Еп о Гилгамешу

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ep o Gilgamešu
Ploča mita o potopu iz epa o Gilgamešu na akadskom jeziku
Nastanak
Orig. naslovGilgameš
AutorNepoznat
ZemljaMesopotamija
JezikAkadski
Sadržaj
Žanr / vrsta delaEpska poezija, Poezija
Lokalizacijaoko 2100–1200 p. n. e., Mesopotamija
Izdavanje
Broj izdanja12. ploča 1872.

Ep o Gilgamešu[1] je epska pesma iz drevne Mesopotamije. Književna istorija Gilgameša počinje sa pet sumerskih pesama o Gilgamešu (ranije čitano kao sumerski „Bilgameš“), kralju Uruka, od kojih neke možda datiraju iz Treće dinastije Ura (oko  2100. p. n. e.).[2] Ove nezavisne priče su kasnije korišćene kao izvorni materijal za kombinovani ep na akadskom. Prva sačuvana verzija ovog kombinovanog epa, poznata kao "starovavilonska" verzija, datira iz 18. veka pre nove ere i naslovljena je prema njegovom incipitu, Shūtur eli sharrī ("Prevazilaženje svih drugih kraljeva"). Samo nekoliko ploča je preživelo. Kasnija standardna vavilonska verzija koju je sastavio Sin-leki-unini datira negde između 13. i 10. veka pre nove ere i nosi incipit Sha naqba īmuru („Onaj koji je video dubinu(e)“, ili „Onaj koji vidi nepoznato"'). Otprilike dve trećine ove duže verzije od dvanaest ploča je vraćeno. Neki od najboljih primeraka otkriveni su u ruševinama biblioteke asirskog kralja Asurbanipala iz 7. veka pre nove ere.

Prva polovina priče govori o Gilgamešu (koji je bio kralj Uruka) i Enkiduu, divljem čoveku kog su bogovi stvorili da spreči Gilgameša da ugnjetava narod Uruka. Nakon što Enkidu postane civilizovan kroz seksualni odnos sa Šamhat, prostitutkom, on putuje u Uruk, gde izaziva Gilgameša na test snage. Gilgameš pobeđuje na takmičenju; ipak, njih dvojica postaju prijatelji. Zajedno kreću na šestodnevno putovanje do legendarne Kedrove šume, gde na kraju ubiju njenog Čuvara, Humbabu, i poseku sveti kedar.[3] Boginja Ištar šalje nebeskog bika da kazni Gilgameša jer ju je odbio. Gilgameš i Enkidu ubijaju Nebeskog bika, vređajući Ištar, nakon čega bogovi odlučuju da Enkidua osude na smrt i ubiju ga tako što su mu zadali smrtonosnu bolest.

U drugoj polovini epa, nevolja zbog Enkiduove smrti dovodi do toga da Gilgameš krene na dugo i opasno putovanje da otkrije tajnu večnog života. On na kraju saznaje da "Život koji tražiš nećeš naći. Kad su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za njih, a život zadržali za sebe".[4][5]

Ep se smatra temeljnim delom u religiji i tradiciji herojskih saga, pri čemu je Gilgameš formirao prototip za kasnije heroje kao što je Herkul, a sam ep je služio kao uticaj na homerske epove.[6] Preveden je na mnoge jezike i predstavljen je u nekoliko dela popularne beletristike.

Otkriće[uredi | uredi izvor]

Drevna asirska statua koja se trenutno nalazi u Luvru, verovatno predstavlja Gilgameša.

...ovo otkriće je očigledno predodređeno da izazove živu kontroverzu. Za sada su pravoslavni ljudi u velikom oduševljenju i veoma su opsednuti potkrepljenjem koje ono pruža biblijskoj istoriji. Moguće je, međutim, kao što je istaknuto, da se haldejski natpis, ako je originalan, može smatrati potvrdom tvrdnje da postoje različite tradicije potopa osim biblijskog, koje je možda legendarno kao i ostale.

The New York Times, naslovna strana, 1872[7]

Oko 15.000 fragmenata asirskih klinopisnih ploča otkrili su u Asurbanipalskoj biblioteci u Ninivi od strane Ostina Henrija Lejarda, njegovog pomoćnika Hormuzda Rasama i V. K. Loftus početkom 1850-ih.[8] Krajem sledeće decenije, Britanski muzej je angažovao Džordža Smita da ih proučava; 1872. Smit je čitao prevedene fragmente pred Društvom za biblijsku arheologiju,[9] a 1875. i 1876. objavio je potpunije prevode,[10] od kojih je poslednji objavljen kao Haldejski izveštaj o Postanku.[8] Centralni lik Gilgameš je prvobitno predstavljen svetu kao „Izdubar“, pre nego što su klinasti logografi u njegovom imenu mogli tačno da se izgovore.[8][11] Godine 1891. Pol Hopt je prikupio klinasti tekst, a devet godina kasnije, Piter Džensen je obezbedio sveobuhvatno izdanje; R. Kembel Tompson je 1930. obnovio oba njihova dela. Tokom naredne dve decenije, Semjuel Noa Kramer je ponovo sastavio sumerske pesme.[10]

Enkidu, Gilgamešov prijatelj. Iz Ura, Irak, 2027–1763. p. n. e. Muzej Iraka.

Godine 1998. američki asiriolog Teodor Kvasman otkrio je komad za koji se veruje da sadrži prve redove epa u skladištu Britanskog muzeja; fragment, pronađen 1878. godine i datiran u periodu 600 p. n. e. - 100 p. n. e., ostao je neispitan od strane stručnjaka više od jednog veka od njegovog oporavka.[12] Fragment je glasio „Onaj koji je sve video, koji je bio temelj zemlje, koji je znao (sve), bio je mudar u svim stvarima: Gilgameš.[13] Otkriće artefakata (oko 2600 p. n. e.) povezanih sa Enmebaragesijem od Kiša, koji se u legendama pominje kao otac jednog od Gilgamešovih protivnika, dalo je kredibilitet istorijskom postojanju Gilgameša.[14]

Početkom 2000-ih, Gilgamešova ploča snova je ilegalno uvezena u Sjedinjene Države. Prema Ministarstvu pravde Sjedinjenih Država, ploča je bila obložena prljavštinom i nečitljiva kada ju je kupio američki trgovac antikvitetima 2003. Ploču je prodao neimenovani trgovac antikvitetima 2007. sa pismom u kojem se lažno navodi da je bila unutra kutija drevnih bronzanih fragmenata kupljenih na aukciji 1981. godine.[15] Godine 2014, Hobi Lobi je privatno kupio ploču za izlaganje u Muzeju Biblije u Vašingtonu, D.C.[15][16] Godine 2019. američki zvaničnici su zaplenili Gilgamešov ploču snova i vraćena je u Irak u septembru 2021.[17][18]

Standardna vavilonska verzija[uredi | uredi izvor]

Standardnu vavilonsku verziju je otkrio Hormuzd Rasam u biblioteci Asurbanipala u Ninivi 1853. „Standardni vavilonski“ se odnosi na književni stil koji je korišćen u književne svrhe. Ovu verziju je sastavio Sin-leki-unini negde između 1300. i 1000.[19][20] pre nove ere iz ranijih tekstova. Jedan od uticaja koji je Sin-leki-unini uneo u delo bio je da se pitanje smrtnosti stavi u prvi plan, što je omogućilo liku da od „avanturista postane mudar čovek“.[20] Brazilski naučnik Lins Brandao je video da se standardna verzija može posmatrati u ovom smislu kao „sapiencijalna književnost“ („književnost mudrosti“), koja je uobičajena na Bliskom istoku,[21][22] ali ova ideja nije široko prihvaćena.

Standardna vavilonska verzija ima različite uvodne reči, ili incipit, od starije verzije. Starija verzija počinje rečima „Prevazilaženje svih drugih kraljeva“, dok standardna vavilonska verzija ima „Onaj koji je video dubinu“ (ša naqba īmuru), „duboko“ što se odnosi na misterije informacija koje je Gilgameš doneo sa svog sastanka sa Uta-Napišti (Utnapištim) o Ea, izvoru mudrosti.[23][24] Gilgamešu je dato znanje o tome kako obožavati bogove, zašto je smrt određena za ljudska bića, šta čini dobrim kraljem i kako živeti dobrim životom. Priča o Utnapištimu, junaku mita o potopu, može se naći i u vavilonskom epu Atra-Hasis.[25][26] Standardna verzija je takođe poznata kao iškar Gilgāmeš, „Serija Gilgameša“.[20]

12. tableta je nastavak originalnih 11 i verovatno je naknadno dodata.[27] Ima malo veze sa dobro izrađenim epom od 11 tableta; redovi na početku prve ploče citirani su na kraju 11. ploče, dajući joj kružnost i konačnost. Tabla 12 je skoro kopija ranije sumerske priče, prednastavak, u kojem Gilgameš šalje Enkidua da preuzme neke svoje predmete iz podzemnog sveta, a on se vraća u obliku duha da poveže prirodu podzemnog sveta sa Gilgamešom.

U pogledu forme, poetske konvencije koje se pridržavaju u standardnoj vavilonskoj verziji izgledaju nedosledne i još uvek su kontroverzne među naučnicima. Međutim, postoji široka upotreba paralelizma u nizu od dva ili tri susedna reda, slično kao u hebrejskim psalmima.

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Deo table zapisa na akadskom Epa o Gilgamešu

Književnost Vavilona i Mesopotamije bila je vrlo bogata. Iz tog perioda su pronađeni mnogi epovi, legende, mitovi, himne bogovima, psalmi, bajke, basne, poslovice i pripovetke.[28]

Najsavršeniji među epovima je Ep o Gilgamešu. Za razliku od junaka iz grčke ili keltske mitologije, junak iz Epa o Gilgamešu je bio istorijska ličnost. Gilgameš, sin Lugalbande bio je prema sumerskoj listi kraljeva, peti kralj grada Uruka, koji je udaljen oko 155 km južno od današnjeg Bagdada. U mesopotamskoj mitologiji Gilgamešu se pripisuje polubožanska nadljudska snaga, (mitološki prethodnik grčkog junaka Herakla), koji je izgradio veliki zid oko grada Uruka da brani svoj ​​narod od stranog neprijatelja.

Veruje se da je istorijska vladavina Gilgameša trebalo da bude otprilike oko 2.500. p. n. e., 400 godina pre najranije poznate pisane priče. Otkriće artefakata povezanih s dvojicom kraljeva po imenu u pričama, Aga i Enmebaragesija od Kiša, je dalo verodostojnost o istorijskom postojanju Gilgameša. Najranije sumerske verzije ovog epa se smatra da potiču već od 2.100 g.p.n.e-2.000. p. n. e., dok najstarije akadske verzije potiču od 2.000-1.500. p. n. e.[29][28]‍:41–42

Ep je napisan na akadskom, vavilonskom jeziku i sastoji se od 12 ploča (pevanja) pa je prema tome i najveći. Ploče imenuju svog autora kao „Sin-Leqi-Unninni“, što znači: Bože meseca, prihvati moju molitvu.

Sumerske poeme koje su poslužile kao osnova akadskog Epa o Gilgamešu:

  • Gilgameš i Agga od Kiša
  • Gilgameš i zemlja života
  • Gilgameš i Nebeski bik
  • Gilgameš i vrba
  • Gilgamešova smrt

Gilgameš je bio sasvim zaboravljen do viktorijanskog doba. Engleski putnik, Ostin Henri Lajard, 1839. godine je iskopao više od 25.000 glinenih ploča iz ruševina Ninive. Henri Roulinson je počeo da prevodi te ploče, prvo u Bagdadu a onda u Britanskom muzeju. Kada je Roulinsonov učenik Džordž Smit preveo jedanaestu ploču Epa o Gilgamešu, na engleski 1872. godine, izazvao je veliku senzaciju.[30] Razlog tome je bio što je na toj ploči bio opisan potop i spašavanje koje je jako slično onome što je opisano u Bibliji (Utnapištim je u Gilgamešu napravio brod, a u Bibliji Noje). Nekoliko godina kasnije, i druge su ploče prevedene. Ipak, jedna petina epa nije završena, jer neki delovi ploča nisu pronađeni ili su oštećeni.

Zanimljivo je da ime Gilgameš, kako je utvrđeno, znači „otac-junak“ ili „stari čovek-junak“. Enkidu, u poemama koje prethode ninivskoj verziji nije saborac i prijatelj Gilgameša već njegov sluga. Značenje njegovog imena tumači se na razne načine, kao „gospodar brana i kanala“, kao „gospodar rita i močvare“, ili kao „stvorenje boga Ea (Enkija)“.

Verzije Epa[uredi | uredi izvor]

Do nas su doprle tri verzije Epa

  1. najstarija starovavilonska, po prvom stihu Velik je on, veći od ljudi svih, čini ga 6 očuvanih odlomaka prepisa koji potiču iz 18—17. veka p. n. e.[28]‍:45
  2. tzv. periferna verzija koju čine 2 fragmenta iz 15—14. veka p. n. e. i predstavlja sažetu preradu starovavilonske verzije.
  3. ninivska verzija, naziv dobila po mestu pronalaska Ninivi, odnosno asirska, po prvom stihu nazvana O sve videvšem, čine je 4 grupe prepisa. Potiče iz 7. veka p. n. e, prema jeziku je vavilonska, predstavlja preradu starovavilonske verzije od koje se razlikuje po tome što je izvršena zamena arhaičnih reči, skraćivanje ili proširivanje teksta epskim formulama i ponavljanjem čitavih pasusa, razmeštaj pojedinih epizoda.

Najveću zaslugu za očuvanje Epa ima asirski kralj Asurbanipal (Ašurbanapli) 7. vek p. n. e. koji je kao veliki osvajač i veoma učen čovek izaslao učene ljude i pisare u kulturne centre drevnog Sumera i Vavilona da u tim centrima istraže arhive, prevedu na savremeni semitski jezik sve što je vredno i zapišu na pločice u čijem je zaglavlju moralo stajati: „Prepisano i sravnjeno s izvornikom i sabrano u dvoru Asurbanipala, Vladara Sveta, Kralja Asirije“.

Sastav i sadržaj Epa[uredi | uredi izvor]

Ep o Gilgamešu može se podeliti na 4 veće celine, koje su sledeće:

  1. Enkijada ili pripovest o junaku iz stepe, o njegovom uljuđivanju, ulasku u civilizovani svet i prijateljstvu sa Gilgamešom; obuhvata tablice prvu i drugu; obrađuje mitološke motive: stvaranje prvog čoveka, motiv nevinosti prvog čoveka, istočni greh prvog čoveka, motiv senzualne ljubavi, motiv prijateljstva – paralela Gilgameš – Ahilej.
  2. Pohod protiv Humbabe, putovanje u kedrovu šumu i smaknuće Humbabe; pevanja treće, četvrto, peto; za temu ima pustolovine junaka, sadrži motiv roditeljske ljubavi, motiv borbe sa čudovištem, motiv zabrane, tj. motiv ogrešenja o zabranu – ubistvo Humbabe kojeg štiti bog En-lil.
  3. Epizoda o ismejavanju boginje Ištar, boj s Nebeskim bikom i smrt Enkidua; pevanja šesto i sedmo, osmo; motiv borbe sa čudovištem, motiv ogrešenja o zabranu – ubistvo Nebeskog bika, motiv smrti.
  4. Gilgamešovo traganje za znanjem predaka o ljudskom životu i besmrtnošću; pevanja deveto, deseto, jedanaesto, obrađuje motiv smrti, strah od smrti, motiv besmrtnosti, tajna života, predanje o potopu, simbolika broja dvanaest, sunčev junak.

Dvanaesto pevanje, kao dodatak, uslovljeno osnovnom sadržinom i astrološkim značenjem Epa obrađuje motiv donjeg sveta.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Gilgameš prikazan na reljefu

Prolog epa govori uopšte o Gilgamešu, koji je bio jedna trećina čovek a dve trećine bog. Gilgameš se opisuje kao veoma lep i mudar čovek koji je gradio prelepe hramove i velike gradske zidine. Međutim, i pored njegovih vrlina, kada je počeo svoju vladavinu bio je despot. Gilgameš je radio razne grozote svome narodu (npr. silovao je svaku ženu koja mu se svidela). Bogovi su uvideli patnju Gilgameševog naroda i stvorili su Enkidua, čoveka divljine, koji je bio ravan Gilgamešu.

Enkidu je bio divlji čovek. Kada ga je jedan lovac ugledao u divljini doveo mu je ženu iz hrama boginje Aruru da bi ga vratio u civilizovani svet (tada se verovalo da seks i žene deluju smirujuće na ljude divljine). Enkidu je stvarno postao normalan čovek. Kada je saznao šta Gilgameš radi svom narodu, otišao je u Uruk i našao Gilgameša. Nakon što su se tukli čitavu noć, sprijateljili su se. Odlučili su da zajedno idu u avanture.

Oni prvo odlaze u zabranjenu šumu da ubiju Humbabu koji je uvredio Boga Šamaša. Tu ih napada Humbaba, kojeg pobeđuju. Pri povratku u Uruk, nakon što je Gilgameš odbio da ima ljubavne odnose s boginjom, boginja Ištar traži od svog oca da pošalje bika da kazni Gilgameša. Gilgameš i Enkidu se bore i pobeđuju nebeskog bika. Bogovi odlučuju da kazne Enkidua. Enkidu umire, a Gilgameš je emocionalno slomljen. Nakon toga Gilgameš odlazi u potragu za besmrtnošću. Dolazi do svog praoca koji mu po nagovoru Žene govori kako može da postane besmrtan. On posluša svog praoca i nalazi besmrtnost (TRAVU iz PRAMORA) i želi da je podeli sa svojim sugrađanima. Zmija mu pojede tu travu i on je proklinje. Umire kao smrtnik.

Radnja po pločama[uredi | uredi izvor]

Drevna Asirska statua koja se čuva u Luvru i za koju neki naučnici smatraju da predstavlja Enkidu, glavni lik Epa o Gilgamešu
  • Prva ploča: Narator kroz opisivanje upoznaje čitaoca sa veličanstvenošću grada Uruka i predstavlja mu njegovog kralja Gilgameša. On je najveći kralj na Zemlji, dve trećine božanstvo, a jedna trećina čovek, najjači čovek koji je ikada postojao. Ipak, vladao je kao tiranin nad svojim ljudima u gradu Uruk, ne saosećajući sa njihovim nevoljama, pa čak i upražnjavajući navodno pravo oduzimanja nevinosti nevestama u prisustvu njihovih muževa.
Kada su se njegovi ljudi požalili bogovima da je prestrog, bogovi odlučuju da posavetuju Gilgameša. Majka boginja Aruru/Ninhursag stvara dlakavog divljeg čoveka Enkidua kao dostojnog protivnika. Enkidu živi u divljini među šumskim gazelama. On uništava lovačke zamke, od jednog lovca koji ga otkriva i traži od Gilgameša da ga pošalje u hram jednoj bludnici da ga ona pripitomi tako da ga divlje zveri onda počnu odbijati. Gilgameš ga šalje Šamhat, svetoj bludnici boginje Ištar, koja zavodi Enkidua u nedelju dana dugu seksualnu inicijaciju, u kojoj Enkidu pokazuje izuzetnu muškost. Kao rezultat ovog susreta, životinje se sada boje i beže od njegovog prisustva. Napušteni Enkidu traži utehu od Šamhat koja mu nudi da ga vrati s njom u civilizaciju.
  • Druga ploča: Enkidu uči da jede ljudsku hranu, maže njegovo raščupano telo i oblači se u civilizovanu odeću. On žudi da poseti hram boginje Ištar i da izazove moćnog kralja Gilgameša. Enkidu postaje razjaren saznavši da ovaj navodno uzorni vladar namerava da spava s mladoženjinom mladom prije venčanja. On ide sa Šamhat u Uruk gde blokira Gilgamešu put do mladine prostorije. Nakon ogromne borbe u kojoj Gilgameš pobeđuje, Gilgameš se pokazuje bez zlobe nakon čega on i Enkidu postaju najbliži prijatelji. Gilgameš predlaže avanturu u zabranjenu kedrovu šumu, gde moraju ubiti moćnog Humbabu demona čuvara šume. Enkidu, znajući da je sam glavni bog Enlil dodelio Humbabi ovaj posao gorko protestuje, ali se na kraju slaže iz ljubavi za svog novog prijatelja.
  • Treća ploča: Gilgameš i Enkidu se pripremaju za putovanje u kedrovu šumu. Oni dobiju blagoslov od gilgamešove majke, boginje Ninsun, kao i podršku boga sunca Šamaša, koji postaje njihov zaštitnik.
  • Četvrta ploča: Gilgameš i Enkidu putuju prema zapadu do Libana i kedrove šume. Enkidu ima niz uznemirujućih proročkih snova, koje Gilgameš naivno i pogrešno tumači kao dobra predskazanja.
  • Peta ploča: Ulazeći u šumu, Gilgameš i Enkidu nisu dorasli strašnom Humbabi, ali su uz pomoć svog zaštitnika Šamaša koji šalje osam moćnih vetrova (zviždeći vetar, probijajući vetar, mećavu, zli vetar, demonski vetar, zaleđeni vetar, oluju, peščanu oluju) protiv šumskog zaštitnika. Sada u gilgamešovoj milosti, Humbaba moli za svoj ​​život, obećavši da će dati kralju svu drvenu građu koju želi. Enkidu međutim savetuje Gilgamešu da ne pokazuje milost. Oni svirepo ubijaju Humbabu, vadeći mu utrobu. Zatim su posekli moćna kedrova stabla koje je Humbaba pre štitio i sa splavom se niz Eufrat vraćaju nazad u civilizaciju u grad Uruk.
  • Šesta ploča: Nakon povratka u Uruk, boginja Ištar predlaže brak Gilgamešu. Znajući nesretne sudbine njenih prethodnih ljubavnika, on odbacuje ovaj predlog. Odbačena Ištar zahteva da njen otac Anu pošalje „nebeskog bika“ da ubije Gilgameša zbog njegove drskosti. Enkidu lovi bika i hvata ga za rep, a Gilgameš ga kao matador ubija. Ištar ga proklinje rekavši: „Teško Gilgamešu koji me je oklevetao i ubio nebeskog bika!“ Enkidu koji je bio veran Gilgamešu, usuđuje se da vređa boginju. Ištar i njen sveštenice su u dubokoj žalosti zbog nebeskog bika, dok Gilgameš i ljudi Uruka slave mušku hrabrost heroja-kralja.
  • Sedma ploča: Glavni bogovi Anu, Enlil, i Šamaš okupljaju se i većaju da se odredi kazna za ubijanje nebeskog bika i Humbabe. Nakon rasprave o ovom pitanju, odlučuju da poštede Gilgameša, ali osuđuju Enkidua. Verni Enkidu postaje smrtno bolestan i proklinje svete bludnice Šamhata zbog njegovog dovođenja iz divljine. Na šamašov nagovor, on je međutim pomiluje i blagoslovi je, iako u gorkom i ironičnom smislu. Ležeći na samrti, on opisuje svoje prebivalište „kuću od praha“ u podzemnom svetu ožalošćenom Gilgamešu.
  • Osma ploča: Gilgameš pruža dugotrajan poetski govor o Enkiduu. Gilgameš oplakuje Enkidua 6 dana i 6 noći i tek sedmog dana ga sahranjuje. Duboko potresen, ranije neranjivi kralj žali zbog gubitka svog jedinog pravog prijatelja i po prvi put dolazi do shvatanja o svojoj vlastitoj smrtnosti.
  • Deveta ploča: Da bi izbegao sudbinu Enkidua, Gilgameš preduzima opasno putovanje da poseti legendarnog Utnapištima i njegovu suprugu, jedine ljude koji su preživeli Veliku poplavu dobivši besmrtnost bogova. On putuje na najviši vrh sveta planinu Mašu, gde susreće strašna škorpionska bića koja čuvaju kapiju blokirajući završni deo njegovog putovanja. On ih ubeđuje u sveobuhvatnost svoje svrhe, a oni mu omogućavaju da uđe. Gilgameš nastavlja da putuje naizgled beskrajnim stazama kroz veliku hladnoću i tamu.
  • Deseta ploča: Na dalekoj udaljenoj obali Gilgameš susreće Siduri koja je održavala jednu konobu i koja pokušava da ga odvrati od njegove potrage. On je međutim, previše ožalošćen gubitkom Enkidua i previše ispunjen strahom od svoje eventualne smrti da bi se dao odvratiti od svoje namere. Gilgameš zatim prelazi „vode smrti“ sa skeledžijom Uršanabijem dovršavajući putovanje i sastajući se na kraju sa besmrtnim Utnapištimom.
  • Jedanaesta ploča: Utnapištim govori Gilgamešu detaljno o velikoj poplavi i nerado mu daje priliku da bude besmrtan. On obaveštava Gilgameša da ako može ostati budan sedam dana da će postati besmrtan. Pokušavajući da to ostvari Gilgameš neminovno zaspi. Utnapištim ga obaveštava o posebnoj biljci koja raste samo na dnu mora. Iako mu baš ne dodeljujući besmrtnost, to će mu opet vratiti u mladost. Vezivanjem kamenja na noge da bi zaronio duboko Gilgameš dohvata biljku i nada se da će je vratiti u Uruk. On stavlja biljku na obalu jezera dok se kupa, ali je zmija ukrade. Gilgameš se vraća u Uruk očajan, ali prizor grada sa njegovim masivnim zidovima pokreću ga na pohvaljivanje ljepote samoga grada. Nakon neuspeha u potrazi za besmrtnošću Gilgameš umire kao smrtnik.
  • Dvanaesta ploča: Iako se mislilo da je nekoliko priča u prvih jedanaest ploča prvobitno bile odvojene priče, na pločama one su dobro uvezane u jedinstvenu celinu. Priča na dvanaestoj ploči je jasno kasniji dodatak, u kojem je Enkidu još uvek živ, ima ženu i sina. Počinje sa Gilgamešom koji šalje Enkidua na zadatak u podzemni svet da preuzme predmete svete boginjama Ištar/Inana, koja je Gilgameš izgubio. Priča se završava sa raspravom u kojoj Enkidu odgovara Gilgamešu na nekoliko pitanja koja se odnose na sudbinu onih ljudi u narednom životu.[29][31][32]

Jezik i stil[uredi | uredi izvor]

Jezik epa odlikuje se tonom koji je kasnije korišćen u Bibliji, ali je zapravo tek kasnije prenesen u jevrejsku književnost. To se isto desilo i sa pričom o potopu, koja je objavljivanjem u ovom epu uzbudila celi naučni svet. Epska ponavljanja u njemu vrlo su značajna. Često imaju svrhu da naoko primitivnim ponavljanjem jasnije predoče trajanje vremena u kome se neki jednolični događaji zbivaju (zabijanje 120 stubova u plićake smrti, putovanje Gilgameša kroz mračni klanac i dr.).

Celi ep se može podeliti na dva dela: čovek prema spoljašnjem svetu i čovek prema unutrašnjem svetu. U prvom delu epa (od 1. do 7. ploče) treba istaći prijateljstvo između slavljenog junaka Gilgameša i poludivljeg čoveka polja i stepe Enkidua. Jedini predstavnici zla su čarobni nebeski bik i Humbaba, čuvar kedrove šume. Njih pobeđuju oba prijatelja, što s etičke strane predstavlja simbol pobede dobra nad zlom. Osim ove dve borbe u epu nema krvavih ratovanja, svojstvenih mnogim epovima. U dobro izgrađenoj radnji ep dostiže svoj vrhunac opisom smrti prijatelja Enkidua (8. ploča). Preokret koji se tim putem dešava u duši Gilgameša, tuga za prijateljem i njegov iznenadni strah pred smrću iznesen je jednostavno, a ipak tako snažno i potresno da ove stranice pripadaju među najlepše u starijoj književnosti. One tako jasno dokazuju da su čoveka od najstarijih dana pa sve do danas mučili isti problemi. Pitanje života, urođeni strah od smrti, težnja za besmrtnošću opisani su tako da mogu uzbuditi i današnjeg čitaoca. Ovom pločom ep menja karakter. On postaje human, približava se unutrašnjem čoveku i dobija gotovo lirski, elegički karakter. Pravi vrhunac epa nalazi se u opisu potopa (11. ploča), koji je dat na veoma stvaran način. Svojom vrednošću ona daje epu umetnički beleg, uz to svojom dramatičnošću oživljuje tok radnje. Ep završava pesimistički: čovek je nemoćan da bilo šta sazna o stvarima koje ga neprestano muče, a to su pitanja o životu i smrti (12. ploča).

Glavni likovi[uredi | uredi izvor]

Gilgameš – je bio najjači čovek, hrabri borac, kralj Uruka. Bio je jednu trećinu čovek, a dve trećine bog. On postaje veoma tužan kad njegov prijatelj Enkidu umire. Postaje očajan znajući da će i on umreti i odlazi na putovanje do kraja sveta u potrazi za odgovorom, o životu i smrti.

Enkidu – je bio prijatelj i saborac Gilgamešu. Bogovi su ga stvorili kao divljeg čoveka, koga su odgojile životinje. Pošto je sa Gilgamešom ubio Humbabu (čuvara kedrovih šuma) i nebeskog bika, bogovi ga kažnjavaju sporom i bolnom smrću.

Utnapištim – kralj i sveštenik u Šuripaku. Na nagovor boga, gradi veliki brod i spašava sebe, svoju porodicu i po jedan primerak svih živih bića, od velike poplave, koja je za malo uništila sav život na svijetu. Bogovi su njemu i njegovoj ženi podarili večni život.

Motiv[uredi | uredi izvor]

U 'Epu o Gilgamešu' se sa velikom umetničkom snagom postavlja večito pitanje o smislu života i neizbežnosti čovečije smrti, pa makar to bio i proslavljeni heroj. U spevu se priča o tome kako Gilgameš, 'dve trećine bog a jednu trećinu čovek', vlada u starom gradu Uruku. Gilgameš svirepo ugnjetava narod, terajući ga da zida gradske bedeme i hramove bogovima. Stanovnici Uruka žale se na svoju tešku sudbinu bogovima, i bogovi uslišivši njihove žalbe stvaraju div-junaka Enkidua, koji raspolaže natprirodnom snagom. Enkidu živi među divljim zverima, zajedno sa njima ide u lov i na pojilo. Jedan od lovaca, koga Enkidu sprečava da lovi divlje zveri, moli za pomoć Gilgameša. Težeći da primami sebi toga primitivnog heroja, Gilgameš mu šalje hramovnu bludnicu. Bludnica ukroćuje ljubavlju njegovu divlju ćud i dovodi ga u Uruk. Tu oba junaka zapodevaju dvoboj, ali, raspolažući podjednakom snagom, oni ne mogu da savladaju jedan drugog. Sprijateljivši se, oba div-junaka, Gilgameš i Enkidu, zajedno vrše svoje podvige. Oni zajedno kreću u kedrovu šumu, gde obitava moćni Humbaba, čuvar kedrove šume. Gilgameš i Enkidu stupaju u boj sa Humbabom i ubijaju ga:

I zaljuljaše se kedrovi, i izađe Humbaba, Strašan, izađe ispod kedrova.

Jurnuše oba junaka, nadmećući se u odvažnosti, I oba se uhvatiše u koštac sa gospodarem kedrova.

Dvaput je sudba pomogla Enkidu, I Gilgameš drži u ruci Humbabinu glavu.

Pobednički junak Gilgameš budi ludu strast u srcu boginje Ištar, koja heroju nudi svoju ljubav. Ali mudri i oprezni Gilgameš odbacuje njenu ljubav, podsećajući boginju na to koliko je patnji i žalosti zadala ona svojim ranijim ljubavnicima. Uvređena Gilgamešovim odbijanjem, boginja Ištar žali se na njega svom ocu, vrhovnom bogu neba, Anu. Uslišivši uporne molbe svoje kćeri, bog na zemlju baca čudovišnog bika, koji svojim padom i dahom ubija i uništava ljude i ljudsku imovinu. Ali junaci ubijaju to strašno čudovište, i Enkidu veli Gilgamešu:

Prijatelju moj, pobedili smo nebesku zver, Zar ne smemo sada reći da nam je osigurana slava u potomstvu!

Enkidu usni san u kome mu se proriče propast. I zaista Enkidu se smrtno razboli. Dirljivim rečima oprašta se on sa svojim prijateljim Gilgamešom i proriče i njemu neizbežnu smrt. Gilgameš oplakuje smrt prijatelja i prvi put oseća nad svojom glavom lepršanje krila smrti. Njegovo naricanje zaodeveno je u umetničkom obliku

Šest dana i noći plakao sam ja nad njim, Sve do dana kada su ga spustili u raku Sada se i ja bojim smrti i bežim u pusto polje.

Nada mnom lebdi prijateljeva reč što mi je kaza pred smrt.

Kako, o kako da se utešim? Kako, o kako da zaplačem? Voljeni prijatelj sad je nalik na prašinu.

I neću li ja leći, kao i on, da nikad više ne ustanem?

Moren strahom od smrti, Gilgameš kreće na daleki put. On se upućuje svom pretku Utnapištimu, koji je jedini od smrtnika dobio besmrtnost. Njega ne plaši teškoća dalekog puta. Njega ne mogu zadržati ni ljudi-škorpije, ni rajski vrt sa drvećem na kome cveta drago kamenje, ni boginja Siduri, koja ga poziva da zaboravi na smrt i da se preda svim radostima života. Gilgameš prebrođuje čamcem „vodu smrti“ i stiže u kraj u kome živi Utnapištim. Gilgameš nastoji da od njega dozna tajnu večnog života. Odgovarajući na Gilgamešova pitanja, Utnapištim mu priča o svetskom potopu, i o tome kako ga je bog Ea naučio da sagradi kovčeg i da se u njemu spase od potopa, posle čega su Utnapištim i njegova žena od bogova dobili besmrtnost. Sažalivši se na Gilgameša, Utnapištim mu otkriva „tajnu reč“ i savetuje ga da siđe na dno okeana, da tamo ubere travu besmrtnosti, koja nosi ime „stranac postaje mladićem“. Na svom povratku Gilgameš stiže do tajne trave, ali ljuta zmija dopuže do njega i ugrabi mu travu. Ožalošćen heroj, vrativši se u svoj grad Uruk, moli bogove za poslednju milost. On želi da vidi sen svog preminulog prijatelja Enkudua. Bog podzemnog sveta Nergal šalje po naređenju bogova, na zemlju Enkidouvu sen. Spev se završava zaključenim dijalogom između prijatelja. U odgovor na Gilgamešovu strasnu molbu da mu ispriča „zakon zemlje“, Enkidu mu najmračnijim bojama opisuje zagrobni život umrlih ljudi.

„Pa ništa. Pusti me da sednem i zaplačem.

Reci mi zakon zemlje koji ti poznaješ.“

„Glava, koje si se ti doticao i zbog koje si osećao radost u srcu, Kao staru odeždu, crv nju proždire“

Prsa, kojih si se ti doticao i zbog koji si osećao radost u srcu, Kao stari džak, puna su prašine.

Čitavo je telo moje nalik na prah“

To je prvi je prvi put da je krajnje jasno i u isto vreme sa takvom snagom i izrazitošću izrečena misao o neizbežnosti smrti, kojoj su podložni svi ljudi, čak i oni koji su spremni na svaki podvig da bi savladali neminovnu smrt.

Epska legenda o Gilgamešovim podvizima vodi svoje poreklo iz duboke sumerske starine. Imena glavnih junaka – Gilgameša i njegovog prijatelja Enkidua – sumerskog su porekla. Na Gilgamešovo ime nailazi se u sumerski natpisima iz XXV veka, a na predstavu Gilgameša – na cilindričnim pečatima iz istog vremena.

Priče o podvizima Gilgameša i Enkidu, o tragičnoj smrti Enkidu i o Gilgamešovim lutanjima u potrazi za besmrtnošću prepliće sa čitavim nizom starijih religijskih motiva, koji su u vidu pojedinih epizoda umetnuti u opšti tekst speva. Takav je kratak odlomak legende o stvaranju čoveka (Enkidu) od gline, natopljene božijom pljuvačkom; takav je čuveni mit o svetskom potopu, u kome se podrobno priča kako je stari heroj Utnapištim na savet boga mudrosti Ea sagradio kovčeg, spasavši se u njemu od vode potopa, i time zaslužio večni život.

Spev o Gilgamešu zauzima posebno mesto u vavilonskoj književnosti, kako po svim umetničkim odlikama, tako i po specifičnosti misli izraženih u njemu.

U visokoumetnički oblik zaodevena je misao starovavilonskog pesnika o večnoj čovekovoj težnji da savlada smrt i stekne ličnu besmrtnost. U zadnjim rečima speva oseća se mučna želja čovekova da sazna „zakon zemlje“, tajnu života i smrti. Dubokim pesimizmom prožete su reči starog pesnika. Budući život on slika kao oličenje stradanja i bola. Čak ni čuveni Gilgameš – „divni, snažni, mudri, božanstvo - svojim dvema trećinama, čovek – samo jednom, svetlog tela kao velika zvezda“ - i pored svog božanskog porekla ne može da zasluži i stekne besmrtnost. Blaženstvo u zagrobnom životu daje samo onom ko izvršava zapovest religije, zahteva sveštenika, obrede verskog kulta. U tome je osnovna misao čitavog speva.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „"Gilgamesh"”.  Arhivirano 2019-04-13 na sajtu Wayback Machine. Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ Brandão 2020, str. 23.
  3. ^ Krstovic, Jelena O., ur. (2005). Epic of Gilgamesh Classical and Medieval Literature CriticismNeophodna slobodna registracija. 74. Detroit, MI: Gale. ISBN 978-0-7876-8021-3. OCLC 644697404. 
  4. ^ Thrower, James (1980). The Alternative Tradition: A Study of Unbelief in the Ancient World. The Hague, The Netherlands: Mouton Publishers. 
  5. ^ Frankfort, Henri (1974) [1949]. „Chapter VII: Mesopotamia: The Good Life”. Before Philosophy: The Intellectual Adventure of Ancient Man, an essay on speculative thought in the ancient near East. Penguin. str. 226. OCLC 225040700. 
  6. ^ Temple, Robert (1991). He who saw everything: a verse translation of the Epic of Gilgamesh. Random Century Group Ltd. str. viii—ix. 
  7. ^ „The New York Times”. The New York Times. naslovna strana. 22. 12. 1872. 
  8. ^ a b v George, Andrew R. (2008). „Shattered tablets and tangled threads: Editing Gilgamesh, then and now”. Aramazd. Armenian Journal of Near Eastern Studies. 3: 7—30. Arhivirano iz originala 8. 12. 2019. g. Pristupljeno 12. 9. 2018. 
  9. ^ Smith, George (3. 12. 1872). „The Chaldean Account of the Deluge”. Sacred Texts. Arhivirano iz originala 11. 4. 2021. g. Pristupljeno 27. 3. 2020. 
  10. ^ a b George 2003, str. xi. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGeorge2003 (help)
  11. ^ Lins Brandão 2019, str. 11.
  12. ^ „First lines of oldest epic poem found”. The Independent. 16. 11. 1998. Arhivirano iz originala 30. 12. 2019. g. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  13. ^ Evans, Barry. „It Was a Dark and Stormy Night”. North Coast Journal. Arhivirano iz originala 16. 4. 2015. g. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  14. ^ Dalley 2000, str. 40–41.
  15. ^ a b Bevan Hurley (27. 7. 2021). „US seizes Epic of Gilgamesh tablet, considered one of world's oldest works of literature, from Hobby Lobby”. Independent UK. Arhivirano iz originala 25. 1. 2022. g. Pristupljeno 25. 1. 2022. 
  16. ^ Clark, Dartunorro; Williams, Pete (27. 7. 2021). „Justice Department seizes rare, ancient tablet illegally auctioned to Hobby Lobby”. NBC News. Arhivirano iz originala 23. 12. 2021. g. Pristupljeno 28. 9. 2021. 
  17. ^ „Gilgamesh tablet: US authorities take ownership of artefact”. BBC News. 28. 7. 2021. Arhivirano iz originala 2. 11. 2021. g. Pristupljeno 28. 9. 2021. 
  18. ^ Helsel, Phil (23. 9. 2021). „Ancient Gilgamesh tablet taken from Iraq and bought by Hobby Lobby is returned”. NBC News. Arhivirano iz originala 23. 12. 2021. g. Pristupljeno 28. 9. 2021. 
  19. ^ George 2003, str. ii. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGeorge2003 (help)
  20. ^ a b v Brandão 2015, str. 105.
  21. ^ Brandão 2015, str. 120.
  22. ^ Lins Brandão 2019, str. 15.
  23. ^ George 2003. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGeorge2003 (help)
  24. ^ Brandão 2015, str. 105, 106.
  25. ^ Tigay 1982, str. 23, 218, 224, 238. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFTigay1982 (help)
  26. ^ Brandão 2015, str. 106.
  27. ^ George 2003, str. xxvii–viii. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGeorge2003 (help)
  28. ^ a b v Dalley, Stephanie, ur. (2008). Myths from Mesopotamia: Creation, the Flood, Gilgamesh, and Others. Oxford University Press. str. 45. ISBN 978-0-19-953836-2. 
  29. ^ a b Gilgamesh, Epic of
  30. ^ Smith, George (3. 12. 1872). „The Chaldean Account of the Deluge”. Sacred-Texts.com. 
  31. ^ Maier 1997, str. 136.
  32. ^ Patton & Doniger 1996, str. 306.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

Dalje čitanje[uredi | uredi izvor]

Prevodi
  • George, Andrew R. (1999). The Epic of Gilgamesh: The Babylonian Epic Poem and Other Texts in Akkadian and Sumerian. London: Penguin Press. (Translation for general readership)
  • George, Andrew R. (2003). The Babylonian Gilgamesh Epic: Introduction, Critical Edition and Cuneiform Texts, 2 Vols. Oxford: Oxford University Press. (Translation for scholars and general readership)
  • Parpola, Simo (1997). The Standard Babylonian, Epic of Gilgamesh. Mikko Luuko and Kalle Fabritius. The Neo-Assyrian Text Corpus Project. ISBN 978-951-45-7760-4. : (Volume 1) in the original Akkadian cuneiform and transliteration; commentary and glossary are in English. (Translation for scholars and general readership)
  • Helle, Sophus. (2021). Gilgamesh: A New Translation of the Ancient Epic. New Haven: Yale University Press. (Translation for general readership)

Prevodi (stari i drugi)[uredi | uredi izvor]

  • Jastrow, Morris; Clay, Albert Tobias (2016). An Old Babylonian Version of the Gilgamesh Epic: On the Basis of Recently Discovered Texts [1925]. Cambridge Library Collection – Archaeology. ISBN 978-1-108-08127-6(Outdated)
  • Jastrow, M.; Clay, A. (1920). An Old Babylonian Version of the Gilgamesh Epic: On the Basis of Recently Discovered Texts. Yale University Press. (Outdated)
  • Sandars, N. K. (2006). The Epic of Gilgamesh. Penguin Epics, Penguin Classics. London: Penguin. ISBN 978-0-14-102628-2.: re-print of the Penguin Classic translation (in prose) by N. K. Sandars 1960 (ISBN 0-14-044100-X) without the introduction. (Outdated)
  • Shin, Shifra (2000). Alilot Gilgamesh (Tales of Gilgamesh). Tel Aviv: Am Oved. – an adaptation for young adults, translated directly to Hebrew from the original Akkadian language by Shin Shifra. (Young Adult: Hebrew)
Verzije
  • George, Andrew R. (1999). The Epic of Gilgamesh: The Babylonian Epic Poem and Other Texts in Akkadian and Sumerian. London: Penguin Press. (Translation for general readership)
  • George, Andrew R. (2003). The Babylonian Gilgamesh Epic: Introduction, Critical Edition and Cuneiform Texts, 2 Vols. Oxford: Oxford University Press. (Translation for scholars)
  • Ferry, David (1993). Gilgamesh: A New Rendering in English Verse. New York, NY: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-52383-1.  (Outdated)
  • Jackson, Danny (1997). The Epic of Gilgamesh. Wauconda, IL: Bolchazy-Carducci Publishers. ISBN 978-0-86516-352-2.  (Outdated)
  • Mason, Herbert (2003) [1970, 1972]. Gilgamesh: A Verse Narrative. Boston, MA: Mariner Books. ISBN 978-0-618-27564-9.  First published in 1970 by Houghton Mifflin; Mentor Books paperback published 1972. (Outdated)
Analiza

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еп_о_Гилгамешу&oldid=27773471”