Zadužbina kralja Aleksandra I i kraljice Marije u Somboru
| Zadužbina kralja Aleksandra I i kraljice Marije u Somboru | |
|---|---|
 Kralj Aleksandar I i kraljica Marija Karađorđević | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Sombor |
| Opština | Sombor |
| Država |  Srbija |
| Vreme nastanka | 1925 |
Zadužbina kralja Aleksandra I i kraljice Marije je glavni ulaz u Bolnički paviljon u Vojvođanskoj ulici u Somboru koji je po izgradnji 1925. godine nazvan "Bolnica kralja Aleksandra i kraljice Marije", a danas je to Opšta bolnica "dr Radivoj Simonović".[1]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Početkom 20. veka nastale su prve ideje i nacrti za gradnju gradskog bolničkog kompleksa koji bi se nalazio na kraju leve strane Vojvođanske ulice. Ipak, na gradnju se čekalo još dve decenije.
Kada se kralj Aleksandar Karađorđević venčao Marijom, kćerkom rumunskog kralja Ferdinanda, 8. jina 1922. godine, somborske gradske i županijske vlasti su odlučile da daruju kraljevski par.[2]
Kao svadbeni dar predloženo je da se sagradi u Somboru nova bolnica koja bi nosila ime kralja i kraljice. Kraljevski par se saglasio i odrekao svadbenog poklona na ime izgradnje bolnice. Građena je sredstvima koje su Somborci sakupili ali i od sredstava koje su Somborci dobili i od Dvora kao dodatnu pomoć. Projekat bolnice uradio je inženjer Rupel, profesor Tehničkog fakulteta u Hamburgu, tada poznat stručnjak za sanitetsku izgradnju.[2][3]
Građevinski radovi počeli su u novembru 1923. godine. Gradnjom je upravljao novosadski arhitekta Daka Popović, radove je nadgledao somborski građevinar Jovan Sigmund.[2]
Izgradnja bolnice je bila završena do proleća 1925. godine (sačuvana je fotografija završnih radova na zgradi bolnice). Godine 1925. 24. maja, bolnica „Kralj Aleksandar i kraljica Marija“ svečano je otvorena u prisustvu kraljevskog izaslanika admirala Dragutina Price, ministra zdravlja dr Slavka Miletića, stranih lekara – izaslanika Lige naroda, predstavnika županijskih i gradskih vlasti i mnogobrojnih Somboraca, te je bolnica zvanično predata narodu Bačke županije. Zgrada je osvećena uz obred sve četiri veroispovesti koje su postojale na ovim prostorima (pravoslavne, rimokatoličke, protestantske i jevrejske.[2]
Izgled zdanja[uredi | uredi izvor]
Jednospratnica veličine 2.100 kvadratnih metara, arhitektonski predstavlja spoj stilova secesije i istorijskog akademizma. Pošto se tada rodio kraljević Petar II, bolnica je projektovana u obliku ćiriličnog slova P (Petar) sa krilima izbačenim od središnjeg dela zgrade. Zgrada ima jednostavnu fasadu izdeljenu stilizovanim pilastrima.[2]
Središnji deo zgrade je dvospratnica sa izraženim ispadom u čijem se prizemlju nalazi veliki lučni ulaz, iznad koga su se, na oba sprata, nalazi po tri prozora.[3]
Ispad je nadvišen trouglastim zabatom na kome se nalazio grb Kraljevine SHS i natpis naziva bolnice ispisan zlatnim slovima. Visok krov središnjeg dela bio je uzdignutiji od krova preostalog dela zgrade i završavao se omanjim kubetom. Oba krila središnjeg dela zgrade imaju po sedam pravougaonih prozora u prizemlju i na spratu, na spoljnoj fasadi prvog sprata oba krila zgrade imaju po devet prozora, a u prizemlju po sedam prozora i vrata. Kada je sagrađena, bolnica je imala 300 ležajeva sa četiri odeljenja (za očne, dečje, unutrašnje i kožno-venerične bolesti). Sedam soba dodeljeno je Domu narodnog zdravlja (Higijenskom zavodu).[2]
Zadužbina kralja Aleksandra i kraljice Marije kao deo bolničkog kompleksa[uredi | uredi izvor]
U narednim godinama izgrađeno je još nekoliko objekata koji se danas nalaze u sklopu Opšte bolnice u Somboru i koji su postali deo bolničkog kompleksa. Današnja Opšta bolnica "Dr Radivoj Simonović" ima regionalni karakter i pruža zdravstvenu zaštitu stanovništvu četiri opštine Zapadnobačkog okruga (Sombor, Apatin, Odžaci i Kula).
Desno od ulaza, na fasadi nalazi se bronzana spomen-ploča, postavljena 9. aprila 2011. godine[1]:
Зграда Опште болнице Сомбор изграђена је 1925. год. средствима грађана Сомбора и Краљевског дома Карађорђевић. У њихову част болница је добила име „Болница Краља Александра и Краљице Марије Карађорђевић“. То је била прва велика и савремена здравствена установа у Сомбору. После 1944. год. име и обележја на овој згради су склоњена. На данашњи дан грађани са достојанством и захвалношћу Краљевском дому Карађорђевића, постављају ову плочу, да се истина никада више не заборави. Сомбор, 15.04.2011.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Jančić, Sima (2019). Spomenici Sombora na javnom prostoru: 1774-2018. Sombor: Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki". str. 147. ISBN 978-86-80878-36-2.
- ^ a b v g d đ Stepanović, Milan. „Somborska bolnica”. Ravnoplov. Pristupljeno 23. 11. 2020.
- ^ a b „Opšta bolnica "dr Radivoj Simonović" Sombor - Istorija bolnice”. Opšta bolnica "dr Radivoj Simonović". Pristupljeno 23. 11. 2020.
