Druga knjiga Samuilova

Druga knjiga Samuilova nema konkretnog autora. Samuilo je umro pri kraju Prve Samuilove tako da on ne može biti pisac druge knjige. Mogući pisci ove knjige su Natan i Gad (videti 1.Dnevnika 29:29).

Prvobitno, Prva i Druga Samuilova knjiga su bile sadržane u jednoj knjizi. Prevodioci Septuaginte su ih razdvojili i zadržali smo tu podelu. Događaji iz Prve Samuilove knjige su se desili u vremenskom rasponu od približno 100 godina, od 1100. p. n. e. do 1000. p. n. e.. Događaji iz Druge Samuilove knjige obuhvataju narednih 40 godina. Tako da bi datum pisanja mogao biti posle 960. p. n. e..

Druga Samuilova knjiga beleži vladavinu kralja Davida. Ova knjiga stavlja Davidov Zavet u istorijski kontekst.

Književni sastav

Druga knjiga o Samuilu, zajedno sa Prvom knjigom o Samuilu, opisuje istoriju Izraela od poslednjeg sudije Samuila do kralja Davida. Obe knjige o Samuilu u hebrejskoj Bibliji činile su jedno delo. U Septuaginti i Vulgati navode se kao Prva i Druga knjiga o kraljevima, dok se Prva i Druga knjiga o kraljevima navode kao Treća i Četvrta knjiga o kraljevima.

Istorija i vreme nastanka

Zbog pogrešnog tumačenja teksta Prve knjige letopisa (1 Let 29,29) nastaje predanje da ih je napisao Samuil, pa je i u njihov naslov kasnije stavljeno Samuilovo ime. Ali knjige ne potiču od Samuila niti je on centralna ličnost u njima. Samo prvi deo prve knjige govori o njemu. Druga knjiga o Samuilu pokriva razdoblje od Saulove smrti u bici sa Filistejcima kod Gilboe oko 1010. godine p. n. e. pa sve do smrti kralja Davida oko 970. godine p. n. e. Stručnjaci smatraju da je knjige o Samuilu nastala iz izvora koji potiču iz različitih perioda. Jedan od njih, stariji, trebalo bi da potiče iz Solomonovog doba (970. - 931. g.). U njemu se osnivanje kraljevstva ocenjuje kao Božji blagoslov. Samuil je manje istaknut; on je više skromni prorok nego vođa naroda. Saul je plemenit, ali nesrećan, a David je pravi junak, ali ima i ljudskih slabosti. Druga knjiga Samuilova nastala je uglavnom na temelju toga izvora. Mlađi izvor potiče negde iz poslednjih decenija kraljevine (750. – 650.)

Kratki sadržaj

Druga knjiga Samuilova može biti podeljena na dva glavna dela —Davidove pobede (poglavlja 1-10) i Davidove neprilike (poglavlja 11-20). Poslednji deo knjige je nehronološki dodatak koji sadrži detalje iz perioda Davidove vladavine (poglavlja 21-24).

Knjiga počinje tako što David dobija vest o smrti Saula i njegovog sina. On proglašava žalost za njima. Ubrzo nakon toga David je krunisan za cara grada Judinog, a jedan od preživelih Saulovih sinova, Isvostej postaje car Izraela (poglavlje 2). U toku građanskog rata, nakon što je Isvostvej ubijen, Izraelci su pomazali Davida za svog cara (poglavlja 4-5).

David je svoje carstvo preselio iz Hevrona u Jerusalim, a kasnije je preneo i Božiji kovčeg (poglavlja 5-6). Bog je odbacio Davidov plan da izgradi hram u Jerusalimu, i obećao mu sledeće stvari: 1) da će imati sina da vlada nakon njega; 2) da će njegov sin izgraditi Božiji hram; 3) da će utvrditi presto carstva njegovog sina za navek; i 4) da neće ukloniti svoju milost sa kuće Davidove (2.Samuilova 7:4-16).

David vodi Izral u pobede nad mnogim neprijateljskim narodima koji ih okružuju. On takođe pokazuje dobrotu prema Jonatanovoj porodici, uzimajući njegovog hromog sina, Mefivosteja da “za svagda jede za carskim stolom” i daje mu svo Saulovo imanje (poglavlja 8-10).

Tada David pada. On zbog požude čini preljubu za lepom ženom po imenu Vitsaveja, a nakon toga naređuje da njen muž bude ubijen (poglavlje 11). Bog je poslao Davidu proroka Natana koji mu je ukazao na grehe koje čini. Tada se David ispoveda, a Bog mu milostivo oprašta. Međutim, Gospod je rekao Davidu da će se podići zlo unutar njegove kuće.

Nevolja nastaje kada Davidov prvorođeni sin, Amnon, siluje svoju polusestru Tamaru. Tamarin brat Avesalom iz osvete ubija Amnona. Nakon toga Avesalom beži u Jerusalim da se ne bi suočio sa besom svoga oca. Kasnije se Avesalom digao protiv Davida a pobuni su se pridružili i neki Davidovi nekadašnji prijatelji (poglavlja 15-16). David je prisiljen da izađe iz Jerusalima, a Avesalom je za kratko vreme postavio sebe za cara. Uzurpator je poražen, uprkos i protiv Davidove molbe je ubijen. David oplakuje svog palog sina.

Ostatak Davidove vladavine je prožet opštim osećajem nemira. Izraelski narod preti da se otcepi od Jude, i David treba da suzbije naredne nemire (poglavlje 20).

Dodatak knjizi sadrži informacije o tri godine gladi u zemlji (poglavlje 21), Davidovu pesmu Gospodu (poglavlje 22), zapis o podvizima Davidovih najhrabrijih ratnika (poglavlje 23), Davidov grešan popis naroda i nedaće koje su nastale iz toga (poglavlje 24).

Predskazanja

Gospod Isus Hristos se pre svega vidi u dva dela Druge Samuilove. Prvo, u Davidovom Zavetu kao što je navedeno u Drugoj Samuilovoj 7:16: “Nego će tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje doveka pred tobom, i presto će tvoj stajati doveka” i ponovo u Luki 1:32-33 u rečima anđela koji se pojavio da Mariji objavi rođenje Hristovo: “On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu neće biti kraja." Hrist je ispunjenje Davidovog Zaveta; On je Božiji Sin u Davidovoj lozi koji će večno vladati.

Drugo, Isus je viđen u Davidovoj pesmi na kraju njegovog života (2. Samuilova 22:2-51). On peva o svojoj steni, gradu i izbavitelju, njegovom zaklonu i utočištu. Isus je naša Stena (1. Korinćanima 10:4; 1. Petrova 2:7-9), Izbavitelj Izraelaca (Rimljanima 11:25-27), grad nama “koji smo pribegli da se uhvatimo za nadu koja je pred nama.” (Jevrejima 6:18 ), i naš jedini Spasitelj (Luka 2:11; 2. Timoteju 1:10).

Uticaj na Novi zavet

Počevši od Natanovog proročanstva mesijanska nada se pothranjivala obećanjima koja su dana kući Davidovoj. Novi zavet se na to poziva tri puta: Dj 2,30; 2 Kor 6,18; Heb 1,5. Isus je potomak Davidov i naziv „sin Davidov“ što mu ga narod daje priznanje je njegovih mesijanskih obeležja.

Praktična primena

Svako može pasti. Čak i čovek poput Davida, koji je istinski želeo da sledi Gospoda, i koga je Gospod bogato blagoslovio, je bio podložan iskušenju. Davidov greh sa Vitsavejom bi trebalo da nas upozori da čuvamo naše srce, naše oči i naše umove. Gordost zbog naše duhovne zrelosti i naše sposobnosti da odolimo iskušenju u našoj sopstvenoj snazi, je prvi korak do pada (1. Korinćanima 10:12).

Kada se iskreno pokajemo Bog je milostiv u opraštanju čak i najgnusnijih grehova. Međutim, lečenje rana izazvanih tim gresima ne briše uvek ožiljak. Greh ima prirodne posledice, čak i kada je oprošten, tako da je David požnjeo ono što je posejao. Njegov sin iz nedozvoljenog odnosa sa ženom drugog čoveka je uzet od njega (2. Samuilova 12:14-24) a on je pretrpeo bol zbog prekida u svom odnosu sa nebeskim Ocem (Psalmi 32 i 51). Koliko je bolje izbeći greh na prvom mestu, nego kasnije tražiti oproštaj!

Vidi još

• Knjiga Samuila

Literatura

• Biblija, Stari i Novi Zavjet, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1997.
• Jeruzalemska Biblija, Stari i Novi zavjet s uvodima i bilješkama iz „La Bible de Jérusalem“, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 2004.
• Biblijski leksikon, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1972.

• https://www.gotquestions.org/Srpski/c/Serbian-book-2-Samuel.html