Žarko Turinski

žarko turinski arsa
žarko turinski arsa
	Bista Žarka Turinskog u Zrenjaninu
Lični podaci
Datum rođenja	1913.
Mesto rođenja	Veliki Bečkerek, Austrougarska
Datum smrti	3. januar 1943. (29/30 god.)
Mesto smrti	Veliki Bečkerek, Banat, Okupirana Srbija
Profesija	radnik
Delovanje
Član KPJ od	1936.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba

Žarko Turinski Arsa (Veliki Bečkerek, 1913 — Veliki Bečkerek, Banat, 3. januar 1943) bio je revolucionar, antifašista i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1913. godine u Velikom Bečkereku, gde se vrlo rano, zahvaljujući poznatom revolucionaru i književniku Jovanu Trajkoviću, upoznao sa naprednim idejama tog doba.

Član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) postao je 1936. godine i od tada je bio još aktivniji u političkoj delatnosti. U njegovoj kući i na salašu održavaju se sastanci mesnih, okružnih i pokrajinskih rukovodstava SKOJ-a i KPJ.

Od prvih dana ustanka pristupio je Narodnooslobodilačkom pokretu (NOP), a posle hapšenja Servo Mihalja zamenio ga je na mestu sekretara Okružnog komiteta KPJ za severni Banat.

Sredinom juna 1941. godine, u njegovoj kući u Petrovgradu, formiran je Štaba NOP odreda Vojvodine, a on je postavljen za zamenika komandanta.

Godine 1942. neuspešno je pokušao atentat na tadašnjeg glavnog policajca Banata Juraja Špilera. Januara 1943. otkriveno je njegovo ilegalno boravište u kući Dušana i Gordane Tapavički, u Ulici carice Milice 1 u Velikom Bečkereku. U rano jutro 3. januara, policija je opkolila kuću. Uvidevši da je opkoljen, Žarko se uporno borio protiv brojnijeg neprijatelja. Tokom pucnjave sa policijom uspeo je da lakše rani Juraja Špilera, predstojnika Komande javne bezbednosti za Banat, Franca Rajta perfekta policije u Velikom Bečkereku i policijskog agenta Georga Standhafta. Na kraju, da ne bi pao neprijatelju u ruke, izvršio je samoubistvo.

Vlasnici kuće u kojoj se Žarko krio su odmah streljani, a njegova žena Biserka, koja je bila uhapšena početkom januara 1943, neposredno pre njegovog ubistva, bila je zlostavljana u zatvoru.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Monografija Zrenjanina. Zrenjanin, 1966. godine.