Žorž Pir

Žorž Pir
Žorž Pir
Datum rođenja	(1910-02-10)10. februar 1910.
Mesto rođenja	Dinat, Belgija
Datum smrti	30. januar 1969.(1969-01-30) (58 god.)
Univerzitet	Papski univerzitet Svetog Tome Akvinskog (Angelicijum) (1934–1936), Katolički univerzitet u Levenu (1936–1937)

Žorž Pir ( pravo ime engl. Georges Charles Clement Ghislain Pire; 10. februar 1910 - 30. januar 1969) bio je belgijski dominikanski fratar koji je za rad u pružanju pomoći izbeglicama u Evropi posle Drugog svetskog rata primio Nobelovu nagradu za mir 1958. godine. 11. decembra 1958. Pir je održao svoje Nobelovo predavanje pod naslovom "Bratska ljubav: temelj mira".

Detinjstvo

Žorž Pir je rođen u Dinantu u Belgiji. Bio je najstarije dete od četvoro rođenih Žorža Pira, starijeg, građanskog zvaničnika i Berte (Ravet) Pir.

Početkom Prvog svetskog rata 1914. godine, porodica Pir je čamcem pobegla iz Belgije u Francusku da bi izbegla napredovanje nemačkih trupa. Posle primirja 1918. porodica se mogla vratiti u Dinant, koji je bio u ruševinama.

Obrazovanje

Pir je studirao klasičnu filozofiju na Collège de Bellevue, a u dobi od osamnaest godina ušao u dominikanski red u La Sarteu. Poslednje zavete položio je 23. septembra 1932. godine, usvojivši ime Dominik, po osnivaču Reda. Potom je studirao teologiju i društvene nauke na Papinskom međunarodnom institutu Angelicum, budućem Papskom univerzitetu Svetog Tome Akvinskog, u Rimu, gde je 1936. doktorirao iz teologije tezom L’Apatheia ou insensibilité irréalisable et destructrice (Apatheia or unrealisable and destructive insensitivity). Potom se vratio u Studium iz La Sartea gde je predavao sociologiju.

Karijera

Po završetku studija Pir se vratio u La Sarte, u mestu Hui, u Belgiji, gde se posvetio pomaganju siromašnim porodicama da žive prema svom dostojanstvu. Tokom Drugog svetskog rata, Pir je služio kao kapelan belgijskog otpora, aktivno učestvujući u njegovim aktivnostima, poput pomoći u krijumčarenju savezničkih pilota iz zemlje. Za ovu službu je posle rata dobio nekoliko medalja.

Godine 1949. počeo je da proučava pitanja koja se odnose na posleratne izbeglice (Raseljena lica) i o njima napisao knjigu pod naslovom Du Rhin au Danube avec 60,000 D. P. . Osnovao je organizaciju da im pomogne. Organizacija je organizovala sponzorstva za izbegličke porodice, a tokom 1950-ih izgradila je niz sela u Austriji i Nemačkoj kako bi pomogla smeštaju mnogih izbeglica. Iako dominikanski fratar, Dominik Pir je uvek odbijao da umeša svoju ličnu veru sa svojim obavezama u ime ugroženih, što nije uvek bilo razumljivo od njegovih verskih pretpostavljenih.

Nakon što je osvojio Nobelovu nagradu za mir, Pir je takođe pomogao da se osnuje "Univerzitet za mir" kako bi se podiglo globalno razumevanje. Kasnije uveren da mir neće biti dostižan bez iskorenjivanja siromaštva, osnovao je "Ostrva mira", nevladinu organizaciju posvećenu dugoročnom razvoju ruralnog stanovništva u zemljama u razvoju. Projekti su započeti u Bangladešu i Indiji.

Preminuo je u rimokatoličkoj bolnici Leven 30. januara 1969. od komplikacija nakon operacije.

Više od 30 godina nakon njegove smrti, četiri organizacije koje je osnovao i dalje su aktivne. 2008. godine uspostavljen je program u čast njegovog rada na Institutu Las Casas u Blackfriars Hall, Univerzitet u Oksfordu.

Organizacije koje je osnovao Dominik Pir

Dominik Pir dobija Nobelovu nagradu za mir 1958. godine od Gunar Jana, predsednika Nobelovog komiteta, na Univerzitetu u Oslu.

• Service d'Entraide Familiale : radi na socijalnom ponovnom ubacivanju osoba u teškom stanju,
• Aide aux Personnes Déplacées : aktivan je na polju izbeglica u Belgiji i sponzoriše decu u zemljama u razvoju,
• Université de Paix : specijalizovan za sprečavanje sukoba u porodici i na radnom mestu,
• Ostrva mira : sprovodi dugoročne razvojne projekte sa stanovništvom Burkina Faso, Benina, Malija, Gvineje Bisau, Ekvadora, Bolivije i Perua .

Literatura

• Georges Pire na sajtu Nobelprize.org uključujući i Nobelovo predavanje 11. decembra 1958. Bratska ljubav: Temelj mira
• Houart, Victor, Otvoreno srce: Inspirativna priča o ocu Piru i Evropa srca, London, Souvenir Press, 1959.