Ekonomija Luksemburga

Ekonomija Luksemburga u velikoj meri zavisi od bankarskog, čeličnog i industrijskog sektora. Luksemburžani uživaju najveći bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u svetu, prema proceni MMF-a (Međunarodni monetarni fond) iz 2022. godine .

Iako se Luksemburg u turističkoj literaturi prikladno naziva „Zelenim srcem Evrope“, njegovo pastoralno zemljište koegzistira sa visoko industrijalizovanim i izvozno intenzivnim područjem. Luksemburška ekonomija je prilično slična nemačkoj ekonomiji. Luksemburg uživa stepen ekonomskog prosperiteta koji je veoma retkost među industrijalizovanim demokratijama.

U 2009. budžetski deficit od 5% je rezultat mera vlade za stimulisanje privrede, posebno bankarskog sektora, kao posledica Velike recesije . Ovo je međutim smanjeno na 1,4% u 2010.

Za 2017. (očekivane) brojke su sledeće: Rast 4,6%; Inflacija 1,0%; Budžetski deficit 1,7%, da se smanji na 0,8% u 2020. godini; Dug: 20,4%, nema novih dugova u fiskalnoj godini.

Sektori

U 2013. BDP je bio 60,54 milijarde dolara od čega su usluge, uključujući finansijski sektor, proizvele 86%. Finansijski sektor je činio 36% BDP-a, industrija 13,3%, a poljoprivreda samo 0,3%.

Bankarstvo

Luksemburg je deo evrozone od 1999. godine. Bankarstvo je najveći sektor u privredi Luksemburga. U Indeksu globalnih finansijskih centara za 2019. Luksemburg je rangiran kao 25. najkonkurentniji finansijski centar na svetu, i treći najkonkurentniji u Evropi, posle Londona i Ciriha . Zemlja se specijalizovala za administraciju prekograničnih fondova za posao. Pošto je domaće tržište Luksemburga relativno malo, finansijski centar zemlje je pretežno međunarodnog karaktera. Krajem marta 2009. godine u Luksemburgu su bile 152 banke sa preko 27.000 zaposlenih. Politička stabilnost, dobra komunikacija, lak pristup drugim evropskim centrima, kvalifikovano višejezično osoblje, tradicija bankarske tajne i prekogranična finansijska ekspertiza doprineli su rastu finansijskog sektora. Ovi faktori su doprineli indeksu percepcije korupcije od 8,3 i DAV indeksu rangiranju od 10 u 2012. godini; ovaj drugi najviši u Evropi. Nemačka predstavlja najveću grupu banaka, sa skandinavskim, japanske i velike američke banke su takođe u velikoj meri zastupljene. Ukupna aktiva je premašila 929 milijardi evra na kraju 2008. Više od 9.000 holding kompanija je osnovano u Luksemburgu. Evropska investiciona banka — finansijska institucija Evropske unije — takođe se nalazi tamo.

Zabrinutost za zakone o bankarskoj tajnosti Luksemburga i njegovu reputaciju poreskog raja dovela je do toga da ga je u aprilu 2009. G20 dodala na „sivu listu“ zemalja sa sumnjivim bankarskim aranžmanima , spisak sa koje je uklonjen u 2009. Ova zabrinutost je navela Luksemburg da izmeni svoje poresko zakonodavstvo kako bi izbegao sukob sa poreskim vlastima članica Evropske unije. Na primer, klasično oslobođenje poreza Holding Kompani je stavljeno van zakona 31. decembra 2010. godine, pošto ga je Evropska komisija smatrala nelegalnom državnom pomoći.

Čelik

Ključni događaj u ekonomskoj istoriji Luksemburga bilo je uvođenje engleske metalurgije 1876.. Proces rafiniranja doveo je do razvoja industrije čelika u Luksemburgu i osnivanja kompanije Arbed 1911. godine.

Restrukturiranje industrije i povećanje državnog vlasništva u Arbedu (31%) počelo je još 1974. Kao rezultat blagovremene modernizacije pogona, smanjenja proizvodnje i zapošljavanja, preuzimanja dijela duga Arbeda od strane vlade i nedavnog cikličnog oporavka međunarodna potražnja za čelikom, kompanija je ponovo profitabilna. Njegova produktivnost je među najvišima na svetu. Američka tržišta čine oko 6% Arbedove proizvodnje. Kompanija je specijalizovana za proizvodnju velikih arhitektonskih čeličnih greda i specijalizovanih proizvoda sa dodatnom vrednošću. Međutim, došlo je do relativnog pada u sektoru čelika, nadoknađen pojavom Luksemburga kao finansijskog centra. Godine 2001, spajanjem sa Aceralia i Usinor, Arbed je postao Arcelor. Arcelor je 2006. godine preuzeo Mital Steel da bi formirao Arselor-Mital, na čijem čelu je bio Lakšmi Mital, najveći proizvođač čelika na svetu.

Telekomunikacije

Vladine politike promovišu razvoj Luksemburga kao audiovizuelnog i komunikacionog centra. Radio-televizija-Luksemburg je vodeći evropski privatni radio i televizijski emiter. Satelitska kompanija Luksemburga koju podržava vlada „Societe europeenne des satellites“ (SES) stvorena je 1986. godine da bi instalirala i upravljala satelitskim telekomunikacionim sistemom za prenos televizijskih programa širom Evrope. Prvi satelit SES Astra, 16-kanalni RCA 4000 Astra 1A, lansirala je Ariane Rocket u decembru 1988. SES trenutno predstavlja najveću svetsku kompaniju za satelitske usluge u smislu prihoda.

Turizam

Turizam je važna komponenta nacionalne ekonomije, koji predstavlja oko 8,3% BDP-a u 2009. godini i zapošljava oko 25.000 ljudi ili 11,7% radno aktivnog stanovništva. Uprkos trenutnoj krizi, Veliko vojvodstvo i dalje prima preko 900.000 posetilaca godišnje koji u proseku provedu 2,5 noći u hotelima, hostelima ili na kampovima. Poslovna putovanja cvetaju i predstavljaju 44% noćenja u zemlji i 60% u glavnom gradu, što je porast od 11% i 25% između 2009. i 2010.

Poljoprivreda

Luksemburški mali, ali produktivan poljoprivredni sektor je visoko subvencionisan, uglavnom od strane EU i vlade. Zapošljava oko 1-3% radne snage. Većina farmera se bavi proizvodnjom mleka i mesa. Vinogradi u dolini Mozela godišnje proizvode oko 15 miliona litara suvog belog vina, od čega se većina konzumira u Luksemburgu, a takođe i u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji u manjem obimu.

Računovodstveni principi

Otvaranje računa zavisi od veličine preduzeća, a odnosi se na tri kriterijuma: ukupna bilansna stanja (ukupna sredstva bez gubitaka obračunske godine), neto iznos prometa (neto, kakav se pojavljuje u bilansu uspeһa). račun) i prosečan broj radne snage.

Kontrolu srednjih i velikih preduzeća mora vršiti jedan ili više nezavisnih revizora preduzeća, koje imenuje generalna skupština među članovima Instituta nezavisnih revizora privrednih društava. Kontrolu malih preduzeća mora vršiti računovođa koga imenuje skupština na određeno vreme. Zaključak izveštaja nezavisnog revizora može biti:

1. Sertifikat bez rezerve, odnosno odobrenje
2. Potvrda sa rezervama, odnosno da postoji odobrenje sa rezervama zbog nesuglasica ili nedoumica
3. Odbijanje da se da sertifikat
4. Udruženja računovođa imaju poteškoća da se organizuju zbog značaja države u računovodstvenom sistemu.

Radni odnosi

Radni odnosi su mirni od 1930-ih. Većinu industrijskih radnika organizuju sindikati povezani sa jednom od glavnih političkih partija. Predstavnici biznisa, sindikata i vlade učestvuju u vođenju velikih pregovora o radu.

Strani investitori često navode radne odnose Luksemburga kao primarni razlog za lociranje u Velikom Vojvodstvu. Nezaposlenost je 1999. u proseku iznosila manje od 2,8% radne snage, ali je dostigla 4,4% do 2007. godine.

Energija

Luksemburg je 1978. pokušao da izgradi nuklearni reaktor od 1.200 MW, ali je odustao od planova nakon pretnji velikim protestima. Trenutno Luksemburg koristi uvezenu naftu i prirodni gas za većinu proizvodnje energije.

Svemirski let i ekstrakcija svemirskih resursa

Luksemburg je član Evropske svemirske agencije gde je Luksemburg doprineo sa 23 miliona evra 2015.

Najveći svetski satelitski operater ( SES Global ) ima svoje poreklo i sedište je u Bekdorf u Luksemburgu.

U februaru 2016. Vlada Luksemburga je najavila da će pokušati da „pokrene industrijski sektor za kopanje resursa asteroida u svemiru” tako što će, između ostalog, stvoriti „pravni okvir” i regulatorne podsticaje za kompanije uključene u ovu industriju. Do juna 2016, najavio je da će „uložiti više od 200 miliona američkih dolara u istraživanje, demonstraciju tehnologije i direktnu kupovinu kapitala u kompanijama koje se presele u Luksemburg“. Do aprila 2017. godine, tri korporacije za kosmičko rudarstvo uspostavile su sedište osnovano u Luksemburgu.

Novi zakon Luksemburga stupio je na snagu u avgustu 2017., osiguravajući da privatni operateri mogu biti sigurni u svoja prava na resurse koje izvlače u svemiru. Zakon predviđa da svemirski resursi mogu biti u vlasništvu bilo koga, a ne samo građana ili kompanija Luksemburga.“

Prevoz

Luksemburg ima efikasne objekte i usluge drumskog, železničkog i vazdušnog saobraćaja. Putna mreža je značajno modernizovana poslednjih godina sa 147 km autoputeva koji povezuju prestonicu sa susednim zemljama. Pojava brze TGV veze do Pariza dovela je do renoviranja gradske železničke stanice, dok je novi putnički terminal na luksemburškom aerodromu nedavno otvoren. Aerodrom beleži kontinuirani rast broja putnika tokom poslednjih godina (2015: 2,7 miliona, 2020: očekuje se 4 miliona), a druga faza proširenja je na putu.

Tramvaji su ponovo uvedeni u prestonicu (prva jezgra koja je operativna krajem 2017. godine) i planirane su dalje linije, uključujući tramvaj/laku železnicu do Esch-sur-Alzete. U 2019. godini gotovo sav javni prevoz bio je besplatan za korišćenje i za stanovnike i za posetioce.

Prospekti

Prema napomeni luksemburške statističke agencije, privreda Luksemburga trebalo je da raste 4,0% u 2011. Ekonomska situacija je bila posebno dinamična krajem 2010. i početkom 2011. godine, ali je bilo znakova usporavanja, kako u međunarodnom ekonomskom okruženju, tako iu pojmovi nacionalnih indikatora. Planirano je da rast BDP-a uđe u recesiju 2012.

Vidi još

• Luksemburg
• Evropska unija