Estonska kuhinja
Tradicionalna estonska kuhinja se u velikoj meri zasnivala na mesu, krompiru i ribi u priobalnim i jezerskim oblastima, ali sada ima uticaj mnogih drugih kuhinja, uključujući raznovrsnu internacionalnu hranu i jela uz brojne doprinose iz tradicije obližnjih zemalja. Skandinavska, nemačka, ruska, letonska, litvanska i druge kuhinje su imale veliki uticaj. Najtipičnija hrana u Estoniji bili su raženi hleb, svinjetina, krompir i mlečni proizvodi.[1] Navike u ishrani Estonije su istorijski bile usko povezane sa godišnjim dobima. U pogledu osnovnih namirnica, Estonija čvrsto pripada evropskom „pojasu” piva, votke, raženog hleba i svinjskog mesa.
Prvo jelo tradicionalne estonske kuhinje bazira se na hladnim jelima — izboru kiselih krastavaca, mesa i kobasica koje se služe sa krompir salatom (kartulisalat) ili rosolje, estonsko jelo sa potpisom skoro identično švedskoj sillsallad, na bazi cvekle, krompira i haringe.[2] Mala peciva koja se zovu pirukad (pirukas u jednini), srodnik pirozhki, punjene mesom, kupusom, šargarepom, pirinčem i drugim nadevima ili mešavinama su popularni, a često se služe sa bujonom. Haringa je uobičajena među ostalim ribama kao deo estonskog hladnog stola. Dimljena ili marinirana jegulja, jela od rakova i uvezeni rakovi i škampi smatraju se delicijama. Jedno od estonskih nacionalnih jela je räim (baltička patuljasta haringa), zajedno sa papalinama. Iverak i smuđ su takođe popularni.
U 20. veku postao je popularan poseban sendvič pod nazivom kiluvõileib koji se sastoji od tradicionalnog otvorenog sendviča od raženog hleba sa tankim slojem putera i slojem „vurtsikilua” (kiseljene baltičke papaline) kao prelivom. Kriške kuvanih jaja, majonez i kulinarsko bilje su opcioni dodaci.
Supe[uredi | uredi izvor]
Supe se mogu jesti pre glavnog jela, ali tradicionalno čine glavni obrok i najčešće se prave od mesa ili pilećeg temeljca pomešanog sa raznim povrćem. Mešaju se i sa pavlakom, mlekom i jogurtom. Supa od graška je takođe prilično popularna.[2] Jedinstveni oblik estonske supe je leivasupp („hlebna supa”), koja je vrsta slatke supe koja se pravi od crnog hleba i jabuka, obično se služi sa pavlakom ili šlagom, često začinjena cimetom i šećerom.
Glavno jelo[uredi | uredi izvor]
Crni raženi hleb (rukkileib) prati skoro svaku slanu hranu u Estoniji.
Deserti[uredi | uredi izvor]
Specifični deserti uključuju „kisel”, „kohuke” (užinu sa skutom) i „kama”. Drugi uobičajeni estonski deserti su „manavaht” (krem od griza, soka ili voća), kohupiimakreem (kremasta skuta), kompot i marcipan. Pite od rabarbare su takođe omiljene. Još jedan popularan desert je „kringel”, slatki hleb sa kvascem koji je često začinjen kardamomom. Palačinke su takođe tradicionalne, uobičajene i popularne. Pržene su i obično sa slatkim filovima, ali mogu biti i slane. „Vastlakukel”, peciva začinjena kardamomom sa šlagom, su tradicionalna estonska slatka peciva, posebno popularna.[3]
U sovjetsko vreme, Estonci su izmislili nekoliko jednostavnih deserta koji se najčešće jedu tokom rođendana, posebno dečijih. Nekoliko takvih primera su „kirju koer” (kakao i puter koji se pomešaju sa izmrvljenim kolačićima i marmeladom, a zatim stavljaju u zamrzivač na jednu noć), „kas Artur” (meki karamela i puter koji se pomešaju sa kukuruznim štapićima, a zatim stavljaju u zamrzivač na jednu noć) i „kupsisetort” (slojeviti kolač koji se pravi od kalevskih kolačića kvadratnog oblika).
Pića[uredi | uredi izvor]
Tradicionalno popularno piće je kali, slično kao kvass. Medovina (mõdu), piće koje je bilo najpopularnije u antičko doba, gotovo je potpuno nestalo. Brezov sok (kasemahl) je piće koje je, takođe, prilično popularno. Danas je lokalno skuvano pivo najpopularnije uz hranu, a različiti sokovi ili voda su glavni bezalkoholni izbor. Dve od najstarijih estonskih pivara su A. Le Cok, osnovana 1807. i Saku pivara, osnovana 1820. godine. Vino je drugo alkoholno piće koje se najčešće pije, ali njegovu potrošnju u litrima prevazilazi potrošnja piva koja je otprilike pet puta veća od konzumiranja vina ili konzumiranja svih žestokih pića.[4] Tu su i estonska voćna vina od jabuka ili različitih bobica. Estonci su takođe ponosni na svoju votku i druga žestoka pića, kao što je biljni liker „Vana Talin”.
Mleko (piim) često piju deca i odrasli, a ostali mlečni proizvodi uključuju kefir, hapupiim („kiselo mleko”) i pett. Mlečni proizvodi iz Andre dobro su poznati kao deo estonske kuhinje vezane za mlečne proizvode.[5]
Godišnja doba[uredi | uredi izvor]
Leto i proleće[uredi | uredi izvor]
Tradicionalno na leto i proleće Estonci vole da jedu sveže bobice, začinsko bilje, povrće i sve ostalo što dolazi iz bašte. Lov i ribolov su bili uobičajeni u istoriji, a danas su zabava. Leti je popularno roštiljanje.
Zima i Božić[uredi | uredi izvor]
Tokom zimskih meseci na trpezi su obavezni džem, konzerve i kiseli krastavci. U prošlosti, kada je privreda bila uglavnom poljoprivredna, sakupljanje i čuvanje voća, pečuraka i povrća za zimu bilo je od suštinskog značaja. Danas je skupljanje i konzerviranje ređe jer se gotovo sve može kupiti u prodavnicama, ali je pripremanje zimnice i dalje veoma popularno na selu i za druge.
Krvavica, pečena guska, hleb sa sepikom, švargla, kiseli kupus sa krompirom pečenim u rerni i kuvano vino bili su deo tradicionalnog estonskog menija i uglavnom božićni specijaliteti. Takođe, tipične božićne poslastice bile su jabuke, mandarine, medenjaci, kisela bundeva i džem od brusnica.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Eesti Toit infoserver v2.0.3.0 Arhivirano decembar 17, 2007 na sajtu Wayback Machine
- ^ a b Spilling, Michael (1999). Estonia (na jeziku: engleski). Marshall Cavendish. ISBN 978-0-7614-0951-9.
- ^ Rosa, Natalia (27. 2. 2020). „A first timer's guide to wholesome and delicious Estonian Food”. Trafalgar.com. Pristupljeno 13. 5. 2023.
- ^ „Alcohol market, consumption and harms in Estonia Yearbook 2022”.
- ^ „The cheeses from Andre Farm are the first in Estonia to get international top quality stars”.
