Pređi na sadržaj

Žozef Mari Žakar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Žozef Mari Žakar
Žozef Mari Žakar
Datum rođenja7 July 1752 (1752-07-07)
Mesto rođenjaLion, Francuska
Datum smrti7. avgust 1834.(1834-08-07) (82 god.)
Mesto smrtiUlen, Francuska
Potpis
Žakarov razboj
Tkanina na razboju
Detalj bušenih kartica pomoću kojih se "programirao" dezen tkanja

Žozef Mari Žakar (fr. Joseph-Marie Jacquard, 7. jul 1752 — 7. avgust 1834) je bio francuski pronalazač.[1] Godine 1801. javno je prikazao svoj automatski razboj sa revolucionarnim tehnološkim elementima.[2] Ovaj njegov pronalazak proglašen je 1806. godine javnim dobrom, a Žakar je nagrađen doživotnom penzijom i specijalnim povlasticama. Njegove bušene kartice adaptirao je Čarls Bebidž, iskoristivši ih za svoju analitičku mašinu. Tehnologija Žakarovog razboja bila je osnova potonjeg, modernog automatskog razboja i preteča savremenog računara.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Žozef Mari Šarlovo prezime je bilo „Žakar”. U generaciji njegovog dede, nekoliko grana Šarlsove porodice je živelo u Lionskom predgrađu Kuzon o Mon d'Or (na severnoj strani Liona, duž reke Saone). Da bi razlikovale razne grane, zajednica im je dala nadimke; Žozefova grana se nazivala „Žakar” Šarls. Stoga je Žozefov deda bio Vartolomej Šarls zvani Žakar.[4][5]

Žozef Mari Šarl di Žakar je rođen u konzervativnoj katoličkoj porodici u Lionu, Francuska, 7. jula 1752. On je bio jedno od devetoro dece Žana Šarla di Žakara, majstora tkača iz Liona, i njegove supruge Antoanete Riv. Međutim, samo su Džozef i njegova sestra Klemans (rođena 7. novembra 1747) preživeli do punoletstva. Iako je njegov otac bio imućni čovek, Džozef se nije školovao i ostao je nepismen sve do svoje 13. godine. Konačno ga je podučavao njegov zet, Žan-Mari Baret, koji je vodio štampariju i prodaju knjiga. Baret je takođe upoznao Žozefa sa učenim društvima i naučnicima.[6] Žozef je u početku pomagao svom ocu da upravlja njegovim razbojom, ali se posao pokazao previše napornim, te je Žakar stavljen prvo kod knjigoveznice, a zatim kod proizvođača štamparskih slova.[7]

Žozef Mari Žakar rođen je 1752. godine u Lionu u Francuskoj. Njegov otac je bio tkač i ostavio mu je u nasledstvo dva tkačka razboja sa kojima je Žozef započeo sopstveni posao. U poslu nije bio uspešan, navodno zato što je već 1790. počeo da radi na usavršavanju razboja,[8] u želji da da olakša dugotrajan, dosadan i ponavljajući posao tkača.[2] Njegov posao je propao i Žakar je jedno vreme prestao da se bavi tkačkim zanatom, a u međuvremenu je učestvovao u Francuskoj revoluciji.[8]

Postoji određena konfuzija u vezi sa Žakarovom ranom radnom istorijom. Britanski ekonomista ser Džon Bauring upoznao je Žakara, koji je rekao Bauringu da je u jednom trenutku bio proizvođač šešira od slame.[9] Ejmar je tvrdio da je pre nego što se uključio u tkanje svile, Žakar bio slovar (proizvođač štamparskih slova), vojnik, belilac (blanchisseur) slamnatih šešira i gasilac kreča (proizvođač kreča za malter).[10] Barlou tvrdi da je Žakar pre braka radio za knjigovezca, kao slovar i proizvođača pribora za jelo. Nakon što se oženio, Žakar je pokušao da pravi pribor za jelo, slova i da tka.[11] Međutim, Barlou ne navodi nikakve izvore za te informacije.

Žozef se 26. jula 1778. oženio sa Klodin Bošon. Ona je bila je udovica iz srednje klase iz Liona, koja je posedovala imanje i imala značajan miraz. Međutim, Žozef je ubrzo zapao u duboke dugove i izveden je na sud. Barlou tvrdi da je nakon što je Žakarov otac umro, Žakar započeo posao tkanja figura, ali je propao i izgubio svo svoje bogatstvo. Međutim, Barlou ne citira nijedan izvor koji bi podržao svoju tvrdnju.[11] Da bi izmirio svoje dugove, bio je dužan da proda nasledstvo i da prisvoji miraz svoje žene. Njegova supruga je zadržala kuću u Olinsu (na južnoj strani Liona, duž reke Rone), gde je par živeo. Par je 19. aprila 1779. dobio svoje jedino dete, sina Žana Marija.[6] Šarl Balo je izjavio da su nakon gušenja Lionske pobune 1793, Žozef i njegov sin pobegli iz grada pridruživši se revolucionarnoj vojsci. Zajedno su se borili u kampanji na Rajnu 1795. godine, služeći u bataljonu Rona i Loara pod generalom Žan Šarl Pišegru. Žozefov sin je ubijen izvan Hajdelberga. Međutim, Balo je ponovio glasine i bio je traljav istoričar. Na primer, izjavio je da je Žakarova žena Klodet Bošon bila ćerka Antoana-Elona Bošona, majstora kvača mačeva, dok je Klodet bila udovica koja je bila udata za gospodina Bošona pre nego što se udala za Žakara.[12]

Žakarov razboj[uredi | uredi izvor]

Godine 1801. Žakar je konstruisao mehanički razboj koji za tkanje šara koristi niz bušenih kartica i predstavio ga na industrijskoj izložbi u Parizu. Razboj je vrlo brzo prihvaćen i već 1806. godine samo u Francuskoj je bilo 11000 ovakvih razboja. Za svaki od njih Žakar je dobijao naknadu. Iste godine ovaj njegov pronalazak proglašen je javnim dobrom, a Žakar je nagrađen doživotnom penzijom i specijalnim povlasticama.[3] Danas je takav razboj poznat kao Žakarov razboj.[2]

Princip rada Žakarovog razboja[uredi | uredi izvor]

Žakarov tkački razboj je koristio bušene kartice za kontrolu operacija. Ovaj razboj je imao program koji se sastojao od niza bušenih metalnih kartica kojim se upravljalo radom razboja.[13] Igle su upadale u rupe na kartici, a različite kombinacije ubušenja kreirale su različite šare i dezene istkanog materijala, čime je kvalitet i dizajn tkanina dramatično poboljšan.[8] Najjednostavnije ponavljajuće šare mogle su da stanu na jednu karticu dok su one složenije zahtevale čitav špil.[2] Na osnovu rasporeda otvora na karticama tkački razboj je birao boje koje treba koristiti na određenim mestima. Kada su se kartice povezivale u traku razboj je mogao da tka šaru koja će se ponavljati.[14]

Revolucionarnost izuma[uredi | uredi izvor]

Bušene kartice su se u narednom periodu intenzivno koristile za automatizaciju različitih postupaka. Tokom 19. veka bušene kartice koristile su se i u raznima vrstama muzičkih kutija (vergl).[2]

Žakarov razboj se smatra prvom mašinom sa programiranim automatskim radom.[13] Odigrao značajnu ulogu i u razvoja prvih računara. Ideja je bila da se sistem izgradi i kontroliše korišćenjem bušenih kartica, što je postala osnova računarskog programiranja.[2]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Uvođenje Žakarovih razboja je prouzrokovalo nemire u tekstilnoj industriji jer je primena dovela do masovnog otpuštanja radnika.[14] Prvi Žakarov razboj su uništili tkači svilenih tkanina, bojeći se da će zbog njega izgubiti posao.[8]

Engleski matematičar Čarls Bebidž je krajem 19. veka radio na projektovanju takozvane analitičke mašine, koja bi bila programirana pomoću bušenih kartica (kakve su se koristile kod savremenih računara sve do osamdesetih godina 20. veka). Njegova saradnica Ada Bajron King, ćerka Lorda Bajrona i grofica od Lavlejsa, dala je specifikacije programa za analitičku mašinu. Ona je dala je eksplicitan opis algoritma za izračunavanje Bernulijevih brojeva i tako postala prvi programer u istoriji. Taj rad štampan je 1843. i naravno potpisan inicijalima A. L. L. jer je bilo neprikladno da se žena njenog društvenog statusa bavi bilo kakvim poslom, pa tako i matematikom. Ada je analitičku mašinu opisala sledećim rečima: „Analitička mašina tka algebarske uzorke baš kao što Žakarov razboj tka cveće i lišće”.[15]

Žakarov razboj bio je inspiracija i Hermanu Holeritu, koji je na sličnom principu bušenih kartica konstruisao mašinu pomođu koje je uspešno obavljen tabelarni prikaz popisa stanovništa u SAD 1890. godine.[16]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dogodilo se na dan 7. jul/srpanj”. Na današnji dan. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  2. ^ a b v g d đ Milošević, Divna. „Žozef Mari Žakar” (PDF). ARHIVA SAJTOVA UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković". Pristupljeno 22. 3. 2019. 
  3. ^ a b Informatika : Skripta za prvi razred gimnazije (PDF). str. 4. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  4. ^ Delve, Janet. "Joseph Marie Jacquard: Inventor of the Jacquard Loom," IEEE Annals of the History of Computing, vol. 29, no. 4, pp. 98–102 (October–December 2007); see p. 98.
  5. ^ Huchard, Jean. "Entre la engender rt la reality: La faille DE Joseph Marie Charles dit Jacquard" [Between legend and reality: The family of Joseph Marie Charles known as Jacquard], part 1, Bulletin Municipal Official ed la Villa DE Lyon.
  6. ^ a b Delve 2007, str. 98
  7. ^ Ballot, Charles. “L’Évolution du Métier Lyonnais” in Revue d'histoire de Lyon: Études, Documents, Bibliographie, Lyon, France: A. Rey et Co., 1913, vol. 2, p. 39.
  8. ^ a b v g Krstev, Cvetana. „Automatizacija proizvodnje”. Zvanični sajt. Matematički fakultet : Univerzitet u Beogradu. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  9. ^ Barlow, Alfred. The History and Principles of Weaving by Hand and by Power, London: Sampson Low, Marston, Searle, & Rivington, 1878, p. 144.
  10. ^ Eymard, Paul. Historique du Métier Jacquard, Lyon, France: Imprimerie de Barret, 1863, p. 9. Reprinted in Annales des Sciences Physiques et Naturelles d'Agriculture et d'Industrie, Lyon, France, 3rd series, vol. 7, 1863, pp. 34–56. However, Eymard does not cite his source for this information.
  11. ^ a b Barlow 1878, str. 140
  12. ^ Ballot 1913, str. 40
  13. ^ a b „Automatske mašine”. Informatika za Prvi Razred Gimnazije. Gimnazija "Svetozar Marković" Niš. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  14. ^ a b „Mehanička era”. VIRTUALNI ČAS. Arhivirano iz originala 24. 03. 2019. g. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  15. ^ Petković, Miodrag. „GROFIČIN DUH U RAČUNARIMA”. Galaksija Nova. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  16. ^ „Herman Holerit”. Istorija računarstva. B612. Arhivirano iz originala 24. 03. 2019. g. Pristupljeno 24. 3. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Žozef Mari Žakar na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жозеф_Мари_Жакар&oldid=27554773”