Elijud Kipčoge

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Elijud Kipčoge
Lični podaci
Datum rođenja(1984-11-05)5. novembar 1984. (39 god.)
Mesto rođenjaNandi Kaunti, Kenija,
Visina1,67 m
Masa52 kg
Sportske informacije
Sportatletika
maraton, 5000 metara
Nagrade i medalje
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto Rio de Žaneiro 2016. Maraton
Zlatna medalja — prvo mesto Tokio 2020. Maraton
Srebrna medalja — drugo mesto Peking 2008. 5000 m
Bronzana medalja — treće mesto Atina 2004. 5000 m
Svetska takmičenja u atletici
Zlatna medalja — prvo mesto Pariz 2003. 5000 m
Srebrna medalja — drugo mesto Osaka 2007. 5000 m
Svetsko prvenstvo u krosu
Zlatna medalja — prvo mesto Lozana 2003. juniori
Svetsko prvenstvo u atletici u dvorani
Bronzana medalja — treće mesto 2006 Moskva 3000 m
Igre Komonvelta
Srebrna medalja — drugo mesto Delhi 2010. 5000 m
Veliki svetski maratoni
Zlatna medalja — prvo mesto Berlin 2022. Maraton
Zlatna medalja — prvo mesto Tokio 2021. Maraton
Zlatna medalja — prvo mesto London 2019. Maraton
Zlatna medalja — prvo mesto Berlin 2018. Maraton
Zlatna medalja — prvo mesto London 2018. Maraton
Zlatna medalja — prvo mesto Berlin 2017. Maraton
Zlatna medalja — prvo mesto London 2016. Maraton
Zlatna medalja — prvo mesto London 2015. Maraton
Zlatna medalja — prvo mesto Berlin 2015. Maraton
Zlatna medalja — prvo mesto Čikago 2014. Maraton
Srebrna medalja — drugo mesto Berlin 2013. Maraton

Elijud Kipčoge (engl. Eliud Kipchoge) jeste kenijski maratonac i atletičar. Svetski je rekorder u maratonu sa vremenom 2:01:09, postavljenom na Berlinskom maratonu 2022. godine. Opisan je kao najveći maratonac moderne ere.[1]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Kipčoge je svoju prvu individualnu titulu svetskog prvaka osvojio 2003. godine pobedivši u juniorskoj trci na Svetskom prvenstvu u krosu i postavivši svetski juniorski rekord preko 5000 m na stazi. U osamnaestoj godini postao je seniorski svetski prvak na 5000 m na Svetskom prvenstvu u atletici 2003. godine sa rekordom šampionata, a zatim je usledio sa olimpijskom bronzom za Keniju 2004. i bronzom na Svetskom dvoranskom prvenstvu 2006. godine. Petostruki finalista Svetskog prvenstva na 5000 m, Kipčoge je uzeo srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 2007., Letnjim olimpijskim igrama 2008. i Igrama Komonvelta 2010. godine.

Prešao je na trčanje po putu 2012. godine i imao je drugi najbrži debi u polumaratonu ikad, sa 59:25. U svom maratonskom debiju pobedio je u Hamburškom maratonu 2013. godine u rekordnom roku. Njegova prva pobeda na Svetskom maratonskom prvenstvu stigla je na maratonu u Čikagu 2014. godine, a potom je postao šampion serije za 2016., 2017., 2018. i 2019. Rekordno je pobedio na Londonskom maratonu 4 puta, a olimpijski maraton 2016. godine Njegov jedini gubitak u maratonu bio je drugo mesto iza Vilsona Kipsanga Kiprotiča na Berlinskom maratonu 2013. godine, gde je Kipsang oborio svetski rekord, i osmo mesto na maratonu u Londonu 2020. [2][3]

Dana 12. oktobra 2019. Kipčoge je istrčao maratonsku distancu na posebnom događaju u Beču u Austriji, postigavši vreme 1:59:40. Trčanje se nije ubrajalo u novi maratonski rekord, pošto se nisu poštovala standardna pravila takmičenja za pejsing i nije bio otvoren događaj već je bio zatvorenog tipa. [4][5]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Kipčoge je rođen 5. novembra 1984. u Kapsisiivi okrugu Nandi, u Keniji. On je završio srednju školu u Kaptelu 1999. godine, ali tada se nije ozbiljno bavio trčanjem. Svakodnevno je trčao 3 milje do škole. Odgajila ga je samohrana majka (učiteljica), a oca je poznavao samo po fotografijama. Najmlađi je od četvoro dece. Upoznao je svog trenera Patrika Sanga (bivšeg osvajača olimpijskih medalja) 2001. godine u dobi od 16 godina.

Njegova supruga i troje dece žive u Eldoretu u Keniji. On živi i trenira u Kaptagatu, 30 km od Eldoreta.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ George Ramsay (8. 9. 2021). „Eliud Kipchoge is the 'greatest of all time ... in any sport'”. CNN. Pristupljeno 30. 9. 2022. 
  2. ^ „Kipsang breaks marathon world record”. BBC Sport. Pristupljeno 13. 7. 2021. 
  3. ^ „Shura Kitata wins London Marathon in sprint finish, Kipchoge 8th”. Canadian Running Magazine. 4. 10. 2020. Pristupljeno 13. 7. 2021. 
  4. ^ „Kenya’s Eliud Kipchoge just became the first marathon runner to break the 2-hour barrier”. Washington Post. Pristupljeno 13. 7. 2021. 
  5. ^ „How Kipchoge made sporting history: The inside story”. BBC Sport. Pristupljeno 13. 7. 2021. 
  6. ^ „Kipchoge now turns his sights to Olympic success in Rio | FEATURE | World Athletics”. www.worldathletics.org. Pristupljeno 13. 7. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Elijud Kipčoge na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Elijud Kipčoge.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елијуд_Кипчоге&oldid=26407340”