako je Radikalna stranka stvarala pogodnu klimu za Majski prevrat, prvobitno niko iz njenih redova nije znao za zaveru. Oni su mimo liberala Genčića i Avakumovića stupili u vezu sa Petrom Karađorđevićem. Genčić je stupio u vezu sa Petrom Karađorđevićem. On je poslao Nikolu Hadži Tomu, jednog od najbogatijih ljudi u Švajcarsku gde je u Lucernu tada živeo kralj Petar. Petar se složio sa zaverenicima i ovlastio Hadži Tomu da finansira sve troškove koje će mu on kasnije nadoknaditi, po prodaji imanja u Rumuniji.

Zaverenici su razmišljali o načinu prevrata; da li da se kralj ubije ili samo primora na abdikaciju. Odluka o ubistvu doneta je nakon demonstracija aprila 1903. godine. Sve do poslednjeg trenutka kralj je verovao u zakletvu svojih oficira. Odbijao je da poveruje da mu njegovi ljudi rade o glavi.

Do prevrata je došlo u noći između 10. i 11. juna 1903. godine (28. i 29. maj po starom kalendaru). Jedan od glavnih zaverenika bio je Damjan Popović, kraljev ađutant, koji je omogućio zaverenicima da uđu u dvor. Vodnik straže kobne noći bio je Petar Živković. Uveče 10. juna, Cincar-Marković je podneo ostavku kraljem telefonom, nakon što se vratio sa večere na dvoru . Upad zaverenika u dvor zakazan je za 2 sata posle ponoći. Kapiju je otvorio Živković. Vojska je razoružala žandare i izbacila ih na ulicu. Oficiri su dvorska vrata razvalili dinamitom. Tada se uključio alarm koji je neprestano zvonio. Zaverenici su gotovo sat vremena tražili kralja i kraljicu po dvoru. Raspoređeni su i topovi sa ciljem da, u slučaju neuspeha zavere, sruše dvor, a zaverenici se povuku na Topčider odakle će podići revoluciju. Mnogi zaverenici svedoče da je vojska izvikala Petra za kralja i pre nego što su Aleksandar i Draga ubijeni. Kraljevski par pronađen je u sakrivenoj sobi. Prvi ađutant general Laza Petrović je pozvao kralja koji je pitao da li može računati na zakletvu svojih oficira. Dobio je protivurečne odgovore. Aleksandar je izašao goloruk i počeo da preti oficirima. Prvi je zapucao Mihailo Ristić, stari karađorđevac. Kralj je pao od prvog metka, a ubrzo za njim i kraljica. Obdukcijom su utvrđene 23 rane na kraljičinom telu. Pala je preko muža želeći da ga zaštiti od metaka. Unakažena i obnažena tela oficiri su izbacili kroz prozor u baštu dvora, gde su ležala oko 15 minuta nakon čega su unesena u podrumske prostorije gde je i izvršena obdukcija.

Članovi vlade[uredi | uredi izvor]

**Ministarski savet, 24.3/6.4. - 29.5/11.6. 1903.**
Funkcija	Ime i prezime	Detalji
Predsednik Ministarskog saveta	Dimitrije Cincar-Marković	Ubijen 29.5/11.6. 1903.
Ministar inostranih dela	Pavle Denić	zastupnik
Ministar unutrašnjih dela	Velimir M. Todorović
Ministar pravde	Antonije Pantović
Ministar finansija	Milovan Marinković
Ministar prosvete i crkvenih dela	Luka Lazarević	do 20.4/3.5. 1903.
Ministar prosvete i crkvenih dela	Živan Živanović
Ministar vojni	Milovan S. Pavlović	Ubijen 29.5/11.6. 1903.
Ministar građevina	Pavle Denić
Ministar narodne privrede	Ljubomir J. Novaković