Željeznička stanica

Željeznička stanica u Parizu

Željeznička stanica je zvanično mjesto na željezničkoj pruzi sa najmanje jednom skretnicom iz kojeg se direktno ili daljinski reguliše saobraćaj vozova, a u kojoj voz otpočinje ili završava vožnju. U stanici se može obavljati ulazak i izlazak putnika, kao i utovar i istovar robe.

Prema zadatku u regulisanju saobraćaja postoji nekoliko vrsta željezničkih stanica. Osim željezničke stanice, postoji i željezničko stajalište.

Terminologija

U britanskom engleskom, tradicionalna upotreba favorizuje železničku stanicu ili jednostavno stanicu, iako je train station, što se često percipira kao amerikanizam, sada uobičajen kao i železnička stanica u pisanju; termin railroad station se ne koristi, dok je railroad zastareo. U britanskoj upotrebi, reč stanica se obično shvata kao železnička stanica, osim ako nije drugačije kvalifikovano.

U američkom engleskom, najčešći termin u savremenoj upotrebi je train station; dok su railroad station i railway station manje uobičajene, iako su bile češći u prošlosti.

U Sjedinjenim Državama, termin depo se ponekad koristi kao alternativni naziv za stanicu, zajedno sa složenim oblicima train depot, railway depot i railroad depot – koristi se i za putničke i za teretne objekte. Termin depo se ne koristi u kontekstu objekata za održavanje vozila na američkom engleskom, dok je u Velikoj Britaniji, pa čak i susednoj Kanadi, na primer.

Željezničko stajalište

Željezničko stajalište je zvanično mjesto na pruzi na kojemu se vozovi za prevoz putnika zaustavljaju u skladu sa voznim redom, samo radi ulaska i izlaska putnika, a u kojemu voz za prevoz putnika može početi ili završiti vožnju.

Istorija

Stanica Brod Grin, Liverpul, Engleska, prikazana 1962. godine, otvorena 1830. godine, najstarija je stanica na svetu koja se još uvek koristi kao putnička stanica.

Stanica Bejker Strit u Londonu, otvorena 1863. godine, bila je prva stanica na svetu koja je bila potpuno podzemna. Njen originalni deo, koji se ovde vidi, nalazi se neposredno ispod površine i izgrađen je probijanjem tunela.

Pročelje stanice Liverpul Lajm Strit podseća na zamak i najstariji je korišćeni terminus na svetu

Gar du Nord je jedna od šest velikih terminalnih stanica SNCF glavne mreže za Pariz. To je najprometnija železnička stanica van Japana, koja opslužuje 206,7 miliona železničkih putnika prema podacima iz 2016. godine putem prigradskih železnica, francuskoh međugradskih i brzih vozova (TGV), kao i međunarodnih linija (Eurostar, Thalys).

Pen stanica u centru Menhetna u Njujorku, Sjedinjene Američke Države, važan je železnički terminal i čvorište za transfere, kao i najprometnija železnička stanica na Zapadnoj hemisferi, koja opslužuje više od 430.000 putnika prigradske železnice i Amtraka dnevno prema podacima iz 2018. godine.

Prva svetska zabeležena železnička stanica bila je Maunt na Ojstermaut železnici (kasnije poznata kao Svonsi i Mambls) u Svonsiju, Vels, koja je započela putnički saobraćaj 1807. godine, iako su vozovi bili vučeni konjskom vučom, a ne lokomotivama. Dvospratna stanica Maunt Kler u Baltimoru, Merilend, Sjedinjene Američke Države, koja je opstala kao muzej, prvi put je videla putničke usluge kao krajnju stanicu železnice Baltimor i Ohajo sa konjskom vučom 22. maja 1830.

Stanica sa vozom i skladištem uglja, Gustav Le Grej, (oko 1850–1860).

Najstarija terminalna stanica na svetu bila je železnička stanica Kroun Strit u Liverpulu, izgrađena 1830. godine, na liniji Liverpul-Mančester koja je vukla lokomotive. Stanica je bila nešto starija od još uvek postojećeg terminala železničke stanice Liverpul Roud u Mančesteru. Stanica je bila prva koja je ugradila halu za vozove. Stanica Kraun strit je srušena 1836. godine, pošto se terminalna stanica u Liverpulu preselila na železničku stanicu Lajm Strit. Stanica Kraun strit je pretvorena u terminal teretne stanice.

Prve stanice su imale malo zgrada ili pogodnosti. Prve stanice u modernom smislu bile su na železnici Liverpula i Mančestera, koje su otvorene 1830. godine. Liverpul Roud stanica u Mančesteru, druga najstarija terminalna stanica na svetu, sačuvana je kao deo Muzeja nauke i industrije u Mančesteru. Ona podseća na niz džordžijskih kuća.

Rane stanice su ponekad građene sa putničkim i sa robnim objektima, iako su neke železničke linije bile samo za robu ili samo za putnike, a ako je linija bila dvostruke namene, često bi postojalo skladište robe van putničke stanice.

Stanice dvostruke namene ponekad se mogu naći i danas, iako su u mnogim slučajevima objekti za robu ograničeni na glavne stanice.

Mnoge stanice datiraju iz 19. veka i odražavaju grandioznu arhitekturu tog vremena, dajući prestiž gradu, kao i železničkim operacijama. Zemlje u koje su železnice stigle kasnije uglavnom i dalje imaju takvu arhitekturu, jer su kasnije stanice često imitirale stilove iz 19. veka. Različiti oblici arhitekture korišćeni su u izgradnji stanica, od onih sa velikim, zamršenim zgradama u baroknom ili gotskom stilu, do jednostavnijih utilitarističkih ili modernističkih stilova. Stanice u Evropi su imale tendenciju da prate britanske dizajne i u nekim zemljama, poput Italije, finansirale su ih britanske železničke kompanije.

Stanice izgrađene u novije vreme često imaju sličan osećaj kao na aerodromima, sa jednostavnim, apstraktnim stilom. Primeri modernih stanica uključuju one na novijim železničkim mrežama za velike brzine, kao što su Šinkansen u Japanu, THSR u Republici Kini, TGV linije u Francuskoj i ICE linije u Nemačkoj.

Stanični objekti

Presto beskontaktni čitač pametnih kartica i automat za samoposluživanje karata na prigradskoj železničkoj stanici u Torontu

Šalteri za prodaju karata na železničkoj stanici Niugati u Budimpešti, Mađarska

Stanice obično imaju kancelarije za prodaju karata, automatizovane mašine za prodaju karata ili oboje, iako se na nekim linijama karte prodaju u vozovima. Mnoge stanice uključuju prodavnicu ili kiosk. Veće stanice obično imaju objekte brze hrane ili restorana. U nekim zemljama stanice mogu imati i bar ili pab. Ostali sadržaji stanica mogu uključivati: toalete, ostavišta prtljaga, tabele za izgubljeno i nađeno, odlaske i dolaske, kolica za prtljag, čekaonice, taksi stajališta, autobuske stanice, pa čak i parkinge. Veće stanice ili stanice sa osobljem obično imaju veći raspon objekata uključujući i kancelariju za obezbeđenje stanice. Oni su obično otvoreni za putnike kada ima dovoljno saobraćaja tokom dovoljno dugog vremenskog perioda da se opravdaju troškovi. U velikim gradovima to može značiti da su objekti dostupni 24 sata dnevno. Osnovna stanica može imati samo perone, mada se i dalje može razlikovati od stajališta, mesta za zaustavljanje koje možda čak i nema perone.

Mnoge stanice, bilo veće ili manje, nude razmenu sa lokalnim prevozom; ovo može da varira od jednostavnog autobuskog stajališta preko puta do podzemnih stanica brze gradske železnice.

U mnogim afričkim, južnoameričkim i azijskim zemljama, stanice se takođe koriste kao mesta za javna tržišta i druge neformalne poslove. Ovo se posebno odnosi na turističke rute ili stanice u blizini turističkih destinacija.

Pored pružanja usluga za putnike i objekata za utovar robe, stanice ponekad mogu imati depoe lokomotiva i šinskih vozila (obično sa objektima za skladištenje i punjenje gorivom šinskih vozila i obavljanje manjih popravki).

Rekordi

Širom sveta

• Najprometnija putnička stanica na svetu, sa prometom od 3,5 miliona putnika dnevno (1,27 milijardi godišnje), je stanica Šindžuku u Tokiju.
• Svetska stanica sa najviše perona je Grand Central Terminal u Njujorku sa 44 perona.
• Stanica na svetu sa najdužom platformom je železnička stanica Gorakpur Džankšon sa dužinom perona od 1335,40 metara i nalazi se u Utar Pradešu, Indija.
• Najviša svetska stanica iznad nivoa zemlje (ne iznad nivoa mora) je stanica metroa Smit–Najnt Strits u Njujorku.
• Koni Ajland – Stilvel avenija u Njujorku je najveći uzvišeni terminal na svetu sa 8 koloseka i 4 ostrvske platforme.
• Železnička stanica Šangaj jug, otvorena u junu 2006. godine, ima najveći kružni providni krov na svetu.

Vidi još

• Željeznica
• Željeznička pruga

Literatura

• Coleford, I. C. (oktobar 2010). Smith, Martin, ur. „By GWR to Blaenau Ffestiniog (Part One)”. Railway Bylines. Radstock: Irwell Press Limited. 15 (11). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Reade, Lewis (1983). Branch Line Memories Vol 1. Redruth, Cornwall: Atlantic Transport & Historical Publishers. ISBN 978-0-90-689906-9. 
• Cook, R. M. (1979). „Archaic Greek Trade: Three Conjectures”. The Journal of Hellenic Studies. 99: 152—155. JSTOR 630641. doi:10.2307/630641. 
• Drijvers, Jan Willem (1992). „Strabo VIII 2,1 (C335): ΠΟΡΘΜΕΙΑ and the "Diolkos"”. Mnemosyne. 45 (1): 75—78. JSTOR 4432110. 
• Raepsaet, G. & Tolley, M.: "Le Diolkos de l'Isthme à Corinthe: son tracé, son fonctionnement", Bulletin de Correspondance Hellénique, Vol. 117 (1993), pp. 233–261 (256)
• Lewis, M. J. T. (2001). „Railways in the Greek and Roman world” (PDF). Ur.: Guy, A.; Rees, J. Early Railways. A Selection of Papers from the First International Early Railways Conference. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 7. 2011. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Fraser, P. M. (decembar 1961). „The ΔΙΟΛΚΟΣ of Alexandria”. The Journal of Egyptian Archaeology. 47. JSTOR 3855873. doi:10.2307/3855873. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Lee, Charles E. (1943). The Evolution of Railways. Railway Gazette (2 izd.). London. OCLC 1591369. 
• Jones, Mark (2012). Lancashire Railways – The History of Steam. Newbury: Countryside Books. str. 5. ISBN 978-1-84674-298-9. 
• Vaughan, A. (1997). Railwaymen, Politics and Money. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-5746-0. 
• Landes, David. S. (1969). The Unbound Prometheus: Technological Change and Industrial Development in Western Europe from 1750 to the Present. Cambridge, New York: Press Syndicate of the University of Cambridge. ISBN 978-0-521-09418-4. 
• Wells, David A. (1891). Recent Economic Changes and Their Effect on Production and Distribution of Wealth and Well-Being of Society. New York: D. Appleton and Co. ISBN 978-0-543-72474-8. „RECENT ECONOMIC CHANGES AND THEIR EFFECT ON DISTRIBUTION OF WEALTH AND WELL BEING OF SOCIETY WELLS.” 
• Grübler, Arnulf (1990). The Rise and Fall of Infrastructures: Dynamics of Evolution and Technological Change in Transport (PDF). Heidelberg and New York: Physica-Verlag. Arhivirano iz originala (PDF) 1. 3. 2012. g. Pristupljeno 11. 10. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Fogel, Robert W. (1964). Railroads and American Economic Growth: Essays in Econometric History. Baltimore and London: The Johns Hopkins Press. ISBN 978-0-8018-1148-7. 
• Rosenberg, Nathan (1982). Inside the Black Box: Technology and Economics. Cambridge, New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-27367-1. 

Spoljašnje veze

• A comprehensive technical article about stations from Railway Technical Web Pages