Pređi na sadržaj

Žak Ogar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žak Ogar
Žak Ogar
Lični podaci
Datum rođenja(1955-12-16)16. decembar 1955. (68 god.)
Mesto rođenjaSen Mande, Francuska
Vojna karijera
Vojska Legija stranaca
Činpukovnik
Učešće u ratovimaRat na Kosovu i Metohiji

Žak Ogar (fr. Jacques Hogard; Sen Mande, 16. decembar 1955) je francuski pukovnik Legije stranaca u penziji i nekadašnji komandant francuskih specijalaca na Kosovu i Metohiji neposredno po dolasku KFOR-a 1999. godine. Njegovom zaslugom je sačuvan manastir Devič od napada albanskih ekstremista i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Žak Ogar je rođen 16. decembra 1955. godine u gradiću Sen Mande na severu Francuske, kao sin generala Žaka Ogara, oficira mornaričke pešadije i učesnika Drugog svetskog rata, odnosno unuk pešadijskog generala Emila Ogara (fr. Émile Hogard).

Nakon završene vojne škole, opredelio se za pešadiju i pridružio Legiji stranaca, gde je postao komandant padobranske čete. Učestvovao je u nekoliko stranih misija, naročito u Africi. Nalazio se na raznim dužnostima u Džibutiju, Somaliji, Jemenu, Ruandi.

Rat na Kosovu i Metohiji[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Rat na Kosovu i Metohiji

Po potpisivanju Kumanovskog sporazuma u junu 1999. godine, predvodio je francuske specijalce koji su ušli na Kosovu i Metohiji kao deo međunarodnih mirovnih snaga KFOR. Saznavši da ga očekuje misija na Kosovu, razgovarao je sa svojim ocem, tada već penzionisanim francuskim generalom, koji mu je skrenuo pažnju na istoriju francusko-srpskog prijateljstva i savezništva. Shvativši koliko je duboka politička priča, pukovnik Ogar je poželeo da zatraži drugi raspored, ali ga je otac odgovorio rečima[1]:

A ne, ne smeš da odbiješ misiju, moraš da je prihvatiš! Ti ćeš je bolje obaviti, tim pre što imaš istinsku sposobnost rasuđivanja, zahvaljujući ovom našem razgovoru.

— Pukovnik Žak Ogar

Pukovnik Ogar je imao zadatak od francuskog Generalštaba da obezbedi da nikako ne dođe do dodira između srpskih izbeglica sa Kosova i Metohije i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Svedočio je da su pripadnici britanskog kontigenta KFOR-a na svojim tenkovima prevozili pripadnike OVK sa albanskim zastavama, te da ih je zaustavila patrola francuskih specijalaca po njegovom naređenju na putu Kosovska Mitrovica-Vučitrn, uz naređenje da otvore vatru po britanskim vojnicima ukoliko pokušaju da nastave dalje. Nakon šest sati, britanski vojnici su se povukli.[1]

Kao neko ko poznaje istoriju, osećao sam istinsku solidarnost i empatiju kao hrišćanin, kada sam video šta se na Kosovu i Metohiji događa sa srpskim manastirima, monasima, monahinjama. Kada sam video kako ih napadaju, muče, pljačkaju, bio sam užasnut. Takođe, osetio sam da sam u potpunosti solidaran sa onim što se događalo Srbima, budući da sam znao da su Srbi od davnina prijatelji Francuske.

— Pukovnik Žak Ogar

Zaslužan je za pružanje zaštite manastiru Devič, koji je tako sačuvan od skrnavljenja i uništenja.

Privatni poslovi i druge aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Dva dana po povratku sa Kosova i Metohije, preminuo mu je otac. Dobrovoljno se povukao iz vojne službe 2000. godine i osnovao privatnu kompaniju specijalizovanu za strateške obaveštajne usluge i međunarodnu poslovnu diplomatiju.[2] Ostao je aktivan u mnogim veteranskim i drugim profesionalnim društvima. Napisao je i objavio nekoliko knjiga o svojim vojnim angažovanjima.

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je 2017. godine pukovnika Ogara odlikovao Zlatnom medaljom za hrabrost Miloš Obilić.[3] Pukovnik Ogar je govorio na tribini povodom 20. godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju, koja je održana 26. marta 2019. godine u Kulturnom centru Srbije u Parizu.[4]

Stavovi[uredi | uredi izvor]

Pukovnik Ogar na maršu za porodicu 19. januara 2020. godine u Parizu, zajedno sa princom Lujem Alfonsom od Burbona i francuskim biskupom

Pukovnik Ogar smatra da je zapadna civilizacija u permanentnoj dekadenciji od Francuske revolucije, koju okrivljuje za dehristijanizaciju Evrope[1]:

Mislim da nije nikakva tajna da zapadnoj civilizaciji danas jednostavno nije dobro. Dehristijanizacija je počela još pre 250 godina, u stvari, u vreme Francuske revolucije. Možda će to nekog šokirati, ali to stvarno mislim. Različite faze te dehristijanizacije, posebno u Francuskoj, kao što su napuštanje moralnih vrednosti, materijalizam, kapitalizam bez granica, duh uživanja, dovoljni su razlozi koji su, nažalost, doveli zapadnu civilizaciju do urušavanja i pada.

Delatnost Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu smatra potpuno politički motivisanom, zbog čega taj sud nije doveo do pravde i kažnjavanja krivaca, već je presuđivano prema interesima SAD, EU i NATO. Za generala Nebojšu Pavkovića, ratnog komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije, tvrdi da je: „izuzetan oficir, čija se čast ne može dovesti u pitanje. Siguran sam u to. Uveren sam da je on oficir na koga Srbija treba da bude ponosna.”[1]

Javno se usprotivio zahtevu Republike Kosovo za članstvo u UNESKO, oktobra 2015. godine.[5]

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • Evropa je skončala u Prištini rat na Kosovu-proleće-leto 1999, Mettela ; Sion : Editions Xenia, Beograd ISBN 978-86-88393-05-8;
  • Evropa je skončala u Prištini: rat na Kosovu - proleće-leto 1999, Karić fondacija, Beograd (2020) ISBN 978-86-7594-064-7.[6]

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Pukovnik Žak Ogar: Naredio sam francuskim vojnicima na Kosovu da pucaju na Engleze”. Sputnjik. 18. 01. 2020. 
  2. ^ „Organisation”. Experts partenaires parisiens pou l'entreprise a l'etranger. 
  3. ^ a b „Predsednik Nikolić odlikovao pukovnika Žaka Ogara”. Predsedništvo Republike Srbije. 22. 03. 2017. 
  4. ^ „Saopštenje”. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. 29. 03. 2019. 
  5. ^ „Žak Ogar: Preklinjem Unesko da ne primi Kosovo”. Blic. 23. 10. 2015. 
  6. ^ „Žak Ogar - Evropa je skončala u Prištini”. Karić fondacija. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жак_Огар&oldid=27826306”