Erik Cabel

Erik Cabel
Erik Cabel 2006. godine
Lični podaci
Puno ime	Erik Cabel
Datum rođenja	(1970-07-07)7. jul 1970.
Mesto rođenja	Istočni Berlin, Istočna Nemačka
Državljanstvo	Nemačka
Visina	1,76 m
Masa	69 kg
Timske informacije
Trenutni tim	završio karijeru
Disciplina	drumski
Tip vozača	sprinter
Profesionalna karijera
1993—2005	Telekom
2006—2008	Milram
Uspesi
Tur de Frans Klasifikacija po poenima 6 (1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001)
Vuelta a Espanja Klasifikacija po poenima 3 (2002, 2003, 2004)
Monumentalni klasici
Milano—Sanremo	4 (1997, 1998, 2000, 2001)
Klasici
Amstel gold rejs	1 (2000)
Ešborn—Frankfurt	3 (1999, 2002, 2005)
Prvenstva
Nacionalni šampion (drumska trka)	2 (1998, 2003)
Druge trke
Pariz Tur 3 (1994, 2003, 2005) Hamburg sajklasik 1 (2001)
Ostalo
Svetski drumski kup UCI	1 (2000)
Nagrade i medalje Osvojene medalje Predstavljajući Nemačku Drumski biciklizam Svjetsko prvenstvo Verona 2004. Drumska trka Salcburg 2006. Drumska trka Hezden-Zolder 2002. Drumska trka
Ažurirano: 7. maj 2016.

Erik Cabel (nem. Erik Zabel; 7. jul 1970) je bivši nemački profesionalni biciklista u periodu od 1993. do 2008. godine. U karijeri je ostvario preko 200 pobeda i jedan od najboljih sprintera svih vremena. Cabel je šestostruki uzastopni pobednik klasifikacije po poenima na Tur de Fransu, što je apsolutni rekord. Ali, nakon što je osvojio klasifikaciju po poenima 2001. godine, Cabel više nije bio sprinter broj 1 i u narednih sedam godina, koliko je vozio, nije uspio da osvoji zelenu majicu. Pored ovih uspeha kao član biciklističke ekipe Nemačke osvojio je jednu bronzanu i dve srebrene medalje na svetskim prvenstvima 2002, 2004. i 2006. godine. A na olimpijskim igrama u Sidneju 2004. godine, Cabel je osvojio četvrto mesto. Završio je karijeru na kraju 2008. godine, a nakon kraja karijere bio je trener i konsultant u timu Kolumbija od 2009. do 2011. godine, nakon čega je prešao u ruski profesionalni tim Kaćuša, gde je bio do kraja 2013. godine, kada je suspendovan nakon što je francuski senat objavio listu dopingovanih biciklista 1998. godina, na ponovljenom testu urađenom 2004. godine. Cabel je priznao da se dopingovao u periodu od 1996. do 2004. godine.

Detinjstvo i juniorska karijera

Cabel je rođen i odrastao je u Istočnom Berlinu, u oblasti Marzan. Njegov otac, Detlev je bio profesionalni biciklista. Cabelovi prvi uspesi bili su na juniorskom svetskom prvenstvu na traci, gde je osvojio treće mesto sa nemačkim timom. 1988. je osvojio peto mesto na trci za poene na traci. 1989. sa 19 godina, Cabel je uključen u tim Istočne Nemačke za profesionalce.

Nakon pada Berlinskog zida, Cabel se preselio u Dortmund, gde je bio član amaterskog tima Olimpija Dortmund. Na prvom nacionalnom prvenstvu ujedinjene Nemačke osvojio je drugo mesto. Kao dobar sprinter pokazao se na trci mira, gde je osvojio nekoliko etapa. Na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni osvojio je četvrto mesto, nakon što je odsprintao grupu.

Profesionalna karijera

Početak karijere

Cabel je profesionalnu karijeru počeo 1993. u timu Telekom. 27. aprila 1994. bio je pozitivan na klostebol i kažnjen je sa 3 hiljade švajcarskih franaka, nije suspendovan. Kasnije te godine osvojio je Pariz Tur trku, u grupnom sprintu.

1994. vozio je Tur de Frans po prvi put, ali ga nije završio, dok je 1995. osvojio dve etape na Turu.

1996 — 1999

1996. osvojio je opet dve etape na Tur de Fransu i zelenu majicu, majicu za klasifijaciju po poenima. Cabel je majicu uzeo na desetoj etapi i držao je do kraja. Ta godina je bila uspešna za tim Telekom, jer osim Cabelove zelene majice, Bjarne Ris je osvojio Tur, a Jan Ulrih je završio drugi.

1997. je osvojio svoj prvi klasik, Milan—Sanremo. Cabel je bio jedini sprinter u grupi od 40 vozača koja je stigla do cilja i lagano pobedio u sprintu. Kasnije te godine, osvojio je tri etape na Tur de Fransu i još jednu zelenu majicu.

1998. osvojio je po drugi put Milan—Sanremo, a zatim i nacionalno prvenstvo. Na Tur de Fransu osvojio je treću zelenu majicu, ali bez etapne pobede.

1999. završio je drugi na Milan—Sanremu, pobedivši u grupnom sprintu. Andrej Čmil je napao u zadnjem kilometru i pobedio solo. Cabel je osvojio prestižni klasik u Nemačkoj i zelenu majicu na Tur de Fransu četvrti put, čime je izjednačio rekord Šona Kelija.

2000 — 2002

2000. osvojio je Milan—Sanremo treći put i Amstel gold rejs, gde je pobedio Majkla Bogerda u sprintu. Na Tur de Fransu, osvojio je zelenu majicu peti put, čime je postavio novi rekord. Na kraju sezone pobedio je u UCI rangiranju za jednodnevne trke.

2001. osvojio je Milan—Sanremo četvrti put, što je najviše još od Edija Merksa, koji je osvojio sedam puta. Na Tur de Fransu osvojio je zelenu majicu šesti put. Stjuart o Grejdi je nosio do zadnje etape, gde je Cabel bio bolje plasiran i uzeo mu je majicu. Cabel je bio dobar sprinter, ali i solidan brdaš, što mu je omogućilo da osvoji zelenu majicu šest puta. Nije se mučio po brdima kao drugi sprinteri, koji su napuštali Tur pre zadnje etape u Parizu. Nakon Tura osvojio je HEV klasik, najveći nemački klasik, tri etape na Vuelta a Espanji, a završio je peti na svetskom prvenstvu. 2001. je ostvario 29 pobeda, što se ispostavilo kao njegova najuspešnija godina. Završio je prvi u UCI rangiranju.

2002. je propustio beg na Milan—Sanremu, a osvojio je klasik u Frankfurtu. Na Tur de Fransu, nije uspio da osvoji zelenu majicu sedmi put, ostao je iza Robija Makjuena. Osvojio je klasifijaciju po poenima na Vuelta a Espanji, bez etapne pobede i završio je treći na svetskom prvenstvu, iza Marija Ćipolinija i Robija Makjuena. Sezonu je opet završio prvi u UCI rangiranju.

2003 — 2005

2003. je osvojio nacionalno prvenstvo drugi put. Tur de Frans je završio bez etapne pobede, a u klasifijaciji po poenima završio je treći. Klasifijaciju po poenima osvojio je na Vuelta a Espanji, uz dve etapne pobede. U oktobru je osvojio Pariz Tur drugi put, a UCI rangiranju završio je drugi, iza Paola Betinija.

2004. je završio drugi na Milan—Sanremu. Cabel je podigao ruke u znak slavlja previše rano i pobedio ga je Oskar Frejle. Na Tur de Fransu je završio treći u klasifijaciji po poenima, koju je osvojio na Vuelta a Espanji, treći put zaredom i tako je došao do devet osvojenih klasifikacija po poenima na grand tur trkama, što je rekord. Na Olimpijskim igrama 2004. u Atini, Cabel je završio četvrti. Odsprintao je grupu kao i 1992. ali su ispred bila trojica vozača i tako je Cabel ostao opet bez medalje. Sezonu je završio kako je i počeo, drugim mestom, iza Omara Frejlea, na svetskom prvenstvu. 2004. je ostvario devet pobeda.

2005. prvu pobedu je ostvario na klasiku u Frankfurtu, čime je postao rekorder, sa tri pobede. U maju, učestvovao je po prvi put na Điro d’Italiji, ali nije osvojio ni etapu ni klasifikaciju po poenima. Cabel nije bio deo tima Telekom za Tur de Frans jer su dali podršku Janu Ulrihu u nameri da osvoji Tur. Na Vuelta a Espanji, Cabel je završio drugi u klasifikaciji po poenima, pobedio ga je Alesandro Petaki. Na svetskom prvenstvu u Madridu nije imao zapaženu ulogu, a u finišu sezone osvojio je Pariz Tur po treći put.

2006 — 2008

2006. Cabel je napustio tim Telekom posle 13 godina i prešao u tim Milram, gde je bio i Petaki. Petaki je bio najbolji sprinter na svetu tada i fokus tima je bio na njemu. Ipak, Cabel je dobio ulogu lidera na Tur de Fransu, nakon što je Petaki slomio koleno na Điro d’Italiji. Cabel je završio drugi u klasifikaciji po poenima, a najbolji rezultat na etapama, bila su mu dva treća mesta. Na Vuelta a Espanji osvojio je dve etape. Na svetskom prvenstvu u Salcburgu osvojio je drugo mesto u sprintu trojice vozača, pobedio ga je Paolo Betini, a treći je bio Alehandro Valverde.

2007. osvojio je dve etape na trci u Bajernu i jednu na Turu Švajcarske. Na Tur de Fransu bio je opet lider tima, jer je Alesandro Petaki bio suspendovan zbog pozitivnog doping testa. Nosio je zelenu majicu jedan dan, završio je dvaput drugi na etapama, a u klasifikaciji po poenima završio je treći. Osvojio je etapu na Turu Nemačke i klasifikaciju po poenima sedmi put. Na Vuelta a Espanji pobedio je na sedmoj etapi, ispred Betinija.

2008. ostvario je samo jednu pobedu, osvojio je etapu na Turu Valensije na početku sezone. Na zadnjem učešću na Tur de Fransu, sa 38 godina, završio je treći u klasifikaciji po poenima. U septembru 2008. Cabel je završio karijeru, koja je trajala 16 godina. Ukupno je ostvario 209 pobeda.

Trenerska karijera

Nakon kraja karijere, Cabel se pridružio timu HTC Kolumbija, gde je bio trener i savetnik za sprintere. Tu su bili Mark Kevendiš, Andre Grajpel i Mark Renšo, kasnije i Metju Gos. Nakon tri godine, prešao je 2012. u ruski tim Kaćuša. Nakon priznanja da se dopingovao tokom karijere, otpušten je iz tima.

Doping

24, maja 2007. Cabel i njegov bivši suvozač iz tima Telekom (kasnije T-mobile), Rolf Aldag, priznali. su da su koristili EPO kao pripremu za Tur de Frans 1996. Cabel je izjavio da je eksperimentisao sa tim nedelju dana i da je prestao. Njegovo priznanje došlo je nakon priznanja četiri bivša vozača Telekoma.

Njegovo ime se nalazi i u dokumentu koji je objavio francuski senat 24. jula 2013. U pitanju su uzorci sa Tur de Fransa 1998. koji su na ponovnom testiranju 2004. bili pozitivni na EPO. Nakon toga, Cabel je priznao da je koristio doping u periodu od 1996. do 2004. i suspendovan je sa svoje pozicije trenera sprintera u timu Kaćuša.

Spoljašnje veze

• Profil na biciklističkoj arhivi
• Kolekcija vesti o Eriku Cabelu
• Rezultati Erika Cabela na Tur de Fransu
• francuski senat objavio listu dopingovanih biciklista na Tur de Fransu 1998.