Životni stil

Životni stil sociološki je koncept koji se odnosi na to kako su orijentisani interesi, mišljenja i ponašanja pojedinca, grupe ili kulture. Iako poreklo životnog stila datira još iz vremena Aristotela, smatra se da ga je uveo austrougarski psiholog Alfred Adler 1910- ih, za „osnovni karakter osobe utvrđen u ranom detinjstvu“ ili u širem smislu za „način ili stil življenja”, a definisao ga kao „sistem pravila ponašanja koje su razvili pojedinci da bi postigli svoje ciljeve u život“.  Kasnije, koncept je poprimio širi smisao „načina ili stila življenja“.

Opšte informacije

Životni stil je kombinacija opipljivih determinanti ─ posebno vezanih za demografske varijable, na primer pojedinca – i nematerijalnih, psiholoških aspekata pojedinca kao što su lične vrednosti, preferencije i tačke gledišta. Ruralna sredina ima drugačiji stil života u poređenju sa metropolom.Lokacija se razlikuje čak i unutar urbane sredine, pa tako priroda naselja u kome čovek živi utiče na skup životnih stilova koje ima, zbog različitog stepena priliva i blizine prirodnog i kulturnog okruženja. Na primer, u oblastima blizu mora može biti prisutna kultura ili način života koji se odnosi na surfovanje.

Stil života se ne odnosi toliko na smisao određenog pogleda na svet niti obuhvata totalitet ideologije subjekta ─ iako je to ponekad značenje koje se daje izrazu (kada se proteže na ukupnost kultura i umetnost), ​ već je to povezano sa njihovim identitetom, idiosinkrazijom i karakterom — nacionalnim, regionalnim, generacijskim, klasnim, subkulturalnim, itd.— i njihovim ponašanjem, okruženjem i navikama, kao što su posao, slobodno vreme, seks, hrana, odeća, između ostalog.  Imati specifičan način života podrazumeva svestan ili nesvesan izbor između sistema ponašanja i drugih oblika života.

Zdrav životni stil

U prevenciji i lečenju takozvanih civilizacijskih bolesti, stil života ili njegova promena u zdravi način života pokazao se kao možda i najvažnija mera. Ona uključuje:

• unos masti i šećera prilagođen stvarnoj ljudskoj ishrani, uz ishrana bogatu vlaknima. Zdrava ishrana uglavnom uključuje: hleb od celog zrna, ovsene pahuljice, sveže voće i sirovo povrće, koje bi trebalo da čine veliki deo ukupnog unosa hrane, dok meso, mesne prerađevine, puter, margarin i punomasni sir treba konzumirati umereno.
• kretanje i vežbanje na svežem vazduhu najmanje 1 sat dnevno
• zabranu pušenje
• redukciju viška kilograma, koje bi trebalo postupno smanjiti trajnom promenom u načinu ishrane ishrane i kroz fiziču aktivnost,
• izbegavanje trajnog stresa, kao što su duga putovanja automobilom, ili interpersonalne sukobe,
• konzumiranje alkohola treba ograničiti na 10 g čistog alkohola dnevno

Sa stanovišta epidemiologa, nema sumnje da zdravi stil života utiču na prosečan životni vek ili učestalost bolesti, na primer, pušenje ili prekomerna telesna težina.

Literatura

• Adorno, Th., "Culture Industry Reconsidered," in Adorno (1991).
• Adorno, The Culture Industry - Selected essays on mass culture, Routledge, London, 1991.
• Amaturo E., Palumbo M., Classi sociali. Stili di vita, coscienza e conflitto di classe. Problemi metodologici, Ecig, Genova, 1990.
• Ansbacher H. L., Life style. A historical and systematic review, in "Journal of individual psychology", 1967,. . 23 (2).  , pp. 191–212.
• Bell D., Hollows J., Historicizing lifestyle. Mediating taste, consumption and identity from the 1900s to 1970s, Asghate, Aldershot-Burlington, 2006.
• Bénédicte Châtel (Auteur), Jean-Luc Dubois (Auteur), Bernard Perret (Auteur), Justice et Paix-France (Auteur), François Maupu (Postface), Notre mode de vie est-il durable ? : Nouvel horizon de la responsabilité, Karthala Éditions, 2005
• Bernstein, J. M. (1991) "Introduction," in Adorno (1991)
• Berzano L., Genova C., Lifestyles and Subcultures. History and a New Perspective, Routledge, London, 2015.
• Burkle, F. M. (2004)
• Calvi G. (a cura di), Indagine sociale italiana. Rapporto 1986, Franco Angeli, Milano, 1987.
• Calvi G. (a cura di), Signori si cambia. Rapporto Eurisko sull'evoluzione dei consumi e degli stili di vita, Bridge, Milano, 1993.
• Calvi G., Valori e stili di vita degli italiani, Isedi, Milano, 1977.
• Cathelat B., Les styles de vie des Français 1978–1998, Stanké, Parigi, 1977.
• Cathelat B., Socio-Styles-Système. Les "styles de vie". Théorie, méthodes, applications, Les éditions d'organisation, Parigi, 1990.
• Cathelat B., Styles de vie, Les éditions d'organisation, pàgiri, 1985.
• Chaney D., Lifestyles, Routledge, Londra, 1996.
• Fabris G., Mortara V., Le otto Italie. Dinamica e frammentazione della società italiana, Mondadori, Milano, 1986.
• Faggiano M. P., Stile di vita e partecipazione sociale giovanile. Il circolo virtuoso teoria-ricerca-teoria, Franco Angeli, Milano, 2007.
• Gonzalez Moro V., Los estilos de vida y la cultura cotidiana. Un modelo de investigacion, Baroja, [San Sebastian, 1990].
• Kahle L., Attitude and social adaption. A person-situation interaction approach, Pergamon, Oxford, 1984.
• Kahle L., Social values and social change. Adaptation to life in America, Praeger, Santa Barbara, 1983.
• Leone S., Stili di vita. Un approccio multidimensionale, Aracne, Roma, 2005.
• Mitchell A., Consumer values. A tipology, Values and lifestyles program, SRI International, Stanford, 1978.
• Mitchell A., Life ways and life styles, Business intelligence program, SRI International, Stanford, 1973.
• Mitchell A., The nine American lifestyles. Who we are and where we're going, Macmillan, New York, 1983.
• Mitchell A., Ways of life, Values and lifestyles program, SRI International, Stanford, 1982.
• Negre Rigol P., El ocio y las edades. Estilo de vida y oferta lúdica, Hacer, Barcelona, 1993.
• Parenti F., Pagani P. L., Lo stile di vita. Come imparare a conoscere sé stessi e gli altri, De Agostini, Novara, 1987.
• Patterson M. Consumption and Everyday Life, 2006
• Ragone G., Consumi e stili di vita in Italia, Guida, Napoli, 1985.
• Ramos Soler I., El estilo de vida de los mayores y la publicidad, La Caixa, Barcelona, [2007].
• Rokeach M., Beliefs, attitudes and values, Jossey-Bass, San Francisco, 1968.
• Rokeach M., The nature of human values, Free Press, New York, 1973.
• Shields R., Lifestyle shopping. The subject of consumption, Routledge, Londra, 1992.
• Shulman B. H., Mosak H. H., Manual for life style assessment, Accelerated Development, Muncie, 1988 (trad. it. Manuale per l'analisi dello stile di vita, Franco Angeli, Milano, 2008).
• Sobel M. E., Lifestyle and social structure. Concepts, definitions and analyses, Academic Press, New York, 1981.
• Soldevilla Pérez C., Estilo de vida. Hacia una teoría psicosocial de la acción, Entimema, Madrid, 1998.
• Valette-Florence P., Les styles de vie. Bilan critique et perspectives. Du mythe à la réalité, Nathan, Parigi, 1994.
• Valette-Florence P., Les styles de vie. Fondements, méthodes et applications, Economica, Parigi, 1989.
• Valette-Florence P., Jolibert A., Life-styles and consumption patterns, Publications de recherche du CERAG, École supériore des affaires de Grenoble, 1988.
• Veal A. J., The concept of lifestyle. A review, in "Leisure studies", 1993,. . 12 (4).  , pp. 233–252.
• Vergati S., Stili di vita e gruppi sociali, Euroma, Roma, 1996.
• Walters G. D., Beyond behavior. Construction of an overarching psychological theory of lifestyles, Praeger, Westport, 2000.
• Wells W. (a cura di), Life-style and psycographics, American marketing association, Chicago, 1974.
• Yankelovich D., New criteria for market segmentation, in "Harvard Business Review", 1964,. . 42 (2).  , pp. 83–90.
• Yankelovich D., Meer D., Rediscovering market segmentation, in "Harvard Business Review", 2006, febbraio, pp. 1–10.