Pređi na sadržaj

Žene u Ugandi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mlada žena iz Ugande

Žene u Ugandi imaju značajne ekonomske i društvene odgovornosti u mnogim tradicionalnim društvima Ugande. Žene iz Ugande potiču iz različitih ekonomskih i obrazovnih sredina. Uprkos ekonomskom i socijalnom napretku u celoj zemlji, nasilje u porodici i seksualni napadi ostaju preovlađujući problemi u Ugandi. Nepismenost je u direktnoj korelaciji sa povećanim nivoom nasilja u porodici. To je uglavnom zato što članovi domaćinstva ne mogu da donose ispravne odluke koje direktno utiču na njihove buduće planove. Vladini izveštaji ukazuju na sve veći nivo nasilja u porodici nad ženama koji se direktno može pripisati siromaštvu. [1]

Društvena dinamika[uredi | uredi izvor]

Danas su rodne uloge u Ugandi pod uticajem tradicije, kao i društvene dinamike koja se stalno menja. Tradicionalne uloge žena u Ugandi slične su tradicionalnim ulogama žena širom sveta. Ove uloge su uglavnom održavanje domaćinstva, odgajanje dece, donošenje vode, kuvanje i briga o potrebama zajednice.

Osamdesetih godina prošlog veka od nekih žena u ruralnim oblastima Bugande se očekivalo da kleknu kada razgovaraju sa muškarcem. U isto vreme, međutim, žene su preuzele primarnu odgovornost za brigu o deci, a u dvadesetom veku, žene su dale značajan doprinos poljoprivredi. [2]

Iako je tradicionalno bila uloga muškaraca da kontrolišu porodična finansijska pitanja, žene daju značajan ekonomski doprinos svojim porodicama i široj ekonomiji Ugande. Mnoge žene izjavljuju da se i dalje bore da pronađu prilike za zaposlenje, a neke napuštaju svoje zajednice da bi našle veće mogućnosti za zapošljavanje negde drugde. Tradicionalne rodne uloge koje su u velikoj meri revitalizovane američkim evangelističkim uticajem, potvrđuju da je uloga žena zasnovana na kućnim obavezama. Stoga je zapošljavanje žena i dalje stigmatizovano u ugandskoj kulturi. Međutim, postojale su inicijative za zapošljavanje žena širom zemlje. [3]

U mnogim aspektima, žene iz Ugande imaju i imale su prava koja premašuju prava žena u zapadnim društvima. Mnogi stanovnici Ugande prepoznaju žene kao važne verske vođe i vođe zajednice. Žene imaju pravo da poseduju zemlju, utiču na ključne političke odluke koje donose muškarci i uzgajaju useve za sopstveni profit. Kada je poljoprivreda sa ovim usevima postala unosna, kao u jugoistočnoj Ugandi 1920-ih, muškarci su često polagali pravo na zemljište u vlasništvu njihovih ženskih rođaka, a njihove zahteve su podržavali lokalni saveti i sudovi protektorata. [2]

Poligamija[uredi | uredi izvor]

Poligamni brakovi, koji muškarcu dozvoljavaju da se oženi sa više žena, ojačali su neke aspekte dominacije muškaraca. Međutim, oni su takođe dali ženama priliku za saradnju u suprotstavljanju muškoj dominaciji. [2]

U Ugandi, muškarac ponekad dodeljuje „muški status” svojoj starijoj ženi, dozvoljavajući joj da se ponaša kao jednaka prema muškarcima i kao nadređena prema njegovim drugim ženama. U dvadesetom veku, poligamni brakovi su predstavljali društvene veze koje nisu bile pravno priznate kao brak, ostavljajući žene bez zakonskih prava na nasledstvo ili izdržavanje u slučaju razvoda ili smrti supruga. [2]

Rodna ravnopravnost[uredi | uredi izvor]

Kao i mnoge druge zemlje, Uganda se suočava sa višestrukim preprekama u svom kretanju ka rodnoj ravnopravnosti. Nakon što su rodna ravnopravnost i osnaživanje žena navedeni kao jedan od Milenijumskih razvojnih ciljeva UN-a iz 2000. godine, Sektor pravde, zakona i reda Ugande je odgovorio u svom godišnjem izveštaju o Rodu i pristupu pravdi (2001) koji se bavi različitim preprekama u pristupu pravdi. [4] Ovaj sektor je 2012. izvestio da su zbog patrijarhata i nedostatka rodne ravnopravnosti većina siromašnih - žene; od kojih mnoge ne znaju ili su lišene određenih prava poput posedovanja zemlje. [5] Rodno-zasnovano nasilje je prijavljeno kao još jedan problem. Prema vlastima u policijskim snagama Ugande, mnogi stanovnici Ugande prihvataju prebijanje žena kao dugogodišnju društvenu normu. [6] Istraživanje je 2001. godine otkrilo da je 90% žena izjavilo da je „prebijanje žene ili ženskog partnera bilo opravdano u nekim okolnostima“. [7] Članak Rojtersa iz 2018. naglašava zabrinutost zbog rodno zasnovanog nasilja u pokrivanju priče koja uključuje 20 leševa mladih žena duž puteva južno od Kampale. [6] Pored nedostatka pravde i zaštite od nasilja, postoji značajan rodni jaz u obrazovanju.

Žene su nedovoljno zastupljene u finansijskim uslugama Ugande: žene kontrolišu oko 39 procenata ugandskih firmi, a ipak primaju samo 9 procenata komercijalnih zajmova. Za njih je 40% manja verovatnoća da će imati bankovni račun od muškaraca. Pored toga, samo 25% žena koristi mobilni novac. [8] [9]

Nacionalna strategija za finansijsku inkluziju Ugande nastoji da se pozabavi ovim problemom, pri čemu prednjači Ugandska razvojna banka. Evropska investiciona banka obezbedila im je kreditnu liniju od 15 miliona evra u okviru SME-Regionalnog fonda u istočnoj Africi i projekta organizacije SheInvest za Afriku. [10] [11] [12]

Nacionalna strategija finansijskog uključivanja Ugande sada se posebno fokusira na privatna preduzeća predvođena ženama kroz novi projekat nazvan 2X Challenge. 2X Challenge je obećanje razvojnih finansijskih institucija da će uložiti 3 milijarde dolara u ekonomsko osnaživanje žena do kraja 2020. Svrha projekta je da promoviše žene kao preduzetnice, poslovne lidere i radnice. [10] [13]

Poljoprivreda i agrobiznis imaju najviše firmi koje vode žene u portfoliju Ugandske razvojne banke. [10] [14]

Rodni jaz i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnom rodnom jazu za 2017. godinu, Uganda se nalazi na 45. mestu od 144 zemlje na osnovu četiri ključna indikatora: ekonomsko učešće i mogućnosti, obrazovna dostignuća, zdravlje i opstanak i političko osnaživanje. Prema rezultatima u ovom izveštaju, otkriveno je da je Uganda rangirana na 1. mestu u upisu u osnovno obrazovanje, a ipak samo na 127. u srednjem obrazovanju. [15] To znači da je za većinu devojčica u Ugandi njihovo školovanje zaustavljeno pre ili ubrzo nakon što postanu tinejdžerke. Kulturna praksa da se roditelji više oslanjaju na devojčice nego na dečake za potrebe rada u domaćinstvu može biti glavni uzrok ovog dispariteta u obrazovanju. [16] Studija iz 2013. koju je uradila Martina Bjorkman-Nikvist ukazala je na oštar pad upisa u školu za žene kada su se njihova domaćinstva suočila sa finansijskim problemima zbog nedostatka kiše/proizvodnje useva ili drugih ekonomskih nedostataka. [17] A u okruzima gde je školovanje bilo besplatno, pokazao je značajan pad ocena studentkinja koje su zarađivale u vreme ekonomskih teškoća. U međuvremenu, studija je pokazala da su dečaci ostali bezbedni u oba scenarija. [17] Bilo da se radi o ekonomskim šokovima, ranoj neželjenoj trudnoći ili bekstvu od nasilja u porodici, mnoge devojke moraju prerano da prekinu školovanje. Kao rezultat toga, ove mlade žene se suočavaju sa smanjenim mogućnostima za posao i značajan broj njih je oteran u nezdrave seksualne odnose ili se nađe u seksualnim poslovima u Kampali kako bi preživele i izdržavale svoje porodice. [18] [19]

Intervencije za rodnu ravnopravnost[uredi | uredi izvor]

Akcije preduzete za premošćivanje ovih rodnih razlika i donošenje pravde poslužile su kao katalizator razvoja, osnažujući žene iz Ugande da steknu različita prava, položaje i mogućnosti. U okrugu Kasese, Zapadna Uganda, Sistem učenja o rodnim akcijama pruža obuku u proizvodnji i trgovini osnovnih namirnica: kafe, kukuruza i voća. Kroz inicijative poput ove, žene su u poziciji da imaju pristup potrebnoj zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, što im pomaže da izbegnu zamku siromaštva. Nalazi istraživanja takođe ukazuju na smanjenje rodno zasnovanog nasilja, jer žene postaju ključni faktori u jačanju lokalne ekonomije. [20] Istraživanje IMF-a iz 2016. pokazalo je da je rodno budžetiranje veoma uspešno u zemljama poput Ugande i Ruande. Kada ciljana sredstva obezbede čistu vodu i dostupnost struje, smanjenje svakodnevnih kućnih poslova čini izvodljivijim zarađivanje novca potrebnog za školovanje devojčica. [21] Kroz edukaciju i programe savetovanja parova u okviru AIDS Organizacije za podršku, žene uče veštine koje im pomažu da se bolje snalaze u odlukama u vezi i bezbednom seksu. [22] Klubovi kao što je Empowerment of Livelihood and Adolescents imaju za cilj da pomognu devojkama da izbegnu tinejdžersku trudnoću i maloletnički brak. [23]

Otpor promenama normi[uredi | uredi izvor]

Promena starih društvenih normi naišla je na određeni otpor i negativne posledice. Nakon javnih kampanja koje promovišu prava žena, Uganda je jedna od zemalja za koje je Svetska zdravstvena organizacija primetila da su doživele reakcije koje su rezultirale nasiljem. [24] U četvorogodišnjoj studiji u Rakaiju, primećena je široko rasprostranjena nelagoda među ženama i muškarcima jer su inicijative za ravnopravnost dovele u pitanje koncept ženskog mesta u kući i društvu uopšte. Pošto žene dobijaju veću finansijsku autonomiju i moć u kući, mnogi su izrazili zabrinutost da ovaj izazov tradicionalnim rodnim ulogama može dovesti do toga da se muškarci osećaju ugroženo i da odgovore nasiljem u porodici. Studija u Rakaiju je naglasila važnost uspostavljanja inicijativa u zajednici koje mogu proširiti kulturna razumevanja u prepoznavanju da postoje mnoge prednosti pošto se prihvataju osnaživanje žena i jednakost. [25] [26]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Žene su počele da se organizuju da bi ostvarile svoju političku moć pre nezavisnosti. Godine 1960. Savet žena Ugande na čelu sa Edit Meri Bataringaja doneo je rezoluciju u kojoj se poziva da zakoni koji se odnose na brak, razvod i nasleđe treba da budu zabeleženi u pisanoj formi i objavljeni širom zemlje – što je prvi korak ka kodifikaciji običajnih i modernih praksi. Tokom prve decenije nezavisnosti, ovaj savet je takođe vršio pritisak na zakonske reforme koje bi svim ženama dale pravo da poseduju imovinu i da zadrže starateljstvo nad svojom decom ako se njihov brak završi. [2]

Tokom 1970-ih i ranih 1980-ih, nasilje koje je zahvatilo Ugandu nanelo je posebno težak danak ženama. Ekonomske teškoće su se prvo osetile u kući, gde ženama i deci nedostaju ekonomski izbori dostupni većini muškaraca. Ženski posao je oduzimao više vremena nego ranije; erozija javnih usluga i infrastrukture smanjila je pristup školama, bolnicama i pijacama. Čak je i putovanje u obližnje gradove često bilo nemoguće. Neke žene iz Ugande su verovale da su ratne godine ojačale njihovu nezavisnost, pošto je poremećaj normalnog porodičnog života otvorio nove puteve za sticanje ekonomske nezavisnosti, a vladini izveštaji sugerišu da se broj žena zaposlenih u trgovini povećao krajem 1970-ih i početkom 1980-ih. [2]

Vlada kasnih 1980-ih obećala je da će eliminisati diskriminaciju žena u zvaničnoj politici i praksi. Žene su aktivne u Nacionalnoj armiji otpora, a predsednik Museveni je imenovao ženu, Džoan Kakvenzir, u šestočlanu komisiju za dokumentovanje zloupotreba od strane vojske. Vlada je takođe odredila da po jedna žena predstavlja svaki okrug u Nacionalnom savetu otpora. Pored toga, Komercijalna banka Ugande kojom upravlja vlada pokrenula je plan ruralnog kreditiranja kako bi poljoprivredne zajmove učinila lakše dostupnim ženama. [2]

Museveni je imenovala Džojs Mpangu za ministra za žene i razvoj 1987. godine, i ona je proglasila nameru vlade da podigne plate žena, poveća kredite i mogućnosti za zapošljavanje žena i poboljša živote žena uopšte. Godine 1989. bile su dve žene koje su bile ministri i tri su bile zamenice ministra u kabinetu vlade. Žene državne službenice su takođe formirale organizaciju Akcija za razvoj, kako bi pomogle ženama u ratom zahvaćenim područjima, posebno u devastiranoj regiji Luvero u centralnoj Ugandi. [2]

Udruženje žena advokata Ugande, koje je osnovano 1976. godine, osnovalo je kliniku za pravnu pomoć početkom 1988. za odbranu žena koje su se suočile sa gubitkom imovine ili dece zbog razvoda, rastave ili udovištva. Udruženje je takođe nastojalo da proširi obrazovne mogućnosti za žene, poveća isplate izdržavanja dece u slučaju razvoda, uspostavi zajedničke pravne osnove za razvod za muškarce i žene, uspostavi zajedničke krivične zakone za muškarce i žene, pomoć ženama i deci žrtvama AIDS-a i implementiranje nacionalnih obrazovnih programa kako bi se žene informisale o njihovim zakonskim pravima. [2]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Uganda Participatory Poverty Assessment Process Mubende District Report” (PDF). January 2002. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z Uganda country study.
  3. ^ „Uganda Participatory Poverty Assessment Process Mubende District Report” (PDF). January 2002. 
  4. ^ „Millennium Development Goals”. UNDP (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 07. 03. 2021. g. Pristupljeno 2018-10-21. 
  5. ^ „Gender Statistics Profile” (PDF). Uganda Bureau of Statistics. Justice, Law and Order Section: 8, 9. novembar 2012. 
  6. ^ a b Lewton, Thomas. „Male feminists inside Uganda's police strike out at killing of women”. U.S. (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-10-04. 
  7. ^ „Why the new global wealth of educated women spurs backlash”. PBS NewsHour (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-10-04. 
  8. ^ „The woman running a pillow factory in Uganda gets a financial cushion”. European Investment Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-15. 
  9. ^ Mugabi, Enock. „Women's Entrepreneurship Development in Uganda” (PDF). 
  10. ^ a b v „The woman running a pillow factory in Uganda gets a financial cushion”. European Investment Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-15. 
  11. ^ „Uganda launches National Financial Inclusion Strategy 2017 – 2022”. Uganda launches National Financial Inclusion Strategy 2017 – 2022 (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-15. 
  12. ^ „Our new strategy – Uganda Development Bank” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 02. 2023. g. Pristupljeno 2021-07-15. 
  13. ^ „2X Challenge”. 2X Challenge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-15. 
  14. ^ „New ODI study shows how gender norms are holding back agriculture in Uganda”. odi.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-15. 
  15. ^ „Data Explorer”. Global Gender Gap Report 2017 (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-10-21. 
  16. ^ „Culture of Uganda - history, people, clothing, women, beliefs, food, family, social, dress”. www.everyculture.com. Pristupljeno 2018-11-13. 
  17. ^ a b Björkman-Nyqvist, Martina (30. 7. 2013). „Income shocks and gender gaps in education: Evidence from Uganda”. Journal of Development Economics. 105: 237—253. doi:10.1016/j.jdeveco.2013.07.013 Slobodan pristup. 
  18. ^ Mbonye, Martin; Nalukenge, Winifred; Nakamanya, Sarah; Nalusiba, Betty; King, Rachel; Vandepitte, Judith; Seeley, Janet (2012-06-14). „Gender inequity in the lives of women involved in sex work in Kampala, Uganda”. Journal of the International AIDS Society. 15 (3(Suppl 1)): 1—9. ISSN 1758-2652. PMC 3499847 Slobodan pristup. PMID 22713353. doi:10.7448/ias.15.3.17365. 
  19. ^ „Sex work in Uganda: Risky business - Scope”. Scope (na jeziku: engleski). 2014-03-19. Arhivirano iz originala 29. 10. 2020. g. Pristupljeno 2018-11-13. 
  20. ^ Mayoux, Linda (decembar 2012). „Gender mainstreaming in value chain development: experience with gender action learning system in Uganda”. Enterprise Development and Microfinance. 23 (4): 319—337. doi:10.3362/1755-1986.2012.031. 
  21. ^ Stotsky, Janet G. (jul 2016). „Sub-Saharan Africa: A Survey of Gender Budgeting Efforts.” (PDF). IMF Working Paper. WP/16/152: 15—16. 
  22. ^ Muriisa, Roberts Kabeba (januar 2010). „The Role of NGOs in Addressing Gender Inequality and HIV/AIDS in Uganda”. Canadian Journal of African Studies. 44 (3): 605—623. 
  23. ^ „UNFPA Uganda | Better Life for Girls, Better Future for Uganda”. uganda.unfpa.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 03. 03. 2020. g. Pristupljeno 2018-10-10. 
  24. ^ „Why the new global wealth of educated women spurs backlash”. PBS NewsHour (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-10-10. 
  25. ^ Mullinax, Margo ; Higgins, Jenny ; Wagman, Jennifer ; Nakyanjo, Neema ; Kigozi, Godfrey ; Serwadda, David ; Wawer, Maria ; Gray, Ronald ; Nalugoda, Fred (april 2013). „Community understandings of and responses to gender equality and empowerment in Rakai, Uganda”. Global Public Health. 8 (4): 465—478. PMID 23463914. doi:10.1080/17441692.2013.768686. 
  26. ^ „https://www.usaid.gov/sites/default/files/documents/1860/Gender_Social_Inclusion.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 05. 09. 2018. g. Pristupljeno 10. 02. 2023.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жене_у_Уганди&oldid=26881296”