Elektrotonični potencijal
Elektrotonični potencijal jesu lokalne gradirane, nepropagirajuće promene membranskog potencijala u pravcu depolarizacije ili hiperpolarizacije. Amplituda elektrotoničnog potencijala zavisi od intenziteta draži i opada sa vremenom i distancom. Mogu da se sumiraju i tako dovedu membranski potencijal do pragovnog potencijala na kojem se generiše akcioni potencijal. Nastaju pod dejstvom subpragovnih električnih draži u eksperimentalnim uslovima (katelektrotonus i anelektrotonus), a in vivo – pod uticajem adekvatnog stimulusa u receptorima, nervnim i nervnomišićnim sinapsama – predhodnik akcionog potencijala neophodan za njegov nastanak i propagaciju.[1]
U fiziologiji, elektrotonus se odnosi na pasivno širenje naelektrisanja unutar neurona i između ćelija srčanog mišića ili ćelija glatkih mišića. Pasivno znači da promene u provodljivosti membrane zavisne od napona ne doprinose. Neuroni i druge ekscibilne ćelije proizvode dve vrste električnog potencijala:
- Elektrotonični potencijal (ili stepenovani potencijal), nepropagirani lokalni potencijal, koji je rezultat lokalne promene jonske provodljivosti (npr. sinaptički ili senzorni koji stvara lokalnu struju). Kada se širi duž dela membrane, postaje eksponencijalno manji (dekrement).
- Akcioni potencijal, propagirani impuls.
Elektrotonski potencijali predstavljaju promene membranskog potencijala neurona koje ne dovode do stvaranja nove struje akcionim potencijalima.[2] Međutim, svi akcioni potencijali pokreću se elektrotonskim potencijalima koji depolarišu membranu iznad graničnog potencijala koji pretvara elektrotonični potencijal u akcioni potencijal.[3] Neuroni koji su mali u odnosu na svoju dužinu, kao što su neki neuroni u mozgu, imaju samo elektrotonične potencijale (veruje se da ove osobine imaju amakrine ćelije u obliku zvezdanog praska u retini); duži neuroni koriste elektrotonične potencijale da pokrenu akcioni potencijal.
Razlike između akcionog potencijala i elektrotoničnog potencijala[uredi | uredi izvor]
Prva razlika između ove dve vrste promene jeste njihova amplituda. Elektrotonični potencijal je graduisani fenomen: njegova amplituda je promenljiva i zavisi od jačine sabliminalnog stimulusa. Akcioni potencijal se ponaša prema zakonu "sve ili ništa"; to je eksplozivna pojava.[4]
Kada se potencijal membrane smanji za jedno 7-15 mV, električni potencijal počinje strmije da raste, što ukazuje na to da nervno vlakno više ne reaguje kao do tada čisto pasivno. Ako se na akson primeni još veći električni stimulus, dostiže se nivo paljenja (promena potencijala je oko 20 mV) i graduisani fenomen, električni potencijal, naglo prelazi u negraduisanu, eksplozivnu pojavu, u akcioni potencijal, pasivna električna pojava prelazi u aktivnu.[4]
Druga razlika se odnosi na način njihovog prostiranja. Nervni impuls se prostire kroz nervno vlakno bez dekrementa, odnosno amplituda akcionog potencijala je konstantna. Suprotno tome, elektrotonični potencijal je lokalni fenomen koji se prostire kroz nervno vlakno sa dekrementom. U stvari, amplituda elektrotoničnog fenomena je maksimalna u blizini stimulirajuće elektrode, a sa udaljavanjem, ona opada i više se ne pojavljuje.[5]
Za razliku od akcionog potencijala, elektrotonični ne ostavlja za sobom stanje refraktnosti i mogu se nadovezati jedan na drugi.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „ELEKTROTONIČNI POTENCIJAL • LekarInfo 2021” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-12-18.
- ^ electrotonic, Pristupljeno 2021-12-18
- ^ Cell physiology sourcebook : essentials of membrane biophysics. Nick Sperelakis (Fourth edition izd.). London, UK. 2012. ISBN 0-12-387757-1. OCLC 774110557.
- ^ a b Pašić, dr Mira (2003). Fiziologija nervnog sistema. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. str. 58.
- ^ a b Pašić, dr Mira (2003). Fiziologija nervnog sistema. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. str. 59.
