Erih fon Falkenhajn
| Erih fon Falkenhajn | |
|---|---|
 Erih fon Falkenhajn | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 11. novembar 1861. |
| Mesto rođenja | Burg-Belhau, Pruska |
| Datum smrti | 8. april 1922. (60 god.) |
| Mesto smrti | Potsdam, Vajmarska Nemačka |
Erih fon Falkenhajn (nem. Erich von Falkenhayn; Burg-Belhau, 11. novembar 1861 — Potsdam, 8. april 1922) je bio nemački vojskovođa i načelnik generalštaba nemačke armije od 1914. do 1916. tokom Prvog svetskog rata.
Rani period[uredi | uredi izvor]
Od 1896. do 1903. kao oficir služio je u Kini tokom Bokserskog ustanka. Posle toga služio je u Braunšvajgu, Mecu i Magdeburgu, svaki put sa sve većim činom. Pred rat 1913. postao je pruski ministar rata. Kao i većina nije računao na sveopšti rat, ali pripadao je grupi, koja je ubeđivala cara da objavi rat.
Načelnik generalštaba[uredi | uredi izvor]
Posle bitke na Marni 14. septembra 1914. nasledio je Moltkea kao načelnik generalštaba. Suočen sa neuspehom Šlifenovog plana Falkenhajn je pokušao da u „Trci do mora“ pokuša da izmanevriše britanske i francuske snage serijom sukoba kroz severnu Francusku i Belgiju, a sa ciljem da se dođe do obale Severnog mora. Francuzi su zaustavili Nemce u Prvoj bici kod Ipra. Falkenhajn je nastojao da sprovodi ofanzivnu strategiju na zapadnom frontu, a da istovremeno vodi ograničenu kampanju na istočnom frontu, nadajući se da će Rusija lakše prihvatiti primirje, ako nije dovoljno ponižena. Zbog toga je došao u konflikt sa Hindenburgom i Ludendorfom, koji su hteli masivnu ofanzivu na istoku. Bitku masovnog istrebljenja tj. bitku za Verden Falkenhajn je započeo nadajući se da će masovni pokolj navesti političke voće Evrope da okončaju rat, a sa druge strane je smatrao da su gubici mnogo štetniji za Francusku nego za Nemačku. Iako je četvrt miliona vojnika poginulo nijedna strana nije pokazala znak da namerava okončati rat, što je bilo suprotno početnim Falkenhajnovim pretpostavkama. Antanta je bila sposobna da zameni mrtve svežim „ljudskim materijalom“. Zbog neuspeha u bitka kod Verdena i nekoliko neuspeha na istoku, Falkenhajn je smenjen sa mesta načelnika generalštaba. Na njegovo mesto je došao Paul fon Hindenburg.
Kasnija karijera[uredi | uredi izvor]
Posle smenjivanja saa mesta načelnika generalštaba preuzeo je komandu nad Devetom armijom u Transilvaniji i u avgustu 1916. krenuo je u zajedničku ofanzivu sa Makenzenom protiv Rumunije.
Falkenhajnove snage su zauzele Bukurešt za manje od 4 meseca borbi. Nakon toga uspeha Falkenhajn je preuzeo komandu nad turskim snagama u Palestini, ali nije uspeo da spreči Britance da zauzmu Jerusalim u decembru 1917.
Dok je bio zapovednik nad turskim snagama u Palestini sprečio je da Turci izvrše planirano proterivanje Jevreja iz Palestine. Februara 1918. postao je komandant 10. armije u Belorusiji. Otišao je u penziju 1919. i povukao se na svoje imanje, gde je napisao nekoliko knjiga o ratu, strategiji i autobiografiju.
Procena[uredi | uredi izvor]
Bio je tipičan predstavnik pruskih generala. bio je militarist u pravom smislu te reči. Jedna od knjiga o njegovoj strategiji (od Roberta Folija) navodi[1] da je njegova strategija masovnog pokolja ljudskog materijala bila kopirana i uspešno korištena od strane Antante, koja je imala veće ljudske resurse. Na taj način Falkenhajnov metod se pokazao tačan, ali na nemačku štetu.
Vojno gledajući Falkenhajnova ofanziva u bici za Verden bila je strateška greška. Odbrana Palestine 1917. takođe je bila neuspešna, ali imao je daleko manje snaga od protivnika. S druge strane njegovo planiranje i osvajanje Rumunije je savršen primer kako sprovesti ofanzivu protiv nadmoćnih snaga. Vinston Čerčil ga je smatrao najsposobnijim od svih nemačkih generala u Prvom svetskom ratu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Robert Foley: German Strategy and the Path to Verdun: Erich von Falkenhayn and the Development of Attrition, 1870-1916 (Cambridge: Cambridge University Press, 2005) explores Falkenhayn's strategy in the First World War.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
