Žetva

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Žetva (višeznačna odrednica).

Berba u Volgogradskoj oblasti, Rusija

Slama od sena u polju Šlezvig-Holštajn, Nemačka.

Žetva je, u poljoprivredi, proces ubiranja plodova sa žetvenih polja žitarica(pšenica, raž, ovas...). Žetva takođe označava kraj ciklusa rasta i sazrevanja žita u prirodi. Žetva je sečenje žitarica ili mahunarki, obično pomoću kosa, srpova ili žetelice. Nekada se žetva obavljala isključivo ručno, ali se blagovremeno razvijala. Početkom 19. veka su ljudsku snagu zamenile životinje u upotrebi (vozilo koje su pogonili konji, mazge ili volovi), zatim se prelazilo na energiju pare, onda na benzin (tokom Prvog svetskog rata), da bi kasnije bili zastupljeni dizel motori. Na manjim gazdinstvima sa minimalnom mehanizacijom, žetva je radno najintenzivnija aktivnost uzgojne sezone. Na velikim mehanizovanim farmama za žetvu se koriste najskuplje i najsofisticiranije poljoprivredne mašine, kao što je kombajn. Automatizacija procesa je povećala efikasnost i procesa setve i žetve. Specijalizovana oprema za žetvu koja koristi transportne trake za imitaciju nežnog hvatanja i transporta mase zamenjuje ručni zadatak ručnog uklanjanja svake sadnice. Termin „berba” u opštoj upotrebi može uključivati rukovanje neposredno nakon žetve, uključujući čišćenje, sortiranje, pakovanje i hlađenje.

Završetak žetve označava kraj sezone rasta, ili ciklusa rasta za određenu kulturu, a društveni značaj ovog događaja čini ga fokusom sezonskih proslava kao što su festivali žetve, koji se praktikuju u mnogim religijama.

Etimologija

Engleska imenica „Harvest“, potiče od staroengleske reči hærf-est (skovana pre nego što su se Angli preselili iz Angelna u Veliku Britaniju) što znači „jesen“ (godišnja doba), „vreme žetve“ ili „avgust“ . (Na britanskom dijalektu i dalje znači „jesen“ i uopšte „sezona sakupljanja useva“.) „Žetva“ je takođe postala aktivnost žetve, sakupljanja i skladištenja žitarica i drugih uzgojenih proizvoda tokom jeseni, a takođe i samih žitarica i drugih uzgojenih proizvoda. Reč „žetva“ je takođe koristi u glagolskom obliku: „Žeti“ znači prikupljati i čuvati žetvu (ili usev). Ljudi koji žanju i oprema koja se koriti su žeteoci.

Neuspeh sazrevanja

Neuspeh useva (takođe poznat kao neuspeh žetve) je izostanak ili znatno smanjen prinos useva u odnosu na očekivani, uzrokovan time što su biljke oštećene, ubijene ili uništene, ili pogođene na neki način tako da ne formiraju jestivo voće, seme, ili ne u očekivanom obilju.

Neuspesi useva mogu biti uzrokovani katastrofalnim događajima kao što su izbijanje biljnih bolesti (kao što je Velika glad u Irskoj), preobilne padavine, vulkanske erupcije, oluje, poplave ili suša, ili spori, kumulativni efekti degradacije zemljišta, previsoki salinitet zemljišta, erozija, dezertifikacija, obično kao rezultat drenaže, prekomernog ispuštanja (za navodnjavanje), prekomernog đubrenja ili prekomerne eksploatacije.

U istoriji, neuspesi useva i glad koja be usledila izazivali su ljudske migracije, ruralni egzodus, itd.

Proliferacija industrijskih monokultura, sa njihovim smanjenjem raznovrsnosti useva i zavisnošću od teške upotrebe veštačkih đubriva i pesticida, dovela je do prekomerne eksploatacije zemljišta koje je skoro nesposobno za regeneraciju. Tokom godina, neodrživa obrada zemljišta degradira plodnost zemljišta i smanjuje prinos useva. Sa stalno rastućom svetskom populacijom i lokalnom prenaseljenošću, čak i neznatno smanjeni prinosi su već ekvivalentni delimičnom neuspehu žetve. Đubriva na prvom mestu otklanjaju potrebu za regeneracijom zemljišta, a međunarodna trgovina sprečava da lokalni neuspeh useva preraste u glad

Vreme žetve

Određivanje vremena žetve je veoma delikatan posao. Treba tačno znati kada je koji žetveni plod sasvim sazreo i kada je spreman za žetvu. Ni pre ni kasnije, jer bi se napravila velika šteta u takvim slučajevima. Šteta bi bila kako u količini roda tako i u kvalitetu. Odlagenje žetve radi većeg roda može dovesti do neželjenih problema sa vremenom, a prerana žetva bi dala manji urod.

Kaže se da je određivanje žetvenih dana isto što i kockanje, ali sa iskustvom poljoprivrednika ono je svedeno na najmanju meru.

Na manjim poljima gde mehanizacija nema pristup, poljoprivrednici su prinuđeni da žetvu obavljaju na stari tradicionalni način, ručno i jednostavnim oruđima kao što su srp, kosa, vile i grabulje. Mehanizacija se ne koristi i kod prirodne poljoprivrede, jer bi njome bile oštećene mladice (kod ovog pristupa se setva obavlja malo pre žetve). Žetva se obično organizovala sa više ljudi na jednoj njivi u jednom danu, kako bi se jedne njive u toku dana pokupila sva letina. Radnik koji se bave žetvom je žetaoc odnosno žetaoci.

Kod ručne žetve stabljike žita se drže rukomi seču srpom. Zatim se više stabljiki skuplja i vezuje u snop a snopovi se ređaju na gomile kako bi se kasnije odvezli kući na vršidbu.

Na velikim poljima gde je prisutna mehanizacija žetva se obavlja poljoprivrednim mašinama: kombajnom, žetelicom, traktorom i ostalom priključnom mehanizacijom.

Druge upotrebe

Neki ljudi koriste svoje životinje za žetvu svojih useva

Žetva se obično odnosi na žitarice i povrće, ali ima i druge namene: ribolov i seča se takođe mogu nazvati žetvom. Termin žetva se takođe koristi u kontekstu berbe grožđa za vino. U kontekstu navodnjavanja, žetva vode se odnosi na sakupljanje i oticanje kišnice za poljoprivrednu ili kućnu upotrebu. Umesto žetve, koristi se i izraz eksploatacija, kao u eksploataciji ribarstva ili vodnih resursa. Žetva energije je proces hvatanja i skladištenja energije (kao što je solarna energija, toplotna energija, energija vetra, gradijenti slanosti i kinetička energija) koja bi inače ostala neiskorišćena. Žetva leševa, ili berba leševa, je proces prikupljanja i pripreme leševa za anatomsko proučavanje. U sličnom smislu, žetva organa je vađenje tkiva ili organa iz donora u svrhu transplantacije.

U nepoljoprivrednom smislu, reč „žetva” je ekonomski princip koji je poznat kao događaj izlaza ili događaj likvidnosti. Na primer, ako neko lice ili preduzeće treba da unovči vlasnički položaj u kompaniji ili eliminiše svoje ulaganje u proizvod, to je poznato kao strategija žetve.

Nauru

Sakupljanje fosfata na Nauru je jedinstveno za to ostrvo. Jedan od jedinstvenih oblika berbe koji uključuje resurse kao što je fosfat.

Kanada

Žetva ili domaća berba u Kanadi odnosi se na lov, ribolov i sakupljanje biljaka od strane prvih naroda, Metisa i Inuita u raspravama o pravima aboridžina ili ugovornim pravima. Na primer, u Gvičinom Sveobuhvatnom sporazumu o imovinskom zahtevu, „Žetva znači sakupljanje, lov, hvatanje u zamku ili ribolov...“. Slično, u Tličovom Sporazumu o zemljišnom zahtevu i samoupravi, žetva znači, u kontekstu divljih životinja, lov, hvatanje u zamku ili ribolov i, u vezi sa biljkama ili drvećem, sakupljanje ili sečenje.

Galerija slika

• 
  Žetva oko 1920. g.
  Rumunija
• 
  Vršalica, eksponat
  Bele Vode, Mokra Gora
• 
  Žetva
  Skorenovac, Vojvodina
• 
  Odvajanje slame 1955. g.
  Španija
• 
  Tradicionalni žetveni radovi
  Španija
• 
  Branje kukuruza
• 
  Košenje sena oko 1900. g.
  Švajcarska
• 
  Kosidba ječma
• 
  Žetva 1942. g.
  Švarcvald, Nemačka
• 
  Transport sena
• 
  Berba čaja početkom 20. veka
  Rusko carstvo
• 
  Odmor u toku žetve, 1909. g.
  Rusko carstvo
• 
  Gumno
  Santorini, Grčka

Literatura

• Quick, Graeme R.; Wesley F. Buchele (1978). The Grain Harvesters. St. Joseph: American Society of Agricultural Engineers. ISBN 0-916150-13-5. 
• Constable, George; Somerville, Bob (2003). A Century of Innovation: Twenty Engineering Achievements That Transformed Our Lives, Chapter 7, Agricultural Mechanization. Washington, DC: Joseph Henry Press. ISBN 0-309-08908-5. 
• „About Combine harvesters”. Mascus UK. 
• Biographical Dictionary of the History of Technology. Taylor & Francis. septembar 2003. ISBN 9780203028292. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „The History of Combine Harvesters”. Cornways. 
• „Sunshine header-harvester, c.1935”. collection.maas.museum. 
• Timesonline.co.uk, access date 31-09-2009 Arhivirano 2020-05-11 na sajtu Wayback Machine
• „History of the Combine”. Historylink.com. Pristupljeno 18. 8. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• The John Deere Tractor Legacy, Don McMillan, Voyageur Press, 2003, page 118 with photo
• Remarkable Australian Farm Machines, Graeme R. Quick, Rosenberg Publishing, 2007, page 72.
• „Gleaner: 85 Years of Harvest History” (PDF). Gleaner Agco Company. 2008. str. 8. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2010. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „La maquinaria que haría historia”. La Nacion (na jeziku: Spanish). 6. 11. 2004. Arhivirano iz originala 2011-06-06. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Voorhis, Dan (6. 4. 2012Z). „Lyle Yost, founder of Hesston Industries, dies at age 99”. Wichita Eagle. Arhivirano iz originala 10. 8. 2014. g. Pristupljeno 12. 9. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Euro yellow combine”. Farmindustrynews.com. Arhivirano iz originala 2008-10-23. g. Pristupljeno 2009-11-15. 

Spoljašnje veze

• Worldwide Agricultural Machinery and Farm Equipment Directory
• "Gold Harvest Feeds The World" page 90 Popular Mechanics, July 1949, cutaway illustration of the John Deere open cab one-man self-propelled combine of the type common for decades after World War Two
• Pictures of combines with corn and wheat heads Arhivirano 2005-10-30 na sajtu Wayback Machine
• History of Sunshine Harvesters – Museum Victoria, Australia
• The Birth of the Australian Stripping Combine Harvester
• Pictures of Gleaner levelling combines
• The Combine Talk Forums – A Website with more information and pictures
• Washington State University film of horse-drawn combine in 1938 Arhivirano 2015-10-30 na sajtu Wayback Machine