Društveni sistem

Društveni sistem se može opisati kao uređenje socijalnih interakcija na osnovu zajedničkih normi i vrednosti. Čine ga pojedinci i svaki ima mesto i funkciju da obavlja u tom društvenom sistemu.

Značenje društvenog sistema

Talkot Parsons, koji je dao koncept "sistema" u savremenoj sociologiji. Društveni sistem se odnosi na dogovor, vezu strana, U dogovoru, svaka strana ima stalno mesto i određenu ulogu. Strane su povezane interakcijom. Sistem označava odnos između sastavnih učesnika strukture koja se zasniva na funkcionalnim odnosima i pravi učesnike aktivanim i vezuje ih za stvarnost.

Društvo je sistem običaja, autoriteta i uzajamnosti. Razlike u društvu nisu isključene. Međuzavisnost i saradnja su osnova drštva.

Ona se sastoji od međusobne interakcije i povezanosti pojedinaca i strukture formirane od strane njihovih odnosa. Nije bremenski ograničeno. Razlikuje se od skupine ljudi ili zajednice. Prema Lapieru, "Pojam društva se ne odnosi na grupu ljudi, već na kompleksan niz normi interakcije koja se javlja među njima."

Ako primenimo ove zaključke društvu, društveni sistem se može opisati kao uređenje socijalnih interakcija na osnovu zajedničkih normi i vrednosti. Čine ga pojedinci, i svaki od njih ima mesto i funkciju da obavlja u tom sistemu. U tom procesu jedan utiče na drugog; grupe se formiraju i oni stiču uticaj. I nastaju brojne podgrupe.

Ali svi ovi sistemi su koherentni. Oni funkcionišu kao celine. Ni pojedinac ni grupa ne mogu da funkcionišu u izolaciji. Oni su vezani u celinu, normama, vrednostima, kulturom i sličnim ponašanjem. Obrazac koji tako nastaje postaje društveni sistem.

Društveni sistem se može definisati, nakon Parsonsa, mnoštvo društvenih aktera koju su manje ili više uključeni u stabilne interakcije "u skladu sa kulturnim normama i značenjima". Pojedinci čine interakcione jedinice. U tim jedinicama mogu da postoje grupe ili organizacije pojedinaca unutar sistema.

Društveni sistem, po, se sastoji od interakcija vizuelnih aktera čiji je odnos jednih prema drugima međusoban kroz definiciju posredovanja obrasca strukturnih i zajedničkih simbola i očekivanja.

Sve društvene organizacije su 'društveni sistemi', jer se sastoje od interakcije pojedinaca. U društvenom sistemu svaki pojedinac interakcije ima funkciju ili ulogu u zavisnosti od statusa koji zauzima u sistemu.

Slično tome, društvene organizacije funkcionišzu u okviru rada jednog hormativnog obrasca.

Društveni sistem je sveobuhvatan dogovor. Potrebno je da se sastoji iz različitih podsistema, ko što su ekonomski, politički, verski i dr. I njihovih povezanosti. Društveni sistemi mogu biti povezani i geografski, što razlikuje jedan sistem od drugog.

Elementu društvenog sistema

Vera i znanje

Vera i znanje dovode do sličnosti u ponašanju. Oni se ponašaju kao agencija za kontrolu različitih vrsta ljudi. Vera i vere su rezultat preovlađujućih običaja i verovanja

Osećanja

Čovek sa razlogom ne živi sam. Osećanja su igrala veliku ulogu u ulaganju društrva u kontinuitet. To je direktno povezano sa kulturom naroda.

Krajnji cilj ili objekat

Čovek je rođen kao društveno i zavisno biće. On mora da zadovolji svoje potrebe i ispuni svoje obaveze. Čovek i društvo postoje između potreba i zadovoljstva, kraja i cilja. To određuje prirodu društvenog sistema. Oni obezbeđuju put progresa.

Ideali i norme

Društvo propisuje određene norme i ideale da bi društveni sistem ostao čitav i da bi se odredile funkcije različitim jedinicama tog sistema. Ove norme propisuju pravila i propise na osnovu kojih pojedinac može steći svoje kulturne ciljeve. Drugim rečima ideali i norme su odgovorni za nastanak idealne strukture ili sistema društva. Zbog njih ljudsko ponašanje ne postane izopačeno i oni se ponašaju u skladu sa društvenim normama. To dovodi do organizacije i stabilnosti. Ove norme i ideali se odnose na običaje, tradiciju, modu, moral, religiju i dr.

Status

Svaki pojedinac u društvu je funkcionalan. One se prepoznaje po statusu. Ona može biti prepisana tom pojedincu na osnovu njegovog rođenja, pola, ili starosti.

Uloga

Kao i status, društvo je propisalo različite uloge za različite pojedince. Ponekad možemo videti da postoji uloga vezana za svaki status. Uloga je spoljni izraz statusa. Ovo dovodi do socijalne integracije, organizacije i jedinstva u društvenom sistemu. U stvari, statusi i uloge idu zajedno. Nije moguće da razdvojite u potpunosti jedan od drugog.

Moć

Sukob je deo društvenog sistema, i red je njegov cilj. Implicitno je da bi neko/nešto trebalo da ima moć da kazni krive i nagradi one koji zaslužuju. Organ koji vrši vlast će se razlikovati od grupe do grupe.

Sankcije

Podrazumeva se potvrda od strane nadređenog za dela koje su uradili potčinjeni. Dela koja su urađena ili nisu urađena po normama mogu dovesti do nagrade ili kazne.

Karakteristike društvenog sistema

Sistem je povezan sa mnoštvom pojedinačnih aktera

Društveni sistem ne može biti rezultat za aktivnosti jednog pojedinca. Može biti rezultat aktivnosti više pojedinaca. Mora da postoji interakcija više pojedinaca da bi društveni sistem mogao da postoji.

Cilj i objekat

Ljudske interakcije ili aktivnosti individualnog aktera ne treba da budu bez cilja ili objekta. Ove aktivnosti moraju biti u skladu sa određenim ciljevima i objektima. Izraz različitih društvenih odnosa snosi kao rezultat ljudske interakcije.

Red i redosled među raznim konstitutivnim jedinicama

Više okupljenih, različitih i konstitutivnih jedinica iz društvenog sistema ne moraju nužno stvoriti društveni sistem. Moraju da budu u skladu sa redosledom, dogovorom i redom. Ovakvo jedinstvo među različitim, konstitutivnim jedinica dovodi do stvaranja društvenog sistema.

Funkcionalni odnosi su osnova jedinstva

Različite kostitutivne jedinice dovode do formiranja sistema. To jedinstvo se zasniva na funkcionalnim odnosima. Kao rezultat funkcionalnih odnosa između različitih konstitutivnih jedinica stvara se integrisana celina tj. društveni sistem.

Fizički ili ekološki aspekt društvenog sistema

Svaki društveni sistem je povezan sa određenim geografskim područjem ili mestom, vremenom, društvom, itd. Društveni sistem nije isti u različitim vremenima, različitim mestima ili pod različitim okolnostima. Ova karakteristika društvenog sistema ističe njegovu dinamičnost i promenljivost.

Povezanost sa kulturnim sistemom

Društveni sistem je povezan i sa kulturnim sistemom. Kulturni sistem uspostavlja jedinstvo meću različitim članovima različitih društva na osnovu kulture, tradicije, religije, itd.

Izraženi i podrazumevani ciljevi

Društveni sistem je takođe povezan sa izraženim i podrazumevanim ciljem. Društveni sistem je skup različitih individualnih aktera koji su motivisani svojim ciljevima i potrebama.

Karakteristike prilagođavanja

Društveni sistem ima svojstvo prilagođavanja. To je dinamičan fenomen na koji utiču promene koje su nastale u drštvenom obliku. Društveni sistem će biti relevantan samo ako se menja u skladu sa izmenjenim ciljevima i potrebama. Videlo se da je promena u društvenom sistemu zbog ljudskih potreba, životne sredine, istorijskih uslova i pojava.

Red, uzorak i bilans

Društveni sistem ima karakteristike reda, uzorka i balansa. Društveni sistem nije integrisana celina, već skup različitih jedinica. Taj skup nije slučajan. Postoji red i balans. To je zato što različite jedinice društva ne rade nezavisno, nego u socio-kulturnom obrascu. Tu različite jedinice imaju različite funkcije i uloge. To znači da postoji red u društvenom sistemu.

Tipovi društvenih sistema

Tip partikularističkog pripisivanja

Prema Parsonsu, ova vrsta društvenog sistema teži da se organizuje oko srodstva i društvenosti. Normativni obrasci takvog sistema su tradicionalni i potpuno dominiraju elementi pripisivanja. Ovaj tip sistema je uglavnom zastupan društvima u kojima su potrebe ograničene na biološki opstanak.

Tip partikularističkog ostavarenja

Postoji značajna uloga verskih ideja, kao element razlikovanja u društvenom životu. Kada se ove verske ideje racionalno sistematizuju, pojavljuje se mogućnost novih verskih ideja.

Tip univerzalnog pripisivanja

U okviru ovog društvenog tipa, elementi vrednosne orijentacije dominiraju zbog elementa pripisivanja. Zato je akcenat stavljen na status aktera, a ne na njegov performans. U tom sistemu dostignuća aktera su skoro vredna kolektivnom cilju. Zbog toga ovaj sistem postaje politizovan i agresivan.

Tip univerzalnog ostvarenja

Kada se kombinuju etničko proročanstvo i ne-etničke koncepcije, nastaju nove etničke norme. Zato što je tradicionalan poredak je izazvan od strane etičkog proroka u ime natprirodnog. Takve norme su izvedeni iz postojećih odnosa društvnih članova, stoga oni su univerzalni u prirodi. Povezani su sa empirijskim ili ne-empirijskim ciljevima, tako da su orijentisani ka uspehu.

Održavanje društvenog sistema

Socijalizacija

To je proces u kojem je pojedinac usklađen sa konvencionalnim obrazacem društvenog ponašanja.

Društvena kontrola

Društvena kontrola je sistem mera kojim društvo oblikuje svoje članove u skladu sa odobrenim obrascima društvenog ponašanja. Prema Parsonsu, postoje dve vrste elemenata koji postoje u svakom sistemu. To su integrativni i dezintegrativni, oni stvaraju prepreke u unapređenju integracije.

Funkcije društvenog sistema

Adaptacija

Prilagodljivost društvenog sistema na promene okoline je od suštinskog značaja. Nema sumnje, društveni sistem je rezultat geografskog okruženja i dugačak istorijski proces koji mu po potrebi daje trajnost i čvrstinu. Ali taj fenomen mora da bude fleksibilan i funkcionalan. Ekonomija za njeno održavanje, podela rada za bolju proizvodnju robe i efektivnih usluga, kao i uloga diferencijacija za priliku za zaposlenje je od suštinskog značaja. Dirkem je posvetio veliku pažnju ulozi podele rada i ulozi diferencijacije jer one omogućuju veći prosečan stepen veštine nego što bi inače bilo moguće. Nedostatak prilagodljivosti, često je izazvao da društveni sistem bude osporavan.

Cilj dostignuća

Cilj postignuća i prilagodljivost su duboko povezani. Oba doprinose očuvanju društvenog poretka. Svaki društveni sistem ima jedan ili više ciljeva koje treba postići kroz kooperaciju. Možda je najbolji primer društvenog cilja nacionalna bezbednost. Adaptacija na socijalnom i ne-socijalnom okruženju je neophodna ako ciljeve treba postići. Ali i pored toga, ljudski i neljudski resursi moraju biti mobilisani na neki efikasan način, u skladu sa prirodom zadatka. Mora postojati proces koji obezbeđuje da dovoljno ljudi, ali ne previše, zauzimaju svaku od uloga u određenom trenutku i proces za utvrđivanje koja osoba će zauzeti koju ulogu. Ovi procesi zajedno rešavaju problem raspodele članova u društvenom sistemu. Pravila regulišu nasledstvo. Raspodela članova i raspodela ograničenih vrednih resursa su važni i za adaptaciju i za postizanje cilja. Razlika između adaptacije i postizanja cilja je relativana. Privreda društva je da podsistem koji se bavi proizvodnjom robe i usluga za širok spektar potreba.

Integracije

Društveni sistem je u suštini sistem integracija. U opštoj rutini života, to nije društvo već grupa ili podgrupa u kojoj se individua oseća uključenije i zainteresovanije. Društvo u celini ne dolazi ni u čije proračune, ali po Dirkemu pojedinac je proizvod društva. Emocije i osećanja su toliko jake da ih se pojedinac ne može osloboditi. Prisustvo ovih snaga se najbolje vidi kada se društvo nađe u kritičnoj situaciji. Žalba u ime društva, kulture, nasleđa, patriotizma, nacionalne solidarnosti ili socijalne zaštite traži brz odgovor. Saradnja je često demonstracija integracije. To je realna osnova integracije. Tokom normalnim vremenima, duh integracije najbolje izražava ne zanemarujući regulativne norme. Poštovanje im je od suštinskog značaja, jer u suprotnom, to će biti dominacija moći nad pravom, sebe nad društvom, i duh zajedništva koji je zasnovan na opštem dobru, biće eliminisan. Komanda i poslušnost odnos jer postoji se zasniva na racionalnosti i reda. U skoro svakom društvenom sistemu, i u svakom sistemu koji je veliki kao društvo, neki od učesnika, uključujući i celu podgrupu, krše odnosne ili regulativne norme. Dokle ove norme ispunjavaju socijalne potrebe, kršenje normi je pretnja društvenom sistemu. To iziskuje potrebu za društvenim kontrolama. "Društvena kontrola" je potreba za standardizovanjem reakcije na prekršaje u cilju zaštite integriteta sistema. Kada postoji spor u vezi sa tumačenjem odnosnih ili regulativnih normi, ili u vezi sa činjeničnim aspektima sukoba interesa, postoji potreba za dogovorenim društvenim aranžmana za rešavanje spora. U suprotnom, društveni sistem će biti predmet progresivnih podela.

Latentan niz održavanja

Niz održavanja i napetost upravljanja je primarna funkcija društvenog sistema. U nedostatku odgovarajućeg napora u tom pravcu održavanje i kontinuitet društvenog poretka nije moguć. U svakom društvenom sistemu postoji ugrađeni mehanizam za tu svrhu. Svaki pojedinac i podgrupa uči obrasce u procesu internacionalizacije normi i vrednosti. Potrebno je uložiti aktere sa odgovarajućim odnosom i poštovanjem prema normi i institucijama, da bi socijalizacija radila. To nije samo pitanje odavanja niza, podjednako je bitno da ga akter prati. Za to uvek postoji kontinuirani napor - u operativnom smislu društvene kontrole. Može biti prilika kada komponente društvenog sistema mogu postati predmet ometanja i uznemiravanja. Napetost može nastati usled unutrašnjih ili spoljnih uzroka i društvo može da se uključi u kritičnoj situaciji. Ovaj proces "prevazilaženja" je upravljanje napetosti.

Ravnoteža i društvene promene

Ravnoteža je stanje "balansa". To je "stanje samo ravnoteže". Termin se koristi da opiše interakcije jedinica u sistemu. Stanje ravnoteže postoji, kada sistemi teži ka uslovima minimalnog stresa i najmanje neravnoteže. Postojanje ravnoteže između jedinica olakšava normalno funkcionisanje sistema. Zajednica ocenjuje i priznaje značaj ravnoteže. Uslov ravnoteže je "uslov integracije i stabilnosti".