Pređi na sadržaj

Zangezurski koridor

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zangezurski koridor,[1][2][3][4] poznat i kao Sjuniški koridor ili Megrinski koridor,[5][6] projekat je transportnog koridora dužine 40 km koji zagovara Azerbejdžan[7] kroz istorijsko-geografsku oblast Zangezur ili administrativnu pokrajinu Sjunik na jugu Jermenije, koji se smatra mogućim sredstvom za obezbjeđivanje transportnih veza između zapadnih rejona Azerbejdžana i njegove eksklave Nahčivana. Ovaj koncept sve više zagovaraju Azerbejdžan i Turska[8] od kraja Drugog nagornokarabaškog rata (2020), dok mu se Jermenija dosljedno protivi, tvrdeći da „logika koridora” odstupa od trostranog prekida vatre i predstavlja oblik propagande.[9]

Razni posmatrači su komentarisali „Zangezurski koridor”, analizirajući političke implikacije upotrebe ovog termina i njegove posljedice ako se primjeni, karakterišući koncept kao panturkijski agendu.[10]

Karta jermenske pokrajine Sjunik (obuhvata istorijsku oblast Istočne Jermenije — Zangezur), južnog Nahčivana i jugozapadnih rejona Azerbejdžana.

Predistorija[uredi | uredi izvor]

Poslije raspada Sovjetskog Saveza i izbijanja Prvog nagornokarabaškog rata, komunikacija na ovim prostorima je prestala. Pod kontrolu nepriznate Nagornokarabaške Republike prešli su azerbejdžanski rejoni između Nagornokarabaške Autonomne Oblasti i iranske granice — Kubatlinski, Zangelanski, Džebrajiljski i trećina Fuzulinskog rejona. Prekinute su željezničke veze u ovim rejonima i u Sjuniku. Kopnena veza Nahčivana sa Azerbejdžanom je prekinuta. Stanovnici Azerbejdžana su u Nahčivan mogli stići samo vazdušnim putem ili preko Irana. Međutim, na mirovnim pregovorima razgovaralo se o pitanjima deblokade transportnih veza.[11]

Još 1992, uzimajući u obzir prijedlog koji su prvobitno sastavili Pol Gobl iz američkog Stejt departmenta, turski predsjednik Turgut Ozal i ministar inostranih poslova Hikmet Četin, predstavljena je tzv. „formula dvojnog koridora”: Azerbejdžan bi morao da se odrekne planinskog dijela Nagorno-Karabah, pretežno naseljenog Jermenima, a Jermenija bi zauzvrat dala Azerbejdžanu južni Zangezurski koridor, povezujući tako Nahčivan sa ostatkom Azerbejdžana.[12] Strane su najbliže dogovoru bile 2001. godine. Kako je podsjetio bivši jermenski predsjednik Robert Kočarjan, Jermenija je bila spremna da obezbjedi Azerbejdžanu transportni koridor do Nahčivana kroz Sjunik kao odgovor na pristanak Bakua na prisajedinjenje Karabaha Jermeniji. Prema Kočarjanu, ove sporazume nije bilo moguće potpisati zbog protivljenja azerbejdžanske Narodne skupštine.[11]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Trenutak potpisivanja trostrane izjave 2020. godine.

U jesen 2020. počeo je Drugi nagornokarabaški rat. Azerbejdžanska vojske je zadala glavni udar u južnom pravcu i, krećući se duž granice sa Iranom, stigla do Sjunika u Jermeniji. Šefovi država Azerbejdžana i Rusije i šef vlade Jermenije potpisali su 9. novembra 2020. po moskovskom (UTC+3) vremenu (po azerbejdžanskom i jermenskom UTC+4 — 10. novembar) trostranu izjavu o prekidu vatre. Prema tački 9 izjave, utvrđeno je da „Republika Jermenija garantuje bezbjednost transportnih komunikacije između zapadnih rejona Azerbejdžana i Nahčivanske Autonomne Republike u cilju organizovanja nesmetanog kretanja građana, transportnih sredstava i tereta u oba smjera.” Kontrolu transportnih komunikacija, kako se navodi u saopštenju, moraće da sprovodi ruska Pogranična služba Federalne službe bezbjednosti. Sporazumom između Azerbejdžana i Jermenije, kako se navodi u izjavi, biće obezbjeđena izgradnja novih transportnih komunikacija koje povezuju Nahčivan sa zapadnim rejonim Azerbejdžana.[13]

Prema američkog analitičaru Polu Goblu, izjava se odnosi na poziv Moskve za otvaranje prekograničnih transportnih linija, naročito u Sjuniku u Jermeniji — kopnenog mosta između samo Azerbejdžana i Nahčivana.[7] Poljska analitičarka Natalija Konarževska takođe napominje da tačka 9 ove izjave sadrži opšte odredbe o deblokadi svih ekonomskih transportnih veza u regiji, ali samo neposredno pominje vezu između glavnog dijela Azerbejdžana i Nahčivana. Ovaj koridor, prema Konarrževskoj, prolazi kroz Sjunik u Jermeniji, koja će biti dužna da garantuje bezbjedan i slobodan prolaz ljudi i robe.[14]

Šefovi država Azerbejdžana i Rusije i šef vlade Jermenije potpisali su 11. januara 2021. izjavu u kojoj se navodi da je u cilju sprovođenja tačke 9 Izajeve od 9. novembra 2020. o deblokadi svih ekonomskih i transportnih veza u regiji, prijedlog ruskog predsjednika Vladimira Putina dobija podršku u stvaranju trostrane radne grupe pod zajedničkim predsjedavanjem zamjenika premijera Azerbejdžana, Jermenije i Rusije. Radna grupa je do 1. marta 2021. morala da dostavi „spisak i raspored za sprovođenje mjera obnove i izgradnje novih transportnih infrastrukturnih objekata neophodnih za organizaciju, realizaciju i bezbjednost međunarodnog transporta koji se obavlja preko Azerbejdžanske Republike i Republike Jermenije, za čiju realizaciju je potreban prelazak teritorije Azerbejdžanske Republike i Republike Jermenije.”[15] Prema azerbejdžanskom predsjedniku Ilhamu Alijevu, ova nova trostrana izjava zapadno „podvlači crtu ispod onoga što se dogodilo prošle godine.” Kako je rekao Alijev, deblokiranje transportnih komunikacija će „omogućiti Azerbejdžanu da uspostavi komunikaciju sa Nahčivanskom Autonomnom Republikom po prvi put u posljednjih 30 godina, a Jermenija će, preko teritorije Azerbejdžana, dobiti željeznički pristup Rusiji i Iranu. Pored toga, biće omogućen pristup turskom tržištu i turskim i ruskim željezničkim arterijama.”[16]

Postavljanje temelja za željezničku prugu Horadiz—Agbend[17] 14. februara 2021. godine.

U februaru 2021. počela je izgradnja željezničke grupe Horadiz—Agbend u azerbejdžanskom Fuzulinskom rejonu, na teritoriji koja je pod kontrolu Bakua prešla u jesen 2020. godine. Kako se navodi na veb-sajtu predsjednika Azerbejdžana, 100 km duga magistrala stvoriće neposrednu željezničku vezu između glavnog dijela Azerbejdžana i Nahčivana.[18]

Povodom ovog koridora, Alijev je dao izjave o svojoj namjeri da poveze azerbejdžansku eksklavu — Nahčivan (koja se graniči sa Turskom) — sa glavnom dijelom teritorije Azerbejdžana.[19][20][21][22][23]

Ilham Alijev je 20. aprila 2021. izjavio:[1][24][25][26]

Stvaranje Zangezurskog koridora u potpunosti odgovara našim nacionalnim istorijskim i budućim interesima… Mi ćemo živjeti Zangezurski koridor, htjela to Jermenija ili ne. Ako hoće, lakše ćemo to da riješimo, ako neće, riješićemo na silu. Kao i prije i za vrijeme rata, rekao sam da oni moraju svojom voljom da napuste naše zemlje ili ćemo ih ukloniti silom. I tako se dogodilo. Ista će biti i sudbina Zangezurskog koridora.

Prema sekretaru za štampu Ministarstva spoljnih poslova Azerbejdžana Lejle Abdulajeve u intervjuu 20. aprila, predsjednik Azerbejdžana je govorio o mogućem revanšizmu protiv Azerbejdžana u Jermeniji i mogućim prijetnjama teritorijalnom integritetu Azerbejdžana, dodajući da je to „pitanje nacionalne odbrane, pitanje nacionalne bezbjednosti”.[1]

Krajem aprila, Alijev je obišao ruševine željezničke stanice u selu Mindživan, i izjavio da će ta pruga biti obnovljena, kao i stanica, a zatim da će se protezati Zangezurskim koridorom do Nahčivana.[27]

Željeznička stanica u Ordubadu u Nahčivanu (gore) i ruševine željezničke stanice u Mindživanu u Zangelanskom rejonu (dolje), koja bi, prema Alijevu, trebala da bude povezana sa Zangezurskim koridorom.[28]

U maju 2021. otvorena je željeznička stanica u Ordubadu u Nahčivanu, gradu uz samu granicu sa Jermenijom. Održana je i svečanost otvaranja autoputa Džulfa—Ordubad, koji se nalazi na granici sa Jermenijom. Prema Alijevu, ovi putevi će na kraju povezati Nahčivan sa glavnom teritorijom Azerbejdžana. Previđena je i izgradnja puta dužine 15—16 km od Ordubada do granice sa Jermenijom. Prema Alijevu, na sastancima trostrane radne grupe na novu zamjenika predsjednika vlada Azerbejdžana, Jermenija i Rusije, preduzeti su „veoma ozbiljni koraci” na izgradnji Zangezurskog koridora.[11] Zamjenik predsjednika vlada Jermenije Mher Grigorjan izjavio je da Azerbejdžan i Jermenija uz posredovanje Rusije, razgovaraju o deblokadi svih komunikacija koje su funkcionisale u sovjetsko vrijeme.[29]

Regija mogućeg transportnog koridora smatra se strateški važnim rejonom.[30] Ilham Alijev je davao prednost rješavanju pitanja Zangezurskog koridora sa Rusijom, a ne sa Jermenijom. U intervjuu za Azerbejdžansku televiziju 10. maja, Alijev je ovu odluku objasnio „jermenske željeznice pripadaju Rusiji”.[31]

Ilham Alijev je 30. maja 2021. na sastanku sa turskim ministrom transporta i infrastrukture Adilom Karaislamilogluom rekao da će Zangezurski koridor, na kojem Azerbejdžan radi, obezbjediti „novu vezu između Turske i Azerbejdžana.” Karaismailoglu je sa svoje stane obavijestio da je turska strana završila projekte za izgradnju željezničke pruge između Nahčivana i Karsa, kao i dionice Kars—Aralik—Diludžu.[32]

Potpisivanje Šušinske deklaracije, čija se jedna od tačaka odnosila na Zangezurski koridor.

U Šuši je 15. juna 2021. potpisana deklaracija o savezničkim odnosima Azerbejdžana i Turske, čija se jedna od tačaka neposredno odnosila na Zangezurski koridor. U deklaraciji je navedeno da će ovaj koridor „između zapadnih regiona Azerbejdžanske Republike i Nahčivanske Autonomne Republike Azerbejdžana i izgradnja željezničke pruge Nahčivan—Kars kao nastavak ovog koridora dati važan doprinos intenziviranju transporta i komunikacija između dvije zemlje.”[33]

Premijer-ministar Jermenije Nikol Pašinjan i predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev su 16. decembra 2021. na pregovorima u Briselu potvrdili sporazum o izgradnji pruge Jerash—Džulfa—Ordubad—Mergi—Horadiz. Prema Pašinjanu, nakon puštanja u rad ove pruge, Jermenija će dobiti veze sa Rusijom i Iranom, a Azerbejdžan sa Nahčivanom.[34]

Pašinjan je 14. januara 2022. stvorio radnu grupu za obnov pruge na dionicama Jerasha i Megri. Za šefa radne grupe imenovan je Pašinjanov savjetnik Artašes Tumanjan.[35]

Od maja 2023. izgrađeno 70% koridora.[36]

Ekonomska perspektiva[uredi | uredi izvor]

Prema proračunima Centra za analizu ekonomskih reformi i komunikacija Azerbejdžana, deblokada transportnih veza između glavne teritorije Azerbejdžana i Nahčivana pomoći će zemlji da poveća izvoz za 710 miliona američkih dolara. Baku će takođe uštedjeti 10 miliona dolara, koji se svake godine troše na subvencionisanje letova Baku—Nahčivan. Osim toga, otvaranjem pruge omogućiće se uspostavljanje neposrednog snabdijevanja gasom. Tranutno se snabdijevanje gasom preko sistem razmjene odvija preko teritorije Irana. Istovremeno, Teheran zadržava 15% azerbejdžanskog tranzita u vidu plaćanja.[11] Prema šefu Centra, doktora ekonomskih nauka Vusala Gasimilija, željeznička linija Kars—Nahčivan—Megri—Zangilan—Baku je važna ne samo sa stanovištva ukidanja blokade Nahčivana, nego i stanovišta smanjenje transportnih troškova, povećanja spoljnotrgovinskih mogućnosti, povećanja turističkog i putničkog transporta, kao i privlačenja investicija u regiji.[37]

Azerbejdžanski orijentalista Rauf Radžabov, zauzvrat, vjeruje da će Zangezurski koridor dati Jermeniji željezničku vezu sa Rusijom preko Azerbejdžana, koja će, zauzvrat, biti povezana preko Jermenije sa Turskom. Rusija i Turska će, prema Radžabovu, biti povezane i željeznicom ovim koridorom, što će, između ostalog, povećati rusko-turski trgovinski promet.[5] Viši savjetnik Centra za analizu međunarodnih odnosa Azebejdžana Vasif Husejnov smatra da će Zangezurski koridor između glavnog dijela Azerbejdžana i Nahčivana kroz južnu Jermeniju, ako budu otvoren, imati veći ekonomski značaj za srodne države nego geopolitičke posljedice u kratkoročnoj i srednjoročnoj perspektivi.[38]

Prema azerbejdžanskom poslaniku i ekonomisti Vugaru Bajramovu, otvaranje Zangezurskog koridora će „imati uticaj na ekonomiju turkojezičkih zemalja i stvoriti uslove za povećanja značaja transportnih koridora istok—zapad i sjever—jug”. Ovaj koridor će, prema Bajramovu, „ujediniti region koji ima prilično veliki ekonomski potencijal i prirodne resurse”, a takođe će „povećati strateški značaj Azerbejdžana”.[39]

Kako je izjavio ministar ekonomije Azerbejdžana Mikail Džabarov, Zangezurski koridor će povećati tranzitni i logistički potencijal regiona, čije će sprovođenje „dovesti do pokretanja novih transportnih pravaca”, povećaće ekonomsku moć Azerbejdžana, a takođe će „ojačati regionalnu saradnju i stabilnost”.[40]

Prema ruskom politikologu, poslaniku Državne dume i članu Javne komore Rusije Sergeju Markovu, stvaranje Zangezurskog koridora je moćan projekat koji može postati podsticaj ekonomskom rastu ne samo zemalja regiona, nego treba da izvede Jermeniju iz hronične ekonomske krize. Neuspjeh realizacije projekta Zangezurskog transportnog koridora znači, prema Markovu, ozbiljnu degradaciju mogućnosti ekonomskog razvoja Jermenije.[41]

Prema ruskom stručnjaku za Kavkaz Nurlanu Gasimovu, nova ruta duž Zangezurskog koridora otvoriće alternativne puteve ka Jermeniji. Ovaj koridor će, prema Gasimovu, povezati Jerevan i Teheran preko azerbejdžanskog Nahčivana i Džulfe. Zbog činjenice da će Jermenija zahvaljujući tome dobiti i pristup drugim zemlja, a Teheran je skeptičan prema projektu Zagenzurskog koridora.[2]

Prema američkom diplomati i bivšem kopredsjedavajućem Minske grupe OEBS-a Metjuu Brajzu, sprovođenje Zagenzurskog koridora ima važnu ekonomsku i geostratešku komponentu. Prema njegovom mišljenju, Zangezurski koridor će objediniti transportne infrastrukture Azerbejdžana, Irana, Jermenija, Rusije i Turske, što će otvoriti nove mogućnosti za ulaganje u velike regionalne projekte.[42]

Američki analitičar Pol Gobl napominje da će Turska, ako se Zangezurski koridor otvori, kopnenim putem povezati sa glavnom teritorijom Azerbejdžana i srednje Azije.[7] Prema poljskom analitičaru Nataliji Konarževskoj, obnavljanje stare transportne veze između glavnog dijela Azerbejdžana i Nahčivana neće samo vratiti neposredni kopneni prolaz u eksklavu, već će imati i duboke geopolitičke posljedice, jer će se otvoriti nesmetani kopneni prolaz od Nahčivana do samog Azerbejdžana, a otvoriće se i vrata Turske ka Kaspijskom moru i srednjoj Aziji. To će za Ankaru, kako napominje ekspert, otvoriti nove ekonomske mogućnosti na južnom Kavkazu i srednjoj Aziji, kao i mogućnost da ojača veze sa turkijskim narodima koji naseljavaju ove regione.[14]

Stavovi u Jermeniji[uredi | uredi izvor]

U Jermeniji se protive izgradnji Zangezurskog koridora.[11][25][43] Jermenski premijer ministar Nikola Pašinjan naglasio je da se u trostranoj izjavi o prekidu vatre ne pominje ni „Zangezur”, ni riječ „koridor”, kao i da se „sporazum tiče sam deblokade regionalnih komunikacija”.[44] Rekao je da „Jermenija nije, ne razgovara i neće razgovara o ’logici koridora’”, međutim, „otvaranje transportnih veza je glavni prioritet, pošto će po ovim sporazumima Jermenija dobiti neposredne željezničke veze sa Iranom i Rusijom”.[45]

Član skupštinskog Odobra za odbranu, bezbjednosti i borbu sa korupcijom Azerbejdžana Elman Mamedov smatra da je Pašinjanova izjava po kojoj Jerevan neće razgovarati o pitanju Zangezurskog koridora sa Bakuom izjava za unutrašnji auditorijum i povezana je prijevremenim parlamentarnim izborima u Jermeniji 2021. godine. Prema Mamedovu, postojanje koridora se ogleda u dokumentima koje su potpisali Azerbejdžan, Jermenija i Rusija 10. novembra 2020. i 11. januara 2021. godine.[46]

Prema jermenskom politikologu Aršalujsu Mgdesjanu, Zangezurski koridor je nepovoljan za Jerevan, jer može dodatno izolovati Jermeniju. On smatra da Zangezurski koridor nije u interesu Irana, pošto je Azerbejdžan preko iranske teritorije povezan sa Nahčivanom, a Teheran ne želi da izgubi tranzitni status.[2]

Sekretar Savjeta bezbjednosti Jermenije Armen Grigorjan je 30. avgusta 2021. izjavio da na suverenoj teritoriji Jermenije ne može postojati koridor druge suverene zemlje, jer ni izjava od 9. novembra 2020. ni izjava od 11. januara 2021. ne pominju bilo kakav koridor. Prema Grigorjanu, smisao deblokade transportnih komunikacija je da se otvore svi komunikacioni putevi, dok će Jermenija koristiti teritoriju Azerbejdžana za komunikaciju sa Rusijom.[47]

Međunarodne procjene[uredi | uredi izvor]

Rusija[uredi | uredi izvor]

Komentarišući izjavu Ilhama Alijeva od 20. aprila 2021, predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova je rekla:[48]

Mi pozivamo strane da se uzdrže od revanšističke i militarističke retorike, koja bi ponovo mogla da dovede region na ivicu rata. Mi polazimo od toga da u saopštenju praktični koraci Bakua i Jerevana treba da budu u skladu sa trostranim sporazumima lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenija od 9. novembra 2020. godine i 11. januara 2021. godine. Što se, između ostalog, tiče pitanja deblokade ekonomskih, transportnih veza u regionu, to se takođe uklapa u logiku koju sam izrekla.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je 6. maja 2021, u odgovoru na zahtjev da prokomentariše riječi azerbejdžanskog predsjednika o stvaranju Zengzurskog koridora, izjavio je:[49]

Što se tiče trostrane interakcije na nivou vicepremijera, ovaj mehanizam je stvoren odlukom predsjednik Rusije i Azerbejdžana i premijer ministra Jermenije nakon njihovog sastanka u Moskvi 11. januara. Ovaj mehanizam predviđa sporazume koji mogu biti isključivo dobrovoljni, na obostrano korisnim osnovama i ni na koji način ne podrazumjevaju ništa osim diplomatske saglasnosti i odluka koje će omogućiti potpuno deblokadu ekonomskih veza. Bilo kakva pitanja koja mogu biti u suprotnosti sa dogovorima trojice lidera, ne mogu se doživljavati kao alternativa dogovorenom.

Turska[uredi | uredi izvor]

Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan je u govoru 16. juna 2021. u azerbejdžanskoj skupštini rekao da će željeznica, koja bi trebalo da počne da funkcioniše u okviru Zangezurskog koridora, „omogućiti građanima Jermenije da se slobodno kreću u Moskvu i širom svijeta, tako da će se osloboditi blokade, u koju su udarili.”[50]

Razgovarajući o stvaranju Zangezurskog koridora, Erdogan je 17. juna 2021. pojasnio da nema nesuglasica sa Rusijom:[51]

U ovom trenutku ne mislim da postoji neslaganje na ruskoj strani ili namjera da se ovaj posao na Zangezurskom koridoru odloži. Naprotiv, Rusija je ovdje pomoćnik.

Francuska[uredi | uredi izvor]

Francuski ambasador u Jermeniji Žonatan Lakot je u intervjuu za Azatutjun TV izjavio da „koncept ’koridora’ treba odbaciti”, pošto su „koridori ostavili veoma loša sjećanja u istoriji diplomatije, kao npr. Danciški koridor”; „koridori su ostavli lošu uspomenu u međunarodnom pravu. Više ne živimo u svijetu kome stvaramo koridore na račun tuđih teritorija”.[52]

Ocjene medija[uredi | uredi izvor]

Obnova demontirane željezničke trase od glavnog dijela Azerbejdžana do Nahčivana na ovoj dionici trase ke, prema posmatračima lista Komersant, uslov trostranog sporazuma koji su 9. novembra 2020. zaključili lideri Azerbejdžana, Jermenije i Rusije.[1] Kako je primjetio BBC News, prema ovom sporazumu, Azerbejdžan će dobiti „veliki transportni koridor” duž južne granice Jermenije sa Iranom, koji će povezivati glavnu teritoriju sa njenom eksklavom — Nahčivanom, koja se graniči sa Turskom.[53] Prema riječima glavnog urednika istočnog izdanja novinske agencije Regnum, kandidata istorijskih nauka Stanislava Tarasova, trostrani sporazum o primirju u Nagornom Karabahu predviđa otvaranje transportnog koridora između Nahčivana i glavnog dijela teritorije Azerbejdžana preko Zangezura.[54]

Kako navodi The National Interest, turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan i azerbejdžanski predsjednik Ilham Alijev pokušavaju da nezakonito redefinišu posljednju klauzulu trostrane izjave o prekidu vatre, tumačeći je kao koridor koji bi podijelio suverenu teritoriju Jermenije na pola, a ignorišući prvi prijedlog za otključavanje ekonomskih i transportnih veza u regionu.[55]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Krivošeev, Kirill; Mgdesяn, Aršaluйs (21. 4. 2021). „Armeniя i Azerbaйdžan načali Sюniko-Zangezurskuю operaciю”. Kommersantъ (na jeziku: ruski). Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  2. ^ a b v „"Zahvatitь rubeži". V spore meždu Armenieй i Azerbaйdžanom — novый igrok”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). 4. 6. 2021. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  3. ^ Huseynov, Vasif (24. 5. 2021). „Fate of Zangezur Corridor Unclear Amidst Precarious Tensions Between Armenia and Azerbaijan”. Jamestown (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  4. ^ Leitzinger 1997, str. 46, "By connecting territorial exchanges to a wider security system and to building relations with Turkey, Armenia could achieve safe connections to the Black Sea and the rest of the world. In return Armenia could hand over the Zangezur corridor that separates the autonomous region of Nakhichevan from the rest of Azerbaijan."; Winrow 2000, str. 12, "In 1992, picking up on a proposal apparently originally drafted by Paul Goble of the US State Department, President Özal and the then Foreign Minister Hikmet Çetin promoted the so-called 'double-corridor formula'. Azerbaijan would abandon the predominantly Armenian-populated mountainous part of Nagorno-Karabakh, which would be connected to Armenia. In return, Armenia would surrender the southern Zangezur corridor to Azerbaijan, thereby linking Nakhichevan to the rest of Azerbaijan."
  5. ^ a b Radžabov, Rauf (30. 3. 2021). „Megrinskiй transportnый koridor – primat эkonomiki nad geopolitikoй? –” (na jeziku: ukrajinski). Centr doslіdženь armії, konversії ta rozzbroєnnя. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  6. ^ Berbičašvili 2003, str. 17, „Plan Gobla predusmatrivaet obmen territoriяmi — častь Zangezura (Megrinskiй koridor) peredaёtsя Azerbaйdžanu, i takim obrazom on polučaet dostup k Nahičevani, a raйon, otdelяющiй Nagornый Karabah (Lačinskiй koridor), othodit Armenii.”
  7. ^ a b v Goble, Paul (18. 5. 2021). „Karabakh Conflict Takes a Dangerous Turn”. Jamestown (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  8. ^ Natiqqizi, Ulkar (16. 6. 2021). „In Karabakh, Turkish and Azerbaijani leaders cement alliance”. Eurasianet. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  9. ^ „Armenian-Azerbaijani border crisis: latest developments”. Caucasus Watch (na jeziku: engleski). 17. 5. 2021. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  10. ^ Minassian, Gaïdz (9. 1. 2023). „How the War in Ukraine Intersects With the South Caucasus, Part II”. EVN Report. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  11. ^ a b v g d Karmazin, Igorь (13. 5. 2021). „Vыšli v koridor: Azerbaйdžan gotovitsя proložitь dorogu čerez Armeniю”. Izvestiя (na jeziku: ruski). Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  12. ^ Winrow 2000, str. 12.
  13. ^ „Zaяvlenie Prezidenta Azerbaйdžanskoй Respubliki, Premьer-ministra Respubliki Armeniя i Prezidenta Rossiйskoй Federacii”. Prezident Rossii (na jeziku: ruski). 10. 11. 2020. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  14. ^ a b Konarzewska, Natalia (7. 6. 2021). „Armenia and Azerbaijan at odds over Planned Transport Link”. www.cacianalyst.org (na jeziku: engleski). Central Asia-Caucasus Analyst. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  15. ^ „Zaяvlenie Prezidenta Azerbaйdžanskoй Respubliki, Premьer-ministra Respubliki Armeniя i Prezidenta Rossiйskoй Federacii”. Prezident Rossii (na jeziku: ruski). 11. 1. 2021. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  16. ^ Filipenok, Artem; Gordeev, Vladislav (11. 1. 2021). „Putin, Aliev i Pašinяn prinяli zaяvlenie o Karabahe”. RBK (na jeziku: ruski). Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  17. ^ „Ilьham Aliev i pervaя ledi Mehriban Alieva posetili Fizulinskiй, Zangilanskiй, Lačinskiй i Džebrailьskiй raйonы » Oficialьnый saйt prezidenta Azerbaйdžanskoй Respubliki”. president.az (na jeziku: ruski). 14. 2. 2021. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  18. ^ „Prezident Ilьham Aliev: Azerbaйdžan i ego neotъemlemaя častь – Nahčыvan budut svяzanы drug s drugom železnodorožnыm soobщeniem”. azertag.az (na jeziku: ruski). 15. 2. 2021. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  19. ^ „Aliev zaяvil, čto Azerbaйdžan ne imeet territorialьnыh pretenziй k Armenii - TASS”. TACC (na jeziku: ruski). 13. 4. 2021. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  20. ^ „MID Armenii osudil zaяvlenie Alieva o gotovnosti primenitь silu - TASS”. TACC (na jeziku: ruski). 20. 4. 2021. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  21. ^ „V Baku zaяvili ob otsutstvii ugrozы Armenii v slovah Alieva o Zangezurskom koridore - TASS”. TACC (na jeziku: ruski). 21. 4. 2021. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  22. ^ „Lavrov prizval ne politizirovatь processы po ustanovleniю mirnoй žizni v Nagornom Karabahe - TASS”. TACC (na jeziku: ruski). 6. 5. 2021. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  23. ^ Guseйnov, Anar (30. 4. 2021). „Ne budet Zangezurskogo koridora, ne stanet i Lačinskogo: vzglяd iz Baku”. EADaily (na jeziku: ruski). Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  24. ^ Tarasov, Stanislav (1. 5. 2021). „Nagornый Karabah: zarnicы bolьšoй grozы v Zangezure”. Novosti Rossii, SNG i mira - IA REGNUM (na jeziku: ruski). Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  25. ^ a b Avetisyan, Ani (21. 4. 2021). „Aliyev threatens to establish ‘corridor’ in Armenia by force”. OC Media. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  26. ^ Mejlumyan, Ani (4. 5. 2021). „Armenia proposing restoration of rail route through Azerbaijan to Russia”. eurasianet. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  27. ^ „Ilьham Aliev posetil Džebrailьskiй i Zangilanskiй raйonы » Oficialьnый saйt prezidenta Azerbaйdžanskoй Respubliki”. president.az (na jeziku: ruski). 26. 4. 2021. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  28. ^ „Ilьham Aliev dal intervью Azerbaйdžanskomu televideniю » Oficialьnый saйt prezidenta Azerbaйdžanskoй 3Respubliki”. president.az (na jeziku: ruski). 10. 5. 2021. Pristupljeno 19. 10. 2023. 
  29. ^ „Erevan i Baku obsuždaюt razblokirovku vseh kommunikaciй, deйstvovavših v sovetskie vremena - TASS”. TACC. 24. 3. 2021. Pristupljeno 19. 10. 2023. 
  30. ^ „The Caucasus' Zangezur Corridor”. Stratfor (na jeziku: engleski). 27. 6. 2012. Pristupljeno 19. 10. 2023. 
  31. ^ Postnikova, Ekaterina (11. 5. 2021). „Logistično: Lavrov zaяvil o potenciale transportnogo haba v Zakavkazьe”. Izvestiя (na jeziku: ruski). Pristupljeno 19. 10. 2023. 
  32. ^ Amuyeva, Ülviyya (30. 5. 2021). „Aliev: Zangezurskiй koridor obespečit novoe soobщenie meždu Turcieй i Azerbaйdžanom”. www.aa.com.tr. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  33. ^ „Šušinskaя deklaraciя o soюzničeskih otnošeniяh meždu Azerbaйdžanskoй Respublikoй i Tureckoй Respublikoй”. Kavkazskiй Uzel. 16. 6. 2021. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  34. ^ „Baku i Erevan dogovorilisь o stroitelьstve železnoй dorogi iz Erasha v Goradiz - TASS”. TACC. 16. 12. 2021. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  35. ^ „Rešeniem premьera sozdana rabočaя gruppa po vosstanovleniю železnoй dorogi na učastkah Erasha i Megri”. armenpress.am (na jeziku: ruski). 14. 1. 2022. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  36. ^ „Rašad Nabiev ožidaet uveličeniя obъema perevozok čerez Azerbaйdžan”. Day.Az (na jeziku: ruski). 2. 5. 2023. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  37. ^ „Otkrыtie regionalьnыh kommunikaciй Azerbaйdžanom formiruet novuю эkonomičeskuю arhitekturu - CAЭRKA”. Trend.Az (na jeziku: ruski). 12. 1. 2021. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  38. ^ Huseynov, Vasif (21. 4. 2021). „Azerbaijan Embarks on Construction of Nakhchivan Railway (Part Three)”. Jamestown. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  39. ^ „Čto dast Zangezurskiй koridor regionu?”. Informacionnoe Agentstvo Report (na jeziku: ruski). 15. 4. 2021. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  40. ^ „Mikail Džabbarov: Zangezurskiй koridor uveličit tranzitno-logističeskiй potencial regiona”. Apa.az (na jeziku: ruski). 14. 6. 2021. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  41. ^ „Markov: Zangezurskiй koridor - moщnый эkonomiko-političeskiй proekt”. interfax.az. 18. 5. 2021. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  42. ^ „Braйza: Zangezurskiй koridor i "revanšistы" – Video”. Axar.Az (na jeziku: ruski). 16. 4. 2021. 
  43. ^ Kulagin, Vladimir (13. 5. 2021). „Peresmotr itogov voйnы: k čemu privedet novый konflikt Armenii i Azerbaйdžana”. Gazeta.Ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  44. ^ Martikian, Naira (21. 4. 2021). „What will become of the Zangezur corridor? Comments from Azerbaijan and Armenia - JAMnews”. English Jamnews. Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  45. ^ „Yerevan to provide no corridor for Baku, if transport restrictions persist, says Pashinyan”. TASS. 19. 5. 2021. Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  46. ^ „Otkrыtie Zangezurskogo koridora neizbežno”. © TURAN NEWS AGENCY (na jeziku: ruski). 8. 5. 2021. Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  47. ^ Tamrazяn, Graйr (30. 8. 2021). „Sekretarь Sovbeza: Na suverennoй territorii Armenii ne možet bыtь koridora drugoй suverennoй stranы”. Radio Svoboda (na jeziku: ruski). Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  48. ^ „MID prokommentiroval slova Alieva o Zangezurskom koridore”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). 22. 4. 2021. Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  49. ^ „Lavrov prizval ne politizirovatь processы po ustanovleniю mirnoй žizni v Nagornom Karabahe - TASS”. TACC. 6. 5. 2021. Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  50. ^ „Turciя zagonяet Armeniю v koridor”. Kommersantъ (na jeziku: ruski). 16. 6. 2021. Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  51. ^ „Эrdogan obъяvil o skoroй vstreče s Putinыm - Gazeta.Ru | Novosti”. Gazeta.Ru (na jeziku: ruski). 17. 6. 2021. Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  52. ^ Arutюnяn, Sargis (23. 7. 2021). „Franciя gotova rassmotretь zaяvku Armenii v sfere oboronы – posol Lakot”. Radio Svoboda (na jeziku: ruski). Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  53. ^ „Semь voprosov k miru v Karabahe. Kto ot эtogo vыigral i čto budet dalьše?”. BBC News Russkaя služba (na jeziku: ruski). 10. 11. 2020. Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  54. ^ „Nagornый Karabah: zarnicы bolьšoй grozы v Zangezure”. Novosti Rossii, SNG i mira - IA REGNUM (na jeziku: ruski). 1. 5. 2021. Pristupljeno 22. 10. 2023. 
  55. ^ Rubin, Michael (9. 11. 2021). „Why Turkey and Azerbaijan Won’t Get a Corridor Across Armenia”. The National Interest (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 10. 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зангезурски_коридор&oldid=27451425”