Epidemija malih boginja u Srbiji 2017/18.

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tipične osipne promene po koži bolesnika u epidemiji malih boginja

Epidemija malih boginja u Srbiji 2017/18. je enciklopedijski i epidemiološki prikaz kretanja ove bolesti od njenog prvog epidemijskog javljanja na teritoriji Republike Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica od početka oktobra 2017. godine.

Male boginje ili morbili su jedan od vodećih uzroka smrtnosti dece u svetu, iako se mogu efikasno sprečiti bezbednom i efektivnom vakcinom koja je dostupna i u Srbiji više od 40 godina.[1]U riziku od zaraze su i deca i odrasli, ili sve osobe koje nisu vakcinisane i nemaju zaštitni imunitet. Ipak u nešto većem riziku su deca kao specifična populacija, zbog slabije razvijenog imunskog sistema. Međutim, virus malih boginja ne pravi razliku da li se radi o odrasloj osobi, detetu, nekome ko je aktivan sportista ili hronični bolesnik. Ko nije vakcinisan, i ko nema imunitet u kontaktu sa virusom malih boginja obavezno će oboleti.[2]

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji evidentirana je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Do 10. novembra 2017. godine, kada je registrovano 98 slučajeva (od kojih su 24 laboratorijski potvrđena), epidemija malih boginja nije proglašena u Srbiji već samo prijavljena od strane Republičkog IZJZ. Na osnovu ove prijave Ministar proglašava pojavu epidemije zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog značaja,[a] i naređuje hitne mere koje u ovom slučaju moraju da se sprovode, na predlog Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Instituta za javno zdravlje Srbije u roku od dva dana od dana prijema ovog predloga.

Mogući uzroci epidemijskog javljanja malih boginja[uredi | uredi izvor]

Kao glavni faktori izbijanja prateće epidemije malih boginja u 2017. navode se sledeći razlozi:

  • Srbija se svrstava u zemlje u kojima se endemski održavaju male boginje sa epidemijama (2007, 2009/2010, 2014/2015, 2016/2017), a u prvih devet meseci 2017. godine u Republici Srbiji registrovano je 12 slučajeva malih boginja (genotip B3) u epidemijama u Opštoj bolnici Kruševac, populaciji grada Kruševca i Opštoj bolnici Sremska Mitrovica — Dom zdravlja Sremska Mitrovica,
  • imunološki bedem marginalizovanih i migratornih populacionih grupa,
  • zastupljenost osetljive populacije — pad obuhvata u poslednjih pet godina, zbog otpora roditelja prema vakvinaciji
  • epidemiološka situacija u okruženju Srbije — pojava morbila u susednim zemljama. U prva dva meseca 2017. godine, više od 1.500 slučajeva malih boginja registrovano je u 14 evropskih zemalja usled „akumulacije nevakcinisanih pojedinaca”,[b]. U 10 zemalja - Austriji, Belgiji, Hrvatskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rumuniji, Španiji i Švedskoj - broj registrovanih slučajeva u januaru i februaru 2017. je preko dva puta veći nego u istom periodu 2016. godine.

Imajući u vidu napred izneto, kao i tvrdnju stručnjaka da samo jedan kontakt sa zaraženom osobom neminovno dovosi do širenja bolesti, ka i da jedna zaražena osoba može zaraziti 15 zdravih osoba, logično je da je zašto je u jednom periodu gosine došlo do epidemijskog širenja malih boginja na teritoriji Srbije.

Tok masovnijeg javljanja malih boginja[uredi | uredi izvor]

Prve slučajeve malih boginja Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” prijavio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica (koji je nadležan za teritoriju srpskih enklava, sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom) 23. oktobra 2017. godine. Na navedenoj teritoriji do 8.11.2017. godine registrovano je 55 osoba sa kliničkom slikom malih boginja, od kojih je kod jedanaest laboratorijski potvrđena dijagnoza na Institutu Torlak u Beogradu. Dana 2. novembra 2017. godine Institut Torlak je dostavio laboratorijsku potvrdu slučaja malih boginja kod deteta iz Gračanice, kod koga su se simptomi malih boginja javili u toku hospitalizacije zbog lečenja osnovne bolesti na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić” u Beogradu.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Vranje 1. novembra 2017. godine prijavio je Institutu za javno zdravlje Srbije epidemiju malih boginja na teritoriji opštine Bujanovac, sa dvoje obolelih. Kod ovih lica je laboratorijski potvrđena dijagnoza na Institutu Torlak. Obe osobe su prethodno bile u kontaktu sa obolelima od malih boginja na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Priština.

Dana 6. novembra 2017. godine Centar za prevenciju i kontrolu bolesti Zavoda za javno zdravlje Kraljevo dostavio je Institutu za javno zdravlje Srbije prijavu porodične epidemije malih boginja, sa dvoje obolelih, kod kojih je laboratorijski potvrđena dijagnoza na Institutu Torlak. Radi se o osobama koje su prethodno bile u kontaktu sa obolelima od malih boginja tokom boravka u Prištini.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd 8. novembra 2017. godine prijavio je Institutu za javno zdravlje Srbije epidemiju malih boginja na teritoriji Grada Beograda, sa pet obolelih, kod kojih je laboratorijski potvrđena dijagnoza na Institutu Torlak. Obolele osobe nisu bile u kontaktu sa osobama sa područja Kosova i Metohije, niti sa osobama sa sličnom kliničkom slikom na teritoriji prebivališta. Oboleli su nevakcinisani, ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Svi oboleli su hospitalizovani na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”, odnosno na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. Kod jedne od obolelih osoba dijagnostikovana je upala pluća, kao jedna od težih komplikacija malih boginja.

Prema izjavi ministra zdravlja Srbije, Zlatibora Lončara, datoj Radio televiziji Srbije 12. novembra 2017. godine: Od početka oktobra 2017. do datuma davanja izjave, registrovano je 98 slučajeva malih boginja u Srbiji. Većina obolelih nije vakcinisana, ili je nepotpuno vakcinisana. U bolnici je 47 odsto obolelih, a sedmoro ima i upalu pluća.[3]

Tok epidemije u 2017. godini[uredi | uredi izvor]

Od početka novembra 2017. godine do dan 12. decembar 2017. godine epidemije malih boginja prijavljene su na teritoriji grada Beograda (79 obolelih), grada Kraljeva (91 oboleli), grada Niša (27 obolelih) i opštine Bujanovac (dva obolela), a od početka decembra 2017. godine i na teritoriji opština Velika Plana (četiri obolela) i Bojnik (pet obolelih). U Tutinu je prijavljena porodična epidemija malih boginja sa petoro obolelih. Laboratorijski potvrđeni slučajevi malih boginja registrovani su i u Subotici (jedan), Preševu (tri), Vranju (dva), Smederevskoj Palanci (dva) i Novom Sadu (tri).

U Srbiji je od početka oktobra do 26. decembra 2017. godine registrovano ukupno 654 slučajeva malih boginja, na teritoriji grada Beograda (158 obolelih), grada Kraljeva (116 obolelih), grada Niša (69 obolelih) i opštine Bujanovac (dva obolela), a od početka decembra 2017. godine i na teritoriji grada Smederevska Palanaka (dva obolela) i opština Velika Plana (pet obolelih) i Bojnik (12 obolelih). Kod 236 bolesnika morbili su laboratorijski potvrđeni u Institutu „Torlak”. Najmlađa obolela osoba je beba od dva meseca, a najstarija osoba ima 60 godina. Najveći broj obolelih je među mlađima od pet godina i starijima od 30 godina. Većina obolelih osoba (91%) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Smrtni slučajevi u 2017. godini[uredi | uredi izvor]

26. decembar 2017.

Dvadesetogodišnji mladić iz Beograda preminuo je 26. decembra 2017. godine u bolnici na odeljenju intenzivne nege zbog komplikacija izazvanih malim boginjama.[4]

Kretanje epidemijskog javljanja malih boginja po danima u 2017. godini[uredi | uredi izvor]

Stanje na dan Broj obolelih Laboratorijski potvrđeno u Na bolničkom lečenju Sa komplikacijama % nevakcinisanih ili nepotpuno vakcinisanih Umrlo
10. novembar 2017..
98
24
47
7
91
13. novembar 2017.
105
24
47
8
91
21. novembar 2017.[5]
202
50
75
15
91
27. novembar 2017.[6]
249
65
89
21 (upala pluća)
91
4. decembar 2017.[7]
336
110
141
26 (upala pluća)
91
12. decembar 2017.[8]
456
132
141
47 (upala pluća)
91
26. decembar 2017.[9]
654
236
238
84 (upala pluća)
91
1

Tok epidemije u 2018. godini[uredi | uredi izvor]

I U 2018. godini epidemija morbila je nastavila da vlada širom Srbije nesmanjenom žestinom, tako da je od početka oktobra 2017. godine, zaključno sa 5. januarom 2018. godine na teritoriji Republike Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano ukupno 808 slučajeva malih boginja, od kojih je 350 laboratorijski potvrđeno u Institutu Torlak. Od ukupnog broja obolelih, 34% je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod 105 obolelih osoba.

IJZ Vojvodine je prijavio 4. januara 2018. godine epidemiju malih malih boginja za grad Novi Sad (osam obolelih), a 5. januara 2018. godine i Zavod za javno zdravlje Leskovac takođe je prijavio epidemiju za grad Leskovac (deset obolelih).[10]

Smrtni slučajevi u 2018. godini[uredi | uredi izvor]

3. januar 2018.

Klinički centar u Nišu, prijavio je smrtni ishod (drugi po redu od pojave epidemije), ali ovoga puta kod deteta uzrasta dve godine iz Aleksinca, koje nije bilo vakcinisano. Bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku je došlo do razvoja zapaljenja pluća.

22. januar 2018.

Dvadesetjednogodišnja porodilja iz Niša preminula je na Infektivnoj klinici u Nišu od komplikacija izazvanih malim boginjama, 22. januara 2018. godine, nakon što je primljena na kliničko lečenje 16. januara 2018. To je treći smrtni slučaj koji se dogodio od početka epidemije.[11]

19. februara 2018.

Klinika za infektivne i tropske bolesti u Beogradu prijavila je smrtni ishod kod osobe uzrasta 45 godina iz Beograda. Bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku je došlo do razvoja zapaljenja pluća.[12]

20. februar 2018.

Prema podacima Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu smrtni ishod od malih boginja registrovan je 20. februara 2018. godine, kod osobe rođene 1988. godine, koja je bila zaposlena kao pomoćna radnica u Kliničkom centru Srbije, kod koje je zbog bolest nastala nakon zaražavanja morbilima kod svoje kuće, u kliničkom toku bolesti došlo do razvoja zapaljenja pluća.[12]

2. mart 2018.

Prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut” od 2. marta 2018. godine u Kliničkom centru Niš, nakon skoro četiri nedelje lečenje preminulo je deta zbog komplikacija (upala pluća) izazvanih malim boginjama. Ovo četvorogodišnje (nevakcinisano) dete iz Vranjske banje šesta je žrtva malih boginja u Srbiji od početka epidemije.[13]

6. mart 2018.

Prema saopštenju je Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut” od 6. marta 2018. godine u Kliničkom centru Beograd, nakon lečenja, preminula je osoba stara 40 godina zbog komplikacija (upala pluća) izazvanih malim boginjama.[14]

13. mart 2018.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Novi Pazar, dobijenim 13. mart 2018. godine, smrtni ishod od malih boginja registrovan je kod osobe rođene 1976. godine, kod koje je u kliničkom toku bolesti došlo do razvoja zapaljenja pluća.

14. mart 2018.

Na Dečjoj internoj klinici u Nišu 14. marta 2018. godine je preminula prevremeno rođena beba, čija majka je obolela od morbila. Uzrok smrti je krvarenje u centralnom nervnom sistemu, kao posledica nezrelih krvnih sudova. Majka preminule bebe, koja je obolela od morbila, nakon oporavka, 13. marta je otpuštena iz bolnice.[15]

15. mart 2018.

Klinički centar Niš prijavio je smrtni ishod kod osobe uzrasta 32 godine iz Niša, dok je Klinički centar Kragujevac prijavio smrtni ishod kod osobe uzrasta 32 godine iz Tutina. Kod obe osobe bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku došlo je do razvoja zapaljenja pluća.

12. april 2018.

Klinički centar Niš prijavio je smrtni ishod kod deteta starog jedanaest meseci iz Doljevca. Bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku došlo je do razvoja zapaljenja pluća.

13. april 2018.

Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu prijavio je smrtni ishod kod deteta uzrasta dve godine iz Kragujevca, koje je preminulo 4. aprila 2018. godine. Bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku je došlo do razvoja zapaljenja pluća.

13. april 2018.

Opšta bolnica Aleksinac prijavila je smrtni ishod kod osobe uzrasta 30 godina iz Aleksinca.

Kretanje epidemijskog javljanja malih boginja po danima u 2018. godini[uredi | uredi izvor]

Stanje na dan Broj obolelih Laboratorijski potvrđeno u Na bolničkom lečenju Sa komplikacijama % nevakcinisanih ili
nepotpuno vakcinisanih		 Umrlo
5. januar 2018.[10].
808
350
289
105 (upala pluća)
93
2
15. januar 2018.[16].
1.036
479
342
133 (upala pluća)
93
2
19. januar 2018.[17].
1.227
615
380
154 (upala pluća)
93
2
24. januar 2018.[18].
1.327
660
434
164 (upala pluća)
94
3
9. februar 2018.[19].
2.035
1.022
750
245 (upala pluća i zapaljenje mozga)
94
3
22. februar 2018.[12].
2.559
1.291
850
288 (upala pluća i zapaljenje mozga)
94
5
2. mart 2018.[20].
2.896
1.448
910
329 (upala pluća i zapaljenje mozga)
94
6
5. mart 2018.[21].
3.123
1.581
1010
347 — upala pluća (346) i zapaljenje mozga (1)
95
9
13. mart 2018.[22].
3.538
1.817
1.310
400 — upala pluća (398) i zapaljenje mozga (2)
95
11
29. mart 2018.[23].
4.292
2.265
1.410
467 — upala pluća (465) i zapaljenje mozga (2)
95
11
5. april 2018.[24].
4.538
2.368
1.620
468 — upala pluća (466) i zapaljenje mozga (2)
95
11
18. maj 2018.[25].
5.318
2.710
1.820
556 — upala pluća (554) i zapaljenje mozga (2)
95
15

Epidemija na na teritoriji Kosova i Metohije[uredi | uredi izvor]

Epidemija malih boginja na teritoriji Kosova i Metohije sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom prijavljena je 23. oktobra 2017. godine i do 5. aprila 2018. godine na navedenoj teritoriji registrovane su 353 obolele osobe.[24]

Mere prevencije[uredi | uredi izvor]

Kako su male boginje bolest koja je predviđena za iskorenjavanje, te i kada se javi jedan oboleli to je epidemija, koja zahteva striktno sprovođenje mera prevencije. Proglašenje epidemije podrazumeva uvođenje vanrednog epidemiološkog nazora i vanredne vakcinacije stanovništva, kojom se proširuje gornja starosna granica za imunizaciju koja je u ovom trenutku do navršenih 14 godina života.

Prema izjavam epidemiologa IZJZ Srbije, kako je jedina efikasna mera u sprečavanju oboljenja i njegovog daljeg širenja blagovremena imunizacija MMR vakcinom, u tom smislu prva mera je da se sva vakcinisana i nevakcinisane dece od 12 meseci do 14 godina u Srbiji podvrgnu vakcinaciji. U skladu sa predloženim merama Instituta za javno zdravlje Srbije Batut na teritoriji Srbije, od početka novembra 2017. godine intenzivno sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od godinu dana do 14 godina.

Imajući u vidu okolnosti, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, mere pooštrenog nadzora (protivepidemijske mere) treba sprovoditi najmanje u periodu dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a pre svega u skladu sa parametrima u oceni i proceni epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Republike Srbije.

Sa razvojem aktuelne epidemiološke situacije Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” redovno predlaže mere u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, stručnim stavovima, preporukama SZO, iz kojih je proistekao i usvojeni plan eliminacije morbila u Srbiji.

Deklaracija o podršci vakcinaciji stručne javnosti Srbije[uredi | uredi izvor]

Na inicijativu Lekarske komore Srbije, ugledni predstavnici državnih, naučnih, obrazovnih institucija i strukovnih komora u zdravstvenom sistemu Srbije potpisali su 30. januara 2018. godine zajedničku Deklaraciju o podršci vakcinaciji, sledeće sadržine:

Suprotstavljeni stavovovi o vakcinaciji protiv malih boginja[uredi | uredi izvor]

Samo tokom 2015. godine 134.200 osoba je umrlo zbog malih boginja u svetu (367 svakog dana ili 15 svakog sata). Ako nevakcinisana deca dobiju male boginje u 30% slučajeva zbog komplikacija može se javiti gubitak sluha, upala pluća, zapaljenje mozga, ali i smrtni ishod. Na ovakvo stanje u svetu uticala je dugogodišnja negativna kampanja koja je dovela do toga da roditelji sumnjaju u pozitivne efekte vakcine, a kao rezultat toga, su epidemije koje se polako šire u mnogim evropskim zemljama uključujući i Srbiju u kojoj se to dešava u 2017 i 2018. godini.

Odbijanje vakcinacije dece utiče na kolektivni imunitet, koji se postiže kada se vakciniše najmanje 95% populacije. Prema najnovijim epidemiološkim podacima, ovaj broj je sada samo oko 50%! Roditelji koji odbijaju da vakcinišu svoju bebu ne samo da svoje dete izlažu rizikuju, već i ostalu decu mlade sa kojima je dete u kontaktu, a posebno onu decu koja imaju imunološke poremećaje, leukemiju, akutne zarazne bolesti ili alergije pa ne mogu da se vakcinišu (pa je jedini način da takva deca budu bezbedna da okruženje bude imuno - uredno vakcinisano).

Imajući u vidu da se epidemija kreće u dečjem uzrastu, u školama i vrtićima, vakcinisana deca su odgovorna za kolektivni imunitet jer na taj način štite i svoje roditelje, bake i deke koji ili nisu bili vakcinisani ili su primili samo jednu dozu vakcine koja ih ne štiti u potpunosti, kao što je slučaj sa svim onima koji su rođeni pre 1993. godine.

Svaka vakcina, kao i svaki lek ima neželjene efekte. Tako MMR vakcina može dovesti do dve grupe neželjenih efekata:

  • Prvi su standard, koji uključuje otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blagu temperaturu prvog ili drugog dana.
  • Ostali efekti su kasni. Pojavljuju se do dve nedelje nakon vakcinacije i manifestuju kao blagi znaci bolesti protiv koje je dete vakcinisano. To može dovesti do povišene temperature, otoka kapaka, crvenila kože, a ponekad i povećanja limfnih čvorova na vratu. Ovo stanje traje nekoliko dana, ponekad i duže, a ponekad se zaboravi na vakcinaciju pa se stanje dete proglašava za neku novu infekciju i nepotrebno leči. Međutim, ovi efekti su prolazni, tako da uz malo strpljenja i lekova za snižavanje temperature sve prolazi bez posledica.

Ozbiljne naučne studije pokazuju da su komplikacije, ma kako bile retke, najmanje ako se vakcina daje između 12. i 15. meseca što je predviđeno kalendarom vakcinacija u Srbiji. Ma kako visoka temperatura posle vakcinacije delovala uzmenimirujuće za roditelje (koja se javlja kod dece starije od 15 meseci), to je ništa u odnosu na bolest od koje umiru nevakcinisani.

Zablude o MMR vakcini i autizmu

Vakcinu protiv malih boginja (odnosno kombinovanu MMR vakcinu) bije loš glas zbog njene navodne povezanosti sa autizmom, što je jedna od najštetnijih zabluda lansiranih u medicini poslednjih decenija. Lansiranje ove zablude počelo je u februaru 1998. kada je Endru Vejkfild, abdominalni hirurg, sa svojim saradnicima u časopisu „Lanset” objavio članak o tome kako MMR vakcina izaziva autizam. Članak je prenelo mnoštvo medija i tako je započeo lanac straha i nove pojave bolesti za koji se smatralo da je iskorenjena, prvenstveno one povezane sa malim boginjama.

Mnogi autori kasnije su pokušali da potvrde korelaciju između morbila i autizma, ali nisu uspeli. Pored toga, novinar „Sandej Tajmsa” 2004. godine utvrdio ja da „Lanset” nije proverio sve navode u članku pre nego što je on objavljen, kao i da je Vejkfild ima finansijske koristi od svoje „hrabre” tvrdnje, koju nije mogao opravdati. Epilog ove priče je u tome da se časopis „Lanset” u potpunosti ogradio i odbacio Vejkfildove tvrdnje, a on sam je izbačene iz Lekarske komore Engleske.

Prema izjavi srpskog epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

Ove dve pojave (vakcinacija i autizam) nemaju apsolutno nikave veze osim što se vremenski podudaraju zato što u drugoj i trećoj godini roditelji obično uočavaju da nešto nije u redu sa detetom i povezuju to sa vakcinacijom. Međutim, stručnjaci mogu da otkriju autizam mnogo pre prvog rođendana.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Epidemija od većeg epidemiološkog značaja označava pojavu teških kliničkih oblika zaraznih bolesti i / ili smrti od zarazne bolesti, pri čemu postoji opasnost od nastanka težih ekonomskih i društvenih posledica, prekograničnog prenošenja bolesti, kao i ponovna pojava slučajeva odstranjene ili iskorenjene bolesti
  2. ^ Prema saopštenju iz Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ American Academy of Pediatrics. Measles. Pickering LK, ed. Red Book: Report of the Committee on Infectious Disease. Elk Grove, Ill: AAP; 2006. 441-52.
  2. ^ Sabella C. Measles: not just a childhood rash. Cleve Clin J Med. 2010 Mar. 77(3):207-13.
  3. ^ „Lončar: Oboleli od malih boginja stabilno, vakcina ima dovoljno”. RTS Beograd 12.11.2017. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  4. ^ „Prva žrtva malih boginja u Srbiji”. RTS Beograd, 27. 12.2017. Pristupljeno 27. 12. 2017. 
  5. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 21.11.2017. godine Pristupljeno: 22. 11. 2017.
  6. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 27.11.2017. godine Pristupljeno: 28. 11. 2017.
  7. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 4.12.2017. godine Pristupljeno: 13. 12. 2017.
  8. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 12.12.2017. godine Pristupljeno: 13. 12. 2017.
  9. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 26.12.2017. godine Pristupljeno: 27. 12. 2017.
  10. ^ a b Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 5.1.2018. godine Pristupljeno: 6. 1. 2018.
  11. ^ „Niš, porodilja preminula od posledica malih boginja”. RTS Beograd, 22. 1. 2018. Pristupljeno 22. 01. 2018. 
  12. ^ a b v Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 22.2.2018. godine Pristupljeno: 23. 2. 2018.
  13. ^ „Dete iz Vranjske banje šesta žrtva malih boginja”. RTS Beograd, 2. 3. 2018. Pristupljeno 02. 3. 2018. 
  14. ^ „Još jedna osoba preminula od posledica malih boginja”. RTS Beograd, 6. 3. 2018. Pristupljeno 06. 3. 2018. 
  15. ^ „Preminula beba čija je majka obolela od morbila”. RTS Beograd, 15. 3. 2018. Pristupljeno 15. 03. 2018. 
  16. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 15.1.2018. godine Pristupljeno: 16. 1. 2018.
  17. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 19.1.2018. godine Pristupljeno: 22. 1. 2018.
  18. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 24.1.2018. godine Pristupljeno: 25. 1. 2018.
  19. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 9.2.2018. godine Pristupljeno: 11. 2. 2018.
  20. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 1.3.2018. godine Pristupljeno: 2. 3. 2018.
  21. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 5.3.2018. godine Pristupljeno: 6. 3. 2018.
  22. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 13.3.2018. godine Pristupljeno: 14. 3. 2018.
  23. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 29.3.2018. godine Pristupljeno: 30. 3. 2018.
  24. ^ a b Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 5.4.2018. godine Pristupljeno: 8. 4. 2018.
  25. ^ Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 18.5.2018. godine Pristupljeno: 22. 5. 2018.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епидемија_малих_богиња_у_Србији_2017/18.&oldid=26878787”