Živko Čingo

Živko Čingo
Statua Živka Cinga na Mostu umetnosti u Skoplju
Lični podaci
Datum rođenja	(1935-08-13)13. avgust 1935.
Mesto rođenja	Velgošti, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	11. avgust 1987.(1987-08-11) (51 god.)
Mesto smrti	Ohrid, SFR Jugoslavija

Živko Čingo (Velgošti 13. avgust 1935 — Ohrid 11. avgust 1987) bio je makedonski pripovedač, romanopisac i dramaturg.

Biografija

Živko Čingo je rođen 13. avgusta 1935. godine u ohridskom selu Velgošti. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a gimnaziju u Ohridu. Godine 1959. diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Skoplju, na grupi za jugoslovensku književnost. Neko vreme je radio kao profesor književnosti u gimnaziji u Ohridu, a u Skoplju je radio u Radioteleviziji Skoplje, u Institutu za folklor „Marko Čepenkov“, u Centaru za političke studije, bio je i dugogodišnji direktor drame u Makedonskom narodnom pozorištu. Pred kraj života radio je kao savetnik Republičkog komiteta za kulturu. Godine 1963. postao je član Društva makedonskih pisaca, a bio je i član MANU. Preminuo je 11. avgusta 1987. godine.

Književni rad

Čingo je u makedonsku književnost ušao krajem pedesetih godina 20. veka. Već u svojim prvim pripovetkama, objavljenim u časopisu „Razgledi“ 1957. godine, skrenuo je pažnju književne javnosti na sebe, a pojavom prve zbirke pripovedaka Paskvelija bilo je jasno da je on veliki majstor kratke priče.

Prva zbirka kratkih priča Paskvelija, objavljena 1961. godine, dočekana je kao književno otkrovenje. Nekoliko godina kasnije, 1965. godine, objavio je drugu knjigu pripovedaka Nova Paskvelija, koja je ponovila veliki uspeh prve knjige. Čingo je 1966. objavio dečji roman Srebrni snegovi, a 1971. drugi roman Velika voda, po kome je snimljen istoimeni film. Knjiga pripovedaka Zaljubljeni duh objavljena je 1976. godine na srpskohrvatskom jeziku.

Ovih pet proznih dela čine srž njegovog stvaralaštva i potvrđuju Činga kao autora sa jedinstvenim narativnim svetom, izuzetnim po svojoj originalnosti, jednostavnosti, poetičnosti i neposrednosti, narativnoj dramatičnosti. Njegovo delo je visoko cenjeno od strane makedonske i jugoslovenske kritike, a dela su mu prevođena na: srpskohrvatski, slovenački, albanski, ruski, poljski, francuski, mađarski i nemački jezik. Za zbirku Paskvelija 1963. godine dobio je nagradu lista „Mladost” iz Beograda. Za zbirku Nova Paskvelija dobio je nagradu „11. oktobar” 1966. godine. Iste godine dobio je i nagradu „Dečja radost“ za najbolji dečji roman (za „Srebrne snegove“).

U čast Činga, od 1988. godine u njegovom rodnom mestu održava se manifestacija „Dani Živka Činga“. Tokom manifestacije dodeljuje se Nagrada „Živko Čingo“ za najbolju pripovetku.

Dela su mu prevođena na engleski, francuski, ruski, turski, poljski, rumunski, srpskohrvatski, slovenački, mađarski, albanski, slovački i rusinski jezik.

Nagrade

• Racinovo priznanje
• Nagrada „11. oktobar”
• Nagrada 1. Maj
• Sterijino pozorje

Dela

Čingo je autor sledećih dela:

• Paskvelija (1963), pripovetke
• Porodica Ogulinovci (1965), pripovetke
• Nova Paskvelija (1965), pripovetke
• Srebrni snegovi (1966), roman za decu
• Požar(1970) pripovetke
• Velika voda (1971), roman
• Žeđ (1971), scenario
• Polje (1971), scenario
• Obraz (1973), drama
• Zid, voda (1976), drama
• Zaljubljeni duh (1976), pripovetke
• Kengurov skok (1979), drama
• Makabejski praznici (1982), drama
• Nakratko (1984), pripovetke
• Pčelinjak (1988), scenario
• Grob za dušu (1989), pripovetke
• Babadžan (1989), roman
• Bunilo (1989), pripovetke
• Al (1989), proza