Животињска фарма

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Životinjska farma
korice jednog od srpskih izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovAnimal Farm; Animal Farm: A Fairy Story
AutorDžordž Orvel
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delapolitička satira
Izdavanje
IzdavačSeker i Vorberg
Datum17. avgust 1945.
Broj stranica144
Tip medijatvrdi i meki povez
Nagrade
NagradeNagrada moderne biblioteke - 100 najboljih romana

NPR: 100 najboljih naučno-fantastičnih knjiga Hjugo nagrada za najbolji kratki roman (1946)

Nagrada Prometej - Galerija slavnih (2011)
Hronologija
PrethodnikU utrobi kita i ostali eseji
NaslednikHiljadu devetsto osamdeset četvrta

Životinjska farma (engl. Animal Farm) alegorijski i antiutopijski je roman britanskog pisca Džordža Orvela. Radnja ovog romana, koji je objavljen 17. avgusta 1945. u Ujedinjenom Kraljevstvu, na satiričan način govori o događajima koji su doveli do Ruske revolucije, kao i o periodu Staljinove vladavine Sovjetskim Savezom.[1] Orvel, koji je bio demokratski socijalista,[2] kritikovao je Staljina, te je bio neprijateljski nastrojen prema staljinizmu koga je predvodila Moskva. Orvelova iskustva tokom španskog građanskog rata su značajno oblikovala tu nastrojenost.[3] Verovao je da je Sovjetski Savez postao brutalna diktatura, sagrađena od kulta ličnosti kojim je vladao teror. U svom pismu Ivoni Davet, Orvel je opisao Životinjsku farmu kao satiričnu priču protiv Staljina („un conte satirique contre Staline”).[4] U svom eseju „Zašto pišem” (iz 1946), napisao je da je Životinjska farma bila prva knjiga u kojoj je svesno pokušao da „spoji politički i umetnički smisao u jedno”.

Prvobitni naslov knjige je glasio Animal Farm: A Fairy Story (odnosno Životinjska farma: Bajka). Međutim, američki izdavači su izostavili ovaj podnaslov kada su knjigu objavili 1946. Nakon ovog objavljivanja, svi prevodi osim jednog (za vreme Orvelova života) su izostavili ovaj podnaslov. Postoje i druge varijacije naslova poput Satira (engl. A Satire) i Savremena satira (engl. A Contemporary Satire).[4] Orvel je predložio da prevod za francusko izdanje glasi Union des républiques socialistes animales, od čega bi se dobila skraćenica URSA – latinska reč za medveda i simbol Rusije. Takođe ga je predložio jer se sećao da je francuski naziv za Sovjetski Savez bio Union des républiques socialistes soviétiques.[4]

Orvel je knjigu napisao od novembra 1943. pa do februara 1944. Vojni savez sa Sovjetskim Savezom, u to vreme, bio je na samom vrhuncu. Britanci su Staljina tada obožavali, a to je bila okolnost koju je Orvel mrzeo.[5] Veliki broj američkih i britanskih izdavača ga je prvobitno odbio,[6] uključujući i Orvelovog izdavača Viktora Golanča, te je objava romana samim tim bila usporena. Roman je doživeo značajan komercijalni uspeh kada se konačno pojavio na tržištu – prvenstveno zato što je Hladni rat toliko brzo sledio Drugi svetski rat.[7]

Časopis Tajm je roman naveo na svoj spisak 100 najboljih romana na engleskom jeziku u periodu od 1923. do 2005.[8] Takođe se plasirao na 31. mesto spiska najboljih romana 20. veka Moderne biblioteke. Osvojio je nagradu Hugo 1996, te se nalazi na jednom od svezaka Najboljih knjiga zapadnog sveta.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Stari Major – svinja Veleposedničke farme – poziva životinje na farmi na sastanak, tokom koga naziva sve ljude parazitima i uči životinje da pevaju pesmu „Životinje Engleske”. Nakon smrti Majora, dve mlađe svinje – Snoubol i Napolen – dolaze na vlast i smatraju da je njihova dužnost da se spreme za Pobunu. Životinje se zaista pobune i oteraju neodgovornog i pijanog vlasnika Džonsa sa farme, nakon čega je preimenuju u „Životinjska farma”. Donose Sedam zapovesti, od kojih je najvažnija „Sve životinje su jednake”.

Snoubol uči životinje da čitaju i pišu, dok Napoleon uči štenad o principima animalizma. Hrane je u obilju, te farma funkcioniše kako treba. Svinje se dovode na poziciju vođstva i počinju odvajati namirnice za svoju korist, navodno za svoje zdravlje.

Posle nekog vremena, grupa ljudi napadne farmu. Džons se udružio sa drugim farmerima koji se plaše slične pobune na svojoj farmi, te nastoje da vrate kontrolu farme. Snoubol je, u međuvremenu, proučavao taktike Julija Cezara u iščekivanju ovakve bitke, te naređuje životinjama da se povuku i napada ljude u pravom trenutku. Pobeđuju ljude, te Snoubolova popularnost značajno skače među životinjama. Ovaj događaj nazivaju „Bitka kod staje za krave” te ga počinju obeležavati pucanjem iz puške. Pucanjem su počeli obeležavati i godišnjicu Pobune.

Napolen i Snoubol počinju voditi borbu oko vođstva farme. Nakon što Snoubol objavi da namerava da sagradi vetrenjaču, Napoleon nagovara svoje pse da ga oteraju iz farme, nakon čega se proglašava vođom Životinjske farme.

Napolen počinje da pravi promene u upravnoj strukturi farme. Zamenjuje nedeljne sastanke sa komitetima kojima upravljaju svinje, koje ujedno vladaju farmom. Napoleon – uz pomoć mlađe svinje, Skvilera – uspeva uveriti druge životinje da je vetrenjača u stvari bila njegova ideja. Životinje počinju da naporno rade, misleći da će im biti lakše nakon što izgrade vetrenjaču. Nakon što životinje pronalaze srušenu vetrenjaču – koja se zapravo srušila zbog snažne oluje – Napolen i Skviler uspevaju da uvere druge životinje da je to učinio Snoubol kako bi sabotirao njihov projekat. Nakon što Snoubol postane žrtveni jarac, Napoleon počinje čistiti farmu uz pomoć pasa, ubivši životinje koje optužuje da se dogovaraju sa neprijateljom. Kada se pojedine životinje pokušaju setiti Bitke kod staje za krave (u kojoj Napoleon uopšte nije ni učestvovao), Napoleon uspeva uveriti druge životinje da je Snoubol sarađivao sa Džonsom, te falsifikuje svoju ulogu u bici proglasivši sebe velikim herojem bitke. Pesma „Životinje Engleske” biva zamenjena pesmom „Drug Napoleon” koja nastoji veličati Napoleona, za koga se deluje da počinje usvajati čovečiji način života. Životinje i dalje nastavljaju smatrati da im je ipak ovako bolje nego kad je farmu posedovao Džons.

Jedan od susednih farmera, gospodin Frederik, napada farmu i koristi eksploziv kako bi uništio obnovljenu vetrenjaču. Iako životinje ipak pobeđuju u ovoj bici, rade to sa prevelikom cenom. Mnogi od bitke bivaju ranjeni, a pogotovo konj Bokser. Uprkos svojim povredama, Bokser nastavlja da radi sve više i više sve dok ne padne dok je radio na vetrenjači. Napoleon poziva pokrivena kola da odvezu Boksera na lečenje u bolnicu u Bilingdonu. Bendžamin – cinični magarac koji je „čitao isto tako dobro kao bilo koja svinja”[9] – primećuje da kola pripadaju strvoderu, te ga životinje neuspešno pokušaju spasiti. Skviler životinjama govori da je bolnica kupila kola čiji je prethodni vlasnik bio strvoder. Skviler im takođe govori kako je Bokser pomirljivo preminuo, te svinje održavaju festival u Bokserovu čast svega dan nakon njegove smrti. Ovom gestom su takođe nastojale veličati Životinjsku farmu i uspeli nagovoriti životinje da rade sve više, govoreći da bi to Bokser želeo. Napoleon je zapravo prodao svog najposlušnijeg i najvrednijeg radnika kako bi sebi i drugim svinjama mogao kupiti viski.

Prolaze godine, te je farma sada uspešno obnovila vetrenjaču, a sagradila je još jednu, što je sveukupno omogućilo da farma dobija znatne prihode. Međutim, zaboravilo se na staje s električnim osvetljenjem, toplotom, hladnom vodom i o trodnevnoj radnoj nedelji o čemu je Snoubol jednom govorio. Napoleon je ove ideje proglasio suprotnim animalizmu dodavši da najsrećnije životinje žive jednostavnim životima. Pored Boksera, veći deo životinja koje su učestvovale u Pobudi, nisu više bile žive. Džons je takođe preminuo u drugom delu Engleske. Svinje počinju da izgledaju kao ljudi, hodajući na dve noge, noseći odeću i vičeve. Sedam zapovesti bivaju skraćene na samo jednu rečenicu: „Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih”. U želji da proslavi novi savez s obližnjim farmerima, Napoleon odluči da napravi gozbu. Ukida prakse i tradicije revolucije i vraća naziv na „Veleposedničku farmu”. Kako pogledi životinja kližu od svinja do ljudi, i ponovo od ljudi do svinja, shvataju da više ne mogu raspoznati ko je svinja, a ko čovek.

Likovi[uredi | uredi izvor]

Svinje[uredi | uredi izvor]

  • Stari Major – stara svinja koja pruža inspiraciju drugim životinjama, te im govori da naprave Pobunu. Alegorijska je kombinacija Karla Marksa ( jednog od stvarača komunizma) i Lenjina (vođe komunista tokom Ruske revolucije u pogledu predlaganja principa revolucije). Izlaganje Majorove lobanje podseća na Lenjina, čije je balzamovano telo takođe izloženo.[10][11]
  • Napoleon – „stari berkširski nerast prilično divljeg izgleda, jedini od svoje vrste na farmi; nije mnogo govorio, ali je bio ugledan jer je o svemu imao sopstveni stav”.[12] Alegorija je Josif Staljina.[10] Glavni je zlikovac romana. Napoleon nosi ime César u prvom francuskom izdanju romana, mada ga je drugi prevod ipak nazivao Napoléon.[13]
  • Snoubol – Napoleonov suparnik i prvobitni vođa farme nakon Džonsovog izgnanstva. Uglavnom se bazira na Lavu Trockom,[10] mada sadrži i Lenjinove karakteristike.[11]
  • Skviler – mali, beli prasac koji je Napoleonova desna ruka, a ujedno i ministar propagande. Na sličnoj je poziciji kao Vječeslav Molotov.[10]
  • Minimus – poetski nastrojen prasac koji piše drugu i treću himnu nakon što je zabranjena himna „Životinje Engleske”.
  • Praščići – nagoveštava se da su Napoleonova deca. Ujedno su prva generacija podložna Napoleonovoj ideji nejednakosti.
  • Mladi prasci – četiri prasca koja se žale nakon što Napoleon dolazi na vlast. Brzo bivaju ušutkani i smaknuti. Zasnivaju se na četiri čoveka iz Velike čistke: Grigorija Zinovjeva, Lava Kamenjeva, Nikolaja Buharina i Alekseja Rikova.
  • Pinkaj – manje važan lik prasca koji se spominje samo jednom. Napoleonov je kušač hrane i njegova je dužnost da proveri da li je Nepoleonova hrana otrovana. Zapošljava ga nakon što se prošire glasine da je došlo do pokušaja atentata na Napoleona.

Ljudi[uredi | uredi izvor]

  • Gospodin Džons – prijašnji vlasnik farme koji je veoma sklon piću. Životinje se odluče na pobunu protiv Džonsa nakon što se toliko opije da im prestane davati hranu i piće. Alegorija je ruskog cara Nikolaja II. Nikolaj abdicira nakon Februarske revolucije 1917, te ga boljševici ubijaju 17. jula 1918.
  • Gospodin Frederik – okrutni vlasnik obližnje farme Pinčfild. Kratko ulazi u savez sa Napoleonom. Alegorija je Adolfa Hitlera, koji potpisuje sporazum o nenapadanju, te ga kasnije krši invazijom Sovjetskog Saveza.
  • Gospodin Pilkington – opušteni, a i lukavi vlasnik obližnje farme Foksvud.
  • Gospodin Vajmper – čovek koga Napoleon zapošljava da bude posrednik Životinjske farme i ljudskog društva. Napoleon ga prvi put koristi za dobavljanje neophodnih namirnica poput parafina. Međutim, kasnije ga koristi da bi svinjama nabavio alkohol.

Konji i magarci[uredi | uredi izvor]

  • Bokser – lojalan, ljubazan, posvećen i vredan radni konj, iako je poprilično naivan i lakoveran. Bokser radi veći deo fizičkog rada na farmi, držeći se pojednostavljenog uverenja da će rad rešiti probleme svih životinja. Upoređuje je sa Stahanovskim pokretom. Lik se opisuje kao „veran i jak”;[14] smatra da se svi problemi mogu rešiti ako samo radi što mukotrpnije.[15] Međutim, nakon što se Bokser povredi, Napoleon ga prodaje strvoderu kako bi sebi mogao priuštiti viski.
  • Moli – sebična, samopopustljiva i sujetna mlada bela kobila koja farmu brzo napušta nakon revolucije. Spominje se samo jednom u ostatku romana, slično onima koji su napustili Rusiju nakon pada cara.
  • Klover – nežna i brižna kobila koja se posebno brine za Boksera. Čini se da primećuje tajne trikove i planove koje sprovode Napoleon i Skviler.
  • Bendžamin – magarac koji je jedan od najstarijih i najmudrijih životinja na farmi. Jedan je i od retkih koji ume ispravno da čita. On je skeptičan, temperamentan i ciničan. Njegova najčešća izreka je: „Život će teći dalje kao i do sada – znači, loše.”[16] Akademik Moris Dikstajn govori da „postoji i trun samog Orvela u neprestanom skepticizmu ovog stvorenja.”[17] Zaista, prijatelji su ga zvali „Magarac Džordž”, ”po njegovom čantravom magarcu iz Životinjske farme.”[18]

Ostale životinje[uredi | uredi izvor]

  • Mjurijel – Koza koja je još jedna od najstarijih, najmudrijih životinja na farmi i prijatelj sa svim životinjama na farmi. Slično Bendžaminu, Mjurijel je jedna od retkih životinja na farmi koja nije svinja, ali može da čita. Ona preživljava, kao i Benjamin, izbegavajući politiku.
  • Štenci – potomci Džesi i Blubel, štence je oduzeo Napoleon pri rođenju i odgajao ih je da služe kao njegova moćna bezbednosna snaga.
  • Mojsije – Gavran, „posebni ljubimac gospodina Džonsa, bio je špijun i pričalica, ali je takođe bio i pametan govornik“. U početku nakon što je gospođa Džons u izgnanstvu, ponovo se pojavljuje nekoliko godina kasnije i nastavlja svoju ulogu da priča, ali ne radi. On uveseljava stanovnike Životinjske farme pričama o čudesnom mestu iza oblaka koje se zove „Šećerna Planina, ta srećna zemlja u kojoj ćemo mi jadne životinje zauvek počivati od svog truda!“ Orvel prikazuje uspostavljenu religiju kao „crnog gavrana svešteničkog zanata – koji obećava pitu na nebu kada umreš, i verno služi onome ko je na vlasti“. Njegovo propovedanje životinjama ih ohrabruje, a Napoleon dozvoljava Mojsiju da boravi na farmi „uz dodatak od jedne pinte piva dnevno“, slično onome kako je Staljin vratio Rusku pravoslavnu crkvu tokom Drugog svetskog rata.
  • Ovce – Njima se ne daju pojedinačna imena ili ličnosti. Oni pokazuju ograničeno razumevanje animalizma i političke atmosfere farme, ali su ipak glas slepog konformizma, dok bleje svoju podršku Napoleonovim idealima džingovima tokom njegovih govora i sastanaka sa Snoubolom. Njihovo stalno blejanje „četiri noge dobre, dve noge loše“ korišćeno je kao sredstvo za ugušivanje bilo kakvog protivljenja ili alternativnih pogleda od Snoubola, baš kao što je Staljin koristio histeričnu gomilu da uguši Trockog. Pred kraj knjige, Skviler (propagandista) obučava ovce da promene svoj slogan u „četiri noge dobro, dve noge bolje“, što one poslušno rade.
  • Kokoške – Neimenovane. Kokoškama je obećano na početku revolucije da će zadržati svoja jaja, koja su im ukradena pod gospodinom Džonsom. Međutim, ubrzo im se uzimaju jaja pod pretpostavkom da kupuju robu izvan životinjske farme. Kokoške su među prvima koji su se pobunili, iako bezuspešno, protiv Napoleona. Oni su brutalno potisnute glađu.
  • Krave – Neimenovane. Krave su u revoluciju namamljene obećanjima da im mleko neće biti ukradeno, već da se može koristiti za uzgoj teladi. Njihovo mleko potom kradu svinje, koje su naučile da ih pomuzu. Mleko se svakodnevno meša u svinjsku kašu, dok su ostale životinje uskraćene za takav luksuz.
  • Mačka – Neimenovana i nikada nije viđena da obavlja bilo kakav posao. Mačka je dugo odsutna i oprošteno joj je jer su njeni izgovori toliko ubedljivi i ona je „tako nežno prela da je bilo nemoguće ne verovati u njene dobre namere“. Ona nije zainteresovana za politiku farme, a jedini put kada je zabeleženo da je učestvovala na izborima, utvrđeno je da je zapravo „glasala na obe strane“.
  • Patke – Neimenovane.
  • Petlovi – Jedan se dogovara da probudi Boksera rano, a crni deluje kao trubač za Napoleona.
  • Guske – Neimenovane. Jedna guska izvršava samoubistvo jedući bobice velebilja.
  • Pacovi — Neimenovani.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „BBC - GCSE English Literature - 'Animal Farm' - historical context (pt 1/3)”. bbc.co.uk. Arhivirano iz originala 03. 01. 2012. g. Pristupljeno 26. 08. 2015. 
  2. ^ Orwell, George. „Why I Write” (1936) (The Collected Essays, Journalism and Letters of George Orwell Volume 1 – An Age Like This 1945–1950 str. 23 (Penguin))
  3. ^ Gordon Bowker, Orwell str. 224 ; Orwell, pišući za svoju recenziju Španske kabine Franca Borkenaua u časopisu Tajm end Tajd, 31. jula 1937 i „Prosipanje španskog pasulja” za časopis Nju Ingliš Vikli, 29. jula 1937.
  4. ^ a b v Davison 2000.
  5. ^ Bradbury, Malcolm, Introduction, str. vi, Animal Farm, Penguin izdanje, 1989
  6. ^ „Animal Farm: Sixty Years On”. historytoday.com. 
  7. ^ Dickstein, Morris. Cambridge Companion to Orwell, str. 134
  8. ^ Grossman & Lacayo 2005.
  9. ^ Orvel, Džordž (1946). Životinjska farma. Beograd: Biblioteka Novosti. str. 24. 
  10. ^ a b v g Rodden, John "Introduction", in: John Rodden (ed.), Understanding Animal Farm, Westport/London (1999), str. 5f.
  11. ^ a b Prema Kristoferu Hičensu, "likovi Lenjina i Trockog spojeni su u jedan lik a [tj. u Snoubola], ili čak može da bude [...] odnosno, može se reći da uopšte nema Lenjina." (Hitchens, Christopher. Why Orwell Matters, Basic Books (2002), str. 186f).
  12. ^ Orvel, Džordž (1946). Životinjska farma. Beograd: Biblioteka Novosti. str. 13. 
  13. ^ Quéval, Jean (1981). La ferme des animaux (na jeziku: francuskom) (Folio izd.). Edition Gallimard. ISBN 978-2-07-037516-5. 
  14. ^ Sutherland, T. (2005). „Speaking My Mind: Orwell Farmed for Education”. The English Journal. 95 (1): 17—19. JSTOR 30047391. doi:10.2307/30047391. 
  15. ^ Roper, D. (1977). „Viewpoint 2: The Boxer Mentality”. Change. 9 (11): 11—63. JSTOR 40176954. doi:10.1080/00091383.1977.10569271. 
  16. ^ Orvel, Džordž (1946). Životinjska farma. Beograd: Biblioteka Novosti. str. 38. 
  17. ^ Cambridge Companion to Orwell, str. 141
  18. ^ The Lost Orwell, str. 236

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Životinjska farma na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Животињска_фарма&oldid=27438910”