Pređi na sadržaj

Željko Mitrović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za glumca pogledajte stranicu Željko Mitrović (glumac).
Željko Mitrović
Datum rođenja(1967-05-31)31. maj 1967. (57 god.)
Mesto rođenjaZemun, SR Srbija, SFR Jugoslavija
ObrazovanjeZemunska gimnazija
UniverzitetUniverzitet u Beogradu
Zanimanje
  • preduzetnik
  • muzičar
Politička strankaJugoslovenska levica (1996—2000)
Supružnik
  • Sonja Mitrović (v. 1990 —  r. 1994)
  • Milica Mitrović (v. 1995)
Deca
Nagrade

Željko Mitrović (Beograd, 31. maj 1967) srpski je preduzetnik i muzičar. Osnivač je, predsednik i generalni direktor preduzeća Pink Media Group i bivši član muzičke grupe Oktobar 1864. Jedan je od najbogatijih ljudi u Srbiji i na Balkanu.

U okviru Pink Media Group osnovao je avio-kompaniju Air Pink, prvu srpsku striming-platformu Apollon i PR-DC koji se bavi proizvodnjom dronova. Trenutno radi na osnivanju teatra Odeon, prvog srpskog pozorišta specijalizovanog za mjuzikle koje će biti smešteno u prostoru nekadašnjeg istoimenog bioskopa.

Dobitnik je specijalne plakete Najplemenitiji podvig godine koju dodeljuje list Večernje novosti, kao i nagrade „Braća Karić”. Njegova ćerka je srpska i američka rediteljka Sandra Mitrović.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost, obrazovanje i muzička karijera[uredi | uredi izvor]

Rođen je 31. maja 1967. godine u Zemunu.Osnovnu školu je završio u rodnom Zemunu, a zatim je završio i Zemunsku gimnaziju. Studirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[1] Želeo je da se upiše da studije na Kalifornijskom džez konzervatorijumu, ali do toga nije došlo pošto nije imao dovoljno novca za školarinu.[2] Kasnije je studirao engleski jezik u oblasti menadžmenta u okviru programa Berlitz Corporation.

Zajedno sa Goranom Tomanovićem, Zoranom Karapandžom i Deanom Krmpotićem je 1984. godine u Zemunu osnovao džez-rok grupu Oktobar 1864.[3] Kasnije im se pridružila i Tanja Jovićević. Mitrović je u bendu svirao bas-gitaru, a prvi album pod nazivom Oktobar 1864 objavili su 1987. godine za diskografsku kuću Jugodisk. Naredne 1988. godine je u izdanju PGP RTB objavljen album Igra bojama, a iste godine Mitrović je osnovao muzički studio u kojem je, između ostalog, bend Rimtutituki snimio poznatu antiratnu pesmu Mir, brate, mir. Godine 1990. grupa je snimila poslednji album Crni ples na kom Mitrović nije učestvovao.

Svirao je bas-gitaru i kao deo pratećeg ansambla grupe Rokeri s Moravu.[4] Četiri godine je bio deo ansambla i svirao je na četiri albuma. Osnivač grupe Boris Bizetić je bio Mitrovićev kum na venčanju sa prvom suprugom, nakon čega mu je krstio prvo i drugo dete.[5] Kasnije je Bizetić imao svoju emisiju BB šou koja se prikazivala na Pinku.

Osnivanje Pinka[uredi | uredi izvor]

Mitrović je 24. decembra 1993. pokrenuo radio-stanicu Pink i postao jedan od prvih komercijalnih radio-emitera na prostoru bivše Jugoslavije. Kasnije je kupio i beogradsku radio-stanicu Pingvin.[1] Dana 16. septembra 1994. u 20.00 časova je na 57. kanalu počelo emitovanje programa televizije Pink koju je Mitrović osnovao. Pink je 1998. godine postao vodeća komercijalna televizija u bivšoj Jugoslaviji. Diskografsku kuću City Records, Mitrović je osnovao 1997.

Politički angažman (1996—2000)[uredi | uredi izvor]

Od 1996. godine bio je politički angažovan u Jugoslovenskoj levici. U jednom mandatu je bio i savezni poslanik, kao i kandidat za predsednika gradske opštine Zemun. Na kraju angažmana u stranci bio je na dužnosti šefa sektora za marketing.[1] Iz stranke je isključen 2002. godine, iako duže vreme nije bio aktivan.[6]

Poslovna karijera[uredi | uredi izvor]

Zbog povećanog obima potreba televizijske produkcije je 2006. godine osnovan PFI Studios, najveći kompleks filmskih studija u jugoistočnoj Evropi.

Od 2018. godine u etru su kanali Pink M koji se emituje u Crnoj Gori i Pink BH koji se emituje u Bosni i Hercegovini. Takođe, kompanija Pink International Company prozvodi i program i emituje oko 40 specijalizovanih televizijskih kanala.

Mitrović i Pink Media Group su 2021. pokrenuli prvu domaću striming-platformu Apollon koja pruža mogućnost gledanja domaćeg i stranog filmskog i serijskog programa. Pokrenuo je 2016. godine i mobilni virtuelni mrežni operator Globaltel, a 2023. godine ga je prodao Telekomu Srbija. Tokom 2020. godine počeli su sa radom Red TV, Red radio i Red portal.

Osnovao je i Pinkov razvojno-istraživački centar (PR-DC) koji se bavi proizvodnjom dronova.

Kasniji muzički nastupi[uredi | uredi izvor]

Sredinom 2012. Mitrović je sa grupom Berkli gruv radio na svom prvom solističkom albumu. Snimili su tri singla: „TV”, „Pričaj mi gadosti” i „Majmune” koju je Mitrović komponovao.[7] Sa Tanjom Jovićević, saradnicom iz grupe Oktobar 1864, snimio je baladu „Dur i mol” za koju je urađen spot.[8] U avgustu 2012. nastupili su na beogradskom Bir-festu,[9] a u decembru su bili predgrupa grupi Smak na koncertu u beogradskoj Areni.[10] U oktobru 2016. Mitrović i njegova grupa su promovisali novu pesmu čiji je naziv „Marina”.[11]

Teatar Odeon[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2022. Mitrović je potvrdio kupovinu prostora nekadašnjeg bioskopa Odeon u Ulici kraljice Natalije u Beogradu. Tom prilikom je izjavio da godinama pokušava da pronađe adekvatan prostor za pozorište specijalizovano za mjuzikle i zahtevne rok koncerte.[12] Najavio je i da će teatar biti otvoren njegovim autorskim mjuziklom Lucifer. Januara naredne godine, potvrdio je i kupovinu nekadašnjeg bioskopa 20. oktobar u Balkanskoj ulici u Beogradu.[13] Tada je izjavio:

Početkom dvehiljaditih, privatizacijom su nam uzeli svoro sve male scene iz oblasti kulture da bi ih pretvorili u samoposluge i magacije. U svojevrsnom ratu sa samoposlugašima, posle Teatra Odeon uspeo sam da kupim i 20. oktobar i da ga vratim u finciju objekata za kulturne namene!

Humanitarni rad i filantropija[uredi | uredi izvor]

Od 2007. Mitrović o svom trošku organizuje letovanje i zimovanje za nezbrinutu decu iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici u Beogradu. Pored plaćenog smeštaja, deca dobijaju i džeparac. Takođe, svake godine priredi i doček Nove godine za decu bez roditelja, na kojem im svira u kostimu Deda Mraza i deli novogodišnje poklone.[14]

U vreme pobune u Tunisu i protesta u Egiptu, početkom 2011. godine, Mitrović je avione Er Pinka stavio na raspolaganje Ministarstvu spoljnih poslova radi prevoza državljana Srbije iz područja zahvaćenih sukobom.[15] Takođe, kontaktirao je sa ambasadorima Srbije u Tunisu i Egiptu, te ih obavestio da njegova kompanija stoji na raspolaganju u tom pogledu.

Novembra 2017. došlo je do incidenta na aerodromu u Larnaki na Kipru, jer je trinaestoro dece iz Srbije bilo zaglavljena na aerodromu usled odbijanja carinika da ih puste na Severni Kipar, gde je trebalo da učestvuju na jednom kulturno-umetničkom festivalu. Mitrović je predložio slanje dva aviona Er Pinka po decu iz Srbije, uz saglasnost njihovih roditelja i Ministarstva spoljnih poslova, kako bi deca bila bezbedno vraćena u zemlju. Er Pink je po decu leteo besplatno.[16]

Aprila 2022. porodica iz Krnjače je dobila četvorke, a prinove su dovele do velikog uvećanja troškova života porodice, zbog čega se na internetu proširio poziv da se porodici pomogne. Među onima koji su se odazvali bio je i Mitrović, koji je posetio roditelje, poklonio im pakete pelena, kolica, hranu za bebe, igračke i ostale potrepštine, kao i milion dinara.[17]

Nakon što su mu preko društvenih mreža javili da je Centar za socijalni rad predložio nezaposlenoj samohranoj majci sa petoro dece u Pančevu da decu da u hraniteljsku porodicu, Mitrović ju je posetio i odneo pomoć, a zatim je zaposlio u svojoj firmi bez obaveze da dolazi na posao, čime joj je obezbedio kontinuirane prihode i omogućilo da ne dođe do razdvajanja porodice.[18] Zatim je kupio plac koji je poklonio porodici i počeo je sa gradnjom kuće.[19]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Saobraćajna nesreća sina[uredi | uredi izvor]

Dana 18. jula 2013. godine, nešto pre ponoći, u Ustaničkoj ulici, kod okretnice autobusa 31 i 17, Mitrovićev sin Aleksandar je vozeći džip BMW X6 neprilagođenom brzinom i usmrtio pešaka Andreu Bojanić (17), učenicu Četrnaeste beogradske gimnazije.[20] Posle incidenta nije pružio pomoć nastradaloj, već se odvezao s mesta nesreće, ali se dva sata kasnije javio policiji u koju ga je doveo otac.[21]

Određen mu je pritvor do mesec dana zbog opasnosti da bi mogao da utiče na svedoke i pokrenuta je istraga zbog sumnje da je izvršio krivično delo.[22] Pritvor mu je kasnije dva puta produžen po 30 dana,[23] tako da je u pritvoru proveo gotovo tri meseca, što je u praksi neobično dug period pritvora za slučaj ovog tipa. Na slobodu je pušten početkom oktobra 2013.[24]

Suđenje Aleksandru je počelo u oktobru 2015. i on se izjasnio da nije kriv za krivično delo koje mu se stavlja na teret. Tužilac je tražio kaznu od najmanje dve godine i zabranu upravljanjem motornim vozilom B kategorije.[25] Tužilac je tvrdio i da je Aleksandar vozio brzinom većom od 81,28 kilometara na sat.[21] Bez obzira na ove navode tužioca, čitav slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i doveo do brojnih teorija. Savo Bojanić, otac nastradale Andree, rekao je novinarima posle jednog suđenja[21]:

Ispada da se sudi Željku Mitroviću, a ne njegovom sinu.

Aleksandar Mitrović je 2. jula 2019. osuđen na godinu dana kućnog pritvora uz elektronski nadzor (nanogicu) zbog ove saobraćajne nesreće. Istom presudom izrečena mu je i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom od godinu dana. Njemu se u kaznu uračunava vreme koje je proveo u pritvoru od 19. jula 2013. do 4. oktobra iste godine, tako da mu je ostalo da odsluži manje od 10 meseci.[21]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Željko Mitrović se 1990. venčao pevačicom Sonjom Mitrović Hani, a 1991. godine su dobili kćerku Sandru. Dve godine kasnije postali su roditelji i sina Aleksandra. Razveli su se 1994. Njuhova ćerka Sandra je filmska rediteljka.

Mitrović se 1995. venčao direktorkom programa i muzičkim urednikom Milicom Mitrović (rođenom Pašić). S njom ima ćerke Kristinu i Andreu.[26]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Nagrada „Braća Karić” u oblasti ekonomije i privrede, za izvanredna dostignuća u medijskoj sferi, televizijskoj i filmskoj produkciji u čitavoj Evropi (2014).[27]
  • Specijalna plaketa Najplemenitiji podvig godine, dodeljuje kompanija Večernje novosti (2023);[28]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Željko Mitrović”. vreme.com. Pristupljeno 28. 2. 2002. 
  2. ^ „ISTINA O POREKLU ŽELJKA MITROVIĆA: Ostaćete ZATEČENI detaljima...”. Espreso. 17. 08. 2022. 
  3. ^ „OKTOBAR 1864: Zašto je za ime benda uzeta baš ta godina?”. adriadaily.com. Arhivirano iz originala 29. 01. 2018. g. Pristupljeno 2. 10. 2015. 
  4. ^ „VESELJAK Naš Žeks "roker s Moravu"”. direktno.rs. Pristupljeno 9. 3. 2020. 
  5. ^ „Kumstvo sa rokom trajanja”. vesti-online.com. Pristupljeno 6. 2. 2013. 
  6. ^ „Zeljko Mitrović isključen iz JUL”. b92.net. Pristupljeno 3. 9. 2002. 
  7. ^ „Željko Mitrović sa Majmunom na Bir festu”. vesti-online.com. Pristupljeno 6. 7. 2012. 
  8. ^ „Kao nekad: Željko Mitrović i Tanja Jovićević snimili spot za baladu “Dur i mol”!”. svet.rs. Pristupljeno 14. 9. 2012. 
  9. ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” večeras na Bir Festu”. blic.rs. Pristupljeno 17. 8. 2012. 
  10. ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” predgrupa “Smaku”!”. svet.rs. Pristupljeno 22. 9. 2014. 
  11. ^ „Željko proslavio rođendan uz Marinu”. novosti.rs. Pristupljeno 1. 10. 2016. 
  12. ^ „Željko Mitrović: Da, kupio sam bioskop „Odeon“”. NIN. 28. 4. 2022. 
  13. ^ „Željko Mitrović: Posle bioskopa Odeon, kupio sam i 20. oktobar”. Danas. 21. 01. 2023. 
  14. ^ „"Dečiji osmesi i radost kada sam sa njima za mene su najveći poklon!" Željko Mitrović priredio prelepu novogodišnju žurku za klince iz svih sedam domova pod okriljem Zvečanske!”. Informer. 27. 12. 2023. 
  15. ^ „Air Pink ponudio svoje "cesne" za prevoz građana Srbije iz Tunisa i Egipta”. Blic. 31. 01. 2011. 
  16. ^ „Kraj drame na Kipru: Air Pink šalje dva aviona po decu iz Srbije, koja su "zarobljena" u Larnaki”. Telegraf. 17. 04. 2017. 
  17. ^ „MILION DINARA ZA ČETVORKE IZ KRNjAČE! Željko Mitrović obradovao porodicu Gaćeša (VIDEO)”. Večernje novosti. 18. 08. 2022. 
  18. ^ „KUĆA, STALNI POSAO I POLA MILIONA DINARA! Željko Mitrović POTPUNO PROMENIO ŽIVOT porodici iz Pančeva - rešio sve probleme samohrane majke Nade!”. Blic. 26. 08. 2022. 
  19. ^ „Željko Mitrović posetio Nadu Mitrović i saopštio srećne vesti: Evo kada se useljavaju u novi dom!”. Alo. 12. 12. 2023. 
  20. ^ „Mitrovićev sin usmrtio devojku”. novosti.rs. Pristupljeno 19. 7. 2013. 
  21. ^ a b v g „Aleksandar Mitrović osuđen na godinu dana kućnog zatvora”. blic.rs. Pristupljeno 2. 7. 2019. 
  22. ^ „Mitroviću pritvor od mesec dana”. novosti.rs. Pristupljeno 20. 7. 2013. 
  23. ^ „Aleksandru Mitroviću još 30 dana pritvora”. novosti.rs. Pristupljeno 19. 9. 2013. 
  24. ^ „Sinu Željka Mitrovića ukinut pritvor”. novosti.rs. Pristupljeno 4. 10. 2013. 
  25. ^ „Aleksandar Mitrović: Nisam kriv za Andreinu smrt”. novosti.rs. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  26. ^ „ŽELJKO MITROVIĆ PODELIO LEPE VESTI: Za dva meseca postaću deda!”. kurir.rs. Pristupljeno 11. 5. 2020. 
  27. ^ „Dobitnici Nagrade "Braća Karić" u 2014. godini”. Karić fondacija. 
  28. ^ „DOBRA DELA U SLAVU ŽIVOTA: Povodom 60. godišnjice Najplemenitijeg podviga, “Večernje novosti” će dodeliti specijalne plakete”. Večernje novosti. 10. 03. 2023. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жељко_Митровић&oldid=27808294”