Durmitorska operacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Durmitorska operacija
Deo Drugog svetskog rata i
Četničko-partizanskog sukoba

Operativna grupa divizija NOVJ na putu za Srbiju forsira Ibar, nakon žestokih borbi sa Nemcima. 4. avgust 1944.
Vreme13. avgust – 27. avgust 1944.
Mesto
Crna Gora i Sandžak
Ishod Pobeda NOVJ
Sukobljene strane
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije
Nacistička Njemačka Nemački Vermaht
 JVuO
Komandanti i vođe
Peko Dapčević Oberfirer Artur Fleps, (nem. Oberführer Artur Phleps) komandant V SS korpusa
Uključene jedinice
Prvi proleterski korpus NOVJ
dve divizije Drugog udarnog korpusa NOVJ
Dvanaesti udarni korpus		 1. brdska divizija
7. SS divizija
181. pešadijska divizija
21. SS divizija
2. puk Brandenburg
Armijske jedinice Komande Jugoistoka
24. bugarska divizija
Crnogorski dobrovoljački korpus
Drinski korpus JVuO
Legija Krempler
Albanska milicija
Jačina
16.000 50.000

Operacija Ribecal (nem. Rübezahl), ili u jugoslovenskoj istoriografiji Durmitorska operacija, predstavljala je ključnu fazu bitke za Srbiju 1944. Ona predstavlja glavnu kariku i vrhunac nemačke aktivne odbrane, i njen neuspeh doveo je do brzog uspostavljanja dominacije NOVJ u Srbiji.

Operacija je započela u zoru 13. avgusta 1944, neposredno se nadovezujući na operaciju Hakflajš (nem. Hackfleisch) u istočnoj Bosni. Za ovu operaciju nemačka komanda Grupe armija F izvršila je maksimalnu moguću koncentraciju trupa. Nemačke divizije krenule su u koncentrično nastupanje, potiskujući delove Prvog i Dvanaestog korpusa, sa namerom da ih nabace na masiv Durmitora, i tamo poraze, razbiju i onesposobe za ofanzivna dejstva. Operacija je umešno osmišljena i izvođena sa zalaganjem, pa su nemačke snage osvojile znatan prostor i nanele snagama NOVJ znatne gubitke.

Snage NOVJ takođe su uspešno vođene. Nisu prihvatale odlučne okršaje, nego su koristile prostor za manevar. Dok su Treća, Šesta i 37. divizija vodile oštre zadržavajuće borbe, noću 18/19. avgusta Prva proleterska divizija se izvukla iz borbenog dodira i forsiranim marš-manevrom zabacila se duboko u pozadinu nemačkih napadnih klinova. Odlučno prodirući u dubinu, forsirala je Lim 20/21. avgusta.

Ovim je nemački plan izigran. 7. SS divizija hitno je intervenisala jednim pukom pokušavajući da uhvati Prvu proletersku. Za zadržavanje je angažovana bugarska 24. divizija, Zlatiborski korpus JVuO, i, dublje na pravcu prodora, Četvrta grupa jurišnih korpusa.

Prva proleterska divizija je međutim razbila Bugare na Palisadu 27. avgusta, i, odbacivši četnike, nastavila prodor uz asistenciju 37. sandžačke divizije.

Šesta lička je za to vreme vodila iscrpljujuće zadržavajuće borbe na Durmitoru. Nedelju dana nakon Prve, i Šesta divizija se manevrom izvukla iz nemačkog pritiska i, prešavši Lim, pridružila se Prvoj diviziji. Time je nemačka ideja razbijanja udarne snage NOVJ i izgradnje zaprečne linije na Limu definitivno kompromitovana.

Usled razvoja u Rumuniji i Bugarskoj, 1. brdska divizija dobila je 26. avgusta zapovest da se hitno prebaci u severoistočnu Srbiju. Komanda Jugoistoka naložila je štabu V SS korpusa da okrnjenim snagama nastavi pritisak, napravivši novi plan pod kodnim imenom Ribešnicel (nem. Rübesnitzel). Međutim, operacija je izgubila zamah i jedinice Drugog korpusa narednih dana u protivofanzivi vratile su svu izgubljenu teritoriju.

12. korpus takođe se uspešno oslobodio pritiska i 5. septembra, forsiravši Drinu severno od Višegrada, nakon višemesečnih pokušaja sprečavanja od strane Nemaca, prešao u Srbiju. Ove snage su u jednomesečnim borbama ostvarile dominaciju na terenu u Srbiji.

Saveznici su tokom ove operacije pružili snagama NOVJ značajnu podršku, putem vazdušnih napada, snabdevanjem i naročito evakuacijom ranjenika u bolnice u Italiji.

Planiranje ofanzive[uredi | uredi izvor]

Upotrebljene snage[uredi | uredi izvor]

Komanda Jugoistoka prikupila je za operaciju sledeće snage:

a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,

b) Jugozapadna grupa: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka

c) Severozapadna grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus).

d) Severna grupa: 14. SS-puk (bez III)

e) Istočna grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova.

f) Grupa Krempler

g) Crnogorski dobrovoljački korpus upotrebljen je po pukovima, u svojstvu pomoćnih trupa nemačkim napadnim grupama.

h) Padobranski lov. bataljon Brandenburg[1]

Padobranski bataljon, predviđen za izvođenje dejstava na komandni centar, na kraju nije upotrebljen. NOVJ se nije suprotstavila centralno organizovanim frontalnim otporom.

Sa razvojem situacije, u borbu su uvedene još neke snage;

Nemačke snage bile su nosilac napadnih dejstava, dok su četničke snage i Muslimanska milicija upotrebljene kao pomoćne snage za zatvaranje manje važnih pravaca.

Prva brdska divizija nastupa iz oblasti Andrijevice na sever, glavnina (divizije) Princ Eugen pod oberfirerom Kumom bosanske Titove divizije sa severa sateruje u Sandžak, četničke jedinice popuniće otvore gde se pojave.(nem. Die 1 Geb Div stößt aus dem Raum Andrijevica nach N vor, die Masse der PE unter Oberf Kumm drängt von N her die bosnischen Tito-Divisonen in den Sandschak ab, Cetnik-Einheiten füllen auf, wo Lücken entstehen können.)

[2]

Tok operacije[uredi | uredi izvor]

Razvoj dejstava nakon operacije[uredi | uredi izvor]

Evakuacija ranjenika[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Operacija Brezna

Tokom 1944. Drugi udarni korpus u saradnji sa Saveznicima organizovao je evakuaciju ranjenika avionima u savezničke bolnice u Italiji. Za evakuaciju su korišćeni aerodrom u Beranama i novoosposobljena pista u Njegovuđi, između Sinjajevine i Durmitora.

Međutim, tokom borbenih dejstava u operaciji Ribecal, nemačke snage zaposele su obe ove piste. Broj ranjenika veoma je porastao, kako zbog borbi Drugog korpusa, tako i zbog pristizanja pod borbom Prvog i Dvanaestog vojvođanskog korpusa. Zbog toga je pripremljena nova pista u Breznama, severno od Nikšića. Na ovom prostoru snažan pritisak na snage NOVJ vršili su delovi 7. SS divizije, 181. divizije i 8. „gvozdeni“ puk Crnogorskog dobrovoljačkog korpusa. Sa ove improvizovane aerodromske piste pod dramatičnim okolnostima, zahvaljujući upornoj odbrani Treće udarne divizije, tokom 21. avgusta 1944. evakuisano je 1.059 ranjenika u Italiju. Na ovaj način spaseno je mnogo života, a jedinice NOVJ, oslobođene većeg dela teških ranjenika, dobile su na pokretljivosti.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji Ribecal, Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XII, knjiga 4, dokument 108
  2. ^ Kumm 1978, str. 250.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дурмиторска_операција&oldid=26424973”