Epilog albanske golgote

Po vrletima i primorju Albanije i Crne Gore srpska vojska je marševala danima i na tom putu je bilo 144.098 poginulih i umrlih

Epilog albanske golgote je na osnovu raspoloživih istorijskih podataka, prikaz broja umrlih, poginulih nestalih i spašenih pripadnika srpske vojske i izbeglog stanovništva u Velikom ratu i od početka Prvog svetskog rata do kraja najvećeg egzodusa srpskog naroda u njegovoj istoriji - albanske golgote. A epilog albanske golgote bio je stravičan. Samo od septembra 1915 do marta 1916. godine, kada je okončana albanska golgota bilo je 144.098 poginulih i umrlih.

Ukupan broj mobilisanih Srba i dobrovoljaca na početku Velikog rata

Kraljevina Srbija sa 4,5 miliona stanovnika do septembra 1915. godine mobilisala je 714.343 vojnika i oficira. Crpeći poslednje ljudske rezerve u egzilu, 1916—1918, broj mobilisanih se povećao na 737.000 (ostatak regruta koji su preživeli albansku golgotu, novi regruti među izbeglim narodom, dobrovoljci iz Rusije i prekomorskih zemalja), ili 24% stanovništva.

Da li je cena slobode opravdala albansku golgotu? Nikada istorija do tada nije zabeležila da jedna vojska i cela državna struktura napuste svoju teritoriju i da se ista ta vojska i država, pod zastavom slave i pobede, ponovo vrati u svoju Otadžbinu i donesu joj slobodu. I u tome je zapravo odgovor na delikatnu dilemu u kojoj su posle boja svi generali pametni: da li je sve tako moralo i da li je cena smrti u odstupajući kolonama i među civilnim žrtvama stanovništva koje je ostalo na svojoj zemlji, nadmašila cenu takve odluke.... A kad je sloboda izvojevana? ... Posle velike istorijske nacionalne pobede, jedni su skupljali lovorike i živeli na tronu slave, drugi su dobili ordenje, a treći su dugo vidali rane, posledice tih pobeda.

Vojni i civilni gubici

Vojni gubici

Vojni gubici koje je Kraljevina Srbija podnela, iznose ukupno: 402.435. Nakon rata popisano je 114.000 ratnih vojnih invalida.

Vojnički gubici srpske vojske od početka Velikog rata do okončanja albanske golgote

Vojnički gubici koje je Srbija podnela od početka rata do završetka albanske golgote, po godina bili su sledeći:

• 1914. – 69.022 poginulih i umrlih
• 1915. (do septembra) – 56.842 poginulih i umrlih
• 1915. (od septembra 1915 do marta 1916) – 144.098 poginulih i umrlih

Gubici srpskog vojnog saniteta

Prateći ratni napor Kraljevine Srbije njen sanitet, vojni i građanski, podneo je velike žrtve, koje prikazane u brojkama izgledaju ovako:

• poginulih i umrlih lekara – 122 (3+119)
• umrlih stomatologa – 1
• umrlih lekara stranaca u srpskoj vojsci – 25
• umrlih studenata medicine – 20
• umrlih starijih doktoranata – 4
• umrlih zarobljenih lekara na radu u srpskim vojnim bolnicama – 11

Civilni gubici

Gubici staraca žena i dece nisu bili ništa manji od vojnih. Prema službenim podacima koje je državna delegacija podnela na Konferenciji mira u Parizu 1919. godine, od bolesti i gladi u zemlji i u internaciji, umrlo je ili ubijeno u okupatorskim akcijama ukupno 845.000 dece, žena i starijih lica.

Četrdeset hiljada regruta – mučenika u grotlu albanske golgote

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Egzodus regruta srpske vojske u albanskoj golgoti.

Regruti u albanskoj golgoti

Potresna priča srpskog pisca Branislava Nušića o stradanju mladih i za rat neiskusnih regruta u albanskoj golgoti:

„ Nisam ni slutio da su ta deca na smrt osuđena, da će tu decu maćijski baciti u planine albanske gde će umirati od gladi i od zime, gde će se daviti u blatu i gde će ih bolesti obarati kao olujina nedozreli vlat.
Nisam ni slutio da će od 40 000 srpske dece za mesec dana 36 000 naći grobove svoje u snežnim ambisima i smrdljivim barama i da će Srbija čitavu jednu generaciju svoje omladine prosto baciti zverovima za hranu, kao nepotrebno meso.
Nisam ni slutio, velim, kada su ta deca, bleda i umorna lica prolazila u nedoglednim redovima mimo mene, da oni idu na svoju Golgotu i da je hrišćanstvo prema Srpstvu tako siromašno žrtvama.
Dve hiljade godina mi slavimo i žalimo četrdeset mladenaca, mučenika, koliko je hrišćanstvo u borbi od nekoliko vekova podnelo na žrtvu, a mi za nekoliko dana bacimo na žrtvu četrdeset hiljada mladenaca – mučenika! ”

Ukupan broj Srba i dobrovoljaca spašenih posle albanske golgote

Po okončanju ratnih dejstava odlučeno je da se na zajedničkom groblju sahrane svi poginuli ratnici na Solunskom frontu. Za mesto je određen plato na Zejtinliku (u to doba gola ledina u blizini Soluna) na kom se nalazilo groblje Glavne vojne poljske bolnice srpske vojske.

Iz Drača, Valone do Bizerte, Krfa, Soluna, prema podacima francuske misije, koja je rukovodila transportom srpske vojske i podatke prikupljala na licu mesta:

• Sa obala Albanije od 7. januara do 19. februara prevezeno je brodovima ukupno 154.454 vojnika. Od toga na Krf 138.691 vojnika i civila, u Bizertu oko 10.763 vojnika, na Korziku 3.000, i u Francusku 2.000.
• Ovom broju treba dodati i deo trupa (odred pukovnika Vasića) koji se maršujući kroz Makedoniju probio u Solun sa 3.631 vojnikom.
•  U Albaniji su privremeno ostali samo delovi nekih jedinica srpske vojske u selu Driziša na Vojuša radi čuvanja i ishrane stoke i kompletna Konjička divizija, kojoj su saveznici još 19. januara obustavili svaki pokret na reci Vojuša, sa 1.500 ljudi i 16.500 konja. Ove jedinice su postepeno prebacivane iz Albanije do 5. aprila, kada je Albaniju napustila i Komisija za ukrcavanje u Valoni.

Kad saberemo navedene podatke dolazimo do toga da je Srpska vojska, nakon albanske golgote uspela da sačuva i na prostor van borbenih dejstava dovede kontingent od 159.585 vojnika.

Spoljašnje veze

• Rane koje bole čitav vek („Večernje novosti“, 12. jun 2015)
• Marš smrti duž albanske obale Jadranskog mora (Politika 8. januar 2016)
• Srpski vojni sanitet na početku rata i u velikim bitkama 1914. godine — www.rastko.rs