Pređi na sadržaj

Evandro Goebel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Evandro Goebel
Evandro kao igrač Porta
Lični podaci
Puno ime Evandro Goebel
Datum rođenja (1986-08-23)23. avgust 1986. (37 god.)
Mesto rođenja Blumenau, Brazil
Visina 1,79 m[1]
Pozicija Ofanzivni vezni
Juniorska karijera
2000—2004 Atletiko Paranainse
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2005—2010 Atletiko Paranainse 92 (13)
2008 → Gojas 18 (7)
2008—2009 → Palmeiras 38 (2)
2009—2010 → Atletiko Mineiro 37 (3)
2010 → Vitorija 7 (1)
2011—2012 Crvena zvezda 35 (13)
2012—2014 Estoril 53 (14)
2014—2017 Porto 34 (2)
2017—2019 Hal siti 42 (4)
2019—2020 Santos 21 (1)
2020—2021 Šapekoense 7 (0)
Reprezentativna karijera**
2005 Brazil do 20 14 (4)
Nagrade
Fudbal
Svetsko prvenstvo do 20. godine
Bronzana medalja — treće mesto 2005. Holandija Brazil
* Datum aktuelizovanja: 18. septembar 2020.
** Datum aktuelizovanja: 18. septembar 2020.

Evandro Goebel (port. Evandro Goebel; Blumenau, 23. avgust 1986) je brazilski fudbaler, koji igra na poziciji ofanzivnog veznog igrača.

Nakon igranja u rodnom Brazilu, Evandro je u decembru 2010. prešao u Crvenu zvezdu. Tokom boravka u beogradskom klubu, Evandro je u julu 2011. dobio i srpsko državljanstvo.[2][3] Igrao je za Crvenu zvezdu 20 meseci, i tokom tog perioda je osvojio jedan trofej, Kup Srbije za sezonu 2011/12. Nakon odlaska iz Crvene zvezde, Evandro je nastupao u Portugaliji za Estoril i Porto, zatim u Engleskoj za Hal siti da bi od 2019. ponovo zaigrao u Brazilu.

Sa reprezentacijom Brazila do 20 godina je zauzeo treće mesto na Svetskom prvenstvu održanom 2005. godine u Holandiji.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Brazil[uredi | uredi izvor]

Evandro je u mlađim kategorijama igrao za Atletiko Paranainse. Prvi seniorski nastup je imao 10. februara 2005, na utakmici državnog prvenstva Parane, između njegovog Atletiko Paranainsea i Malutroma (3:1).[4] Prvi gol za Atletiko Paranainse je postigao 1. juna 2005, na domaćem terenu, na utakmici protiv Santosa u Kupu Libertadores, koja je završena rezultatom 3:2.[5]

Kao igrač Atletiko Paranainsea, Evandro je između 2008. i 2010. godine bio na pozajmicama u brazilskim klubovima Gojasu, Palmeirasu, Atletiko Mineiru i Vitoriji.[6]

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Sezona 2010/11.

U decembru 2010, Evandro potpisuje troipogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom.[7] Zvanični debi je imao na otvaranju prolećnog dela takmičarske 2010/11. u Superligi Srbije, kada je odigrao svih 90. minuta u pobedi 1:0 nad Smederevom na Marakani.[8] Odigrao je i svih 90. minuta u narednom 17. kolu protiv Inđije,[9] a u 18. kolu je postigao svoj prvi gol, kada je Zvezda rezultatom 2:0 slavila na gostovanju Jagodini.[10]

U narednom 19. kolu, na Marakani je gostovala ekipa BSK Borče, a Evandro je postigao dva gola u pobedi svog tima od 4:1.[11] Do kraja prolećnog dela šampionata, Evandro je postigao još dva gola za Crvenu zvezdu, oba na Marakani, prvo u 21. kolu protiv Čukaričkog a zatim i u 23. kolu protiv užičke Slobode.[12][13]

Poslednji nastup tokom prolećnog dela šampionata, Evandro je imao 23. aprila 2011, na 140. večitom derbiju sa Partizanom. Na toj utakmici je zbog povrede izašao iz igre već u 27. minutu.[14] Evandro je zbog ove povrede morao da ide na jednomesečnu pauzu,[15] pa više nije ni igrao do kraja sezone. I pored toga što je odigrao samo devet prvenstvenih utakmica, uz pet postignutih golova,[6] Evandro je uvršten u idealni tim Superlige Srbije za sezonu 2010/11.[16]

Sezona 2011/12.

Na početku sezone 2011/12, Evandro je zabeležio i prve nastupe u UEFA evropskim takmičenjima. Crvena zvezda je u 3. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope eliminisala Ventspils, ali je brazilski fudbaler u ovom dvomeču nastupio samo na prvom meču u Letoniji, kada je zbog povrede izašao iz igre na poluvremenu.[17][18] U plej-ofu za plasman u grupnu fazu Lige Evrope, bolji od Crvene zvezde je bio francuski Ren, a Evandro je u ovom dvomeču nastupio na prvoj utakmici u Beogradu,[19] dok je revanš u Francuskoj propustio zbog parnih kartona.[20]

Tokom takmičarske 2011/12. u Superligi Srbije, koju je Zvezda završila na drugom mestu sa 12 bodova iza Partizana, Evandro je na 25 odigranih utakmica postigao osam golova. Prvi gol je postigao u 2. kolu protiv Javora na Marakani.[21] Potom je u 9. kolu bio dvostruki strelac protiv Novog Pazara,[22] a po jedan gol je postigao još i Jagodini u 12. kolu,[23] Radu u 14. kolu,[24] Spartaku u 16. kolu,[25] pa opet Javoru u 17. kolu,[26] da bi poslednji superligaški gol dao u 23. kolu protiv Metalca.[27]

Jedini trofej koji je Evandro osvojio sa Crvenom zvezdom je bio Kup Srbije za sezonu 2011/12. U osvajanju Kupa, Evandro je učestvovao sa tri postignuta gola.[28] Prvo je u osmini finala postigao gol sa penala u 96. minutu za pobedu nad Banatom (1:0),[29] zatim je u četvrtfinalu bio strelac u pobedi nad Smederevom (4:0),[30] da bi i u finalu Kupa, protiv čačanskog Borca (2:0), takođe postigao jedan gol.[31]

Sezona 2012/13.
Evandro u opremi Crvene zvezde

Evandro je počeo i sezonu 2012/13. u Crvenoj zvezdi. Nastupio je na četiri utakmice kvalifikacija za Ligu Evrope (dvomeči sa Naftanom i Omonijom),[6] kao i u 2. kolu Superlige, kada je Zvezda na Marakani igrala nerešeno sa Radom (2:2).[32] Dan posle meča sa Radom, trener Robert Prosinečki je podneo ostavku,[33] a već narednog dana, 21. avgusta 2012, i Evandro je sporazumno raskinuo saradnju sa klubom.[34]

Na beogradskom aerodromu, pred polazak u rodni Brazil, Evandro je u izjavi za Sportski žurnal naveo razlog odlaska iz Crvene zvezde.[35]

„Ne mogu više da igram za Zvezdu. Odlazim, nema para. Po ugovoru koji smo potpisali, on prestaje da važi kad se ne ispunjavaju novčane obaveze. Treniram, igram utakmice, a onda nema para. Nisam mogao više tako, moram da mislim na familiju. Rastajem se sa Zvezdom da bi mojim ukućanima bilo bolje. Nisam ni na koga ljut. Zavoleo sam Beograd i Srbiju. Zauvek ću pamtiti navijače. Igrao sam najbolje što sam mogao, ne mislim da sam bio Zvezdin promašaj.“

— Evandro Goebel, [35]

Evandro je za Crvenu zvezdu u svim takmičenjima odigrao 49 utakmica, uz 16 postignutih golova.[6]

Estoril[uredi | uredi izvor]

Deset dana nakon napuštanja Crvene zvezde, Evandro je potpisao ugovor sa portugalskim prvoligašem Estorilom.[36] Evandro je odmah po dolasku zauzeo mesto standardnog prvotimca. Estoril, klub sa jednim od najjeftinijih timova u ligi, kojem su predviđali borbu za opstanak, je šampionat Portugalije završio na petom mestu, pa je tako sebi obezbedio plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope.[37] Evandro je u prvoj sezoni u klubu odigrao 25 prvenstvenih mečeva, uz tri postignuta gola. U julu 2013. je produžio ugovor sa klubom na još dve godine.[37]

U narednoj 2013/14. sezoni, Evandro je sa Estorilom izborio plasman u grupnu fazu Lige Evrope. Upravo je Evandro bio jedan od najzaslužniji za ovaj uspeh. Njegovim golom, Estoril je u 3. kolu kvalifikacija eliminisao izraelskog predstavnika Hapoel Ramat Gan.[38] Evandro je potom bio strelac i u plejofu za ulazak u grupnu fazu Ligu Evrope, kada je eliminisan austrijski Pašing.[39] Nastupio je na svih šest utakmice Grupe H, u kojoj su protivnici Estorilu bili Sevilja, Frajburg i Slovan Liberec.[6] U portugalskom šampionatu, Estoril je osvajanjem četvrtog mesta obezbedio sebi direktan plasman u grupnu fazu Ligu Evrope. Što se tiče prvenstvenih utakmica, Evandro je na 28 odigranih utakmica postigao 11 golova.[6] Dobre partije je pružao protiv najvećih klubova. U oba prvenstvena susreta sa Portom je bio strelac,[40][41] a u poslednjem kolu je njegovim golom savladan i lisabonski Sporting.[42]

Porto[uredi | uredi izvor]

Već u maju 2014, portugalski mediji su objavili da je Evandro dogovorio prelazak u Porto.[43] Zvanično je postao član ovog kluba od jula 2014. godine.[44] Sa ekipom Porta, Evandro je po prvi put u karijeri zaigrao u grupnoj fazi Lige šampiona. Tokom prve sezone u klubu, Evandro je zabeležio 33 nastupa u svim takmičenjima, ulazeći u igru uglavnom sa klupe za rezervne igrače.[6] U drugoj sezoni je i dalje imao status rezerviste, ali uz još manju minutažu. Tokom prvog dela sezone 2016/17, kod novog trenera Nuna Espirita Santa, Evandro je zabeležio samo četiri nastupa, od čega nijedan u prvenstvu.[45]

Hal siti[uredi | uredi izvor]

Dana 13. januara 2017. godine, Evandro je potpisao dvoipogodišnji ugovor sa engleskim premijerligašem Hal sitijem.[46] Već narednog dana je debitovao za novi klub, ušavši na teren u 76. minutu utakmice sa Bornmutom u 21. kolu Premijer lige.[47] Prvi gol za Hal je postigao 29. januara 2017, u porazu (1:4) od Fulama u četvrtoj rundi FA kupa.[48] Evandro je odigrao 11 premijerligaških utakmica za Hal, ali je klub na kraju sezone 2016/17. ispao iz Premijer lige.[49]

Evandro je naredne dve godine sa Halom nastupao u Čempionšipu, da bi nakon završetka sezone 2018/19, pošto mu je istekao ugovor, napustio klub.[50]

Povratak u Brazil[uredi | uredi izvor]

Evandro kao igrač Santosa

Dana 1. jula 2019, Evandro je potpisao ugovor sa Santosom, pa se tako nakon devet godina vratio u brazilski fudbal.[51] Na početku svog boravka u Santosu, Evandro je bio standardan, ali se njegov status promenio kada je u decembru 2019. klub preuzeo portugalski trener Žezualdo Fereira koji ga je izbacio iz startne postave.[52]

U junu 2020, Santos je saopštio da neće produžiti ugovor sa Evandrom. Brazilski klub je imao opciju da Evandrov ugovor produži za još šest meseci ali je rešio da je ne iskoristi. Evandro je za Santos odigrao 23 utakmice, 16 kao starter i sedam ulazeći sa klupe. Postigao je i jedan gol u tom periodu.[52]

U septembru 2020. je potpisao ugovor sa Šapekoenseom, članom brazilske Serije B.[53]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Atletiko Paranainse
  • Liga Paranainse (1) : 2005
Crvena zvezda

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Pojedinačni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Evandro
  2. ^ „Evandro dobio pasoš Srbije”. Arhivirano iz originala 21. 09. 2020. g. Pristupljeno 18. 09. 2020. 
  3. ^ Evandro dobio srpsko državljanstvo
  4. ^ Sell, Rodrigo (11. 2. 2005). „Sem forçar muito, Atlético passa bem pelo Malutrom” (na jeziku: portugalski). Tribuna do Paraná. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  5. ^ Silva, Monique (4. 7. 2017). „Heróis de 2005 projetam jogo do Atlético-PR contra o Santos pela Libertadores” (na jeziku: portugalski). Globo Esporte. Pristupljeno 20. 10. 2017. 
  6. ^ a b v g d đ e Evandro Goebel, transfermarkt.com
  7. ^ Evandro prvo pojačanje Zvezde
  8. ^ CRVENA ZVEZDA – SMEDEREVO 1:0 (1:0)
  9. ^ CRVENA ZVEZDA – INĐIJA 3:1 (1:0)
  10. ^ JAGODINA – CRVENA ZVEZDA 0:2 (0:2)
  11. ^ CRVENA ZVEZDA – BSK 4:1 (2:0)
  12. ^ CRVENA ZVEZDA – ČUKARIČKI 4:0 (2:0)
  13. ^ CRVENA ZVEZDA - SLOBODA 5:1 (1:1)
  14. ^ PARTIZAN – CRVENA ZVEZDA 1:0 (0:0)
  15. ^ Evandro van terena mesec dana
  16. ^ Idealni tim Jelen Superlige
  17. ^ Mezenga pregazio Baltik
  18. ^ Evandro spreman za Ren
  19. ^ LE: Zvezda izgubila od Rena
  20. ^ Prosinečki optimista, Zvezda ne mijenja stil igre u Renu
  21. ^ Prva pobeda Zvezde u novoj sezoni
  22. ^ CRVENA ZVEZDA – NOVI PAZAR 3:1 (2:0)
  23. ^ „Lazović Zvezdin džoker”. Arhivirano iz originala 23. 09. 2020. g. Pristupljeno 18. 09. 2020. 
  24. ^ Kaluđerović i Evandro srušili „građevinare“
  25. ^ 41.250 gledalaca za prvu prolećnu pobedu
  26. ^ JAVOR – CRVENA ZVEZDA 1:3 (1:2)
  27. ^ 23. kolo JSL: Crvena zvezda – Metalac 5:0 (2:0)
  28. ^ Osvajači Kupa 2012.
  29. ^ Kup: Zvezda sa penala u 96. minutu
  30. ^ Kup: Zvezda ubedljiva protiv Smedereva
  31. ^ Crvena zvezda osvojila 24. Kup Srbije!
  32. ^ Zvezda izvukla bod protiv Rada
  33. ^ Robi u suzama otišao iz Zvezde!
  34. ^ Evandro napustio Zvezdu!
  35. ^ a b Evandro: Otišao sam jer Zvezda nema para, morao sam da mislim na porodicu
  36. ^ Evandro prešao u Eštoril
  37. ^ a b Evandro produžio ugovor sa Estorilom, tražili ga Braga, Betis i Metalurg
  38. ^ LE: Evandro odveo Eštoril u plej-of sa kreča, Žalgiris jedva posle ludnice u Poljskoj! (VIDEO)
  39. ^ LE: Petarde Totenhema i Salcburga, Kantrida se radovala porazu Švaba (VIDEO)
  40. ^ Evando sa kreča ukrotio Zmajeve
  41. ^ Benfika slavi Evandra! Iznudio crveni, dao gol sa penala i oduzeo Portu titulu (VIDEO)
  42. ^ Evandro golom ukrotio Mlade lavove za kraj sezone (VIDEO)
  43. ^ „"Zvezdin Maestro" Evandro prvo pojačanje Porta!”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2014. g. Pristupljeno 27. 08. 2014. 
  44. ^ „Relatório e Contas Consolidado – 1º Trimestre 2014/2015” (PDF). FC Porto. Arhivirano iz originala 07. 12. 2014. g. Pristupljeno 18. 09. 2020. 
  45. ^ „FC Porto. Nuno risca Sérgio Oliveira, Adrián López e Evandro” (na jeziku: portugalski). Sol. 5. 1. 2017. Pristupljeno 17. 1. 2017. 
  46. ^ „Evandro predstavljen u Halu, stigao i Nijase”. rts.rs. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  47. ^ Strickland, Jamie (14. 1. 2017). „Hull City 3–1 AFC Bournemouth” (na jeziku: engleski). BBC Sport. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  48. ^ Skelton, Jack (29. 1. 2017). „Fulham 4–1 Hull City” (na jeziku: engleski). BBC Sport. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  49. ^ Hal ispao iz Premijer lige
  50. ^ „Fraizer Campbell & David Marshall: Hull City plan to offer duo new deals” (na jeziku: engleski). BBC Sport. 17. 5. 2019. Pristupljeno 19. 5. 2019. 
  51. ^ Evandro na šest meseci za platu od 300.000 evra
  52. ^ a b Evandro je slobodan igrač, Atletiko se interesuje
  53. ^ Evandro potpisao za Šapekoense

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Евандро_Гоебел&oldid=26874441”