Pređi na sadržaj

Ekstraterestrijalna hipoteza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Slika navodnog NLO-a u Nju Džerziju

Hipoteza vanzemaljaca ili ekstraterestrijalna hipoteza (ETH) predlaže da se neki neidentifikovani leteći objekti (NLO) najbolje objasne kao fizičke svemirske letelice koje zauzimaju vanzemaljski životi ili vanzemaljci, ili neokupirane vanzemaljske sonde sa drugih planeta koje posećuju Zemlju.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Poreklo termina vanzemaljska hipoteza je nepoznato, ali čini se da upotreba u štampanom materijalu o NLO-ima datira najmanje do druge polovine 1960-ih. Francuski ufolog Žak Vale koristio ga je u svojoj knjizi Izazov nauci iz 1966: NLO enigma. Koristio ga je u publikaciji francuski inženjer Ajm Mišel 1967. Džejms Makdonald na simpozijumu u martu 1968. i ponovo Makdonald i Džejms Harder dok su svedočili pred Kongresnim komitetom za nauku i astronautiku, u jula 1968.[1] Skeptik Filip Dž. Klas ga je koristio u svojoj knjizi iz 1968. NLO-i – identifikovani.[2] Godine 1969. fizičar Edvard Kondon definisao je „vanzemaljsku hipotezu“ ili „ETH“ kao „ideju da neki NLO-i mogu biti svemirske letelice poslate na Zemlju iz druge civilizacije ili svemira koji nije Zemlja, ili sa planete povezane sa udaljenijom zvezdom“, dok predstavljajući nalaze Kondonovog izveštaja o kojem se mnogo raspravljalo. Neki istoričari NLO-a pripisuju Kondonu popularizaciju termina i njegove skraćenice „ETH“.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Iako je vanzemaljska hipoteza (ETH) kao fraza relativno nov koncept, ona mnogo duguje navodnim viđenjima letećih tanjira 1940-1960-ih, njeno poreklo se može pratiti do brojnih ranijih događaja, kao što je sada diskreditovani Marsovski kanali i drevna marsovska civilizacija koju je promovisao astronom Persival Louel, popularna kultura uključujući spise H. Dž. Velsa i kolega pionira naučne fantastike kao što je Edgar Rajs Barouz, koji je takođe pisao o marsovskim civilizacijama, pa čak i o delima ličnosti kao što je švedski filozof, mistik i naučnik Emanuel Svedenborg, koji je promovisao niz nekonvencionalnih pogleda koji su povezivali druge svetove sa zagrobnim životom.[3]

Početkom 20. veka, Čarls Fort je sakupio izveštaje o anomalnim fizičkim pojavama iz novina i naučnih časopisa, uključujući mnoge izveštaje o izuzetnim vazdušnim objektima. Oni su objavljeni 1919. godine u knjizi Knjiga ukletih. U ovoj i dve naredne knjige, Nove zemlje (1923) i Lo! (1931), Fort je navodio da posetioci iz drugih svetova posmatraju Zemlju. Fortovi izveštaji o fenomenima iz vazduha često su citirani u američkim novinama kada je fenomen NLO-a prvi put privukao široku pažnju medija u junu i julu 1947. godine.

Savremeni ETH – konkretno, implicitno povezivanje neidentifikovanih letelica i svetala na nebu sa vanzemaljskim životom – zaživeo je tokom kasnih 1940-ih, a svoj sadašnji oblik dobio je tokom 1950-ih. Oslanjao se na pseudonauku, kao i na popularnu kulturu. Za razliku od ranijih spekulacija o vanzemaljskom životu, interesovanje za ETH je takođe pojačano mnogim neobjašnjivim viđenjima koje su istraživale američka vlada i vlade drugih zemalja, kao i privatne civilne grupe, kao što su Organizacija za istraživanje vazdušnih fenomena i Nacionalni istražni komitet o vazdušnim pojavama.

Istorijski izveštaji o posetama vanzemaljaca[uredi | uredi izvor]

Rani primer spekulacija o vanzemaljskim posetiocima može se naći u francuskim novinama Le Pays, koji su 17. juna 1864. godine objavili priču o dvojici američkih geologa koji su navodno otkrili stvorenje nalik vanzemaljcu, mumificirano tri stope visoko bez dlake, humanoida sa dodatkom nalik na trup na čelu, unutar šuplje strukture u obliku jajeta.[4]

Herbert Džordž Vels je u svom klasiku naučne fantastike Rat svetova iz 1898. popularizovao ideju poseta i invazije Marsa. Čak i pre Velsa, došlo je do naglog porasta izveštaja u „Misterijskim vazdušnim brodovima“ u Sjedinjenim Državama. Na primer, Vašington Tajms iz 1897. godine spekuliše da su vazdušni brodovi bili „izviđačka grupa sa Marsa“, a Saint Louis Post-Dispatch je pisao: „ovo su možda posetioci sa Marsa, uplašeni, od invazije na planetu koju su tražili."[5] Kasnije je došlo do više međunarodnog talasa vazdušnih brodova od 1909-1912. Primer vanzemaljskog objašnjenja u to vreme bilo je pismo novozelandskim novinama iz 1909. u kome se sugeriše „svemirski brodovi sa Marsa na atomski pogon“.

Od 1920-ih, ideja o poseti vanzemaljaca u svemirskim brodovima bila je uobičajena u popularnim stripovima i radio i filmskim serijama, kao što su Bak Rodžers i Fleš Gordon. Konkretno, serije o Flešu Gordonu govore o napadu Zemlje iz svemira od strane vanzemaljskih meteora, energetskih zraka i biološkog oružja. Godine 1938, radio emitovana verzija Rata svetova Orsona Velsa, koristeći savremeno okruženje za invaziju Marsovaca, izazvala je paniku u javnosti u Sjedinjenim Državama.

Talas letećih tanjira iz 1947. u Americi[uredi | uredi izvor]

Dana 24. juna 1947. godine oko 15.00 časova. po lokalnom vremenu, pilot Kenet Arnold je prijavio da je video devet neidentifikovanih letelica u obliku diska kako lete blizu planine Renije. Kako se nije pojavio nijedan avion koji bi objasnio ono što je video, Arnold je razmotrio mogućnost da su objekti vanzemaljski. Dana 7. jula 1947. izašle su dve priče u kojima Arnold pokreće temu mogućeg vanzemaljskog porekla, kako svoje mišljenje, tako i one koji su mu pisali. U priči iz novina, Arnold je rekao da je primio mnogo pošte od obožavalaca u želji da pomogne u rešavanju misterije. Neki od njih su "sugerisali da su diskovi posete sa druge planete."[6]

Kada je talas letećih tanjira 1947. pogodio Sjedinjene Države, u novinama je bilo mnogo spekulacija o tome šta bi oni mogli biti u novinskim pričama, kolumnama, uvodnicima i pismima uredniku. Na primer, 10. jula, američki senator Glen Tejlor iz Ajdaha je prokomentarisao: „Skoro bih voleo da se leteći tanjiri ispostave da su svemirski brodovi sa druge planete“, jer bi mogućnost neprijateljstva „ujedinila ljude na Zemlji kao ništa drugo mogao." Devit Miler je rekao da su tanjiri viđeni od ranog devetnaestog veka. Ako sadašnji diskovi nisu tajno vojno oružje, on je sugerisao da bi to mogla biti vozila sa Marsa, ili drugih planeta, ili možda čak „stvari van drugih dimenzija vremena i prostora.“ Drugi članci su pominjali rad Čarlsa Forta, koji je ranije u 20. veku dokumentovao brojne izveštaje o neidentifikovanim letećim objektima koji su opisivani u novinama i naučnim časopisima.[7]

Čak i ako su ljudi mislili da su leteći tanjiri stvarni, većina nije bila voljna da dođe do zaključka da su oni vanzemaljskog porekla. Različite popularne teorije počele su brzo da se šire u novinskim člancima, kao što su tajni vojni projekti, ruski špijunski uređaji, obmane, optičke iluzije i masovna histerija. Prema novinaru Edvardu R. Marou, ETH kao ozbiljno objašnjenje za „leteće tanjire“ nije privukao široku pažnju sve do otprilike 18 meseci nakon što je Arnold ugledao.

Čini se da se ovi stavovi odražavaju u rezultatima prve američke ankete o percepciji javnosti o NLO-ima koju je objavila kompanija Galup 14. avgusta 1947. godine. Termin „leteći tanjir” bio je poznat 90% ispitanika. Što se tiče onoga što su ljudi mislili da ih objašnjava, anketa je dalje pokazala da većina ljudi ili nije imala nikakvo mišljenje ili je odbila da odgovori na pitanje (33%), ili je generalno verovala da postoji svakodnevno objašnjenje. 29% je mislilo da su to optičke iluzije, fatamorgane ili mašta; 15% američko tajno oružje; 10% prevara; 3% "uređaj za prognozu vremena"; 1% sovjetskog porekla, a 9% je imalo „druga objašnjenja“, uključujući ispunjenje biblijskih proročanstava, tajne komercijalne avione ili fenomene povezane sa atomskim testiranjem.[8]

Američka vojna istraga i razotkrivanje[uredi | uredi izvor]

Dana 9. jula, obaveštajna služba Američkog ratnog vazduhoplovstva započela je tajnu studiju najboljih izveštaja o letećim tanjirima, uključujući i Arnoldov. Nastavna studija obaveštajnih i inženjerskih odeljenja Komande vazdušnog materijala u Rajt Fildu, Ohajo, dovela je do formiranja Projektnog znaka američkog vazduhoplovstva krajem 1947. godine, prve zvanične američke vojne studije o NLO.

Godine 1948, Projekat Znak je zaključio bez potvrđivanja bilo kakvog jedinstvenog objašnjenja za sve izveštaje o NLO, a ETH je odbio načelnik štaba i general Hojt Vandenberg, navodeći nedostatak fizičkih dokaza. Vandenberg je demontirao projekat i sa ovom zvaničnom politikom na snazi, kasniji javni izveštaji vazduhoplovnih snaga su zaključili da nema dovoljno dokaza koji bi opravdali dalju istragu NLO-a.

Neposredno nakon velikog NLO talasa 1952. i vojnog razotkrivanja radarskih i vizuelnih opažanja, plus presretanja mlaznih aviona iznad Vašingtona u avgustu, Kancelarija za naučne istrage CIA-e se posebno zainteresovala za NLO. Iako je pomenut ETH, generalno mu se pridavalo malo pažnje. Međutim, drugi u CIA-i, kao što je Odbor za psihološku strategiju, bili su više zabrinuti zbog toga kako bi neprijateljska sila kao što je Sovjetski Savez mogla da koristi NLO u svrhe psihološkog ratovanja, da iskoristi lakovernost javnosti za senzacionalne i da začepi obaveštajne kanale. Prema direktivi Saveta za nacionalnu bezbednost da razmotri problem, u januaru 1953, CIA je organizovala Robertsonov panel, grupu naučnika koji su brzo pregledali najbolje dokaze Plave knjige, uključujući filmove i inženjerski izveštaj koji je zaključio da karakteristike performansi bile su van granica zemaljskih zanata. Nakon dvodnevnog pregleda, tvrdilo se da svi slučajevi imaju konvencionalna objašnjenja. Preporučena je zvanična politika razotkrivanja javnosti korišćenjem masovnih medija i autoriteta kako bi se uticalo na javno mnjenje i smanjio broj izveštaja o NLO.

Evolucija javnog mnjenja[uredi | uredi izvor]

Početkom 1950-ih je takođe prikazan veliki broj filmova koji prikazuju leteće tanjire i vanzemaljce, uključujući Dan kada je Zemlja stala (1951), Rat svetova (1953), Zemlja protiv letećih tanjira (1956) i Zabranjena planeta (1956). Uprkos tome, čini se da je javno verovanje ETH ostalo nisko tokom ranih 1950-ih, čak i među onima koji su izveštavali o NLO. Anketa objavljena u avgustu 1951. godine pokazala je da je od ispitanika koji su se sami prijavili kao svedoci NLO-a, 52% verovalo da su videli letelicu koju je napravio čovek, dok je samo 4% verovalo da je videlo vanzemaljsku letelicu. Međutim, dodatnih 28% je bilo nesigurno, pri čemu je više od polovine njih izjavilo da veruje da su ili veštački avioni ili „posetioci izdaleka“. Tako je ukupan broj svedoka NLO koji su smatrali da je ETH održiv bio bio. približno 20%. U roku od nekoliko godina, verovanje u ETH se povećalo zbog aktivnosti ljudi kao što je penzionisani oficir američkog marinskog korpusa major Donald E. Kejho, koji je vodio kampanju za podizanje svesti javnosti o fenomenu NLO-a. Do 1957. godine, 25% Amerikanaca je odgovorilo da ili veruju, ili su voljni da veruju u [postojanje] ETH, dok je 53% odgovorilo da nije (iako je većina ovih ispitanika navela da misli da su NLO stvarni, ali zemaljskog porekla). 22% je reklo da nisu sigurni.[9]

Tokom ovog vremena, zagovornici ETH-a su se podelili u različite tabore, od kojih je svaki verovao u različite varijacije hipoteze. „Kontaktanti” ranih 1950-ih su rekli da su „svemirska braća” koje su upoznali bila miroljubiva i dobroćudna, ali da je sredinom 1960-ih došlo do većeg broja navodnih otmica vanzemaljaca; uključujući Beti i Barnija Hila, kao i očigledno sakaćenje goveda, bacilo je ETH na zlokobnije izraze.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je poverenje javnosti u ETH nastavilo da raste od tada. Na primer, Galupova anketa javnosti iz 1997. godine pokazala je da 87% zna za NLO, 48% veruje da su stvarni (u odnosu na 33% koji su mislili da su izmišljeni), a 45% veruje da su NLO posetili Zemlju. Slično, Roperova anketa iz 2002. pokazala je da 56% misli da su NLO stvarni, a 48% misli da su NLO posetili Zemlju.[10]

Ankete takođe pokazuju da javnost još snažnije veruje da vlada potiskuje dokaze o NLO-ima. Na primer, i u citiranim anketama Galupa i Ropera, procenat je oko 80%.

Uključivanje naučnika[uredi | uredi izvor]

Naučna zajednica je pokazala vrlo malu podršku ETH i uglavnom je prihvatila objašnjenje da su izveštaji o NLO-ima rezultat toga što ljudi pogrešno tumače uobičajene objekte ili fenomene, ili su delo prevaranata. Profesor Stiven Hoking je izrazio skepticizam u vezi sa ETH. Na predavanju iz 1969. godine, američki astrofizičar Karl Sejgan je rekao:

„Ideja benignih ili neprijateljskih svemirskih vanzemaljaca sa drugih planeta koji posećuju Zemlju [je očigledno] emocionalna ideja. Ovde postoje dve vrste samoobmane: ili prihvatanje ideje vanzemaljskih poseta svemirskih vanzemaljaca suočenih sa veoma oskudnim dokazima zato što želimo da to bude istinito; ili odbacivanje takve ideje nekontrolisano, u nedostatku dovoljno dokaza, zato što ne želimo da bude istina. Svaki od ovih ekstrema je ozbiljna prepreka proučavanju NLO-a." [11]

Slično je pisao britanski astrofizičar Peter A. Sturok

„Dugi niz godina, diskusije o pitanju NLO-a ostale su usko polarizovane između zagovornika i protivnika jedne teorije, naime vanzemaljske hipoteze... ova fiksacija na ETH je suzila i osiromašila debatu, onemogućavajući ispitivanje drugih mogućih teorija za fenomen."

Neformalna anketa koju je Sturok sproveo 1973. godine od članova Američkog instituta za aeronautiku i astronautiku pokazala je da oko 10% njih veruje da su NLO vozila iz svemira. U drugoj neformalnoj anketi. koji je 1977. sproveo astrofizičar Peter A. Sturok, on je anketirao članove Američkog astronomskog društva. Sturok je od anketiranih naučnika zatražio da dodele verovatnoće osam mogućih objašnjenja za NLO. Rezultati su bili:

23% Nepoznati prirodni fenomen
22% Poznati fenomen ili uređaj
21% Nepoznati terestrijalni uređaj
12% Obmana
9% Nepoznati prirodni fenomen
7% Neki drugi uzrok
3% Vanzemaljska naprava
3% Neki drugi neutvrđeni uzrok

Primarne naučne argumente protiv ETH sažeo je astronom i NLO istraživač J. Alen Hinek tokom prezentacije na MUFON simpozijumu 1983. godine, gde je izneo sedam ključnih razloga zašto nije mogao da prihvati ETH.[12]

  • Neuspeh sofisticiranih sistema nadzora da otkriju dolazne ili odlazeće NLO
  • Gravitaciona i atmosferska razmatranja
  • Statistička razmatranja
  • Neuhvatljivo, izbegavajuće i apsurdno ponašanje NLO-a i njihovih stanara
  • Izolacija NLO fenomena u vremenu i prostoru: efekat Češirske mačke
  • Svemirska nedostojnost NLO-a
  • Problem astronomskih udaljenosti

Hinek je tvrdio da:

  • Uprkos svetskim radarskim sistemima i satelitima koji kruže oko Zemlje, NLO-i navodno lete u atmosferu i izlaze iz nje, ostavljajući malo ili nimalo dokaza.
  • Svemirski vanzemaljci su navodno u velikoj meri humanoidni i navodno su u stanju da postoje na Zemlji bez većih poteškoća jer im često nedostaju „svemirska odela“, iako bi ekstrasolarne planete verovatno imale drugačiju atmosferu, biosferu, gravitaciju i druge faktore, a vanzemaljski život bi verovatno se veoma razlikuju od života na Zemlji.
  • Broj prijavljenih NLO-a i navodnih susreta sa NLO-stanovnicima nadmašuje broj ekspedicija za koje se statistički može očekivati da će vanzemaljska civilizacija (ili civilizacije).
  • Ponašanje vanzemaljaca prijavljeno tokom navodnih otmica je često nedosledno i iracionalno.
  • NLO su izolovani u vremenu i prostoru: poput Češirske mačke, izgleda da se pojavljuju i nestaju po volji, ostavljajući samo nejasne, dvosmislene i podrugljive dokaze o svom prisustvu
  • Prijavljeni NLO-i su često premali da bi mogli da podrže posadu koja putuje kroz svemir, a njihovo prijavljeno ponašanje u letu često nije reprezentativno za letelicu pod inteligentnom kontrolom (nepravilni obrasci leta, iznenadne promene kursa).
  • Udaljenost između planeta čini međuzvezdano putovanje nepraktičnim, posebno zbog količine energije koja bi bila potrebna za međuzvezdano putovanje konvencionalnim sredstvima i zbog nivoa tehnologije koji bi bio potreban da se zaobiđu konvencionalna ograničenja energije/goriva/brzine korišćenjem egzotičnih sredstava, kao npr. Ajnštajn-Rozenovi mostovi kao načini za skraćivanje udaljenosti od tačke A do tačke B.

Prema ličnoj proceni Hajneka u to vreme, tačke 1 do 6 su se mogle raspravljati, ali tačka 7 je predstavljala „nepremostiv“ barijeru za valjanost ove teorije. [13]

Podrška[uredi | uredi izvor]

Drugi su tvrdili da svemirske letelice koje se samorepliciraju ili njihove komunikacione mreže mogu se otkriti unutar našeg Sunčevog sistema ili u obližnjim sistemima zasnovanim na zvezdama, ako se tamo nalaze. Druga istraživanja su se od tada takođe bavila ranijim argumentima o uskom grlu vezanom za daljinu sa potencijalnim rešenjima koja su druge civilizacije možda razvile, kao što su kolonizacija embriona i Alkubijerovi pogoni. Naučni pregled iz 2021. zaključio je da postoji čvrsta osnova za organizovanje misija za pretragu artefakata – uključujući sonde – unutar Sunčevog sistema.[14]

Sentiment u naučnoj zajednici o vanzemaljskoj hipotezi u vezi sa izveštajima i podacima o NLO značajno se promenio nakon ozbiljnih vesti o toj temi od strane velikih medija u SAD i Kanadi i javne debate uključujući bivše i sadašnje javne službenike u iščekivanju izveštaja od strane obaveštajnog aparata SAD. Tokom ove promene stava početkom leta 2021. godine, još uvek mali, ali sve veći broj naučnika je prvi počeo da javno diskutuje o NLO i sistematskim istraživanjima o njima na trezan način na velikim platformama.[15][16][17]

NASA[uredi | uredi izvor]

NASA često postavlja pitanja u vezi sa ETH i NLO-ima. Od 2006. godine, njen zvanični stav je bio da ETH nema empirijskih dokaza.

„Niko nikada nije pronašao nijedan artefakt, ili bilo koji drugi ubedljiv dokaz za takve posete vanzemaljaca“ - David Morison. „Koliko ja znam, nijedna tvrdnja da su NLO vanzemaljske letelice nemaju nikakvu validnost – tvrdnje su bez suštine i svakako nisu dokazane“. Dejvid Morison.[18]

Uprkos javnom interesu, do 2021. godine, NASA je smatrala da je proučavanje ETH-a irelevantno za svoj rad zbog broja lažnih tragova koje bi studija pružila i ograničene količine upotrebljivih naučnih podataka koje bi ona donela. U epizodi „Nasini dosijei“ (2008.) na televiziji, komentarisali su bivši NASA-ini astronauti; Gordon Kuper je napisao da su NASA i vlada „brisale ova i druga viđenja pod tepih”. Brajan O’Liri je izjavio da su "neki od mojih kolega astronauta i naučnika astronauta koji su išli gore i koji su posmatrali stvari, vrlo jasno, rečeno im je - da to ne prijavljuju".

U junu 2021, NASA administrator Bil Nelson je objavio da je uputio NASA naučnike da istraže neidentifikovani vazdušni fenomen. Tokom intervjua na Univerzitetu Virdžinije, Bil Nelson je istražio mogućnost da neidentifikovani vazdušni fenomen može predstavljati vanzemaljsku tehnologiju.[19]

NASA naučnik dr Ravi Koparapu zagovara proučavanje vazdušnih fenomena koji nisu identifikovani: "Moramo da postavimo trenutno pitanje NLO sa istim nivoom aktivne istrage, koja uključuje stručnjake iz akademske zajednice u disciplinama uključujući astronomiju, meteorologiju i fiziku, kao i profesionalce iz industrije i vlade sa znanjem o vojnim avionima, daljinskom detektovanju sa zemlje i satelitskim posmatranjima. Učesnici bi morali da budu agnostični prema bilo kakvim specifičnim objašnjenjima sa primarnim ciljem prikupljanja dovoljno podataka — uključujući vizuelna, infracrvena, radarska i druga moguća zapažanja — da bi nam na kraju omogućili da zaključimo identitet takvog fenomena. Praćenje ovog agnostičkog pristupa, i oslanjanje na zdrave naučne i recenzirane metode, mnogo bi doprinelo ukidanju tabua u glavnoj nauci."[20]

Teorije[uredi | uredi izvor]

Čest koncept u ufologiji i popularnoj kulturi je da se pravi obim informacija o NLO-ima potiskuje nekim oblikom zavere ćutanja, ili službenim zataškavanjem koje služi za prikrivanje informacija.

Godine 1968, američki inženjer Džejms Harder je tvrdio da postoje značajni dokazi koji dokazuju NLO „van razumne sumnje“, ali da su dokazi potisnuti i u velikoj meri zanemareni od strane naučnika i šire javnosti, čime se sprečava donošenje zdravih zaključaka o ETH.

"Tokom proteklih 20 godina nakupila se ogromna količina dokaza koji govore o postojanju NLO-a. Većina toga je malo poznata široj javnosti ili većini naučnika. Ali na osnovu podataka i uobičajenih pravila o dokazima, kao što bi se primenilo na građanskim ili krivičnim sudovima, fizička realnost NLO-a je dokazana van razumne sumnje."

Istraživanje koje je sprovedeno 1971. godine pokazalo je da više Amerikanaca veruje da vlada prikriva informacije o NLO-ima (76%) nego što veruje u postojanje NLO-a (54%) ili u sam ETH (32%).[21]

Dokumenti i istrage u vezi sa ETH[uredi | uredi izvor]

Druge privatne ili vladine studije, neke tajne, zaključile su u korist ove hipoteze ili su imale članove koji se nisu slagali u suprotnosti sa zvaničnim zaključcima do kojih su došli komiteti i agencije kojima su pripadali. Slede primeri izvora koji su se posebno fokusirali na ovu temu:

Strogo poverljivi dokument o NLO iz 1948. godine
  • 1967. godine, grčki fizičar Pol Santorini, naučnik Menhetn projekta, javno je izjavio da je istraga grčke vlade 1947. o evropskim raketama iz 1946. pod njegovim vođstvom brzo zaključila da to nisu projektili. Santorini je tvrdio da su istragu tada poništili vojni zvaničnici iz SAD, koji su znali da su vanzemaljci, jer nije bilo odbrane od napredne tehnologije i plašili su se široko rasprostranjene panike ako rezultati postanu javni.
  • U strogo poverljivom dokumentu USAF-a za Evropu iz 1948. se navodi da ih je švedska vazdušna obaveštajna služba obavestila da su bar neki od njihovih istražitelja raketa duhova i letećih tanjira zaključili da imaju vanzemaljsko poreklo: „...toliko je mnogo prijavilo leteće tanjire izvora i sa toliko različitih mesta da smo uvereni da se ne mogu zanemariti i da se moraju objasniti na nekoj osnovi koja je možda malo van okvira našeg sadašnjeg obaveštajnog razmišljanja. Kada su oficiri ovog Direktorata nedavno posetili švedsku vazduhoplovnu obaveštajnu službu, njihov odgovor je bio da su neki pouzdani i potpuno tehnički kvalifikovani ljudi došli do zaključka da su 'ovi fenomeni očigledno rezultat visoke tehničke veštine koja se ne može pripisati nijednoj trenutno poznatoj kulturi na zemlji.' Oni stoga pretpostavljaju da ovi objekti potiču iz neke ranije nepoznate ili neidentifikovane tehnologije, verovatno van zemlje.“[22]
  • Godine 1948., projekat "Znak" je napravio strogo poverljivu procenu situacije, zaključivši da je ETH najverovatnije objašnjenje za najzbunjujuće neobjašnjive slučajeve. Studiju je naredio da uništi načelnik štaba USAF-a general Hojt Vandenberg, navodeći nedostatak dokaza. Saznanje o postojanju procene došlo je od insajdera koji su rekli da su pročitali sačuvanu kopiju, uključujući kasnijeg šefa USAF projekta Plava knjiga Edvarda J. Rupelta i astronoma i konsultanta USAF-a J. Alena Hajneka.
  • Zapadna Nemačka je, u saradnji sa drugim evropskim zemljama, sprovela tajnu studiju od 1951. do 1954. godine, takođe zaključivši da su NLO vanzemaljski. Ovu studiju je otkrio nemački pionir rakete Herman Obert, koji je vodio studiju i koji je takođe dao mnogo javnih izjava podržavajući ETH u narednim godinama. Na kraju studije 1954. godine, Obert je izjavio: „Ove objekte (NLO) osmišljavaju i upravljaju inteligentna bića veoma visokog reda. Oni ne potiču iz našeg solarnog sistema, možda ne iz naše galaksije.“ Ubrzo nakon toga, u članku od 24. oktobra 1954. u The American Weekly, Obert je napisao: „Moja je teza da su leteći tanjiri stvarni i da su svemirski brodovi iz drugog Sunčevog sistema. Mislim da njima možda upravljaju inteligentni posmatrači koji su pripadnici rase koja je možda vekovima istraživala našu zemlju...“[23]
  • CIA je sledećeg dana započela sopstvenu internu naučnu recenziju. Neki CIA naučnici su takođe ozbiljno razmatrali ETH. Jedan rani memorandum iz avgusta bio je veoma skeptičan i pisao je: „...sve dok serija izveštaja ostaje 'neobjašnjiva', oprez zahteva da obaveštajni podaci nastave da pokrivaju temu ." Izveštaj kasnije tog meseca bio je na sličan način skeptičan, ali je ipak zaključeno: „... viđenja NLO-a prijavljena u Los Alamosu i Ouk Ridžu, u vreme kada je broj pozadinskog zračenja neobjašnjivo porastao. Ovde nam je ponestalo objašnjenja koja bi mogla biti održiva, a mi i dalje ostajemo sa brojnim neverovatnim izveštajima od verodostojnih posmatrača." Memorandum pomoćnika direktora za naučnu obaveštajnu službu CIA-e iz decembra 1952. bio je mnogo hitniji: „...izveštaji o incidentima nas uveravaju da se nešto dešava na šta treba hitno obratiti pažnju. Uočavanje neobjašnjivih objekata na velikim visine i putovanja velikim brzinama u blizini odbrambenih objekata SAD su takve prirode da se ne mogu pripisati prirodnim fenomenima ili poznatim tipovima letelica." Neki od memoranduma su takođe jasno govorili da interesovanje CIA za ovu temu ne treba da bude javno, delimično u strahu od moguće javne panike.
  • CIA je u januaru 1953. organizovala Robertsonov panel naučnika da razotkrije podatke prikupljene u okviru projekta Plava knjiga vazduhoplovnih snaga. Ovo je uključivalo inženjersku analizu NLO manevara od strane Plave knjige (uključujući analizu filmskih filmova od strane mornaričkih naučnika) koja je zaključila da su NLO pod inteligentnom kontrolom i verovatno vanzemaljski.
  • Prvi direktor CIA, viceadmiral Roscko H. Hilenkoeter, izjavio je u potpisanoj izjavi Kongresu, takođe izvestio u Njujork Tajmsu (28. februara 1960.): „Vreme je da se otkrije istina... Iza scene Visoki oficiri vazduhoplovstva su trezveno zabrinuti zbog NLO-a. Međutim, kroz zvaničnu tajnost i ismevanje, mnogi građani su naveli da veruju da su nepoznati leteći objekti besmislica... Pozivam Kongres na hitnu akciju kako bi se smanjile opasnosti od tajnosti o neidentifikovanim letećih objekata“. Godine 1962, u svom pismu, rekao je direktoru Donaldu Keju: „Znam da NLO nisu američki ili sovjetski uređaji. Sve što sada možemo da uradimo je da sačekamo neke akcije NLO-a.“
  • Iako je Kondonov izveštaj iz 1968. došao do negativnog zaključka, poznato je da se mnogi članovi studije snažno ne slažu sa Kondonovim metodama i pristrasnostima. Većina je sa gađenjem napustila projekat ili je otpuštena zbog neposlušnosti. Neki su postali pristalice ETH. Možda je najpoznatiji primer Dejvida Saundersa, koji je napisao: „Jasno je... da viđenja traju predugo da bi se objasnila u smislu direktne zemaljske inteligencije. U tom smislu ETI (Ekstra zemaljska inteligencija) stoji kao 'najmanje neverovatno' objašnjenje ' pravi NLO.“

Zvanični stav Bele kuće[uredi | uredi izvor]

U novembru 2011. godine, Bela kuća je objavila zvaničan odgovor na dve peticije u kojima se od vlade SAD traži da formalno prizna da su vanzemaljci posetili Zemlju i da otkrije svako namerno uskraćivanje interakcije vlade sa vanzemaljskim bićima. Prema odgovoru, „Vlada SAD nema dokaza da bilo kakav život postoji van naše planete, ili da je vanzemaljsko prisustvo kontaktiralo ili angažovalo bilo kojeg pripadnika ljudske rase.“ Takođe, prema odgovoru, nema „nema verodostojnih informacija koje bi sugerisale da su bilo kakvi dokazi skriveni od očiju javnosti.“ U odgovoru je dalje navedeno da napori, poput SETI, svemirskog teleskopa Kepler i NASA Mars rovera, nastavljaju da traže znakove života. U odgovoru je navedeno da su „prilično velike šanse“ da možda postoji život na drugim planetama, ali „šanse da uspostavimo kontakt sa bilo kojom od njih — posebno sa bilo kojom inteligentnom — su izuzetno male, s obzirom na razdaljine koje su uključene.“ [24][25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Calgary Herald - Google News Archive Search”. news.google.com. Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  2. ^ Klass, Philip J. UFO'S identified. New York: Random House, 1963. ISBN 9780394450032. 
  3. ^ Swedenborg, Emanuel (1758) Concerning the Earths in Our Solar System
  4. ^ UFOs and abductions : challenging the borders of knowledge. Lawrence, Kan.: University Press of Kansas. 2000. ISBN 0-7006-1032-4. 
  5. ^ Jacobs, David Michael (1975). The UFO controversy in America. Bloomington, IN. ISBN 0-253-19006-1. 
  6. ^ Associated Press story, July 7, 1947, e.g., Salt Lake City Deseret News, p. 3, "Author of 'Discs' Story To Seek Proof"
  7. ^ „Schenectady Gazette - Google News Archive Search”. news.google.com. Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  8. ^ „St. Petersburg Times - Google News Archive Search”. news.google.com. Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  9. ^ „Mutual UFO Network”. web.archive.org. 11. 11. 2005. Arhivirano iz originala 11. 11. 2005. g. Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  10. ^ „SCIFI.COM | UFOLOGY Resource Center - The Roper Poll”. web.archive.org. 3. 12. 2007. Arhivirano iz originala 03. 12. 2007. g. Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  11. ^ UFO's--a scientific debate. Ithaca [N.Y.]: Cornell University Press. 1972. ISBN 0-8014-0740-0. 
  12. ^ Hynek, J. Allen (1983), "The case against ET", in Walter H. Andrus, Jr., and Dennis W. Stacy (eds), MUFON UFO Symposium
  13. ^ Clark, Jerome (1998). The UFO book : encyclopedia of the extraterrestrial. Detroit, MI: Visible Ink Press. ISBN 1-57859-029-9. 
  14. ^ Socas-Navarro, Hector; Haqq-Misra, Jacob; Wright, Jason T.; Kopparapu, Ravi; Benford, James; Davis, Ross (1. 5. 2021). Concepts for future missions to search for technosignatures (na jeziku: engleski). str. 446—453. 
  15. ^ Loeb, Avi. „A Possible Link between ‘Oumuamua and Unidentified Aerial Phenomena”. Scientific American (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  16. ^ Nrws, C. B. S. „UFO studies and the possibility of alien origin”. https://www.wbtv.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 10. 2022.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  17. ^ Gertz, John. „Maybe the Aliens Really Are Here”. Scientific American (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  18. ^ „NAI: Ask an Astrobiologist”. web.archive.org. 28. 9. 2006. Arhivirano iz originala 28. 09. 2006. g. Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  19. ^ „Space Jam: Former Senator Talks Aliens, Asteroids and ‘Star Trek’ With Larry Sabato”. UVA Today (na jeziku: engleski). 20. 10. 2021. Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  20. ^ „Opinion | We’re asking the wrong questions about UFOs”. Washington Post. Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  21. ^ „Mutual UFO Network”. web.archive.org. 11. 11. 2005. Arhivirano iz originala 11. 11. 2005. g. Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  22. ^ Timothy Good (2007), 106–107, 115; USAFE Item 14, TT 1524, (Top Secret), 4 November 1948, declassified in 1997, National Archives, Washington D.C.
  23. ^ „MUFON”. web.archive.org. 25. 11. 2010. Arhivirano iz originala 25. 11. 2010. g. Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  24. ^ „We the People: Your Voice in Our Government | The White House”. web.archive.org. 24. 11. 2011. Arhivirano iz originala 24. 11. 2011. g. Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  25. ^ Atkinson, Nancy (5. 11. 2011). „No Alien Visits or UFO Coverups, White House Says”. Universe Today. Pristupljeno 5. 10. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Екстратерестријална_хипотеза&oldid=27454519”